Aleksandra Jurukovska

Jednostavna kompleksnost

.

.

(Dejan Trajkoski, Neverstvo, samostalno izdanje, 2014)

.

…..Roman Neverstvo Dejana Trajkoskog govori o običnim ljudima preko psihološki oformljenih i zaokruženih likova, kroz jednostavnu, naizgled trivijalnu priču, prenesenu iz više aspekata i sa više tačaka gledišta. Interesovanje za običnog čoveka i njegovu svakodnevicu, probleme koji, iako banalni, pomeraju glavne junaka (Mena i Sone) i njihovu okolinu sa uobičajene ose, Trajkoski je najavio već u svom prvom romanu Istina. Ljubav – Rašomonijada. I u njegovom drugom romanu glavna tema je ljubav i nemogućnost da joj se ostane veran. Ova autorova ideja se prostire na dva kontinenta posredstvom lične istorije Soneta – Makedonca koji pečalbari u Americi, što je ujedno i jedan vid intertekstualnosti ili citata Pečalbara Antona Panova.

…..Neverstvo je roman  ispripovedan stilom bliskim narodnom, usmenom stvaralaštvu, sa negovawem narodnog jezika i korišćenjem arhaizama, zbog čega na momente podseća na dela Petra M. Andrevskog, posebno na Pirej. Približavanje ovoj lektiri je prisutno i na strukturno-naratološkom planu – priču čitamo iz perspektive dva glavna junaka, najpre iz Sonetove, a potom  i iz Menine, ali i iz nekoliko „nepristrasnih” kazivanja drugih sporednih likova.  Neverstvo  se približava remek-delu Andreevskog i preko izbora teme i kontekstom – Makedonija i Makedonci dvadesetih godina minulog veka, ratovi na ovim prostorima i frontovska „podeljenost” naših ljudi koji jadikuju i pitaju se čija li će čizma da ih ugnjeta ili u čijim će redovima biti regrutovani.

…..Tu je i narodna mudrost (na primer, reči Sonetove babe) kojoj su suprotstavljenje filozofije Ničea i Šopenhauera, date u onim delovima u kojima se narator obraća ili u epizodama u kojima Sone preispituje svoju ljubav i vernost. U ovom delu Trajkoski se odlučuje za interesantan postupak: pre svega, nameće se utisak da je narator sveznajući, da bi se kasnije ispostavilo da i on pokazuje znake sumnje, pa čak i to da mu može biti oduzeta i glas i pravo da priča priču. Ova „raspoloženja” se smenjuju kao na filmskom platnu, skoro kao postupcima filmske montaže, što je samo još jedan dodatak jednostavnoj kompleksnosti delu Dejana Trajkoskog.

…..Knjiga se čita brzo, čitalac lako ulazi u Sonetov svet, ali, takođe, i u Menin, a tamo ga čekaju iznenađenja i putovanja, koji se nalaze u rasponu od bajke do istorije, sa mnogo ljubavi, tradicije i cinizma.

.

.

.

………………………………………………………………….Sa makedonskog Tijana Koprivica

.

.

.

.

.


Aleksandra Jurukovska

Rođena 1981. godine u Skoplju. Diplomirala je na Filološkom fakultetu „Blaže Koneskiˮ, na katedri za opštu i komparativnu književnost. Na istom fakultetu je magistrirala 2012. godine sa radom iz oblasti interdisciplinarnih odnosa književnosti i medija. Od 2001. godine radi kao novinar i urednik u mnogim kulturnim i informativnim medijskim redakcijama u Makedoniji. Na Makedonskom radiju uređuje i vodi rubriku „Knjiga – favoritˮ u kojoj je, u periodu od pet godina, napisala kritiku i recenziju za oko dvesta naslova. Radi i kao lice za odnose sa javnošću (PR) na nekoliko festivala i manifestacija, a 2017/18. bila je šef pres-centra Struških večeri poezije i moderator festivalskih panel-diskusija. Iste godine je gost-urednik prestižne evropske platforme poezije Versopolis i njenog e-magazina www.versopolis.com. Od 2012. godine je jedan od urednika portala www.cooltura.mk. Od 2016. godine je novinar i voditelj na TV ALFI. Njeni novinarski članci, recenzije i eseji su objavljeni u svim značajnijim časopisima za književnost i kulturu u Makedoniji: Sintezi, Naše pismo, Kulturen život, Teatarski glasnik, Spektar, Literaturen zbor, Razgledi, Sovremenost, kao i na portalima: www.blesok.com, www.reper.net, www.balkani.eu, www.javno.com. Jedna njena pesma je zastupljena u zborniku Rukopisi 25, Dom mladih u Pančevu, 2002. U periodu od 2008. do 2015. godine objavljuje kritike o makedonskoj savremenoj književnosti u dnevnom listu „Dnevnik“. Njena prva knjiga Tkanje teksta (Silsons, 2014) je izbor tih tekstova.

Sva prava zadržana © 2006-2019 Eckermann ISSN 2466-3220 (Online) Objavljivanje časopisa pomaže Ministarstvo kulture i informisanja