Zvonko Karanović

Anima

.

.

Anima (Španska haljina)

.

Babe su sedele ispred kuća na drvenim klupicama i pušile kubanske cigare. Smejale su se krezubim osmesima i prstom upirale u nju kad je izašla na binu u crvenoj španskoj haljini. Potpeticama je lupala o daščani pod nepodnošljivo glasno, razmetljivo. Iz glave joj je raslo drvo života. Nosila ga je kao šešir. Papagaji u njenoj kosi kreštali su: Idemo kući. Kiša je rešetala noć.  Grad se smanjivao. Zgureni soliteri pridržavali su mesec. Rekla je: Nebo se presamitilo, hajde da ga slomimo.

.

Anima (Visoke anđeoske sfere)

.

Svetlost je dolazila. Sve što smo sebi mogli da priuštimo bili su smeh i duhovi. Tajni nerazumljivi dogovori, snovi u višestrukim vremenskim linijama, plameni rep komete, sve smo to videli i nastavili bez osvrtanja. Nismo postavljali pitanja. Nismo se služili ironijom. Koža nam je zujala poput malenog fena za lutke, električna, svetla. Život se odvijao između dva udisaja, dva lepeta plućnih krila. Sreća se prikradala poput glatke, mišićave životinje. Odozdo, iz zatvorenog prostora.

.

Anima (Igle za pletenje)

.

Trebalo je da budemo hrabriji, imali smo obećanja najmoćnijeg neprijatelja. Planirali smo da ućutkamo zečeve koji su sedeli u plišanim foteljama, uklonimo ih iglama za pletenje. Krišom smo sprečavali prelivanje lakog sumraka u izgovore, noću podizali oborena stabla s autoputa, zašivali zvezde na nebo od staniola. Vratili smo se u zlatno doba i poveli rat makazama protiv mrtvačke metafizike. Sledili uputstva. Tri armije čekale su nas u vazduhu. Imali smo pedesetak koraka da svoje misli vratimo u red.

.

.

Anima (Soma)

.

Pijana brda su me pratila čitavim putem i nebo se kotrljalo niz staklenu padinu koju su kontrolisali raspomamljeni brisači. Bio sam krivac, tražena osoba, tako se činilo. Upozoravao sam sove u vrhovima četinara na nečujne motorne testere, vodio muzički blog za jednog čitaoca, širio korov na društvenim mrežama. Vladini službenici lutali su psećim snovima u potrazi za izveštajima koje sam prisvojio i sakrio. Moji ljudi su se masovno predavali zaklinjući se na čestitost i siromaštvo. Vrhovi sečiva okretali su se ka nebu. Krv je prskala. Izronio sam uz buku timpana i činela u grudima. Svitalo je. Mačka s mrtvim vrapcem u ustima sedela je na njenoj strani kreveta i čekala.

.

.

Anima (Brzi mali sendviči s rukolom i čerijem)

.

Imali smo planove da živimo u ljupkoj hotelskoj fantaziji bez obzira na balone napunjene peskom koji su se brzo uspinjali na nebo. Ležali smo u kadi i ljubili se ispod pene. Izgledalo je kao da nas ništa ne može zaustaviti ka cilju koji se skrivao u zalogajima brzih malih sendviča s rukolom i čerijem. Šuma je gorela. Ostavili smo novčanice razbacane svuda po sobi i iskočili kroz prozor držeći se za ruke. Dole nas nisu čekali rašireno sigurnosno platno, postavljeni debeli madraci, kartonske kutije. Vreli vazduh palio je obraze. Napravili smo selfi ispred zapaljenog džipa i odjurili dalje.

.

.

.

.

.

.

.

.


Zvonko Karanović

Rođen je 1959. u Nišu. Piše poeziju i prozu. Objavljivao je u svim najznačajnijim književnim časopisima stare i nove zemlje. Pesme su mu prevedene na šesnaest jezika. Zastupljen je mnogim pesničkim antologijama, najznačajnije u New European Poets (Graywolf Press, USA, Minnesota, 2008). Objavio je knjige pesama: Blitzkrieg (1990), Srebrni Surfer (1991), Mama melanholija (1996), Extravaganza (1997), Tamna magistrala (2001), Svlačenje (2004), Mesečari na izletu (pesme u prozi) (2012, nagrada „Laza Kostić“), Kavezi (2013, nagrada „Biljana Jovanović“), Najbolje godine naših života – izabrane pesme 1991 – 2004 (2014, nagrada „Kočićevo pero“ i „Kočićeva knjiga“), Zlatno doba (2015, nagrada „Dušan Vasiljev“). Objavio je šest samostalnih knjiga izabranih pesama u inostranstvu, najznačajnije u USA, It Was Easy To Set the Snow On Fire – Selected Poems (Phoneme Media, L.A., USA, 2016). Napisao je trilogiju Dnevnik dezertera koju čine romani Više od nule (2004) Četiri zida i grad (2006) i Tri slike pobede (2009). Živi u Beogradu.

Sva prava zadržana © 2016-2017 Eckermann ISSN 2466-3220 (Online)