Siniša Soćanin

Crtice o dvoje

.

.

.

1.

.

On je njoj otkinuo uvo.
Ona je njemu iskopala oko.
On je njoj, onda, iščupao nos iz korena.
Na to, ona njemu precepi usta nečetvero.
On joj tada uze ruke i odseče ih u jednom potezu.
Ona njemu otfikari noge, ne trepnuvši.
Razjaren, on njoj onda iskopa oči, precepi usta načetvero, i otfikari noge, ne trepnuvši, a ona njemu, razjarena, otkide uvo, iščupa nos iz korena, i odseče ruke u jednom potezu.

Stadoše da predahnu.
Pogledaše se, bolnim jamama u glavi umesto očiju.
Toliko su, onako izranjavani, ličili jedno na drugo, da se momentalno ponovo zavoleše.

.

.

2.

.

Posle dugog smišljanja prave stvari koju će da učini, rekla je pogrešnu reč.

Posle dugog smišljanja pravih reči koje će upotrebiti, učinio je pogrešnu stvar.

Ništa što je posle toga rekao nije moglo da ispravi bol koji joj je nanelo to što je učinio.

Ništa što je posle toga učinila nije moglo da ispravi bol koji mu je nanela ta pogrešna reč.

Mogli su i da oproste, ali ko bi smeo da nešto učini, ili da o tome progovori?

.

.

3.

.

– Ako naiđu tvoji i vide te sa mnom, ubiće te.
– I tebe će tvoji, ako naiđu i vide te sa mnom.
– Ako naiđu moji i tvoji i vide se, pobiće se.
– Ako moji pobiju tvoje, a tvoji moje ne pobiju, hoćeš li ostati sa mnom?

.

.

4.

.

Nežno ga je volela kad ga je zaboleo zub.
Izvadila je svoj zub i stavila mu ga u usta.

Požalio se i na jetru.
Zavukla je ruku, iščupala sebi jetru u nagurala mu je u stomak.

Kad mu se u bubregu zaglavio kamen, nije mogla da podnese njegov bol. Istrgla je sebi desni bubreg i namestila mu ga. Pošto je bio nešto manji i nije mogao lepo da legne, morala je da odgrize i jedan deo svog levog i podglavi ga.

Osetio je probadanje u leđima.
Bez razmišljanja je podigla obe ruke i izvukla sebi kičmu preko glave, lako kao da skida džemper. Udenula ju je u njega polako i nežno, s puno ljubavi, i stropoštala mu se na stopala da mu ugreje noge, hladne od loše cirkulacije.

On je nastavio da se žali na prostatu ponavljajući da mu ona ne može pomoći i da mora da potraži rešenje negde drugde.

.

.

5.

.

Voleo je da je uveče mazi šakom po glavi dok je ne uspava. Nije mu bilo teško, a njoj je mnogo značilo, umirivalo joj srce i sladilo san.

Kad su se uzeli, burma joj je povlačila kosu i čupala je. Ćutala je i stiskala zube.

Njega je zapinjanje nerviralo, kočio je ruku i nameštao šaku. Konačno se namestio drukčije i počeo da je mazi drugom rukom.

U magnovenju je slatko pomislila da je kraj nje legao neko drugi.

.

.

6.

.

Nije pronašao svoj peškir. Uperio je prstom u nju.

Naišla je na neuredno ostavljene stvari u toaletu. Uperila je prstom u njega.

Sam je opeglao svoju košulju, ali prst je držao uperen u nju.

Sama je iznela smeće, ali sa prstom uperenim u njega.

Nije mogao da zaspi od nervoze. Uperio je prst u nju.

Nije imala volje da se mazi. Prst je uperila u njega.

Nastavili su tako, sve dok jedan od prstiju nije opalio.

.

.

.

.

.

.


Siniša Soćanin

Piše kratku prozu, dramske forme, aforizme. Objavio zbirku priča „Tri reda zuba“ (Matica srpska, Novi Sad, 2002). Od tada redovno objavljuje u periodici (kratke priče, pripovetke, drame). Učesnik više festivala kratke priče u zemlji i regionu. Priča „Premijera“ bila je u užem izboru za nagradu Lapis Histriae 2016. Živi u Zemunu.

Sva prava zadržana © 2016-2017 Eckermann ISSN 2466-3220 (Online)