Milan R. Simić

Esejistička srča

Emilu Sioranu
(8.april 1911 – 20. jun 1995)
Uzetoj njegovoj duši

 

 

1.
…..Ruganje našem nepostojanju nije učenje. Ruganje našem nepostojanju je pesma Melanholičnih anđela. Pesma Melanholičnih anđela je intelektualni bezobrazluk. Sioran je Melaholični anđeo. Nemoguće je izboriti se protiv (ne)postojanja Ruganja.
2.
…..Postojanje je nastalo u nepostojanju. Rođeni smo u nepostojanju, živimo u nepostojanju. Umiremo u nepostojanju. Trajemo u nepostojanju. Kako nam to uspeva?
3.
…..Stvaralaštvo je nepostojanje. Stvaram(o) nepostojanje!
4.
…..Nestvarno je postojanje, nepostojanje je stvarno!
5.
…..Sioran, Tvoji misleći Ribari obećavaju mi dubinu sve govoreći da visine ne sahranjiju naša padanja!
6.
…..I kada sve nestane, ostaće Ništa. Sve nestaje u nepostojanju; nepostojanje se kruni pretvarajući se u Ništa. Ništa, i u nepostojanju, znači Ništa.
7.
…..Pišem i sve mislim da Đavo, za razliku od Boga, ima samo jednu zapovest: Živi kao (Ja), Sioran!
8.
…..Naše Nepostojanje, zahvaljujući Postojanju, zaslužuje beskrajno poštovanje!
9.
…..Čuj, Sioran: Puna im usta života, a život im prolazi u nepostojanju!
10.
…..Sioran se na ravne časti rugao postojanju u nepostojanju i nepostojanju u postojanju. Sioran, ugašena zvezda koja sija! I to je u redu, dobri, stari, Sioran! Tajna tvoje duše je sačuvana.
11.
…..Kako darivati sebi viši stepen svesti? Kako nadmašiti nenadmašivo? Pišem, i hoću da nadmašim nenadmašivo! Znači, u duhovnoj sam službi. Što više čitam, sve manje znam! Što više pišem, sve ređe govorim. Da li sam spreman za Samoću? Kako stvoriti sebi Samoću?
12.
…..Niče se pitao Možemo li živeti tako da ne verujemo u ništa. Tvoje trajanje, Sioran, i trajanje tvoje nama ostavljene misaone drskosti najbolji su dokaz da možemo!
13.
…..Sve prolazi, ništa se ne vraća! Nepostojanje prolazi u nepostojanju. Nepostojanje je samorazarajuće. Postojanje samorazaranja nije pod upitnikom! Kako to?
14.
…..Lajoš Kesegi upotrebio je izraz Sveti prokletnici. Moćno zvuči kada i sam zapisujem: Sioran, Sveti Prokletnik?
15.
…..Petru Krdu postavio je Sioranu pitanje: Kada ste najbolje osetili večnost? Dobio je (ne)očekivan odgovor: U vreme kada sam se bavio mistikom, kada sam imao religiozne krize. Sada sve mislim da je i Sioran, u vreme svoje „religiozne krize“, (baš tada) imao susret sa Ribarima, i da su mu ribari (samo tada) obećavali dubinu sve govoreći kako visine ne sahranjuju naša padanja! Sioranova visina je nedostižna, ostaje nam samo Sioranova dubina.
16.
…..Rezignirano sam religiozan!
17.
…..Kad zlobni zavide pakosnima, i to je jedna vrsta harmonije ljudskih odnosa!
18.
…..Što se više diviš velikim misliocima, sve učeći od njih, obuzimaće te sve češće sumnje u vlastito znanje i tvoje znanje, tako će da ti se čini, biće sve siromašnije. I, baš kada gotovo budeš siguran da vlastitog znanja više i nemaš, da je tvom siromašenju znanja došao kraj, postaćeš i sam mislilac. Čudni su putevi…
19.
…..… i tačno jeste da od Samoće do Usamljenost najduži je put!
20.
…..Nirvana nema bližeg srodnika od Večnosti!
21.
…..„Ali vreme beži i više se ne može povratiti.“ Kuda vreme beži? Od koga vreme beži? I moje vreme beži, znači postojim. Postojim zajedno sa svojim vremenom koje beži. I ne može se povratiti. Bežati u Nepostojanju, to je savršenstvo umetnosti. Sada znamo šta je savršenstvo umetnosti. Savršenstvo umetnosti više se ne može povratiti!
22.
…..Zamišljam granicu između svesnog i nesvesnog, svesti i podsvesti. Ali, gde postaviti Carinu?
23.
…..Sioran, večno Uspavana duša, duša od čoveka!
24.
…..Učiti se kako vagati misli; kako koristiti teške misli; kako se oslobađati beskorisnih i lakih misli! Učiti se razmišljanju, pokoriti se filozofiji, ostati izvan nametnutih religioznih zaključaka. Biti filozof po ličnoj potrebi. Da se smeješ misliocima, da se mislioci ne smeju tebi! Stvori misaoni krik koji te vodi! Sioran je stvorio misaoni krik.
25.
…..Postoje li zlokobna pisma filozofa, sveštenika, mislioca? Naravno, postoje. Nije li zbirka eseja Kratak pregled raspadanja Emila M.Siorana zlokobno pismo? Ali, zlokobno pismo, po nama, jeste i Nebo (sa svojim divotama) i Pakao (prema onome što sam video i čuo) Emanuela Svedenborga! Kako to? Prva je knjiga neverujućih, druga je knjiga verujućih. U Pregledu govori se: sve će to večnost poništiti, dok Svedenborg zapisuje divote Neba, i opet, podjednako to jesu zlokobna pisma? A tako je jer sve mislimo da i verujućem i neverujućem jedna je Misaona matica.
26.
…..Čovekova zmijska logika! Filozofa zmijska logika! Božija zmijska logika! Sve sama zmijska logiga? Sioranova zmijska logika…
27.
…..Svi imamo svoju predstavu o životu. Skoro da me se i ne tiče vaša predstava o životu. Da li se vas tiče moja predstava o životu? Dvadeset prvi vek, vek otuđenja, „čovekove zmijske logike“ i potpunog „razdvajanja“ naših predstava o životu.
28.
…..… I tako, čitajući, teško je proći kroz književni tesnac, a to jesu Sioranovi eseji! Proći nekažnjeno.. .

.

.

.

.

.

.


Milan R. Simić

Rođen je 1959. godine u Velikoj Plani. Objavio je tri romana, dve zbirke priča, pet zbirki ogleda, a dobitnik je nagrada "Stevan Sremac" i "Milutin Uskoković". Prevođen na makedonski, ruski, slovenački i nemački.

Sva prava zadržana © 2016-2017 Eckermann ISSN 2466-3220 (Online)