Vuk Bogdanović

Katarina

.

.

SCENARIO ZA RADIO-DRAMU

.

1. EKS. ULICE U PREDGRAĐU GRADA – NOĆ

Puste ulice. Kiša. Udaljene sirene kola. VESELINOVI
(47)koraci prilaze, pratimo ih, otvaraju se vrata –
ulazak u kafanu.

.
2. INT. KAFANA – Noć

.
VESELIN šeta između stolova ka šanku. Tiha instrumentalna
narodna muzika na jeftinom radiju sa jednim zvučnikom.
VESELIN seda za šank, BARMEN (34) ostavlja pranje čaša,
zatvara slavinu, brišući šank mu prilazi.

BARMEN:
(uzdah)
Dobro veče, čime mogu da Vas
poslužim?
VESELIN:
Isto k’o i uvek… Nisam li ti rekao
da nema potrebe za persiranjem?
Znamo se vrlo dobro.

BARMEN uzdahne, zveckanje čaša, pampur, sipanje rakije.

.
VESELIN:
Znaš ti vrlo dobro sve to, ali se
praviš lud. Sipaj i sebi jednu da
nazdravimo.

.
Čaša rakije se spusti na sto.

.
BARMEN:
Ne pijem. Izvolite, gospodine.

.
VESELIN:
(ironično se nasmeje dižući čašu)
Da si mi ti-… Da smo svi mi živi i
zdravi.

.
Iza VESELINA, iz drugog plana se začuje PIJANAC (41).

.
PIJANAC:
(pripito)
Evo ja ću da nazdravim ako gazda
neće. Samo nemam sa čime…

.
VESELIN:
(preko ramena)
Izvinjavam se, nisam te ni video.
(okrene se ka BARMENU)
Može piće za gospodina, na moj
račun. Šta god je pio pre…

.
PIJANAC:
(pozadi iz drugog plana) Hvala
kolega! Jesi ga čuo Mito – sipaj mi
još jednu!

.
BARMEN:
Ćuti ti!
(VESELINU, tiho, ali besno)
Dosta je on popio.

.

Škripa stolice. VESELIN prilazi pijancu, spusti svoju
čašu pred PIJANCA.

.
VESELIN:
Izvoli prijatelju.

PIJANAC:
Hvala ti, baš si čovek.

.
VESELIN se vrati za šank.

.
VESELIN:
Sipajte mi ponovo, molim Vas.

Besni uzdah BARMENA, ali sipa piće. VESELIN ponovo podiže
čašu i nazdravlja sa PIJANCEM.

VESELIN:
Kao što rekoh – da smo svi mi živi i
zdravi.

PIJANAC:
Da si mi živ i zdrav.

.
Ispijanje i tresak dve čaše nazad na sto.

.
VESELIN:
(BARMENU)
Još jednu.

.
BARMEN:
Planirate da se zadržite malo?

.
VESELIN:
Jel’ Kaća tu?

.
BARMEN:
Taman sam hteo da zatvorim…

.
VESELIN:
E pa sada imate mušteriju, a do
malopre niste. (Pauza) Pitao sam vas
nešto…?

.
BARMEN:
(uzdahne)
Jeste, gore je…

.
VESELIN ustaje, korača.

.
VESELIN:
Onda sam i ja gore.

.
BARMEN:
(glasno za VESELINOM)
Nisam smeo da vas upoznam.

VESELIN:
(iskreno zbunjen)
Zašto to kažeš? Jel’ ona nešto rekla
o meni ili…

.
BARMEN:
Nije se ona žalila. Meni se ne nešto
kod tebe ne sviđa.

.
VESELIN:
Za tebe me baš zabole.

.
VESELIN odlazi.

.
BARMEN:
Plaćanje unapred! I piće i usluge!
Čuješ me Veseline?!

.
VESELIN:
(nakon pause, odlazeći, tiho):
Od sad plaćam samo njoj.

.
VESELIN ode. Na radiju ide neka tužna stara narodna
pesma.

.
BARMEN:
A šta me ti gledaš tako tužno?! Šta
je?

.
PIJANAC:
Muzika-…ova pesma. Seća me na nešto.
Možeš da pojačaš malo…?

.
BARMEN:
(tiho za sebe)
Ma nosi se…budalo pijana.

.
Nagla promena radio stanice u prvom planu, začuje se glas
spikera sa koji čita vesti i koji pomene izjavu
premijera, zatim se menjanje stanice zaustavi na brzom
sviranju kola na harmonici.

.
3. INT. GORNI SPRAT KAFANE, HODNIK ISPRED VRATA – NOĆ

.
VESELIN se penje uz stepenice, uzdahne kada stane ispred
vrata. Pokuca.

.
KATARINA:
(tiho iz sobe)
Uđi, Veseline…

.
VESELIN otvara vrata. Zatvori ih iza sebe.

.
4. INT. SOBA U KAFANI – NOĆ

.
VESELIN otvara vrata i ulazi. U prvi planu šuškanje
zavese i udaljena kiša. Kraj otvorenog prozora je
KATARINA (35).

.
VESELIN (iz drugog plana):
(sa osmehom)
Kako si znala da sam ja?

.
KATARINA (prvi plan):
Vidovita sam postala… (Pauza, pa
sa osmehom)
Ko bi drugi dolazio tik pred
fajront? A i videla sam kroz prozor
kako dolaziš niz ulicu…Skini
mantil, mokar si.

.

VESELIN korača preko sobe.

.
VESELIN (iz drugog plana):
Ja tebe nisam video… (sedne na
krevet – škripanje dušeka) Skinuću
ga, ne brini. Kako si mi danas…
Dobro mi izgledaš.

.
Dobovanje kiše po prozoru, kiša se pojačala.

.

KATARINA:
(malo uzdržano, okrenuta prozoru)
Dobro sam. Nije bilo posla. Bićeš mi
prvi i poslednji danas.

.
VESELIN:
(ironično, tiho)
Blago meni…
(glasnije)
Znaš zašto je to? Danas je crveno
slovo u kalendaru – veliki post,
znaš. (nasmeje se)

.
KATARINA:
(setno se nasmeje)
Budalo.

.
VESELIN se pridigne na krevetu, počne da skida kaput,
izuva cipele, raskopčava košulju. KATARINA ustane, priđe
mu da mu pomogne.

.
KATARINA:
Daj da ti pomognem… (otkopčava mu
košulju) Lep kaput. I lepa košulja.

.
VESELIN:
Danas ne komentarišeš parfem.

.
KATARINA:
Onaj od 50 evra? (pomiriše)
Skuplji od mene… Izgleda da sam se
navikla.

.
VESELIN:
Dugo me nije bilo. (šaljivo)
Jesi li se zabrinula…šta je sa mnom?

.
KATARINA:
Kako da ne. Rekoh, sigurno se
zasitio – našao neki novi porok sto
posto…

.
VESELIN (pređe u prvi plan):
(nežno) Nisi ti moj porok, ti si moj
spas.

.
U prvom planu, VESELIN je ljubi po licu. Nežni poljupci.
KATARINA ga prekine, ode od njega.

.
KATARINA:
Plaćanje je unapred, nisi zaboravio?

.

VESELIN:
Nisam. Učini mi danas…da platim
posle.

.
KATARINA:
(malo uznemiren, iznervirani uzdah)
To je zbog crvenog slova, je li?

.
VESELIN se primakne. Poljupci, šuškanje, otkopčavanje
odeće, skidanje. KATARINA uzbuđeno uzdiše.

.
KATARINA:
Dobro… ali samo večeras.

Šuštanje odeće, i škripanje kreveta kada dvoje legnu na
njega. Uzdasi, milovanje, KATARININ jak uzdah pri
penetraciji. Sve to pokrije dobovanje kiše koja pređe u
prvi plan. Prolomi se daleka tutnjava groma…

.
MUZIKA

.
5. EKS. ISPRED KAFANE – NOĆ

.
Zvuci grmljavine, kiše. Pa zvuci kašljanja i povraćanja –
PIJANCU je loše: povraća žuč. BARMEN ga pridržava.

.
PIJANAC:
Jao meni, jao… Bože mili…
(ponovni napad povraćanja, skoro
gušenja)

.
BARMEN:
Džabe zazivaš Boga pijanduro
blesava. Vidi šta radiš sebi! ’Ajde.

.
Teturaju se po blatu, PIJANAC kašlje, BARMEN ga nosi.

.
BARMEN:
Budalo pijana…a i ja sam blesav
kada ti dajem da piješ ovde…
Ulaze u kafanu.

.
6. INT. KAFANA – NOĆ

.
BARMEN i PIJANAC ulaze u kafanu. Muzika sa radija u uglu:
neko veselo kolce. BARMEN zbaci PIJANCA od sebe, ovaj
padne na stolicu.

.
BARMEN:
Sedi tu.

.
PIJANAC:
Jao… jao… jao…

.
BARMEN:
Prestani da kukaš. (Pauza dok gleda
cipele) Jao, majku ti j-… Pogledaj,
pogledaj mi cipele!

.
PIJANAC:
A?

.
BARMEN:
Pogledaj mi cipelu. Šta je ovo? Šta
je ovo?

.
PIJANAC:
Jel… Jel’ to krv?

.
BARMEN:
Nego šta je!

.
PIJANAC:
A-… A čija?

.
BARMEN:
Ma…

.
BARMEN samo besno uzdahne. Ode nazad za šank.

.
BARMEN:
(tiho, za sebe)
Vidim da neću još dugo jebavati
stobom, šta da se nerviram.
(glasnije) Samo radi i ćuti.

.
PIJANAC:
(prvi plan)
Neko radi… neko vodi ljuubauv… a
neko pije…
Muzika sa radija ređe u prvi plan.

.
7. SOBA U KAFANI – NOĆ

.
VESELIN pali cigaru. Dobovanje kiše po zatvorenom
prozoru. VESELIN izduva dim. KATARINA ustaje, sprema se,
oblači se.

.
VESELIN:
Odakle ti ta modrica na nozi?

.
KATARINA:
A? Ne znam. Udarila sam se od neki
stočić ili nešto…

.
VESELIN:
Kako si lepa…

.
KATARINA:
(oblačeći se)
Dosta sam bila lepa za danas. Plati
pa da krenem.

.
VESELIN:
Imaš nešto ovde da se popije. Žedan
sam, a da ne silazim do onog majmuna
dole?

.
Otvaranje ormana. Zvuk flaše.

.
KATARINA:
Evo izvoli. Mislim da je neka brlja.
Da je više za mazanje i dezinfekciju.

.
VESELIN skida čep.

.
VESELIN:
Taman… (ispije) …da dezinfikujem
dušu. Au. Gorka. Hoćeš ti?

.
KATARINA:
Ne pijem.

.
VESELIN:
Pametno…

.
VESELIN ispija još.

.
VESELIN:
(proguta, pa promuklo, zbunjeno
pita:)
Šta ti je? Što me gledaš tako?

.
KATARINA:
Ništa, samo čekam da mi platiš.

.
Škripanje kreveta, VESELIN ustaje.

.
VESELIN:
Znaš šta – baš si kurva…

VESELIN pretura po džepovima kaputa.

.
VESELIN:
Ovde beše ne primate kartice…

.
KATARINA:
(umorno naglasi)
Ne primamo.

.
Izvadi, pa broji pare iz džepa. Zatim nešto izvuče iz
džepa. Podigne ruku i pokaže KATARINI.

.
VESELIN:
Znaš šta je ovo?
Tiho i prigušeno se čuje visoka nota – jedno umišljeno
ding.

.
KATARINA:
Prsten. Deluje kao bračni.

.
VESELIN:
I jeste bračni.

.
KATARINA:
Nećeš valjda da me prosiš?

.
VESELIN sedne na krevet. Skidanje čepa, otpija. Uzdahne.
Pauza, dobovanje kiše kroz zatvoreni prozor.

.
VESELIN:
Nemoj dvaput da kažeš. (Ispije još
jednom) To je moj prsten. U braku
sam već skoro 20 godina. (stavi
prsten, ironično) Evo ga: nazad na
mestu.

.
KATARINA:
Ako si to krio zbog mene onda nisi
morao. (drhtavo) Navikla sam ja.
Jedan mi se hvalio kako mu žena zna
da je vara i naplaćuje mu svaku
prevaru.

.
VESELIN:
Kako?

.
KATARINA:
Pa lepo. Nove krpice, cipele,
putovanja… Kaže da joj je uslov samo
da ih ne dovodi u njihovu kuću. Dugo
su u braku, imaju dete. Svakakvih
ljudi ima.

.
VESELIN (humoristično):
Budala. Plaća kurvu, a jednu već ima
u kući.

.
KATARINA:
(sa nestrpljenjem)
Makar plaća unapred.

.
VESELIN:
(uzdah)
Sačekaj malo, molim te. Imam pare,
platiću ti, vidiš. Evo.

.
Pljus novčanica na stolicu.

.
VESELIN:
Prebroj. Mislim da ima dovoljno. Ako
ima i više, onda zadrži ostatak. U
redu? Samo me saslušaj. Hoćeš li?

.
KATARINA:
(bojažljivo)
U vezi čega?

.
VESELIN:
(uzdahne nervozno)
Imao sam sve već u glavi. Ali sada
mi se malo pomutilo. Od ove brlje
grozne.

.
VESELIN ćušne flašu ona se otkortlja niz pod.

.
VESELIN:
Već…koliko? Sedamn’est? Sedamn’est
godina sam u braku… Imam i ćerku…
Lepo dete: na majku. (pauza)
Žena i ja se nikad ne svađamo,
Milena je dobra žena. (pauza) Slušaš
me?

.
KATARINA:
Slušam. Ali ne razumem. A i žurim
se-…

.
VESELIN:
(prekine je)
Molim te, saslušaj me. Pre neku
nedelju smo išli kod kumova…nekakav
rođendan. Vratili se kasno. Malo sam
popio. Legli smo u krevet…i onda
sam pomislio na tebe. Razumeš?

.
KATARINA:
Ne.

.
VESELIN:
Okrenuo sam se ka njoj…ka Mileni.
Mojoj ženi. Mi nismo imali seks – ne
pamtim od kada. Možda malo nakon što
se rodila-…ali to nije bito. Bitno
je što si mi u tom trenutku u glavi
bila ti. Mislio sam na tebe, mogao
da te osetim pored sebe. Poželeo
da…vodim ljubav. Okrenuo sam se ka
drugoj strani kreveta i tamo nisi
bila ti. Tamo je bila moja žena.
Kada su se naši pogledi sreli…
Tada sam video sam koliko mi je ona
postala tuđa. Video sam da spavam
poslednjih 20 godina. Zgadilo mi se.
Samo sam se okrenuo na svoju stranu
i zaspao. A ujutru smo nastavili po
starom. Ali…ja prosto dalje više
ne mogu.

.
KATARINA:
Ne treba onda da dolaziš ovde ako te
grize savest…

.
VESELIN:
(nervozno i ljuto)
Ne! (mirnije) Ne, ne radi se o tome.
(Pauza) Ne razumeš me.

.
KATARINA:
Razumem ja i te kako, imam i ja
muža.

.
VESELIN je zbuneno pogleda. Gleda je neko vreme.

.
KATRINA:
Sad ti mene čudno gledaš. Šta ti je?

.
VESELIN:
(zapanjeno)
Ti si u braku?

.
KATARINA:
Da.

.

VESELIN:
On zna? Mislim… Za ovo.

.
KATARINA:
Naravno da zna. Pa video si ga: onaj
što sedi dole.

.
VESELIN:
Ko…? Onaj pijani?!

.
KATARINA:
Nije valjda ponovo pijan? Pa
stvarno…

.
KATARINA krene da otvara vrata, VESELIN ustane i zaustavi
je.

.
VESELIN:
Nemoj, stani. Sačekaj. Pusti ga.
Njemu je lepo, platio sam mu piće.
Kaži mi…ti to ozbiljno? Ovaj… Ne
nosiš prsten.

.
KATARINA:
Ha, pazi ko se javlja? Ne nosim
prsten.

VESELIN:
Zašto?

.
KATARINA se odmakne, otvori prozor. Padanje kiše se
pojača. Sada ne tutnji grmljavina, kiša samo sipi.

.
KATARINA:
Šta ja znam. Iz istog razloga kao i
ti valjda. Tako lakše podnosim…
Moram da odem dole, da vidim šta je
napravio od sebe. Ubiće se tako.

.
KATARINA se odmakne od prozora, krene ka vratima, ali je
VESELIN uhvati za ruke.

.
VESELIN:
Ubiće i tebe i sebe. Kako može to da
dopusti sebi, zar mu ne smeta?

.
KATARINA:
Naravno da mu smeta… Ali moramo…
Niko od nas dvoje nije kriv.

VESELIN:
Da, ali on je muško.

.
KATARINA:
On je invalid, eto šta je. (tiho) Sa
mnogo nesreće iza sebe.

.
VESELIN:
Zar ne postoji neki drugi način?
(doušnički, tiho) Preti li ti neko?
Onaj majmun od dole…?

.
KATARINA:
Preti nam ulica, eto šta nam preti!
Sve smo probali, prodali smo pola
stvari… Čime sam se sve bavila…
(glasno) Ovo nije najgore čime sam
se bavila, možeš li da zamisliš?
Onaj „majmun“ dole, kako ga ti
oslovljavaš brine o meni.

.
VESELIN:
On brine o tebi? Kako majke ti?

.
KATARINA:
Štiti me. Ne pušta svakog ovde. Da
budu čisti. Kao ti naprimer. (pauza)
Pusti me, moram da odem da vidim
kako mi je muž…

.
Kiša potpuno utihne. Disanje VESELINA i KATARINE koji
stoje vrlo blizu jedno drugome.

.
VESELIN:
(ravno)
Hoću da ti pomognem. Zato sam došao
večeras.

.
KATARINA:
(podsmehljivo)
Stvarno? A ja mislila zbog nečeg
drugog.

.
VESELIN:
(ravno)
Ne šalim se, hajde sa mnom.

.
KATARINA:
Gde bre?

.

VESELIN:
Ne znam još… Bilo gde odavde.

.
KATARINA:
Nemoj me, molim te…

.
VESELIN:
Ozbiljao. Potpuno sam ozbiljan.

.
KATARINA:
Nije nego si pijan. Jedino sam ja
normalna ovde-…

.
VESELIN:
Nisi normalna! Pogledaj gde se
nalaziš. Pogledaj ovu sobu, ovaj
krevet. Pogledaj ovaj čaršav…

.
KATARINA:
I ti si ovde. Zato ćuti. Imam ja
svoje razloge, i ne trebaju mi tuđe
lekcije.

.
VESELIN:
Koje?

.
KATARINA:
Šta tebe briga? (pauza) Ti nisi
pijan, ti si lud. Pusti me da odem
dole.

.
VESELIN je pusti, KATARINA odškrine vrata.

.
KATARINA:
(preko ramena)
Nemaš ti razloga da kukaš. Ne znaš
ti šta je muka. I nemoj više da
dolaziš kod mene. Nađi neku drugu…

.
VESELIN:
Ne želim da nađem drugu. Muka mi je
od svega. (teško uzdahne)

.
KATARINA počne da izlazi, VESELIN je zaustavi uzvikom.

.
VESELIN:
Ha! Ti znaš šta je muka. Tebi je
stalo samo do para.

.
KATARINA:
Molim?

.

VESELIN:
Za koru ‘leba se prodaješ, kao i sva
ostala stoka koja živi ovde. Užas.
Potpuni i kompletni raspad.

.
Pauza gde KATARINA razmišlja šta da odgovori. VESELIN joj
priđe.

.
VESELIN:
Reci mi molim te. Kaži mi razlog
zašto bi ostala.

.
KATARINA:
Dosta je Veseline. Ovo je moj život,
takav kakav je. Ostavi me.

.
VESELIN:
Ne čisto kažem, negde drugde, na
nekom drugom mestu, ko zna šta bi
postigla u životu, a ovde… samo
truliš.

.
KATARINA:
Ti da si na mom mestu bi se samo
digao i otišao bez reči? Jesi li
svestan da moj muž nije oduvek bio
onakav. Da se naliva od jutra do
mraka. Njega su uništili takvi kao
ti.

.
VESELIN:
(povređeno)
Zašto to kažeš? Nikoga ja nisam
uništo. Slušaj – ja stvarno hoću da
ti pomognem. I tako pomognem i sebi!
(tiho, doušnički) Imam nešto
novca… Fond za ne–daj–Bože… Neko
ceo život čeka takvu ponudu.

.
KATARINA:
Ma šta ti je, šta si se uhvatio za
mene? Ako ti je muka – idi, i nek ti
je sa srećom.

.
VESELIN:
Kako da ti kažem… Jedino sa tobom…
Nikad u životu nisam išao kod…
(Pauza) Ja sam zaljubljen u tebe.

.

KATARINA počne da se smeje. Grohotno. VESELIN ćuti dok
ona ne dođe do daha.

.
KATARINA:
(smiri se ali dalje kroz smeh)
Bože, ti si skrenuo. Ti si lud.

.
VESELIN:
(ravno)
Ja sam ozbiljan.

.
KATARINA:
Ozbiljan?! A tvoja žena? Tvoje dete!
Šta je sa njom. Ma idi bestraga.
Budalo.

.
VESELIN:
Ne razumeš me… Ona mala kao da mi
i nije ćerka. Bitan joj je telefon.
Ne znam kuda ovo svet ide.

.
KATARINA:
(šaljivo)
Pusti ti svet. Ti idi kući, i
odspavaj malo.

.
VESELIN (razočarano):
Ja sam samo iskreno želeo da ti
pomognem…

.
KATARINA:
(smeje se)
Bože gluposti…

.
VESELIN zalupi vrata KATARINI ispred lica.

.
VESELIN:
Samo se smej. Sebi se smeješ.

.
KATARINA (tiho):
Slušaj ti mene malo – budalo jedna.
Ovo nećeš moći da shvatiš, ali ja
mog muža bez obzira na sve volim. I
on mene voli. Umrli bi jedno bez
drugog. I jedno za drugo. Možda smo
siromašni, ali se volimo. Kao dvoje
odraslih. Ne kao ti koji ne znaš šta
sa sobom.

.
VESELIN okrene se i ode na kraj sobe. Uzme kaput.
.

VESELIN:
(iz drugog plana):
Ma ne seri.

.
Duga pauza. Tiho dobovanje kiše od staklo.

.
KATARINA:
Šta kažeš!?

.
VESELIN:
Kažem – u pravu si. Budala sam. Ne
znam šta mi bi. Biće da je od ovog
otrova koji si mi dala da pijem.
(tiho, za sebe) Stvarno šta mi je.
Moja žena je boginja za tebe. Nek mi
je Bog pomogne da se prizovem
pameti.

.
VESELIN korača do vrata. Proba kvaku. Katarina drži
vrata.

.
VESELIN:
Skloni se sa vrata i pusti me da
izađem. U pravu si za sve. Sada me
pusti da idem.

.
KATARINA:
(tiho i besno)
A ja sam mislila da si ti udovac…
Miran usamljeni čovek. Koji lepo
miriše. (tiho) Bilo mi je drago kada
te vidim!

.
VESELIN:
Skloni se sa vrata. (pauza) Novac ti
je na stolici, skloni se sa vrata i
pusti me da idem.

.
KATARINA:
A ti si sebi izmislio opravdanje da
bi omastio brk i još da ti obraz
bude čist.

.
VESELIN (iz prvog plana):
Ko mi kaže!

.
KATARINA:
Pa neka sam kurva! Ko si ti da
sudiš? Tebi je život prazan. Kada si
zadnji put poljubio tu ćerku, a? Ja
imam svoje razloge – koji su tvoji?

Da ti nije možda dosadno, a!? Da
nije možda to?

.
VESELIN lupi po vratima pesnicom.

.
VESELIN:
Skloni se sa vrata i pusti me da
idem!

.
KATARINA:
Nije ti dosta ni para što imaš, nego
glumiš i heroja! Da varaš ženu, a da
ispadneš junak! Pa gde si bio dosad?
Hej… Pusti me!

.
VESELIN je odgurne sa vrata, ona padne na pod. Oboje
ubrzano dišu. VESELIN krene da izlazi…škripa vrata…ali se
ipak vrati u sobu.

.
VESELIN (veštački mirno):
Hvala ti što si mi otvorila oči.
Dosta sam od tebe naučio. I hvala
Bogu – ja mogu odavde da odem I da
se nikada ne vratim.

.
KATARINA ga samo zadihano gleda.

.
VESELIN:
Nećeš da tvoja bude poslednja?
Dobro. (okrene se da ode)
Pozdravi muža.

.
KATARINA brzo ustane i potrči ka VESELINU.

.
KATARINA (naglo zaplače):
Kako te nije sramota…!

.
KATARINA zgrabi VESELINA i rvu se. To prekine zvuk jakog
udarca, usledi tup o pod. Tišina. VESELIN ubrzano diše.

.
VESELIN:
Kaćo…? Katarina? (pauza) Izvini
nisam hteo…

.
Njehov dah se usporava i drhti- pred plač.

.
VESELINA:
Izvini, izvini. Izvinjavam se…ja
se izvinjavam…nisam hteo… (plač)

.
VESELIN plače.

.

MUZIKA.

.
8. INT. KAFANA – NOĆ

.
Muzika sa radija svira klasiku. BARMEN ugasi radio, samo
se PIJANAC čuje kako hrče.

.
BARMEN:
Samo ti spavaj pijanduro. Da ne
gledaš kako ti život prolazi.

.
Zvuci koraka kako neko silazi niz stepenice.

.
BARMEN:
Jesi gotov junače. Jesi platio i
piće što si ga ovde popio.

.
VESELIN (tiho):
Izvinite… Ja se izvinjavam za sve…

.
BARMEN:
Ej, šta ti je…

.
VESELIN izađe, zatvore se vrata.

.
BARMEN (vikne):
Kaćo! Jel’ sve u redu gore?
Tišina.

.
BARMEN:
Ma… Kaćo!

.
BARMEN potrči, glsno tutnji uz stepenice.

.
9. INT. SOBA U KAFANI – NOĆ

.
BARMEN naglo otvori vrata, korača u sobu. Dođe u prvi
plan.

.
BARMEN:
Kaćo… (jako duga pauza) Kaćo jesi li
dobro?

.
Tišina, tišina, tišina. Blago šuškanje odeće.

.
BARMEN:
Kaćo…

.
KATARINA (tiho, ravno):
Dobro sam. Sve je u redu.

.
BARMEN:
Izvini, ja… Nešto mi je ovaj čudno
delovao kada je izlazio, pa sam se
uplašio…
(Pauza)
Sigurno si u redu?

.
KATARINA:
Da. ’Ajmo dole. Onaj moj mora da je
mrtav pijan.

.
10. INT. KAFANA – NOĆ

.
BARMEN i KATARINA podižu PIJANCA.

KATARINA:
Ajdemo mili, idemo kući…

.
PIJANAC:
Kaćo… Srce moje. Boli me, sve me
boli.

.
KATARINA:
Znam dušo, znam mili. Hajde, idemo
kući.

.
BARMEN:
Hajde polako, ja ću vas odvesti.

.
11. EKS. ULICA ISPRED KAFANE – NOĆ

.
Zalupe se vrata od kola. Paljenje auta.

.
PIJANAC (pijano):
Kaćo, dušo, izvini… Ja te ne
zaslužujem…izvini…

.
KATARINA (strplivo):
Tiho sad. I probaj da se dovedeš u
red. (Pauza) Nemoj da te deca vide
takvog.

.
PIJANAC (plače pijano):
Izvini srce moje, dušo moja,
izvini…

.
PIJANČEV glas odnese buka auta koji ode niz ulicu. Kiša
pada. Grmljavina u daljini ponovo zatutnji, zvuk dalekog
saobraćaja, lajanje pasa, koraci po vlažnom putu dolaze u
prvi plan. VESELIN izgubljeno hoda i plače.

.
VESELIN (plačući):
Izvinite… Ja se izvinjavam…
Molim vas, izvinite… Svi
izvinite… Ja se izvinjavam…

.

.
KRAJ

.

.

.

.

.


Vuk Bogdanović

Rođen 16. 12. 1983. u Beogradu. Diplomirao filmsku režiju na Akademiji Umetnosti u klasi Miloša Radivojevića. Bavi se profesionalnim radom u kinematografiji i pisanjem. Živi i radi u Beogradu.

Sva prava zadržana © 2016-2017 Eckermann ISSN 2466-3220 (Online)