Milorad Milinković

Konzumiranje umetnosti

.

.

.

Milorad Milinković, rođen 1965. u Beogradu.  Diplomirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odsek režija. Režirao sedam filmova i sedam predstava, objavio dva romana, režirao i napisao scenarije za nekoliko televizijskih serija.

.

 .

Prvi kontakt sa umetnošću?

.

Ne sećam se, verovatno slike. Kad sam bio mali, voleo sam da, kad bismo prošli pored kakve galerije, svratimo unutra i da gledam slike. Kasnije sam nastavio i sam. Budući da sam živeo blizu većine, nije bilo teško. Prvi film sam pogledao tek sa šest, sedam godina, mislim, naravno, na bioskop, a ne na crtaće na TV-u. A u osnosvnoj školi su nas svako malo vodili u pozorište Boško Buha, što je bilo lepo. Jedino nisu baš vodili računa o repertoaru, pa smo tako bar deset puta gledali Vasilisu prekrasnu.  Čim sam naučio da čitam, jako sam i to zavoleo. Volim i sad konzumiranje svake umetnosti, to me čini fizički sretnim.

.

.

Kao dete želeli ste da budete?

.

Svašta. One želje iz ranog detinjstva ne pamtim, ali kasnije sam želeo da budem fudbaler ili slikar. Sve dok sa deset, jedanaest godina nisam otkrio rock muziku. Onda je ona preuzela primat, i zadržala ga sve do treće godine režije, kada sam se ozbiljno zaljubio u posao kojim se i sada bavim.

.

.

Dečji film koji Vam nije dao mira?  

.

Razni.  Gledao sam sve što mi se nudilo. A kao srednjoškolac sam se zarazio Kinotekom, te sam bio jedan od onih koji su bili redovni tamo.  Uvek sam sedeo u šestom redu desno, prvo sedište. Da mogu da izađem, ako je film loš, a da ne ometam nikoga.

.

Najbolja pesma benda Morbidi i mnoći? Najgora pesma Big sexa?

.

Sve pesme su i najbolje, ali i najgore, kako vam drago. Uostalom, to je bio isti bend, sa istim repertoarom, samo promenjenog imena.

.

.

Da li ćete ikad napustiti muziku?

.

Napustio sam aktivno bavljenje istom odavno. Sad samo rekreativno, pa ni to.

.

.

Šta je bila Jugoslavija osamdesetih?  

.

To je bilo vreme kada sam ja bio tinejdžer i mladić. Moje najbolje godine, u fiziološkom smislu, kao i godine kada najviše otkrivamo. Samim tim imam prilično romantična sećanja na iste. Nisam objektivan, pa ne bih sad o srednjoj klasi i slično.  Znate, svakome se godine njegovog odrastanja čine kasnije kao fantastičan period, bez obzira na to kakve su zaista bile. Kad se zaljubite u nekog, na primer, u najodvratnijem kraju grada, taj kraj će vam docnije prizivati isključivo lepe uspomene. Isto tako je i sa vremenom. Zato mislim da nisu u pravu ovi što kukaju za tim osamdesetim, samo navlače gnev novih klinaca. Znam jer smo tako i mi prezirali matorce koji su stalno žvalavili o tome kako su šezdesete bile super.

.

.

Najvažnije što ste naučili na Akademiji umetnosti u Novom Sadu?

.

Da je za sve što radiš prvo i najvažnije naći razlog. Razlog zbog kojeg bi taj film (ili bilo koje drugo delo) trebalo uopšte da nastane. A potom da se u to uloži maksimum, jer posle ništa više nije važnije od toga što radite.

.

.

Najvažnije što ste naučili filmu nakon Akademije?

.

Kako to zapravo u životu izgleda. Da smo sa svim idealima koje pokupimo na Akademiji, u stvari potpuno u pravu.

.

.

Šta bi Hičkok rekao o Vašem filmu Mrtav ladan?

.

Pitajte njega. Čuo sam da postoje nekakve internet spiritističke seanse, ulogujete se i pitate. Posle možete i meni da javite, veoma me zanima, mada ne verujem da ga je gledao. Kakav god da je taj zagrobni život, ne može verovatno ni tamo sve da se stigne.

.

.

Ko je dao čitulju za Eskobara?

.

Neka dva momka, zaboravio sam im imena. Jednog smo i upoznali. Obični, normalni momci, nisu imali veze s kriminalom, samo su se zezali. U tom filmu, jasno, ta čitulja je iskorišćena samo kao lepet krila leptira koji pokrene lavinu u drugom delu sveta.

.

.

Najmanji novčani iznos kojim je moguće snimiti film? 

.

Verovatno može i bez dinara. Ne znam, to je više pitanje za Ginisovu komisiju. Sad, niste pitali kakav kvalitet bi imao takav film.

.

.

Iskustvo rada na Pinterovom tekstu?

.

Tekst k’o tekst. Dobar. Ne znam šta da kažem.

.

.

Iskustvo tragača? 

.

Uh, toliko sam u ove tri godine pričao o ovome, da sam ožvalavio. Izvinite, ne mogu više.

.

.

Možete li da upamtite podatak koji Vam nije zanimljiv?

.

Mogu, ako je važan. PIN broj kartice, svoj JMBG, sve to znam napamet. Ranije, kad nije bilo mobilnih, znao sam napamet skoro sve brojeve telefona koji su mi bili važni.  Zato sam sa imenima slab.

.

.

Film koji preporučujete prijateljima?   

.

Uf, ne mogu ni to. Ajde, Black Mirror, serija, ili Inside no.9 isto serija. Film… hm… De la Inglesia?

.

.

Roman?  

.

Klasika: Šekspir, Gogolj, Nabokov, Turnije, Apoliner… Latino: Sabato (sva tri romana, i to redom!), Kortasar… novi rusi: Peljevin…

.

.

Možete li tokom televizijskog prenosa da prepoznate dogovorenu utakmicu?

.

Ne radimo, na žalost, domaće prvenstvo, pa nemamo iskustva.

.

.

Najlepši golovi u istoriji fudbala? 

.  

Ne znam, ovo zaboravljam… fudbal je kao pozorište, lepota trenutka. Kad ste gledali utakmicu na odloženo?

.

.

Koju Vašu preokupaciju ne treba da imaju Vaši potomci?

.

Nemam problem ni sa jednom. Samo da ne preteruju…

.

.

              ..  Razgovarao Enes Halilović

.

.

.

.

.

.


Milorad Milinković

Rođen 1965. u Beogradu. Diplomirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odsek režija. Režirao sedam filmova i sedam predstava, objavio dva romana, režirao i napisao scenarije za nekoliko televizijskih serija.

Sva prava zadržana © 2016-2017 Eckermann ISSN 2466-3220 (Online)