.
.
A
Abeceda, azbuka. Volim ih obe i ne razumem zašto jedna mora da isključuje drugu.
„Ajde“, prva reč koju je izgovorio moj sin. Godinu dana smo sa njim komunicirali a on je koristio samo tu jednu reč i sve smo se razumeli.
„Ajde“ da počnemo Abecedu.
.
B
Borba, kao život. Borim se za nešto, za nekoga, za sebe sve češće. Lakše mi je da se borim, nego da se bojim, rekao je neko, a meni se dopalo kao životni moto.
.
C
„Carevo novo odelo.“
Priča mog života.
.
Č
Čovek, čarolija koju imaju neki ljudi. Danas može da me oduševi samo upoznavanje sa izuzetnim ljudima. Imam tu sreću da radim posao u kome ih srećem povremeno.
.
Ć
Ćele-kula. Bila sam dete kada su nas na ekskuriziji odveli da je vidimo, bilo je davno ali moj užas i dalje traje. Jedna od najvećih detinjih trauma.
.
D
Dobrota. Najveća ljudska vrlina, nekim čudom, u Srbiji pretvorena u slabost, manu i glupost.
.
Dž
Džiberi. Veruju da je ovo njihovo vreme. A mislim i da su u pravu.
.
Đ
Đon. Najcenjeniji deo na nekim licima koje gledam.
.
E
Enciklopedija „Hiljadu zašto hiljadu zato“. Svi smo imali po jednu, na ovoj knjizi smo birali svoje prve puteve.
.
F
Franzen, Džonatan „Korekcije“. Odličan roman i drag poklon. Dodajem i „Pjuriti“.
.
G
Google. Googlovati. Najbrže sredstvo za snalaženje u svetu. Čitala sam nedavno tekst koji tvrdi da nas Google zaglupljuje. Ne verujem da je iko prestao da ga zbog toga koristi.
.
H
Hadersfild: propustila sam ga. Tako da je meni slovo H, simbol za sve propušteno: da Glogovcu kažem „bravo“, da on snimi svoje najveće uloge, da živi, da je zdrav. Da mu kažemo „Hvala“. Mi nemamo vremena da ljudima za života odamo priznanje, da ih pazimo, da ih slavimo. zato i kažu da Srbi svoje najvrednije cveće prepoznaju tek u „H“erbarijumu.
Toliko, zapravo nemamo vremena u ovim našim životima da, na kraju, stižemo samo da se kajemo za sve što nismo i za sve što smo „H“.
.
I
Izbori. Verujem da naši izbori govore o nama više nego sve reči i druga dela. Šta čitamo. Ko su nam prijatelji. Šta i koga slušamo. Za koga se udajemo.
.
J
„Jarčeva fešta“. Mario Vargas Ljosa. Više lica jedne užasne diktature, neki su žrtve, neki vinovnici, na kraju, svi su tragični gubitnici.
.
K
Kvočke. Mogu da budu simpatične, ali ne u ljudskom obliku.
.
L
Lazar, moj sin. Zovem ga Lale. Inače, izvesni Lale je, u mojoj porodici, bio nesuđena ljubav naše bake. Onaj o kome priča ceo život pa i danas kada dede nema. Tako je Lale vazda uziman kao sinonim za izgubljene ljubavi. Sad sam prekinula tu karmu, jer moj Lale je prava ljubav.
.
Lj
Ljubav. Velika reč, sa ovog mesta zasenila sve druge.
.
M
Moji. Miloš. Moja majka. Ne znam da li su hteli da baš ovakva ispadnem, ali otkako sam i sama postala roditelj sve više mislim o njima. Pored ljubavi koju su mi dali, jesu li grešili ili su to namerno radili da bih ja bila bolja od njih. Jesam li bolja?
.
N
Nostalgija, moja zla drugarica.
.
Nj
Njegoš: „Svak je rodjen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka“
.
O
Oprostiti, veština opstanka.
.
P
Paolo Sorentino. Volim njegove filmove, ali kada sam pročitala knjigu „Svi su u pravu“, onda i „Toni Pagoda i prijatelji“, shvatila sam da ne znam da li taj čovek zanimljivije piše, režira ili govori. Volim mu svaku reč. Sada čekam njegovfilm o Berluskoniju.
.
R
Rend, Ajn Rend
Njen „Pobunjeni Atlas“ je priča o veri u najćistiiju ljudsku prirodu, u čovekov um, vrlinu. Taj deo mi se mnogo dopao pogotovo jer sam je čitala u trenutku kada se u Srbiji umni ljudi sklanjaju da bi na njhova mesta došli klimoglavci.
Oko ove knjige postoje ogromna ideološka neslaganja, ali, mislim da je dobro da se svadjamo oko knjiga.
.
S
„Svi su u pravu“. Preuzela sam to od Tonija Pagode.
.
Š
Šteta. Kao kad dete pokvari omiljenu igračku tako smo i mi pokvarili toliko toga: škole, kulturu, muziku, fakultete, ljude, ukus,. Samo što nama još uvek nije žao.
.
T
Televizija. Još uvek je volim ali i sažaljevam. Teško je gledati sopstvenu smrt. Učinila je sebe nepotrebnom pa onda i štetnom a tako je dobro počela. Tako stoje stvari.
.
U
Uelbek. Čini mi se kako o životu piše slično što i Sorentino, samo bez italijanskih začina, oporo. Posle njegove knjige „Elementarne čestice“, sećam se, satima nisam mogla da izgovorim ni reč.
.
V
Venecija. Najlepši grad koji sam videla. Mesto u kome sam jedan jedini put usamljenost osetila kao fizičku bol.
.
Z
„Zašto?“
Kad god ne znam kako da nastavim komunikaciju ili intervju, posežem za ovim pitanjem. Sagovornici ga vole, a i ja.
.
Ž
Žena. Sa mnom je, u boksu za porođaj bila mlada žena koja se porađala bez epidurala, dijabetičar, veliku bebu je rađala.. dok je junački trpela bolove, stigao joj je sms… Muž ju je, u tom času, onako rasturenu bolovima, pitao kako se uključuje veš mašina. Imala je snage da se nasmeje, a ja, pošto ne znam njeno ime, želim da joj posvetim slovo.
.
.
.
.
.
