Irena Plaović

Bazen

.

.

Maline

.

Maline mi se dopadaju zato što liče na meso
Muljam ih, stiskam i zamišljam da stavljam prste u sebe
One se raspadaju slađe od ljudske brige
Padaju strašno u jogurt i nikad ne kukaju
Kada ih ubiju niske cene i mraz
Cedim ih jarke u belu kašu i maštam o razmnožavanju
Maline naše protesti preko drumova
Maline naše krvave među zubima
Maline meke kisele dugim kišama
Braće vas književnici

.

.
Trojeručica

.

U jednoj ruci čeri i rukola
U drugoj ruci knjige o Erosu
u trećoj ruci
Ne, čekaj, prvo
isceli nekoga

.

.
Bazen

.

Opet sam sanjala jedan bazen viška
Nezamislivo je, nezamislivo je pisati
Nije to naučni rad
(alooo)
Nemoj da me vređaš
Opuštanje je oboljenje stiska
Ovde gde zatvaram cevčicu pera kojom se može disati
A sva sam nekada bila pernata
(alooo)
Cela sam bila međa

Ej
Pa ti ne znaš
Kakva sam bila matrica
Kakva sam bila apstrakcija u ovom suvišnom broju
Kakva sam sama sebi bila užasna granica
Neprevladana, mračna, a priznata za svoju
Voljena prepreka
Bezopasna po zdravlje
Kurtoazna opaska bačena samoj sebi
Ovo leto u meni nikada nije samlje
Nego krajem kičme
Zagradicu zagrebi
Naći ćeš ponor pojma nemislivog u pesmi
Korak po korak kroz metriku
Gospod ti je dao sveti diskurs, kresni!
i istripuj poetiku

.

Istorija

.

Mi sad baš dosta znamo i plačemo
Mi mnogo pričamo o ratu
Mnogo pevamo silujemo istoriju
Često redovno revnosno zanosno
Ko joj je kriv što se utegla u svoj kožni fašizam
Ko je terao da pokazuje levičarski dekolte prostakuša
Što nas je izazvala
Kako se njihala preko krvavog preko sveopšteg propadanja
Kako je toplo uzdisala
Po logorima po vrletima
Po sopstvenoj sramoti
Kako se podavala nemoćna
Tim unijama tim savezima
Tim razgranatim partijama
I kako smo je isprskali
Ključalim ideologijama
Kako je mala i meka
Izgledala na kolenima
Rasute po njoj one
Ništa neće oploditi
One su zauvek izgubljene u njenim bistrim očima
Nevinost ponovo zadobijena
Umivena pod jakim pritiskom
Čista od sebe čista od sebe
I stalno joj se vraćamo
Samo još jednom progutaj me istorijo

Volim te tako si lepa

.

.

***

Svakog se jutra u novu ulogu budim
U nešto što mi nije istovetno
U neki drugi materijal
U sve što moj san nikad ne bi odobrio

U istovremenost cvrkuta prolećnih tela
Klavirenja Šopena
I davnog glasa Bate taksiste sa Slavujevog venca

Neki bogati letači
Kopaju nove svemire
Možda slađe od naših
Zbunjuju me portreti
Zamišljam lepe pejzaže
Duboke, duboke
Prazne od ljudskih očiju

.

.

.

.

.

.


Irena Plaović

Rođena u Beogradu 1992. Završila je Filološku gimnaziju, smer za italijanski jezik, i Srpsku književnost i jezik sa komparatistikom na Filološkom fakultetu, gde sada radi kao asistent na Srednjovekovnoj književnosti. Na doktorskim je studijama srpske književnosti. Pored naučnih članaka, piše eseje, pozorišnu kritiku i, najčešće, poeziju.

Sva prava zadržana © 2016-2017 Eckermann ISSN 2466-3220 (Online)