Dunja Petrović

Kredibalizam

.

 (ili kako ići u korak sa tranzicijom)

– originalni celovečernji mjuzikl –

.

LIKOVI:

NATALIJA, 25 godina, brbljiva, brzopleta i božanstvena, još uvek nepotpuni kredomanijak

RADE, 25 godina, smeten, smotan i smešan, potpuni kredomanijomrzac

MARIJAN, 25 godina, fensi i foler, potpuni kredomanijak

A, B, D, devojke u agenciji

OSTALE DEVOJKE U AGENCIJI (Đ, Ž, K, P, Nj, R, Dž)

STOJAN, savršen momak redni broj 123

OSTALI KREDO MLADIĆI (Debeljuca, Mačo, Narkoman, Učenjarko)

ŠKART ŽENE (Stojanka, Mirjana, Radenka, Selimena, Svetlana)

LJUDI I NJIHOVI KREDO LJUDI (Baba i kredo-Tip, Deda i kredo-Baba, Majka i kredo-Beba, Dete, Majka i kredo-Dadilja)

DVE ĆUTLJIVE LEPOTICE

OSTALE LEPOTICE

KREDO-MAJKE

KONOBAR

KREDO ŽENA SA OŠTEĆENIM SLUHOM

KOMŠIJA, čovek sa bima

PRIJATELJI, ljudi sa bima (kredo-devojčica i dečak, kredo devojka i devojka koja plače, kredo-deda i deda na samrti)

GLAS, sa bima

VREME: uskoro ili možda sada?

MESTO: Kredograd

NAPOMENA: kredo-ljudi su označeni detaljem određenog dezena na garderobi ili tako nečim

scena

Video bim. Ružičasta sjajna ženska usta preko celog bima, govore izveštačeno ljubaznim glasom koji je u početku prijatan, ali u stvari je iritantan.

GLAS: Pitanje je samo da li ste spremni. Pitanje je samo imate li volje. Pitanje je samo želite li da vaš život postane svetliji. Mi vam nudimo odgovore na sva vaša pitanja.

Usta se umnože na video bimu.

GLASOVI (otpevaju): Kao lek ili kao prevencija, ‘‘Od A do Š‘‘ agencija. Sa vamaaaa…

Opet jedna usta na bimu.

GLAS: Zaboravite na tmurne ulice Kredograda – mi vam nudimo da ih obasjate suncem.

Na bimu Beograd obasjan suncem koje se smeje. Sunce namigne. Na scenu izlazi RADE, momak od oko 25 godina, krivog nosa, sa naočarima za vid na očima i knjigama koje mu nisu uredno složene u rukama, već kao da će ispasti svakog trenutka, prototip štrebera. Stane ispred bima, skine naočare, obriše ih i vrati na oči. Dok on to čini –

GLASOVI (otpevaju): Kao lek ili kao prevencija ‘‘Od A do Š‘‘ agencija, sa vamaaa!!!

GLAS: Više vam ne trebaju lanci na gumama, kada padne sneg samo poručite lepo vreme.

Za to vreme na bimu nekoliko automobila sa lancima na gumama, veje sneg, zakrčen saobraćaj, ljudi se nerviraju. Odjednom grane sunce, sneg se istopi, kao i lanci, ljudi se smeju (sve kao u najtreš reklamama)

GLASOVI (otpevaju): Kao lek ili kao prevencija ‘‘Od A do Š‘‘ agencija, sa vama…

Rade gleda u bim, pa levo-desno, čeka.

GLAS: Zaboravite na svađe i prepirke sa prijateljima – mi vam nudimo savršeno prijateljstvo.

Bim podeljen na tri dela – u jednom kredo-devojčica dečaku daje pola sendviča gledajući u kameru.

DEČAK: Kako je super imati kredo-prijatelja. On mi uvek da pola svog kredo-sendviča. (zagrize sendvič)

U drugom delu bima kredo-devojka sa ogromnim neprirodnim osmehom na usnama neprirodno grli devojku koja plače.

DEVOJKA koja plače: Bez svoje kredo-prijateljice, ne bih podnela to što me je ostavio. (brizne u plač)

U trećem delu bima kredo-deda drži za ruku dedu koji je na samrti i sa osmehom gleda u kameru.

DEDA: Kredo-prijatelj, prijatelj za celu penziju. Sad napokon nemam šta da izgubim. (sklopi oči)

RADE (klimajući glavom): C, c, c!

GLASOVI (otpevaju): Kao lek ili kao prevencija, ‘‘Od A do Š‘‘ agencija! Sa vamaaaa…

(pogleda na sat, ali uočava da ga nema, pomeri se u stranu i sedne)

GLAS: Imate problem sa komšijom? Samo sa nama vaš problem je rešen. Imamo savršen izbor komšija svih uzrasta, nacionalnosti i političkih opredeljenja.

Na bimu se kompjuterski menja jedan isti čovek.

GLASOVI (otpevaju): Kao lek ili kao prevencija ‘‘Od A do Š‘‘ agencija, sa vamaaa…

Rade se vrpolji, na scenu izlazi BABA, hoda sporo sa štapom, ali pod ruku je čvrsto stegla nabildovanog kredo-MLADIĆA koji se sve vreme osmehuje dok Baba priča kao navijena. Pored njih protrčava DETE koje jede natprirodno veliki kredo-sladoled, za njim kredo-muška DADILJA tj. lep mladi muškarac, a za njima ružna MAJKA deteta, zatim ŽENA sa kredo-BEBOM u naručju, kao i DEDA koji šeta kredo-BABU. Kao da su svi u šetnji, prolaze polako scenom i tako u krug. Kada glas progovori, svi se zaustave i okrenu ka bimu kao hipnotisani.

GLAS: Sanjate o srećnom braku – mi vam nudimo izbor od najmanje 4000 savršenih muževa, majki, dece, korova, kućnih pomoćnica, prašine, sekretarica, dobrog raspoloženja, kiše, dadilja, oblaka ili naoblačenja, smeha, suza ili dosade.

Za to vreme na bimu se smenjuju jako brzo slike navedenog.

GLASOVI (otpevaju): Kao lek ili kao prevencija (svi kredo ljudi se okreću prema publici i zapevaju) ‘Od A do Š‘ agencija (okreću se nazad, ali sada se ka publici okreću pravi ljudi koji zapevaju) sa namaaaa…

Na bimu usta nastavljaju nešto da pričaju, svi i dalje gledaju ko hipnotisani, Rade šeta između njih.

RADE (peva tužno): Jesam li ja lud,

il’ drugčija je ćud,

kredo-ljudi odasvud,

nije li to blud?

A gde su prave vrednosti,

devojačke čednosti,

sad svakom skače apetit

kada ko pomene kredit.

Usta sa bima nestaju,”vrti” se samo logotip agencije, ljudi nastavljaju sa šetnjom, Rade se sklanja, pošto svi naleću na njega.

RADE (peva): Nisu više ni stan, ni putovanja,

na kredit su osećanja,

na kredit su očevi i braća,

samo dok ima da se plaća.

Ljudi se polako raziđu sa scene.

RADE (peva): Ej, Kredograde, Kredograde,

ludi, strašni grade,

kuda svi to srljaju,

iskrenost prljaju,

I kuda to svet hita,

zašto se niko ne zapita,

odjednom svi obučeni, siti,

pola od njih su ljudi-krediti,

a gde je iskrenost i prošli dani…

Na bimu opet usta.

GLASOVI (koji prekidaju Radetovu tugovanku otpevaju): Kao lek ili kao prevencija, ‘Od A do Š‘ agencija.

Ljudi koji su predhodno izašli, izviruju na scenu.

LJUDI (otpevaju): Sa vamaaaa…

RADE: Sam sam na ovoj strani.

LJUDI (izlaze, pevaju u horu brzo kao neku borbenu pesmu, objašnjavajući pantomimom svaku otpevanu reč):

Kuća, stan, ljubimac,

kola, dadilja, klinac,

uteha, prašina, cveće,

sunce, grad, proleće,

prijatelj, majka, brat,

komšija, ljubavnica, sprat,

klima ili snovi tvoji,

zar razlika postoji???

DETE: Smeh ili kompjuter.

BABA: Prijatelj ili puter.

DEDA: Bol ili odeća.

MAJKA: Kola ili sreća.

RADE: Ali kako tako?

LJUDI (pevaju): Korov ili suknja od pliša,

osmeh, pravda ili kiša,

Dečko ili stona lampa,

poštena je trampa,

ocena, krompir, grip,

super je ovaj kredo-trip.

RADE: Ali kako tako?

LJUDI (Radetu): To se zove emancipacija.

DETE: Emancipacija?

BABA: Eee, emancipacija.

DEDA: E-man-ci-pa-ci-ja.

MAJKA: Emancipacija.

RADE: Gde je tu tolerancija?

LJUDI (Radetu): To se zove edukacija.

DETE: Edukacija?

BABA: Eee…edukacija.

DEDA: E-du-ka-ci-ja.

MAJKA: Edukacija.

RADE: To je loša kreacija.

SVI (pobedsonosno zapevaju): To se zove evolucija. (svi se razilaze, osim Radeta, na scenu izlazi MARIJAN, fensi obučen momak od oko 25 godina, izlazi sa dve identične cure koje su se pojavile pre toga na bimu kao ĆUTLJIVE LEPOTICE, kada govori preterano je teatralan, gestikulira, klasičan folirant.)

RADE (za sebe): Ja bih rekao prostitucija.

MARIJAN (prilazeći mu s leđa sa dve kredo-devojke): Mislim, a šta uopšte pa fali prostituciji? Ako je na kredit, naravno… (nasmeje se preglasno, a smeju se i devojke)

RADE: Kako šta fali prostituciji, tako se snižava životni standard, pa gde je tu još i moral, pa razne bolesti, prenaseljenost… Kako vi (okrene se i vidi Marijana koji se još uvek smeje) Ej, ti si, Marijane.

MARIJAN: Ja sam, šta si digo dreku, mislim, nije baba roga (opet se nasmeje, kao i devojke)

RADE: Vi svi uopšte niste svesni kakve mogu biti posledice…

MARIJAN: E jesi, ti Rade, neki čudan tip. Opusti se čoveče, zabavi se malo, makar na kredit. (opet se nasmeje, kao i dve uštogljene barbike)

RADE (zgrožen): Da, vidim, ti se opet zabavljaš. (važnim glasom) A Natalija…

MARIJAN (zapuši po jedno uvo lepoticama između kojih se nalazi): Pusti Nataliju. Natalija je druga priča. Ovo (otpuši im uši), mislim, ovo su dva od poslednja tri primerka…

RADE (prekidajući ga): Lepotica koje ćute, a kad govore, govore kojim god poželite akcentom.

MARIJAN: Upravo tako. Ali pazi, ulazim ja u agenciju (on korača šmekerski), a ono 300 ovakvih lepotica (na scenu izlazi 5-6 istih devojaka), sve gledaju u mene i svakoj iz očiju da pročitaš…

DEVOJKE (u glas): ‘Uzmi mene, uzmi mene’

MARIJAN (se okrene ka njima ljutito): Naravno, ništa ne kažu jer su to lepotice koje ćute, kapiraš? (devojke stavljaju prst na usta)

DEVOJKE: Šššš.

RADE: Ali zar ih nije bilo samo 3? (devojke se zgledaju, pa otrče sa scene)

MARIJAN: E što ti ne znaš da pustiš čoveka da ispriča priču! Kao što sam rekao, bilo ih je 300 i sve su htele mene. (on se okrene ka mestu gde su stajale devojke, njih nema) Kažem, bilo ih je 300 i sve su htele mene (devojke se  opet vraćaju na scenu) E sad. Od tih 300 samo su 3 bile one koje kad govore, govore kojim god hoćeš akcentom.

RADE: A ostale ne govore uopšte?

MARIJAN: Aman, Rade, pusti da završim. Elem, samo su 3 bile…

RADE: Dobro, dobro, one koje govore.

MARIJAN (dok njegove dve devojke prilaze gomili): I ja odaberem jednu (jedna istupa) , pa se premišljam, pa uzmem drugu (prva se vraća, druga istupa), pa opet mislim možda ipak ovu prvu (opet prva istupa, a druga se vraća), il drugu, il prvu il (dok on to govori devojke istupaju i vraćaju se naizmenično, nastavljajući to da rade čak i kada on ućuti, što njega očigledno iznervira, pa vikne) I odaberem ja konačno prvu. Al mi žao sve one druge, vidim ja – sad bi ona meni sa hrvatskim, sa nemačkim, sa ruskim akcentom progovorila, ma šta progovorila, sad bi ona pala meni pred noge samo da je ja uzmem. (jedna od devojaka mu pada pred noge, on je mune nogom i nastavi prekorno, devojci) Naravno, ona to ne čini, nego samo želi to da učini da bih je ja uzeo.

RADE: I?

MARIJAN: I ja je uzmem. (druga devojka istupa i staje do prve) Kad onda i ona treća (istupa jedna iz gomile) – kako nju da ostavim? I hteli su da mi je daju gratis, znaš ono – na dva uzeta filma, treći besplatno, ali ja sam rekao – (nastavlja tetaralno) ne, ne mogu zbog Natalije, zbog moje mile Natalije ne mogu…(pogleda u devojke i klima glavom potvrdno, i one isto učine, nastavljajući da klimaju dok  odlaze sa scene)

RADE (koji je posmatrao do tad dve devojke): E jeste ti ovo neko čudo. Kako su slične tj. kako bih rekao one nisu slične, nego nekako su ko bliznakinje. A jel su prave tj. ne mogu da budu prave pošto su iz agencije, tj. naravno da su prave, ali su iz agencije tj. hteo sam da pitam…

MARIJAN: Šta, jel ćute?

RADE: Ma ne nego…

MARIJAN: Šta, za akcente?

RADE: Da tj. ne…

MARIJAN: Šta, dal ih razlijukem?

RADE: Ma ne, nego, ti se ne osećaš loše, hoću da kažem, kako ti misliš da Natalija…

MARIJAN (promeni stav): Ja se ne osećam loše? Jel ti misliš da je moguće da se ja ne osećam loše? Jel ja tebi možda delujem kao neko ko se ne oseća loše? E, Rade, Rade, sve sam mislio, al da ti misliš da se ja ne osećam loše…

RADE: Ja samo pitam tj. hoću reći vidim da se zabavljaš…

MARIJAN: Ja se zabavljam? Tebi je ovo zabava? (okrene se ka lepoticama koje se keze) Pa ja se ne zabavljam ni jedan jedini trenutak svog života.

RADE: A ovo sa devojkama, ti dobro znaš da Natalija…

MARIJAN: Pa da! Ja to i činim zbog nje. Kako ne kapiraš?

RADE: Razumem tj. hteo sam da kažem da ne razumem, jer ipak to što ti radiš, nije moje da se mešam, ali kao njen najbolji prijatelj…

MARIJAN: Ma ne, samo se ti mešaj, i treba da znaš kako stoje stvari, a ne da pogrešno protumačiš da se sad ja zabavljam pa da bude svašta. Ovo što ja radim, pa to su dobra dela. Ko zna ko bi uzeo sve ove devojke da ih ja ne uzimam i ko zna šta bi im radio. Kapiraš? Ja sam spasitelj. Uostalom, ovo će ostati između nas momaka, jel tako? (udari ga po leđima, ovaj se zatetura)

RADE: Da, da. A ja baš čekam sad Nataliju, da ne znaš koliko je sati?

MARIJAN: Jesi li ti lud? Kad si mislio da mi to kažeš?

RADE: Pa nisi me ni pitao.

MARIJAN: A treba da te pitam, da ne čekaš slučajno moju devojku koju upravo varam sa 2 od poslednja 3 primerka…

RADE: Pa nije to baš prevara, to je više dobro delo.

MARIJAN: Ti to mene zajebavaš?

RADE: Da, da, hteo sam da kažem, ne, nego sam mislio…

MARIJAN: E, Rade, Rade. (uhvati devojke pod ruku i krene ka izlazu) znači razumeli smo se (Rade klimne glavom, Marijan izađe)

RADE (oponašajući Marijana, ali ne podrugljivo nego pokušavajući da bude kao on): Razumeli smo se? (nakašlje se) Ovo ostaje među momcima. (potapše sebe po leđima)

RADE (peva): Ja nikad misliti na kredit neću,

umesto da volim na kredit, pre umreću,

da govorim tako ja nikad neću moći,

sa mnom nijedna devojka neće poći,

ja nikad neću biti kao on…

Obučen fensi od glave do pete,

stvoren samo da pravi štete,

nisam od onih koji nešto mute,

nikad neću šetati lepotice što ćute,

ja nikad neću biti kao on…

Al kad bi samo ona znala…

Ulazi NATALIJA, devojka od 25 godina, slatka, atraktivno obučena i brbljiva, deluje površno.

NATALIJA: Ej, sori što kasnim. (poljubi ga u obraz) Krenula sam bila u onu agenciju – znaš ono (otpeva mu) kao lek ili kao prevencija…

RADE (još uvek u svom raspoloženju peva):

Al kad bi samo ona znala

kolika je on budala,

da za njega ona je šala

njihova bi veza stala…

NATALIJA: E, išla sam da uzmem ljubimca, ali sam usput otkrila da su izbacili ‘greb-greb’ srećke na kućne ljubimce, kaži kako je to super. Evo kupila sam 10. (vadi iz torbe) Mislila sam se da li da uzmem 8 ili 10, ali onda sam rekla sebi…

(dok priča sve vreme iznosi na scenu nameštaj, stolove, stolice, ogroman krevet, ukrase tj. pravi prostor svoje sobe, neprestano ulazi i izlazi ne zaklapajući usta, dok on stoji na istom mestu u potpuno drugom raspoloženju, pri čemu ga ona eventualno pomera ako treba da stavi neku stvar tamo gde on stoji – njen stan je šaren, pretrpan raznim glupostima)

NATALIJA: …onda sam rekla sebi – Natalija, kad je bal nek se jebu princeze, ups, sori Rade, znam da ne voliš kad psujem, ali jebanje baš i nije psovka, više je nekako…pa, jebanje je jebanje. No i tako ti ja uzmem svih 10 greb-grebova i pita me čovek – šta ćete, gospođice ako dobijete svih 10 životinja?

RADE (peva): Ja nikad neću biti kao on…

NATALIJA: …A ja njemu kažem – gospodine, to nisu životinje nego ljubimci što znači da nije moguće da izvučem slona ili žirafu jer su oni životinje, ali ne i ljubimci, jer kad bih izvukla slona to bi baš bio problem, pogotovu ako bih izvukla 10 slonova…

RADE (peva): Treba li da ćutim i njega da krijem,

treba li da se pobijem ili propijem,

zar zauvek samo prijatelj da ostanem,

nikad više nešto da ne postanem,

ja nikad neću biti kao on…

NATALIJA: …ali ako bih izvukla 10 kučića ili 10 mačaka, naravno, one su prilično slatke dok su male, ali ako izvučem 10 pit bul terijera ili šnaucera i to već odraslih onda bi mogao biti problem, ali ako dobijem 10 malih maca… to znači da … Da, stvarno, šta ću ako dobijem svih 10?

RADE (peva): Trebalo bi da joj kažem,

možda za mene ipak nade ima,

ne moram još i ja da je lažem,

ionako biće vatre, tamo gde je dima .

Ja nikad neću biti kao on.

NATALIJA: …Hm, pa pokloniću ih. Marijan mnogo voli životinje. Sori, Rade što ga opet pominjem, Marijan možda nije bio savršen za mene pošto je uzimao one odvratne drolje na kredit ups, sori, Rade, rekla sam drolje, u stvari povlačim ups, drolja nije psovka, drolja je… drolja (ona se zavaljuje u fotelju, daljinskim upravljačem menja sliku na bimu na kome se sve vreme vrteo logo agencije a sada prozor sa zavesom na karnere i pogledom na predivan vrt, Rade još stoji) ali desila se super stvar, prijavila sam sebe i Marijana za neku nagradnu igru, a nagrada je put u Las Vegas, a ti znaš, Rade da je meni životna želja da odem baš u Las Vegas, zbog kockanja i kurvi, naravno, ups sori Rade – opet mi izlete, e pa sad je idealna prilika, pogotovo što je Marijan okrenuo novi list i shvatio da je grozno uzimati ljude na kredit, to što ja povremeno uzmem kućnu pomoćnicu na kredit to je nešto potpuno drugo, ali Marijan se promenio, on mene voli i naša ljubav cveta i možda se uzmemo u Vegasu i…

RADE (drekne): Ja nikad neću biti kao on! (ona ga pogleda, on se zbuni, nije to hteo da kaže) Ovaj, hteo sam da kažem, (drekne) Marijan upravo šeta 2 od ukupno 3 primerka lepotica koje ćute i koje kad govore govore kojim god poželi akcentom. (trenutak tišine, Natalija krene da se smeje histerično, pa se i Rade smeje, Natalija se zaćuti, pa se i Rade zaćuti, Rade seda, Natalija skače)

NATALIJA: To znači ništa od Vegasa? (Natalija seda skrhana, Rade ustaje)

RADE: Pa, ovaj, mislio sam da je bolje da ti kažem.

NATALIJA (počinje mahnito da grebe kartice, na ivici suza je, kako ona baci karticu, Rade je podigne): Ništa, ništa, opet ništa, i opet ništa, kuče, mačka, mačka, ništa, ništa, hrčak. Hrčak? (brizne u histerični dečiji plač)

RADE: Nisam hteo, hoću reći tj. mislio sam da je u redu da ti kažem, ali znaš, Natalija, nije on jedini.

NATALIJA: Hrčak, 2 mačke i pas. Ne želim hrčka, 2 mačke i psa. (rasplače se kao malo dete) Želim da idem u Vegas sa Marijanom.

RADE: Ali, Natalija…

NATALIJA (kroz suze): Zašto mi je to uradio?

RADE: Eh sad, zašto, moje je mišljenje da ne treba tako teško primati k srcu, u stvari ako je moje mišljenje ono što mislim o…

NATALIJA: Sve ja mogu da razumem, sve, ali zašto baš one koje ćute??? Zašto baš sad kada treba da putujemo? (opet brizne u plač, plače neko vreme, onda podigne glavu, faca koja je bila razvučena u plač se naglo smiruje) Besna sam.

RADE: Razumem.

NATALIJA: Besna sam.

RADE: Razumem.

NATALIJA (drekne): Besna sam. (počinje da peva)

Besna sam na njega,

dosta mi je svega,

okrećem novi list,

biće naš račun čist,

Besna sam.

NATALIJA kreće da odvaja stvari u stanu na dve strane, one običnije i tamnije na jednu, a šarene na drugu, Rade joj pomaže. Ona pokazuje na stranu sa običnim stvarima.

NATALIJA (peva): Ovo sam bila ja pre, (pokazuje na druge stvari)

i staro i novo volela sam sve,

al okrećem novi list, bre,

zbog te ćutljivice njegove dve.

Besna sam.

RADE (pun saosećanja): Razumem. (podiže neku kesu, pita najobičnijim glasom) Na koju stranu ovo?

NATALIJA (proviri u kesu, govori običnim glasom): Na kredo-stranu. To je paučina koju sam uzela na kredit onda kada si mi rekao da mom stanu nedostaje životnosti.

RADE: Aha. (nastavljaju sa raspremanjem)

NATALIJA (peva): Igraću kao i on,

popeću se na svoj kredo-tron,

istom merom ću mu vratiti,

možda će me tako shvatiti.

Besna sam.

RADE (pun saosećanja): Razumem.

NATALIJA (podiže neku knjigu, pa običnim glasom): A ovo?

RADE (običnim glasom): Tu sam ti knjigu ja poklonio – ‘Osnovi nuklearne biologije’, nije valjda da se ne sećaš?

NATALIJA: Ah, da, onda je definitivno na ovoj gomili (baca na gomilu sa starim stvarima, nastavlja da peva)

Prvo bih mu nalupala šamare,

da istrebim njegove damare,

pa bih mu otsekla nos i uši,

prinela nož i rekla: ha ha buši!

Ljudi sa početka proviruju odjednom.

LJUDI: Ha ha ha, buši!

Natalija ih pogleda, oni šmugnu kao da nisu ni bili tu.

NATALIJA: Besna sam.

RADE (pun saosećanja): Razumem. (običnim glasom) A jel mogu ja ipak da sedim u starom delu?

NATALIJA (običnim glasom): Naravno. (nastavlja da peva)

Pa bih uzela veliku burgiju

za njegov mozak spravila liturgiju,

i izručila mu jetru i creva,

da vidim kako će on da peva.

Besna sam.

RADE: Razumem.

NATALIJA: O kako besna sam.

RADE: Razumem.

NATALIJA:  Okrećem novi list,

biće naš račun čist

istom merom ću mu vratiti,

možda će me tako shvatiti.

Besna sam.

RADE: Razumem.

NATALIJA: Sad pravac agencija

kao lek, a ne prevencija,

skočio mi je apetit

uzeću momka na kredit

Besna sam.

RADE: Razumem. (za trenutak zastaje sa gomilom starih stvari u rukama koje mu ispadaju) Ne, ne razumem. Uzećeš momka na kredit?

NATALIJA: Da. (seda u novi deo)

RADE: Ne. (seda u stari deo)

NATALIJA: Tako ću mu se osvetiti. Pa on će popizdeti od muke. Ups, sori Rade, pošizeće od muke. I onda će mi se vratiti i otićićemo u Las Vegas i obrnućemo par džek potova i venčaćemo se i sve će biti kako treba.

RADE: Ali ti ne smeš, to ne mogu da ti dopustim, a to je i skupo, i ko zna ko su ti ljudi, možda je neki manijak, psihopata, rugoba, mentalno zaostao, siledžija, kreten.

NATALIJA:  Bla, bla, truć. Jednog kretena sam već imala, a i ti ćeš mi pomoći da izaberem nekog dobrog, zar ne? (krene ka njemu, pa stane na polovini sobe pošto neće da pređe u stari deo, poziva ga prstom da dođe, Rade prilazi, ona ga poljubi u obraz) Ajde, polazi, inače ću ja otići bez tebe i onda ću uzeti nekog fanatika koji će me rasporiti i okačiti moj želudac na sred Trga Krepublike. (ona izađe)

RADE: Razumem. (ode za njom)

scena

Agencija ‘Od A do Š‘. Na sredini pult, sve je u kredo-dezenu.  Na pultu izlepljena raznorazna slova bez nekog reda i smisla, ali A i Š su veća. Čuje se melodija dobro poznatog džingla agencije. Rade i Natalija ulaze, razgledaju, pipkaju sve. U pozadini video bim, opet sa ustima. Dok oni razgledaju, glas govori.

GLAS: Došli ste na pravo mesto. Mi znamo šta vam treba. Mi znamo šta mislite.

RADE (OFF): Moram, da je sprečim. Pa, ja nju volim.

Rade se trzne.

GLAS: Pitanje je samo da li ste spremni. Pitanje je samo imate li volje. Pitanje je samo…

RADE: Pitanje je samo ko se setio ovako nečega?

NATALIJA: Ne lupendraj, Rade. Ovo je možda najbolja stvar koja nam se ikad dogodila, pored mezoterapije, Ejvon kozmetike i kreme za depilaciju.

RADE: Ne znam kako to misliš – nama.

NATALIJA: Nisam mislila nama kao tebi i meni, nego nama – ljudima.

RADE: Aha. A knjige?

NATALIJA: Dobro, knjige…Knjige su …knjige.

RADE: Jesu li knjige možda bile loše? Zar nismo mogli lepo samo da čitamo i da nam bude dovoljno avantura?

NATALIJA: Ti si potpuno lud. I staromodan.

RADE: Da, ja sam lud tj. hteo sam da kažem, ako sam ja lud vi ste svi ostali normalni. Možda baš zato sada jurimo tebi momka na kredit kako bi se osvetila svom pravom momku pošto je uzimao devojke na kredit.

NATALIJA: Ćutljive devojke na kredit, Rade, nemoj da izostavljaš ključne stvari. Ja sam preko svega prelazila, i preko one crnkinje i Kineskinje i preko onih bliznakinja, i one debele i one mršave i one plave i one riđe i one albino i one kratkonoge. Čak sam prešla i preko one gluvoneme i one ćopave i one sisate – ups, sori, Rade, rekla sam sisa, ali može se reći da sisa nije psovka…mislim, uostalom sisa je… sisa. Žena bez sise nije žena. Kad bolje razmislim…

Njima iza leđa se pojavljuje devojka A, u radnom odelu i sa perikom na glavi – naravno, plava je, zgodna i nasmejana, oni je još ne vide.

NATALIJA: …Žena bez sise je u stvari…žena, al bez sise. (Natalija se okrene, zabezekne se pošto nije čula da je bilo ko ušao, pa gurne Radeta koji se takođe okrene)

A: Dobar dan. Bilo je samo pitanje jeste li spremni. (Rade i Natalija se okreću na drugu stranu, ali sa druge strane se već nalazi identična devojka)

B: Bilo je samo pitanje imate li volje. (oni se opet okreću, ali pored prve devojke stoji još jedna)

D: Bilo je samo pitanje želite li da vaš život postane svetliji.

A,B,D: Dobrodošli u agenciju ‘Od A do Š‘.

Ulazi još 5-6 istih devojaka.

DEVOJKE (otpevaju): Kao lek ili kao prevencija, ‘Od A do Š‘ agencija.

A,B,D: Sa vamaaa.

A: Ja sam A.

B: Kao avion. (devojke se prave da lete, tako na dalje, svaki pojam objašnjavaju imitacijom)

D: Kao akumulator.

A: Kao ananas. (devojke se lupkaju po stomaku kao da je ukusno)

B: kao Alkatraz.

D: Kao aligator. (devojke se plaše)

B: Ja sam B.

A: Kao banana. (devojke se kikoću)

D: Kao bicikl.

B: Kao boks. (devojke boksuju)

A: Kao brat.

D: Kao bušilica.

NATALIJA: A ti si V? (nasmeje se ka Radetu)

D: Ne, V i G imaju slobodan dan. Ja sam D.

A: Kao dugme.

B: Kao dunja.

D: Kao Diznilend. (devojke se razneže)

A: Kao dokumentarac.

B: Kao ditiramb. (devojke se zgledaju zbunjeno)

Ostale devojke se javljaju redom, tako da se napravi opšti metež od govorenja u glas: Đ, đevrek, Ž, žumance, K, kajsija, P, priča, Nj, njakanje, R, rođendan, Dž. Kada se Dž predstavi – muk, niko ne može da se seti šta bi moglo da bude na Dž.

NATALIJA: Dž, kaži jebote da se zoveš Dž…(smeje se, ali Dž se rasplače i otrči sa scene, sve devojke sem A, B i D odu za njom)

A: Dž je nova. Ne može da prihvati svoje ime. Budite uviđavni.

RADE: Izvinite, jel se vi to možda šalite hoću reći zafrkavate, mislim, znate, mi smo prvi put ovde tj. ja sam prvi put ovde, u stvari i ona je prvi put ovde, vidite, njen momak je doduše dolazio više puta…

A: Mi se ne zafrkavamo.

B: Ne šalimo.

D: Ne zezamo.

A: Ne foliramo.

B: Ne zajebavamo.

NATALIJA: Ups, sori, Rade rekla je zajebavamo. (Natalija se nasmeje Radetu)

A: I pokažite malo više poštovanja.

B: Vaspitanja.

D: Cenjenja.

A: Ljubavi prema nama, jer smo mi tu da vas uslužimo.

B: Da vam ugodimo.

D: Da vas iznenadimo.

A: Da vam pronađemo baš ono što vama odgovara. Sem toga, naša imena najavljuju naš novi proizvod koji čak prevazilazi okvire proizvoda. To će biti revolucija.

B i D: Evolucija.

A: Politika naše agencije se zasniva na načelu da nije bitno ono što vi jeste već samo ono što posedujete, zato će ljudi, shodno kredo-klasnoj lestvici skraćivati svoja imena i na kraju doći samo do početnih slova.

B i D: Do esencije!

A: Kako se vi zovete?

NATALIJA: Natalija.

A: Vi možete daleko dogurati. (ostale klimaju glavom potvrdno) Natali.

B: Nata.

D: Na.

A: N. A vi?

RADE: Rade.

A: Za vas nema nade, bolje da ni ne pokušavate. (ostale klimaju glavom odrično)

RADE: Da, baš vam hvala na savetu.

A: Ako sam dobor načula, došli ste po sisu?

NATALIJA: Ne, niste nas razumeli.

A: Nemojte se stideti.

B: Sramiti.

D: Crveneti.

A: Politika naše agencije je – sisa ili stan – to je jedno isto. Imamo širok asortiman sisa.

B: Grudi.

D: Duda.

A: Cica.

B: Balona.

D: Sifona.

A: Svinjskih.

B: Telećih.

D: Antilopskih.

A: Koalinih.

B: Zebrinih.

A: Muških, ženskih i dečijih. Malih.

B: Okruglih.

D: Pljosnatih.

A: Visećih.

B: Pilećih.

D: Planinastih.

A: Brežuljkastih.

B: Palačinkastih.

D: Loptastih.

A: Raznih boja. Belih.

B: Žutih.

D: Crnih.

A: Ružičastih.

B: Crvenih.

A: I još raznih veličina, zdravstvenog stanja, i što je nova povoljnost možete uzeti i rasparno. Što znači samo jednu sisu.

RADE: Ali, gospođo…(sve ga pogledaju zabezeknuto) ovaj…hteo sam reći, gospođice…poenta tj. smisao našeg dolaska nije u tome da uzmemo…ovaj…kako bih rekao, kao što vi to kažete…

DEVOJKE i NATALIJA: Sisu?

RADE: Da. Mi smo došli zbog nečeg potpuno drugačijeg.

A: Pa zašto ne kažete? Imamo odličnu ponudu majki i očeva. Vi, mladiću, izgledate kao da vam je potreban roditelj.

B: Spasitelj.

D: Čuvar.

A: Imamo izvrstan asotriman majki od 16 do 90 godina (ona pljesne rukom, izlazi gomila žena, devojaka i baba) Ova, ova i ova su vam bez kamate, a odavde dovde su na popustu.

NATALIJA: Dotrajale a?

RADE: Natalija, molim te, hoću reći, mi nismo došli zbog majki.

A: Ali imamo i savršen izbor očeva, možda čak i bolji izbor očeva, kad bolje razmislim (druge dve stavljaju prst na čelo). Takođe, specijalna ponuda su nam očevi ratni invalidi s tim što su ipak oni bez ruku povoljniji od onih bez nogu, a one sa oštećenjem sluha i vida možete dobiti gratis.

NATALIJA: Da, 2 u 1.

RADE: Ali, pobogu zar kredo kredere ne znači verovati? Pa zar ste vi ljudi od poverenja? Pa nisu vam ljudi ko šampon da ih prodajete 2 u 1.

A: Ali zaista, mladiću, tu ste donekle u pravu, trebalo bi da ih prodajemo kao jedan. tj. kao 2 po pola. Jer umesto da  dobijete šampon i balzam, ovako dobijete dva balzama.

RADE: O bože.

NATALIJA: Pustite vi njega samo, on se malo uzrujao. Znate, on ne može da se nosi sa vremenom u kome živi. Mi smo ovde, zapravo došli da meni nađemo momka.

A: Aaaa…

B: Aaa…

D: Aaa…

RADE: Ahaaaa.

A: Pa zašto odmah niste rekli?

RADE: Pa gospođice, pokušavali smo, ali nam politika vaše agencije kako bih rekao, nije nam dopustila.

A: Potpuno vas razumem. A koji vas uzrast interesuje?

NATALIJA: Pa tako, oko 25 godina. (šapne joj da Rade ne čuje) Može i koja godina manje.

A se nasmeje, kao i B i D koje uopšte ne znaju zašto se smeju pošto stoje dovoljno daleko da ne mogu da čuju.

A: Svakako, svakako. Imamo momke za dan, momke za noć, za svaki dan, za svaku drugu noć, za stan, za kuću, za štalu, za kućicu za pse, za šetnju pasa, za kuvanje ručka, za pranje posuđa, za popravku kompjutera…

RADE: Ma kako vi uopšte znate da neko ima kompjuter?

A: Mladiću, ovo je 21. vek, danas svako ima kompjuter.

RADE: Evo ja na primer, nemam.

A, B, D ga pogledaju zabezeknuto, dolaze i ostale, poređaju se u vrstu, pa ga i one pogledaju, klimnu tužno glavom i izađu.

A: To objašnjava mnoge stvari.

NATALIJA: Ali, znate, ja bih nekako više nekog onako da me zadovolji.

RADE: Natalija…

NATALIJA: Mislila sam, nekoga onako i za kuću i za dan i za noć i za kuvanje ručka i da dobro izgleda i da bude dobro građen i…

A: Mislite nekog savršenog?

B: Perfektnog?

D: Izvanrednog?

A: Sjajnog?

B: Ingenioznog?

D: Nadprosečnog?

NATALIJA: Pa…da.

A: Odlično. Baš danas imamo izvrstan asortiman savršenih muškaraca od oko 25 godina (šapne joj) ili koju godinu manje. (nasmeju se, kao i B i D koje opet ne znaju zašto se smeju)

RADE: Dobro, a zašto bi neko, mislim ne razumem, uzeo nekog nesavršenog kada može da uzme savršenog?

A: Pa to je bar prosto. Neko ima pravog momka koji je savršen ali ima kriv nos, onda uzme samo jednog sa lepim nosem a nesavršenog.

RADE: Da, bitno je samo da ima lep nos, a da lije ćorav ili lud, to nema veze.

NATALIJA: I kažete da imate u ponudi nešto za mene?

A: Možete sami izabrati. (ona pljesne, izađe jedan normalan tip, jedan učenjarko kao što je Rade, jedan mačo tip, jedan koji liči na narkomana i jedan debeljuca) Izgleda da nam je ponuda malo opala, grabež je ovih dana, većinu ovih proizvoda smo prebacili u sektor za brak – tako nam bolje ide. Radimo reorganizaciju programa i uvodimo novu liniju proizvoda beba koje sisaju i sisa koje bebaju, imamo malih problema, ali i to će izaći krajem meseca. Takođe ćemo imati novi prozvod beba za cuclu što će biti prava mala revolucija.

B i D: Evolucija.

A: Jer dokle će predmeti biti robovi ljudi, vreme je da ljudi budu robovi predmeta. A sada se nadam da ćete izabrati nešto za sebe.

(ona pljesne, tip debeljuca istupa)

DEBELJUCA (nakašlje se i zapeva, dok on peva devojke – slova iznose slike na kojima su nacrtani razni kolači i jela, a na bimu se projektuje neka emisija o kuvanju): Kljukao bih te kolačima,

pecivom i sladoledom,

od mešavine mojih začina,

gledala bi me ko pitu s medom,

zajedno bi smo uživali u hrani

u ždranju bi nam prolazili dani,

zar ima išta lepše u životu

od škembića s tobom u kompotu. (on podrigne, pa se pokloni)

A (koja je uzela neki štap kojim pokazuje ono što govori): 2 noge koje vrede za 4 (potapše ga štapom po nogama, on ih raširi), dve ruke koje vrede za 4,(pokuša da mu podigne štapom ruku, ali joj ne ide) jedan trup koji vredi za 3 (štapom mu pokaže da se okrene oko sebe), jedna glava koja vredi za jednu glavu. Voli hranu.

B: Dobru hranu.

D: I začinjenu hranu.

NATALIJA: Ogladnela sam od ove priče.

RADE: Ma daj, Natalija, jesi li ga videla, ovaj će se uskoro pretvoriti u pogaču.

NATALIJA: Da, u pravu si, ili u škembe. (devojci A) Dalje. (debeljko odlazi)

MAČO TIP (namesti kosu i zapeva, dok on peva, devojke iznose njegove pozerske fotke, na bimu on kako vežba):

Ko je naj sasvim naj naj,

kredo- savršen tip ko je, ti znaj,

jer ono, mislim, ja sam sam taj,

možemo na pićence, al nikako na čaj,

sa mnom ti može biti raj,

jer ja sam kredo tip naj.

Ti znaj.

RADE: Ovo je kraj, ja više ne mogu.

NATALIJA: Ali sladak je, baš je onako, ajajajaj.

RADE: Natalija, vidiš da je plitak ko Marijan.

NATALIJA (zaneseno): Da, podseća na njega.

A: 2 noge sa mišićima (udari ga štapom po nozi), dve ruke sa odličnim bicepsima, tricepsima i labudima, (bode ga štapom) jedan trup sa pločicama koji vredi za 1 ipo trup, plus glava koja ne vredi. Voli sebe.

B: Žene.

D: I teretanu.

RADE: Molim, dalje. (tip ode)

DŽANKI (šmrkne jednom i zapeva, dok on peva devojke iznose slike na kojima su likovi iz bajki, na bimu on koji se sve vreme bekelji):

Ja ti mogu obećati gudru,

ije, dspi, tši ili vutru,

da duvaš, da jedeš il se udaraš po nosu,

da lajnu il dve rokneš u koksu,

da tripujemo, kuliramo, stondiramo

ko sa švedskog stola eside da biramo,

da se uroljamo, otkinemo, urokamo

mislim, malo ono, da mu ga damo!

RADE: Ovaj ga mu je baš dao…pola ga nisam razumeo.

A (opet pokazuje štapom): Dve noge koje vrede za jednu, 2 ruke koje vrede za pola, veliki zubi, šiljat nos, pola trupa, pola glave, voli štrumfove.

B: Žurke.

D: I zatvoren prostor.

RADE: Ne.

NATALIJA: Ni meni se ne dopada. Dalje.

UČENJARKO (popravi naočare i zapeva, dok on peva devojke iznose razne knjige, na bimu precrtana slika momka i devojke koji se drže za ruke):

Knjiga je zakon i red,

od knjige si ponekad bled,

možemo zajedno da čitamo,

ali ne i da se pipamo,

jer pipanje to je greh

a knjiga garantuje uspeh

mogu biti tvoja knjiga a ti moje slovo.

NATALIJA: Šta je bre ovo? Himna obdaništu?

RADE: Sram te bilo, ovo je savršen momak za tebe.

NATALIJA: Da, da. Podseća me na nekoga.

UČENJARKO: …a ti moje slovo… (zastaje, popravlja naočare, očigledno se zbunio) pa…ovaj…kraj je ovo. (devojke koje očigledno nisu završile svoj defile, pogledaju ga i nezadovoljno odu)

A: 2 noge, 2 ruke, 1 trup, 1 glava koja vredi za 4 glave, voli kulturno istorijske spomenike.

B: Jutarnji program.

D: I čaj u 5.

NATALIJA: Znači ne!

RADE: Ali bolji je od ostalih i bar znaš da nije manijak.

A: A i na popustu je.

RADE (ljutito): Molim, a zašto je na popustu?

A: Pa zbog dioptrije, zašto!

NATALIJA: E Rade, iskuliraj, ostao je još jedan, vidiš kako deluje fino i ozbiljno i…

RADE: Da, baš je ozbiljno građen.

NATALIJA: Ne seri. Ups, sori – pomenula sam sranje.

RADE: Ništa, Natalija, navikao sam.

NATALIJA: Dalje.

MOMAK (stane i zapeva, dok on peva devojke oko njega idu pokazujući na njega prstom, na bimu ružine latice ili vatromet ili tako nešto patetično): Ja nemam mnogo da ponudim,

za iskrenošću ja žudim.

RADE (šapne Nataliji): Da, zato je i u agenciji. (Natalija ga mune rukom)

MOMAK (peva): Normalan sam i običan,

nisam manijak, ni kalustrofobičan,

pristojan sam i prilično lep.

RADE: Aha! Narcis!

MOMAK (peva): Ni gluv, ni nem ni slep.

Možda uspem da usrećim te,

jer tako sad bih dao ti sve.

A: Bla bla, 2 noge, 2 ruke, 1 glava, 1 trup, ali hoda za dvoje, radi za 4, misli za 7, vidi za 10. Voli zalaske sunca. (sve devojke kao i Natalija uzdahnu)

B: Zvezde na nebu. (opet uzdah)

D: I zvuk gitare na plaži.(opet uzdah)

NATALIJA (koja se topila sve vreme pesme): Uzimam ga!

RADE: Ali, Natalija, on je…

NATALIJA: Šta?

RADE: On je… on je…

NATALIJA: Savršen?

RADE: On je folirant, vidi kako se smeje, pa on je momak na kredit, zaboga.

NATALIJA: Da, i to onaj koji odavde ide sa mnom. Molim, gospođice A, B i D, ja želim ovog momka, kako je njegovo ime?

A: Savršen momak redni broj 123.

RADE: Natalija, nećeš valjda uzeti nekog tamo stodvadesettrija?

NATALIJA: Hoću, i to odmah. Zvaću te Stojan – može? Skraćeno od sto-dvadeset-tri. Kapiraš? (svi se nasmeju sem Radeta)

A: Još samo krenite sa nama da se dogovorimo oko formalnosti.

B: Gluposti.

D: Sitnica.

NATALIJA: A vas dvojica me čekajte ovde. I upoznajte se bolje.

Devojke odu sa Natalijom, momak se osmehuje Radetu koji ga namrgođeno i nepoverljivo pogleda s vremena na vreme, ali kad vidi da ga momak gleda, Rade se napravi lud. Rade se pomeri par koraka, i momak se pomeri par koraka. Rade se pomeri još par koraka, i momak se pomeri još par koraka. Rade prošeta, i momak prošeta. Rade potrči, i momak potrči.

RADE (krene nešto da pita): A?

STOJAN (kao da ga je razumeo, na šta se Rade još više zbuni): Aaaa.

RADE: I?

STOJAN (još uvek sa neprirodnim osmehom): Iii…

RADE: O…

STOJAN: Oooo…

RADE (opet krene da ga pita): A o…

STOJAN (ga prekine): I u.

RADE: I u?

STOJAN (kao da se super zabavlja): A o…

RADE (za sebe klimajući glavom): Eee…

Vraćaju se Natalija i devojke.

NATALIJA: I?

STOJAN (u fazonu ‘i još pitaš‘): Iiii…

NATALIJA (Radetu, iznanađena): O?

RADE: Eeee…

NATALIJA: Vidim – vas dvojica ste se baš zbližili. (mune Radeta koji se zatetura)

RADE: Jesmo, tj. kako bih rekao baš smo onako porazgovarali…

A: Kao muškarac sa muškarcem…

B: Kao lisac s liscem.

D: Kao junac s juncem.

RADE: Hteo sam reći kao čovek sa…tj sa čovekom.

NATALIJA: Pa to je sjajno, sad možemo svi kao mala srećna porodica da odemo odavde.

A: Kao 3 slepa miša.

B: Kao 3 musketara.

D: Kao 3 debela medveda.

RADE: Ja ću radije biti Zlatokosa.

NATALIJA: Rade, jebote…

RADE: Natalija!

NATALIJA: Jebote ups, ali nemoj da si takav, videćeš kako će biti divno. Ne samo da ću sjebati Marijana (Rade je pogleda) opametiti Marijana (Rade klimne odobravajuće) već ću se i zabaviti. A videćeš, Marijan će dolijati kao džukela ups, sori, Rade, kao kučence.

A: Kao av, av.

B: Kao vau vau.

D: Kao vuf vuf.

Stojan počinje da šeni, svi se smeju sem Radeta.

RADE: Da, da divno ćemo se zabavljati.

A: Što se tiče politike naše agencije, mi vas više nećemo zadržavati, samo nemojte zaboraviti na isplatu ni jedan dan.

B: Ni 24 časa.

D: Ni 1440 minuta.

A: Ni 86400 sekundi. Čisto da ne bude problema.

B: Nevolja.

D: Neprilika.

A: Nepoželjnosti. I ne zaboravite – ovo je agencija koja će tek zaživeti i dovesti do svoje revolucije.

B i D: Evolucije.

A: Ovo je agencija koja će pokušati da nametne novi način mišljenja ljudima.

B: Životinjama.

D: Biljkama.

A: Amebama.

B: Bičarima.

D: Trepljarima.

B: Bakterijama.

D: I glumcima.

A: Jer samo je pitanje da li ste spremni.

B: Samo je pitanje imate li volje.

D: Samo je pitanje želite li da vaš život postane svetliji.

A: A sada dobar vam bio dan.

B: I noć.

D: I jutro.

A: I zora.

B: I sumrak.

D: I podne.

A: I doviđenja.

RADE: Zbogom.

Izlaze ostale devojke na scenu.

DEVOJKE (otpevaju): Kao lek ili kao prevencija ‘Od A do Š‘ agencija,

A, B, D:  Sa vamaaa…

Devojke iz agencije odlaze iznoseći svoju scenografiju sa scene, dok na scenu ljudi sa početka donose Natalijine stvari. Kada sve nameste, Natalija im zahvalno klimne glavom. Oni odu.

Stojan sedi u novom delu stana, sa papirom i olovkom, Rade u starom, još uvek namrgođen, pravi se da čita neku knjigu, Natalija se šetka i daje instrukcije Stojanu.

NATALIJA: Stojane, ti si sada na specijalnom zadatku koji se zove kako zajebati Marijana (ona pogleda u Radeta koji se pravi da nije čuo ono zajebati, ona glasnije) dakle zajebati (Rade opet ne reaguje) zajebati od jebati od jebanje (Rade ne reaguje) jebanje, sranje, sisa, govno, pizda (Rade ne reaguje, ona nastavi sa uživanjem), piiiizzzzdaaaa, siissssa…

RADE (vikne): Pobogu Natalija! Ne moraš baš uživati.

NATALIJA (praveći se kao da ovo nije radila zbog njega): Ups sori Rade, zaboravila sam da si tu, sori za zajebati, za jebanje, za sranje, za sisu, za govno i za pizdu. Ali to zapravo i nisu psovke, Rade – to su samo zajebavanje, jebanje, sranje, sisa, govno i pizda. (pogleda prekorno u Radeta, on sklapa knjigu, ona nastavlja) Dakle, kako to Rade kaže – zadatak je opametiti Marijana. Naravno, pošto ćemo neko vreme živeti zajedno, ja ti moram dati male instrukcije kako bi ugođaj bio potpuno savršen. Pod jedan, kada me oslovljavaš oslovljavaj me sa…

RADE: Vlasnice moja…

NATALIJA: …na primer sa dušo, ne, zapravo to dušo me uvek podseti na filozofiju mislim ono duh ili duša, bit bivstvo bivstvujuće i ta sranja. Može na primer sa srce? Mada ipak ne, to je onako nekako previše biologije…

RADE: Da, da, previše biologije…

NATALIJA: …mada srce je mišić, pa ako me budeš zvao mišiću moj, možda će to biti…

RADE: Previše zoologije?

NATALIJA: Da, u pravu si. Možda je to…(ona pogleda u Stojana koji je sve vreme pisao) Ej, Stojane, pa ne moraš sve ovo da pišeš. Piši više onako, po crticama, kapiraš? (Stojan se osmehne)

RADE: Kapira on, Natalija, nemoj da se brineš.

NATALIJA (izbeči se Radetu):…dakle možeš (Stojan krene da piše, ona stane, on stane) možeš da me (Stojan krene da piše, ona ućuti, on stane, ona otvori usta, on podigne olovku, to se ponovi više puta, ona pogleda u Radeta)

RADE (šapne Nataliji): Možda koristi krasnopis pa mu treba više vremena.

NATALIJA (nakašlje se): Dakle, Stojane, odlučila sam se, zvaćeš me srećo, ali malo utanji glas da deluje milije. Pod dva, kada šetamo možeš me držati za ruku ili zagrliti oko struka, nikako preko ramena jer me to užasava pošto mi čupa kosu. Pod tri, sudove možeš prati i ručno ako želiš, mada imam mašinu za pranje sudova, ali ako možda kojim slučajem uživaš u ručnom pranju sudova pošto si jelte savršen a savršen muškarac bi trebalo da uživa u ručnom pranju sudova, onda možeš slobodno…

RADE (počinje da peva):

Ovo se pretvara u noćnu moru

mada mogla je uzeti i priliku goru

da li se ovako nešto igde događa

je li moguće da samo mene pogađa

što ljudi su krediti a krediti ljudi

što ludi su normalni a normalni ludi.

Što zemlja čuda sad zemlja je čudaka

što dvorska luda samo senka je ludaka.

NATALIJA (nastavlja): Pod 24, cveće u bašti se sadi samo sa leve strane jer ako bi se sadilo i sa desne strane onda bi ga komšije gazile jer smo se svi iz ulice dogovorili da se cveće ne sme saditi sa desne strane i ako ga iko posadi sa desne strane da ga ostali izgaze. Pod 25…

RADE (peva): Da li sam ja možda bolestan

kada jedini sam kredomanije svestan

zna li možda neki Amerikanac

za ovaj uskoro korporacijski lanac

nije li možda baš Pakistan

naš najveći kredo fan,

znaju li za nas oni iz Evrope

jesmo li i njima utabali stope.

NATALIJA (nastavlja): Pod 135, svoju četkicu za zube stavljaj daleko od moje četkice za zube, jer ne podnosim da se dve četkice za zube pipkaju, naravno ako ti uopšte koristiš četkicu za zube, ali svakako ako ne koristiš četkicu za zube onda…

RADE (peva ironično): Znaju li za ovaj patent Australijanci,

Nemci, Francuzi, možda Japanci,

znaju li na primer Eskimi

da sada mogu podvaliti zimi

možemo im svima prodati kredomaniju

pa zauzeti Skandinaviju ili makar Albaniju

možda možemo postati u svetu glavni stub

kada ih sve učlanimo naš fan klub.

NATALIJA (nastavlja): Pod 621 – kamenac na čašama…

RADE (peva): Možemo učiniti da Palčica poraste

sa žabe na princa prebaciti kraste,

patuljka i 7 Snežana možemo napraviti

povrće umesto voća zabraniti.

Kada virus kredita stavimo u epruvetu

možemo dovesti i do mira u svetu.

NATALIJA: I da. Ukupno 1021 pravilo. Naravno, ne moraš ih znati napamet, ali moraš ih primenjivati. Dakle?

STOJAN: Srećo, sada bih najradije želeo da odnesem svoju četkicu za zube daleko od tvoje četkice za zube, da operem ručno tvoje sudove i da dok sadim tvoje cveće sa leve strane razrađujem taktiku za skidanje kamenca sa čaša.

NATALIJA (srećno): To, uspelo je!!!

RADE: O ne, uspelo je.

STOJAN: Sada me izvini, srećo.

Stojan izađe, Natalija se isplazi Radetu, Rade se isplazi Nataliji.

NATALIJA: Vidiš da sam bila u pravu. Znaš Rade, prvo sam sumnjala da je ta agencija neka prevara, ali to je, u stvari, baš dobra stvar, ups sori Rade.

RADE: Zašto sad?

NATALIJA: Rekla sam stvar.

RADE: Paaa?

NATALIJA: Pa mislila sam na nešto potpuno drugo. (iza scene izvire ljudi sa početka koji se zakikoću sa Natalijom, a onda šmugnu nazad,  Rade se nervira)

RADE: E Natalija, ti si stvarno poludela, ponašaš se ko neka šiparica, a ne kao da imaš…

NATALIJA: Kao da imam koliko? Šta ti je Rade, kroz koji mesec i mladost će se moći uzimati na kredit. A možda bi i ti mogao neku devojku…

RADE: Da, da, samo se ti lepo zabavljaj na moj račun, a to što ja sve ovo tolerišem, tj. hoću reći…

Izlazi Stojan u zaštitnom odelu, sa kanticom za prskanje voća u rukama.

STOJAN: Srećo, idem da našem dragom komšiji pomognem oko voćnjaka. Ali misliću na tebe svakog trenutka, najdraža moja. (on izađe)

RADE: Ali Natalija, ti nemaš komšiju sa voćnjakom. Pobogu živiš maltene u centru Kredograda.

NATALIJA: Pa?

RADE: Kako pa? 123 je upravo rekao da ide…

NATALIJA: Pa neka ga.

RADE: Ali ako ode?

NATALIJA: Aha, sad se ti odjednom brineš da on ne ode?

RADE: Ej, to što se ja brinem je zbog mog prevelikog osećaja odgovornosti, a što se mene tiče, taj 123 bolje da se i ne vrati.

Stojan se vraća.

STOJAN: Srećo, tvoj komšija nema voćnjak, ali sam mu ipak ošišao ogradu i pokosio travnjak. Sem toga, srećo, ja sam svakog trenutka mislio na tebe. I ako mi dopuštaš, otišao bih sada da našoj premiloj komšinici Matildi izvučem pramenove.

Natalija klimne glavom, Stojan odlazi.

RADE: Kako ti ne ide na živce?

Natalija krene da sklanja stvari sa scene, nastavljaju da pričaju, Rade još sedi.

NATALIJA: Kako da mi ide na živce? Šta mi je sve sredio po kući, još me zove srećo i još ćemo Marijana napraviti ljubomornim.

RADE (za sebe): Aha, Marijana.

NATALIJA: A sem toga, on je savršen.

RADE: Aha.

NATALIJA: Aha. (sklanjajući poslednji deo nameštaja, tako da na sceni ostane samo Rade na fotelji)

RADE: E, Natalija, Natalija. (on se okrene oko sebe, vidi da nema nameštaja, zbuni se, ustane i odgura fotelju sa scene)

scena

Na scenu dolazi Marijan sa dve kredo-lepotice, pa izađe. Na scenu sa suprotne strane dolazi Natalija sa Stojanom i Radetom, pa izađu. Na scenu opet izlazi Marijan sa dve devojke.

MARIJAN (stojeći u jednom uglu scene): E ovo je fino mesto. (zvizne, par ljudi iznosi sto i 3 stolice, kredo konobar donosi piće.)

Na drugu stranu scene izlazi Natalija sa Radetom.

NATALIJA (videvši Marijana koji je još ne vidi): E ovde ćemo.

Rade zvizne neuspešno jednom, pa drugi put, Natalija zvizne muški, opet ljudi donose sto, 3 stolice. Marijan ih spazi, pa pokušava da se sakrije iza karte pića, stavlja ruku na čelo, vrpolji se, a Natalija sve kao slučajno gleda na tu stranu.

RADE: Natalija, nemoj samo praviti scenu.

NATALIJA: Taman posla, Rade, kakvu scenu, napraviću ja jebenu jednočinku.

KONOBAR (koji je baš doneo piće): Ups sori, Rade, rekla je jebenu. (Natalija i Rade ga pogledaju, on spusti piće i ode)

NATALIJA: Vidi ga samo kako se krije, pa da li je on normalan, jel on misli da ga ja ne vidim.

RADE: A možda je red da se pozdravimo sa čovekom?

MARIJAN (u drugom delu sa devojkama): Ovaj…mislim, kako bi bilo da odemo na neko drugo mesto…ovde već postaje dosadno. (pogleda u njih dve koje se osmehuju)

NATALIJA: Rade, gde je Stojan do sad? Sad je pravi trenutak.

RADE: Zastao je samo da prevede onu baku preko ulice i da pronađe majku onom siročetu.

Na scenu ulazi kredo žena, spusti na jedan pa na drugi sto visit-kartu i privezak, pa sačeka malo.

NATALIJA (uzima vizitkartu i čita): Izvinite što vas uznemiravam, ali ovo je za kredo osobe sa oštećenim sluhom…(Natalija počinje da se smeje, Rade joj otima vizitku iz ruke)

RADE: Šta? I to su smislili tj. Natalija, nije smešno, kako samo možeš da se smeješ, pa ovo je tragedija, sad je za kredo osobe sa oštećenim sluhom, a uskoro će biti za osobe sa oštećenim kredo sluhom, pa ovo je nečuveno…

Žena prođe, osmehne se kao i svi kredo ljudi, Rade je mrko pogleda, ona pokupi šta je ostavila i ode sa scene. Stojan ulazi, seda kod Natalije i Radeta za sto, Marijan u pola svoje priče zastaje i zaboravlja da treba da se krije, skače i prilazi njihovom stolu.

MARIJAN: Mislim, Natali, ono, koji ti je jebote ovaj? (pokaže na Stojana, okreće se Radetu) Ups, izvini Rade.

NATALIJA (skače): A koje su tebi one?

MARIJAN (brže): A ko je tebi ovo?

NATALIJA (brže): A ko su tebi one?

MARIJAN (još brže): A ko je tebi ovo?

NATALIJA (još brže): A ko su tebi one?

RADE (pogleda u njih, pa u Stojana koji gleda levo desno kako ko govori): Ljudi, polako.

MARIJAN i NATALIJA (u glas): Šta polako?

NATALIJA: Da čujem.

MARIJAN: Nema tu ništa da se čuje.

NATALIJA: Ne, nego ima da se vidi. Kako te nije sramota?

MARIJAN: Kako mene nije sramota? A ti, šta ti radiš? Ja bar izlazim sa devojkama na kredit, ja mogu da ih vratim ako poželim, da ih poklonim, da ih prodam, da ih uspavam, da ih otrujem, da ih zakoljem, da ih skuvam, da im povadim organe, da ih zamrznem, da ih…da ih…to nije prevara, a ti…

NATALIJA: Ja?  (smiruje glas) Pa, i ja sam izašla sa svojim dečkom na kredit.

MARIJAN: Uzela si dečka na kredit? Natalija! Pa ja nemam reči, pa to nisi ti.

NATALIJA: Nego je moja baba.

STOJAN: Ups sori Rade, pomislila je na tvoju babu.

RADE: Ništa, ništa.

MARIJAN: Natali, mislim, ono, uzela si momka na kredit? (Marijan zagleda Stojana, Natalija gviri u devojke, onda krenu da se prepucavaju kao mala deca) E ti si uzela momka na kredit, al ja sam uzeo dva od poslednja 3 primerka lepotica koje ćute a koje kad govore govore kojim god poželim akcentom.

NATALIJA: E ti si uzeo 2 od poslendja 3 primerka lepotica koje ćute, al ja sam uzela savršenog momka na kredit.

MARIJAN: Ali moje su lepotice lepše od tvog momka.

NATALIJA: Moj je momak pametniji od tvojih lepotica.

MARIJAN: Moje su lepotice zgodnije od tvog momka.

NATALIJA: Moj je momak korisniji od tvojih lepotica.

MARIJAN: Moje lepotice se predivno osmehuju.

NATALIJA: Moj momak predivno čisti paučinu.

MARIJAN: Moje lepotice su prave barbike.

NATALIJA: Tvoje lepotice su Brena barbike.

MARIJAN: Tvoj je momak glupi Ken.

NATALIJA: Moj je momak pravi Robokap.

Rade i Marijan je zbunjeno pogledaju, kao i Stojan koji se do tad, još uvek glupavo osmehivao, ali dvema kredo devojkama koje su pratile šta se dešava. Čak i ljudi provire i pogledaju je zbunjeno, Natalija ih pogleda sve, ni ona ne zna kakve veze ima Robokap sa Stojanom, neprijatna pauza.

NATALIJA: Moj momak radi sve što mu ja kažem.

MARIJAN: I moje lepotice rade sve što im ja kažem.

NATALIJA: Stojane ustani. (Stojan ustane)

MARIJAN: Lepotice ustanite i priđite. (one ustanu i priđu)

RADE: Ali, molim vas, ljudi…

NATALIJA: Stojane, priđi i upoznaj se sa Marijanom. (Stojan prilazi, pruža ruku Marijanu, ovaj takođe, odjednom je sve kao najnormalnija scena upoznavanja i nastavlja da bude normalna)

STOJAN: Stojan.

MARIJAN: Marijan.

STOJAN: Drago mi je.

MARIJAN: Takođe. I, Stojane? Šta se radi? Kako ide?

STOJAN: Evo, nije loše.

NATALIJA (ljutito): Stojane skoči.

RADE: Natalija!

Stojan skače.

RADE: Stojane!

MARIJAN: Lepotice, čučnite.

RADE: Marijane!

Lepotice čučnu.

RADE: Lepotice!

NATALIJA: I Stojan može da čučne (on čučne)

MARIJAN: A šta misliš, da moje lepotice ne mogu da skoče?

NATALIJA: Plašim se – spašće im perike.

MARIJAN: Skočite (one skoče držeći se za perike)

RADE: Pa vi ste poludeli načisto!

NATALIJA: Stojane lezi. (on legne)

MARIJAN: Lepotice lezite (one se malo zgledaju, pa nespretno ležu čisteći pre toga deo na koji će leći)

NATALIJA: Stojane, igraj ča ča ča. (Stojan uhvati Radeta kao partnera i zaigraju ča ča ča)

MARIJAN: Lepotice igrajte crnogorski oro (lepotice igraju oro)

NATALIJA: Stojane skači na jednoj nozi (on to čini)

MARIJAN: Lepotice skačite na jednoj nozi držeći se levom rukom za nos. (one to čine)

NATALIJA: Stojane, skači na jednoj nozi držeći se levom rukom za nos, a desnom za uši. (on to čini)

MARIJAN: Lepotice skačite na jednoj nozi držeći se…držeći se…

NATALIJA (šapne mu tako da odjednom izgleda kao da igraju igru neku igru): Držeći se levom rukom…

RADE: Pa šta radite to?

Oni ga pogledaju.

RADE: Nema došaptavanja.

MARIJAN i NATALIJA: Sori Rade.

MARIJAN: Da! Držeći se levom rukom za nos, desnom za uši i isplazivši jezik. (one to čine)

Dok Marijan i Natalija i dalje energično daju instrukcije svojim kredo partnerima, a oni se lome od poslušnosti, iza devojaka i Stojana staju još neki kredo ljudi (sa početka), a iza Natalije i Marijana staju još neki pravi ljudi sa početka koji čine isto – sve se pretvara u malo takmičenje kredo robe i kredo gospodara.

RADE (peva): Nisam ni besan, ni ljut,

možda sam samo previše krut,

pa ne mogu da shatim blud,

te predstavljam strašni sud.

MARIJAN (i dalje u takmičarskom duhu): Moje lepotice trče brže.

NATALIJA (takođe u takmičarskom duhu): Moj se Stojan vere uz uže.

RADE (peva): Možda uz njih dvoje

kredo ljudi dobro stoje,

možda ja grešim, jedno su za drugo

možda imaće unuke, voleće se dugo,

jer dok on kaže

MARIJAN: Lepotice režite.

RADE: Dotle ona viče

NATALIJA: Stojane čvor vežite!

RADE: Dok on vikne

MARIJAN: Mrdajte ušima lepotice

RADE: Dotle ona viče

NATALIJA: Stojane, bacaj loptice.

BABA (iz gomile): Šećeru, mrdaj samo jednom trepavicom.

MAJKA (iz gomile): Sine, pravi se da se boriš sa lavicom.

RADE (peva): Možda sam ipak suvišan ja u priči,

jer ne znam da kažem

MARIJAN i NATALIJA (u glas): Rade, za kraj viči!

RADE (peva): Možda jer uopšte da viknem ne znam

možda jer maximum nikako da dam,

jer ja otvorim usta i čekam da izađe,

al glasa nema, vrisak put ne nađe.

MARIJAN I NATALIJA (u glas): Rade, viči za kraj!

Rade otvara usta kao da viče ‘Kraaaaajjj’, ali se ništa ne čuje, svi staju, ljudi čestitaju jedni drugima, neki čak i razmene kredo ljude, Marijan i Natalija se zagrle, ostali se raziđu. Rade se nakašlje. Natalija i Marijan prestaju da se grle.

NATALIJA: E pa, Marijane, nadam se da si napokon shvatio da nisi jedini i da je moj Stojan pobedio tvoje lepotice. (Natalija pogleda u Stojana koji još uvek skakuće sa noge na nogu uvrtevši ruke tako da kao da ne može više da ih otpetlja i sa nekom čudnim izrazom na licu)

MARIJAN: Da, da (on se nasmeje, pa tražeći podršku pogleda u devojke koje su se jedna sa drugom tako upetljale da leže na podu i koprcaju se)

NATALIJA: Pa, onda zbogom Marijane. Stojane, idemo!

(ona ode, Stojan odskakuće za njom, Rade i Marijan gledaju par trenutaka za njima)

MARIJAN (Radetu, skrhano): Rade, čoveče, šta se ovo desilo?

RADE: Ja sam pokušao hoću reći probao sam na svaki način…

MARIJAN: Ali ti ne razumeš, ja ne smem da dozvolim da se na ovome završi.

RADE: Razumem te.

MARIJAN: Ne, ne razumeš. Ja ne mogu da dozvolim da njen Stojan pobedi moje lepotice.

RADE (šokirano): Marijane.

MARIJAN: A kamoli da ona mene ostavi.

RADE: Dobro, a zašto?

MARIJAN: Kako zašto? Pa zato što… zato… (zastane i razmisli) da, zašto? (kreće da peva)

Ne sme ona nikako da me ostavi

mora prvo red da se uspostavi

a ne da me iskašira zbog nekog kredomena

nije mi baš toliko opala cena.

vratiću je ja.

RADE: Da, da

MARIJAN (peva): Ja sam za nju, ja sam onaj pravi,

ne može niko među nas da se uglavi,

Rade, zašto je uzela tog kredo kena,

kad ja sam bio ljubav njena.

vratiću je ja.

RADE: Da, da.

MARIJAN (peva): Ma šta će mi ćutljive barbike dve,

jebeš njih pored Natalije, bre,

ups, opet psujem, Rade sori,

i život s lepoticama može da smori.

vratiću je ja.

RADE: Da, da

MARIJAN: Evo lepotice daću tebi.

RADE: Ne, pa ja umro pre bih.

MARIJAN: Mogu ih dati kao donaciju

il nek ih uzmu za preparaciju

promeniću ja svoju kredo ćud

zar da izgubim Nataliju, pa nisam ni ja lud.

Vratiću je ja

RADE: Da, da.

MARIJAN (peva): Ipak sam ja glavni,

frajer gradski slavni,

a kada je vratim,

sve ću da naplatim.

RADE: Da, da tj. hoću reći, možeš probati, lepo bi bilo kada bi zaista održao reč.

MARIJAN: Lepo bi bilo…ti misliš da ja ne održavam reč? Zar ja tebi možda delujem kao neko ko ne održava datu reč? E Rade, Rade…sve, al da ti misliš da sam ja od tih koji ne održavaju datu reč, eeee…

RADE: Ne, samo sam mislio tj…

MARIJAN: Evo odmah idem da održim datu reč. (on krene ka izlazu, dok se lepotice i dalje koprcaju)

RADE: Ali, Marijane…  (Marijan izađe) A one? (prilazi lepoticama koje se i dalje koprcaju) Ja tj. hteo bih reći, ovaj, Marijan je otišeo tako da…kako bih rekao mislim da ste slobodne sada tj. možete da idete gde hoćete i…eto, tako…ovaj, drago mi je što smo se opet videli (Rade se udaljava korak po korak dok to govori, a onda sasvim ode, lepotice ostanu da se koprcaju, a onda ih ljudi sa početka izvuku sa scene)

scena

Natalijin stan. Natalija leži na krevetu, Stojan sa keceljom čisti paučinu držeći praška u ruci. Natalija reže nešto iz nekog časopisa.

NATALIJA: Još samo da sačekamo još dan ili dva i videćeš kakav smo posao napravili.

STOJAN: Da, srećo, i meni se čini da ćemo uskoro otkriti kako smo opametili Marijana (okrene se po sobi), ups sori, srećo, zajebali Marijana.

NATALIJA: E Stojane Stojane, ništa ti ne znaš. Ali otićiću ja u taj Vegas sa Marijanom, ne zvala se ja – Natalija! A do tad ću izrezati sve nagradne kupone za sve nagrade. (ona reže i dalje, Stojan počinje da usisava, ona priča glasnije, podiže noge kako bi on usisao ispod i prevrće po kuponima koje je izrezala) Možda dobijem tobogan za bazen, naravno, malo je glupavo dobiti tobogan za bazen ako prvo ne dobijem bazen, a takođe malo je glupavo dobiti bazen ako prvo ne dobijem veliko dvorište, sem toga prilično je glupavo nemati veliko dvorište a živeti u kući, mada još je gluplje imati veliko dvorište a nemati kuću, naravno možeš uvek živeti u dvorištu, ali ipak glupavo je i…Da, u stvari prilično je glupavo slati kupone za tobogan, pošto ja nemam ni bazen ni veliko dvorište, ni…(pogleda u Stojana koji isključuje usisivač, otvara ga i ravnomerno prosipa sadržaj onde gde je pre toga usisao, ali hodajući unatraške)

NATALIJA: Šta radiš to, jesi li poludeo?

STOJAN: Jesam, nesrećo moja.

NATALIJA: Nesrećo? Stojane, prekini sa glupostima.

STOJAN (uverljivo): Ovo su gluposti, ovo nije ozbiljan problem.

NATALIJA: Biće, ako ne prekineš, zato smesta to počisti.

STOJAN: Ja hoću da te naljutim. Ja ne moram ovo da radim. (on pravi nered na stolu)

NATALIJA: Stojane, prekini sa zajebancijom.

(Stojan uzme praška i skida sa njega paučunu koju onda pokušava da okači na plafon)

NATALIJA: Kakvo je to ponašanje?

STOJAN: Nesrećo, nije mi žao. Ja neću svakog trenutka misliti na tebe jer te jako mrzim. Ja ne radim ono što moram, ja radim ono što hoću.

NATALIJA: Ti si potpuno poludeo.

STOJAN: Ja sada ne moram da uneredim travnjak komšiji, vratim na čaše kamenac, iščupam cveće sa leve strane i nateram kola da udare staricu koju sam spasao. Ali ja to hoću, pa ipak ne moram. Ja ne moram da idem. (on izađe)

NATALIJA: Ja moram da pozovem reklamacije, pa ovo je nečuveno!

(na scenu ulaze A, B i D, kao i ostale devojke iz agencije)

DEVOJKE (otpevaju): Kao lek ili kao prevencija, ‘Od A do Š‘ agencija

A, B, D: Sa vamaaa…

NATALIJA: Mislite kod meneeee?

A: Dobili ste službu za reklamacije.

B: Žalbe.

D: Tužbe.

NATALIJA: Htela sam da vam kažem da se Stojan čudno ponaša, govori neke gluposti koje nemaju nikakavog smisla.

A: Dabar dan i vama.

B: I nama.

D: I njima.

A: I meni.

B: I tebi.

D: I njemu.

A: I njoj. To što 123 govori ima i te kako smisla, vi ste zakasnili sa uplatom.

B: Čitava 3 minuta.

D: 180 sekundi.

A: A lepo vam je bilo rečeno da ne smete da zakasnite ni jedan dan.

B: Ni 24 časa.

D: Ni 1440 minuta.

A: Ni 86400 sekundi. Čisto da ne bude problema.

B: Nevolja.

D: Neprilika.

A: Nepoželjnosti. A vi ste zakasnili. Zato je proizvod otkazao.

B: Otkvačio.

D: Otkinuo.

A: Kao da mu je istekao rok trajanja. Razumete? Krenuo je da priča naopačke.

B: Naglavačke.

D: Natraške.

NATALIJA: Dobro dobro, ali ja stvarno ne mogu da rešavam njegove zagonetke, sem toga meni je on neophodan čitav bar još par dana, pa ako možete da ga servisirate, evo ja ću vam platiti odmah, nego sam zaboravila, znate sedela sam i seckala ove kupone iz časopisa čitav dan i čekala da se Marijan opameti, znate a Marijan je…

A: Pa vi nas ne razumete.

B: Ne kapirate.

D: Ne shvatate.

A: Ne kontate.

B: Ne kužite?

D: Ne slušate.

NATALIJA: Ne, razumem ja vas odlično i jako cenim što ste tako brzo došli…

A: Da ste uzeli bilo koji drugi proizvod isto bi vam se desilo ako ne bi ste platitili na vreme – jer takva je politika naše agencije.

B i D: Zbog prevencije.

A: Naravno, drugi proizvodi možda nisu toliko korisni pa vam sada ne bi bili toliko nekorisni.

B: Drugi proizvodi nisu toliko lepi pa vam sada ne bi bili toliko ružni.

D: Drugi proizvodi nisu toliko savršeni pa vam sada ne bi bili toliko nesavršeni.

NATALIJA: Da, možda ste u pravu.

A: Da ste uzeli lepo vreme, na primer, sada bi počela da vam pada kiša.

B: Da ste uzeli prijatelja, sada bi dobili neprijatelja.

D: Da ste uzeli dedu koji spava sada bi ste dobili spav koji deda.

A: Ali zato ne biste imali paučinu po zidovima, prašinu po tepisima i neku staricu na duši. Naravno sada je kasno za kajanje.

B: Predomišljanje.

D: Vaganje.

A: Sada morate krenuti sa nama.

NATALIJA: Ali možda se Marijan pojavi, znate znam da je neodgovorno s moje strane, ali zar ne mogu ovako da vam platim, kad ste već ovde…

A: Ne.

B: Najn.

D: Nou.

A: Njet.

B: No.

D: Ohi.

A: Morate krenuti sa nama. Politika naše agencije je takva. Vi ste bili pod hipotekom, i sada pripadate nama. To ste i sami znali. A svi koji zbog dugova pripadnu nama, odlaze u sektor škart.

B: Bofl.

D: Feler.

NATALIJA: Šta kažete?

A: Dakle, niko vas ne može uzeti na kredit.

B: Ali vas može iznajmljivati.

D: Rentirati.

A: Zato što ste škart.

B: Bofl.

D: Feler.

NATALIJA: Vi mora da se šalite!

A: Mi se ne šalimo.

B: Ne zafrkavamo.

D: Ne zezamo.

A: Ne foliramo.

B: Ne zajebavamo.

NATALIJA: Šta, i sad sam ja vaš artikal?

A: Da.

B: Ja.

D: Ui.

A: Jes.

Devojke rasklanjaju stvari sa scene, prave agenciju, dok Natalija zbunjeno gleda i peva.

NATALIJA (zbunjeno peva): Zar to znači da sada može svako

na dan-dva uzeti me lako

da čistim, da peglam, kamenac da skidam

da pospremam, da kuvam, kuće da zidam,

zar škart sam ja, Natalija?

(Natalija kreće da vraća stvari na scenu, ali posle par pokušaja odustaje)

Zar da usisavam, cveće da sadim,

starice farbam, domaće radim,

zar fototgrafije u albume da slažem,

da šijem, da se smeškam, oblande da mažem?

zar škart sam ja, Natalija?

(devojke – slova odlaze sa scene, ali dolazi 5 škart žena)

SVE (u glas pavaju): Bofl, feler, škart,

nije to loš start,

od drugih nismo gore

druge umeju da smore,

mi smo bre esencija,

spram njih dekadencija,

Bred Pit, Kiano, Hju Grant

svi bi bofl, feler, škart!

(one prave domaću atmosferu, jedna puši cigaru, dve otvaraju pasijans, jedna čita knjigu)

NATALIJA: Bože mili šta je ovo,

zar i ja da postanem slovo,

da budem roba felerična,

da postanem histerična?

zar škart sam ja, Natalija?

SVE: Da, škar si ti, škart smo svi!

NATALIJA: Da sam bar roba na ceni

ona koju bi neko da ženi,

da sam bar kredo-sveta

pa da mi sve ovo ne smeta,

što škart sam ja, Natalija.

BABA (u C market uniformi peva):

I ja sam isto takva bila,

na kredit oduvek ja sam pila,

ja sam bila kasirka bre

davne te!

Al došlo ovo novo vreme,

i nije bilo više dileme,

Pa škart sam sad ja, Stojanka!

ŽENA (elegantno obučena peva rezervisano):

Ja sam bila do pre par dana

jedna od prvih kredogradskih dama,

uzela sam na kredit jednoga paža,

zbog nemarnosti moje stigla me blamaža,

sad škart sam i ja Mirjana!

DEVOJKA (obučena kao kućna pomoćnica peva sa oduševljenjem):

E a ja sam bila kućna pomoćnica prava

usisivač omiljena bio mi je sprava,

al nisam nikako imala posla,

jer pomoćnica na kredit bilo je dosta.

I svi su uzimali njih a ne mene,

na glavu su mi se popele te žene,

pa sam sama došla da se više ne cimam

uvukla se ko škart, ali posla imam.

pa škart sam ja, Radenka!

DEVOJKA (provokativno obučena peva žvaćući žvaku):

Ja sam bila striptizeta jednog bara,

mog’o je da me gleda, ono, ko ima para,

malo sam uzimala, a mnogo davala,

mnogo se svlačila, a malo spavala,

pripalo mi muka od tih matorih jajara

jer bilo je posla, a nije bilo para,

tačno je da se ovde svi stalno svima keze,

al da upadnem u škart morala sam preko veze,

ovom poslu sada ne znam ni jednu manu

opet isto radim, al imam bar smeštaj i hranu,

pa škart sam ja, Selimena.

TINEJDŽERKA (peva): A ja sam bila u popravnom domu,

reko mi da je ovo kul, ja poverovala somu,

škart sam postala papirološkom greškom,

ali sam to primila sa širokim smeškom.

Nervira me što ovde moram da se smaram

al makar ne mogu nikog da razočaram,

jer škart sam i ja, Svetlana.

SVE (u glas): Bofl, feler, škart,

nije to loš start,

od drugih nismo gore

druge umeju da smore,

mi smo bre esencija,

spram njih dekadencija

Bred Pit, Kiano, Hju Grant,

svi bi bofl, feler, škart!

Trčeći na scenu ulazi Rade, za njim utrčavaju A, B i D.

RADE: Natalija!

NATALIJA: Jebote Rade, otkud ti?

RADE: Pa stigao sam što sam mogao pre! (Striptizeta obilazi oko njega, a onda ga i ostale zagledaju, on se zbuni, A pljesne rukom, one odu) tj. hteo sam da kažem čim sam čuo šta se desilo…

A: Izvinite što prekidam, ali posete ovde nisu dozvoljene.

B: Dopuštene.

D: Odobrene.

A: Kao ni ćaskanja.

B: Tračarenja.

D: Ćeretanja.

A: Možete eventualno uzeti naš najnoviji artikl na kredit, ali moramo vas upozoriti da je u pitanju škart.

B: Bofl.

D: Feler.

A: Tako da proizvod ne možete uzeti za stalno, već ga možete iznajmljivati.

B: Rentirati.

D: Pozajmljivati.

RADE: Ma o čemu vi to govorite, ja nikad u životu nisam ni jednu stvar uzeo na kredit tj. hoću reći…

NATALIJA: Ali Rade! Ako me ti ne uzmeš, ko zna ko će me uzeti.

RADE: Natalija, ali ti dobro znaš tj. hoću reći znaš da se to ne slaže sa mojim principima, a i šta bih ja radio sa tobom.

A: Od škart robe se može činiti po volji.

B: Po želji.

D: Po inspiraciji.

RADE: Ne, Natalija, ako dopustim tj. hoću reći ako njihovim sredstvima hoćemo da se borimo protiv njih, onda smo mi isti kao i oni, ne, ja te moram spasiti ali na drugi, na pravi način jer…

Trčeći dolazi Marijan, zadihan je.

NATALIJA (oduševljena): Marijane!

RADE: Natalija!

MARIJAN : Rade!

RADE: Marijane!

MARIJAN: Natalija!

NATALIJA: Rade!

MARIJAN: Marijane!

NATALIJA: Natalija!

RADE: Rade tj. hoću reći otkud ti ovde Marijane?

MARIJAN: Došao sam, čim sam čuo novosti.

RADE: A zašto si došao?

MARIJAN: Mislio sam da se promenim zauvek, da više nikad ne uzmem devojku na kredit i to sve zbog moje Natalije, ali onda se desilo šta se desilo i to mi je otvorilo oči.

NATALIJA: Jao Marijane!

MARIJAN: Gospođice, A, B, i D, ja želim da uzmem ovaj artikl na kredit.

RADE: E pa neće moći!

NATALIJA: Rade!

RADE: Ja sam je već uzeo!

NATALIJA (gurkajući ga): Ali Rade!

RADE: Žao mi je, Marijane, ali ti si stigao prekasno!

MARIJAN (peva pravdajući se A, B, i D): Za mene nikad nije kasno

mi smo se nekada voleli strasno

RADE (peva): Al moja je sad i nema prepreke

pa ja sam je učio latinske izreke

MARIJAN: Ja sam je ljubio, ja sam je mazio

ja sam joj titrao, ja sam je pazio

RADE: Ja sam je ispravljao, ja sam je korio,

za njeno dobro ja sam je smorio

MARIJAN: Ovde je zaglavila uostalom zbog mene,

što sam ja jurio druge neke žene.

RADE: Zbog mene je ona ovde, znam

jer nisam dobar savet znao da joj dam

MARIJAN: Da je ja imam, tako red nalaže,

to jasna je stvar, nema ništa da se kaže.

RADE (vikne): E Ne može, Marijane, ja bih tj. jako bih voleo da mogu da ti je prepustim, ali ja sam je već iznajmio za ovo prepodne.

A: Ali vi je gospodine možete iznajmiti za popodne.

B: Ili za uveče.

D: Ili za ujutru.

MARIJAN: Nek bude onda za popodne.

RADE: Onda nek bude moja za svako prepodne.

MARIJAN: Onda nek bude moja za svako popodne.

A: U redu je gospodo, nisam očekivala ovoliku potražnju za škart.

B: Bofl.

D: Feler.

RADE: Onda Natalija, idemo!

NATALIJA: Jebote Rade, upravo si me iznajmio.

RADE (diktatorski): Zaboravila si ups.

NATALIJA: Šta?

RADE (diktatorski): Hoću da čujem ups!

NATALIJA (zbunjeno): Ups.

MARIJAN: Vidimo se popodne. Nemojte da kasnite.

Rade i Natalija odu.

scena

Dve klupe, jedna u jednom uglu scene, druga u drugom. Bim podeljen na dva dela. Na jednom prepodne, na drugom poslepodne. Na jednoj klupi sedi Rade, na drugoj Marijan, svetlo obasjava Radetovu klupu, Natalija stoji pored njega sa knjigom u ruci i čita.

NATALIJA: Mesec na nebu. Noć. Kuče laje. (ona spusti knjigu i uzdahne, Rade se nakašlje, ona diže knjigu) Čovek na putu. Zrikavac leti. Selo.

RADE: Izvrsno tj. hoću reći zar ne primećuješ koliko je veličanstvena ta poezija. (on joj pruža drugu knjigu) Ajde sad malo ‘Osnove biohemije’.

NATALIJA: E Rade, čoveče, smorio si me. Čitala sam ti od Ivice i Marice, preko zbirke zadataka iz matematike za osnovnu školu, pa sve do Biblije i znaš kako mi se sad jebe za biohemiju (on je pogleda) da, ups, sori Rade što mi se jebe za biohemiju, ups sori Rade što se ikad ikome jebe, ups sori Rade što je jebanje tako divna stvar pa je ljudi stalno pominju.

RADE: Natalija, nemoj da si bezobrazna. Kad sam te već iznajmio, mislim tj. treba da uradim sa tobom nešto korisno.

NATALIJA:  Pa me zato teraš da učim napamet haiku poeziju paralelno sa građom nuklearnih generatora?

RADE: Ali, Natalija, ja sam ti lepo govorio a ti me tj. nisi me slušala pošto to nikad i ne činiš. E pa sada moraš, hoću reći…

NATALIJA: Rade, samo je trebalo da me uzmeš i pustiš da idem kući.

RADE: Ali, Natalija, pa ovo je idealna prilika da se vratiš na pravi put.

NATALIJA: Alhemijom možda, biohemijom nikako.

RADE: Iznajmljivala si druge na kredit da ti brišu prašinu – moraš naučiti da je sama brišeš, uzimala si druge na kredit da ti kuvaju moraš naučiti sama da kuvaš.

NATALIJA: Rade, uzimala sam i kola na kredit, pa šta sad moram postati prevozno sredstvo?

RADE: Pa da tj. hoću reći ne, ali…moram te vratiti pravim vrednostima, veronauci, hemiji, matematici, biologiji…(Rade nastavlja da priča)

NATALIJA (peva): Rade je postao prilično neobičan,

više mi nije kao pre komičan,

diktator je u njemu na presto seo

prvo mene, pa svet bi menjati hteo.

Rade je lud.

On misli da je ceo problem u edukaciji

u mogućoj privatizaciji, nagloj modernizaciji

pa tradiciju hoće da suprotstavi tranziciji

jer se kredomanija zato primila u naciji.

Rade je lud.

RADE (gleda na veliki kredo sat): Oh tj. hoću reći, naše je vreme za danas isteklo!

Svetlo obasjava Marijanovu klupu, dok se iznad Radetove gasi. Marijan pokazuje na sat, Natalija trči ka njemu.

NATALIJA (seda na klupu pored njega): Hvala bogu, konačno! Rade je totalno odlepio.

MARIJAN (zvanično): Molim, zašto si sela?

NATALIJA: Zato što sam crkla od umora.

MARIJAN: Jesam li ti ja možda, ono, dopustio da sedneš?

NATALIJA (prenemažući se): Oh, izvinite, oprostite, mogu li da sednem?

MARIJAN: Ne, za tebe imam druge planove.

NATALIJA: Za mene za mene ili za mene za nas.

MARIJAN: Za tebe.

NATALIJA: Marijane, nemoj da se foliraš, dobro znaš da kod mene nisi u poziciji u kojoj možeš…

MARIJAN: Mislim, ono, koliko ja vidim, ovde si jedino ti u bezizlaznoj poziciji.

NATALIJA: Molim?

MARIJAN: Bez rasprave. Ajde brzo, beri jabuke.

NATALIJA: Šta bre?

MARIJAN: Bez bre! Kažem beri jabuke. (ona se propinje i kreće da bere zamišljene jabuke)

NATALIJA: E Marijane, baš si kreten! A ja sam mislila…

MARIJAN (menja zvanični ton): Nisi smela da me prevariš. I to još sa savršenim momkom broj 123.

NATALIJA: A znači to je, još si ljubomoran?

MARIJAN: Tišina, nisam ti dozvolio da pričaš, sad beri jagode (ona se savija i ‘bere jagode’, on otvara novine i čita)

NATALIJA (peva): Marijan je postao totalni kreten

a ja mislila da je privremeno smeten

ne verujem šta me sve tera da radim

na sred trga voće berem, sadim

Marijan je lud.

A ja mislila da je došao zbog izmirenja

zaboravila na ona 2 ćutljiva stvorenja

al on je došao da mi se osveti za sve

kad konačno ima priliku, bre!

Marijan je lud.

Opet se pali drugo svetlo, Natalija trči, Rade joj daje četke i praška, ona čisti dok peva.

NATALIJA (peva): U šta sam se ja ovo uvalila,

ova dvojica načisto poŠašavila,

da li moguće da su to isti ljudi,

pa Rade i Marijan su totalno ludi!

Marijan pokazuje na sat, ona trči ka njemu, opet promena svetla, Marijan joj daje klovnovski nos, ona kreće da igra hvatajući se za uši i izmotavajući se dok peva.

NATALIJA (peva): Marijan me ponižava, Rade maltretira,

ni jedan me ko onu Nataliju ne tretira

Ovamo iživljavanje, ovamo rad i knjiga

šta bih ja stvarno, to nikog nije briga.

Rade pokazuje sat, ona trči, on joj daje oklagiju i dasku, ona mesi testo dok peva

NATALIJA (peva): Ništa gore nema od ove kredomanije

gde mi je pamet samo bila ranije?

Nemam za sebe ni malo vremena

al biće vatre, naćiću kremena

smisliću nešto, još verujem u čuda,

ne znaju oni, pa i ja sam luda!

Ona trči ka Radetu, Rade mahne Marijanu i ortački mu pokaže palac, Marijan se nasmeje, ona nadalje trčka od jednog do drugog, a tako se i svetla pale i gase naizmenično iznad klupa osvetljavajući im samo glave.

RADE: Kad sam govorio, nisi slušala

zato si sve ovo zaslužila

da sam iskren i pravi ovako ćeš da shvatiš,

i ja sam patio, i ti moraš da patiš.

Nisam ni ja lud

MARIJAN: Švrljao sam, pa šta, nije smak sveta

da te izgubim baš bi bila šteta,

ovako ćeš da shvatiš koga si htela da ostaviš

pa ćeš posle drugčije stvari da postaviš.

Nisam ni ja lud

RADE i MARIJAN (zajedno): Sve će doći na mesto svoje

bićemo srećni, veruj, nas troje

moraš prvo da se opametiš,

pa ćeš onda nas da shvatiš!

Gasi se svetlo koje osvetljava jednog i drugog. Natalija seda na pod mrtva umorna, na scenu izlaze škart žene.

BABA: Ajde, more, nije smak sveta, diži to tvoje mlado zategnuto dupe.

NATALIJA: Ne mogu, nije mi ni do čega.

KUĆNA POMOĆNICA: Ali Natalija, nisi radila ništa što drugi inače ne čine.

NATALIJA: Ne, samo sam morala da se izmotavam i ludiram, da bi mi onda moj najbolji prijatelj Rade dao kontrolni iz matematike.

DEVOJKA IZ DOMA: Pa jesi mogla bar da prepisuješ?

STRIPTIZETA: Navikni se, Natalija. Takvi su ti muškarci, čim dobiju malo vlasti, odmah bi da potčine ženu.

BABA: Ali mi se žene ne damo vekovima potčiniti. Jer smo žene.

STRIPTIZETA: A oni su samo muškarci.

NATALIJA (peva): Muškarci muškarci,

kad misle su dečaci,

kad rade su ko starci

kad bodu su komarci.

SVE: Fuj ti muškarci

NATALIJA: Muškarci muškarci,

vredni ko petoparci

uredni ko samci,

u stvari su papci!

SVE: Fuj ti muškarci!

NATALIJA: Muškarci muškarci,

privrženi majci,

prinčevi u bajci

nestalni ko žmarci.

SVE: Fuj ti muškarci!

NATALIJA: Prvo trpimo njihove mitisere

i pubetetske uši ko propelere,

onda bradu koja tek raste

pa iz tuča rane i kraste

SVE: Fuj ti muškarci!

NATALIJA: Onda pijanstva i neverstva

ništa gore od muškog kaćiperstva

pa posao, fudbal, ortaci,

što im se tad ne otegnu papci?

SVE: Fuj ti muškarci!

NATALIJA: Pa otromboljen stomak i sede vlasi

pa ništa u gaćama, ništa ni u kasi

pa senilnost, tromboza, trigliceridi

pa ne čuje, ne hoda, ne može da vidi.

SVE: Fuj ti muškarci!

Ulaze A, B, i D.

A: Gospođice Natalija, naša agencija je došla da vam prizna da vi posao obavljate sjajno.

B: Odlično.

D: Izvrsno.

A: Perfektno. I sutra ste iz tog razloga iznajmljeni od strane ista dva mladića.

B: Momka.

D: Gospodina.

A: Kavaljera.

B: Frajera.

D: Čoveka.

A: Muškarca.

NATALIJA: Hm, muškarca!

A: Njih dvojica se zapravo utrkuju ko će provesti više vremana sa vama i obojica žele da vas otkupe za stalno.

B: Za potpuno.

D: Za skroz.

NATALIJA: Koj horor.

A: Ja bih pre rekla istorijski spektakl.

B: Triler.

D: Komedija.

A: Sajns fikšn.

NATALIJA: Da, sajns fikšn.

B: Razmišljamo se da li da načinimo ustupak. Jer verujte, imaju takmičarskog duha.

B: Sklonosti.

D: Borbenosti.

A: Ali ne bi smo znali za kog da se odlučimo.

B: Opredelimo.

D: Rešimo.

A: I zbog toga što ste toliko traženi, zaista nam je žao što dan ne traje 2 dana.

B: 48 sati.

D: 2880 minuta.

A: 172800 sekundi. Tako bi vas bilo dovoljno za sve. A sada do viđenja i uživajte u večeri.

B: Noći.

D: Zori.

A: A onda opet na posao.

A, B, D (otpevaju): Kao lek ili kao prevencija, ‘Od A do Š‘ agencija, sa vamaaaa!

A, B, i D odlaze.

BABA (imitira devojke): Politika naše agencije…

KUćNA POMOĆNICA (imitira): Naše divne agencije.

MALOLETNICA: Sjajne agencije.

STRIPTIZETA: Žao nam je što dan ne traje 2 dana.

(sve se smeju)

NATALIJA: Pa da! Sad mi je sinulo!

SVE: Šta?

NATALIJA: Kako se pre nisam setila? Kako mogu da prekinem ovaj horor a da ne završim kao Radetov ili Marijanov rob – vrlo lako! Ako sam ja baš toliko tražena da im je žao što me nema dovoljno – pa eto rešenja!

Mrak.

scena

Video bim. Usta.

GLAS: Više nije pitanje da li ste spremni. Više nije pitanje imate li volje. Više nije pitanje želite li da vaš život postane svetliji. Od danas se to podrazumeva.

GLASOVI (otpevaju): Kao lek ili kao prevencija ‘Od N do A’ agencija, sa vama…

GLAS: Samo u agenciji od ‘N do A’ čuda zaista postoje, samo u agenciji ‘Od N do A’, možete dobiti sve što tražite. Samo u agenciji ‘Od N do A’’ dopušteno je tražiti sve što možete. Jer ova vam je agencija pravi prijatelj.

GLASOVI (otpevaju): Kao lek ili kao prevencija, ‘Od N do A’ agencija, sa vamaaaa…

GLAS: Naša agencija ne pravi razliku među ljudima.  Samo u našoj agenciji škart postaje prvoklasna roba. Naš najnoviji proizvod – Natalija.

Na bimu Natalija, na sceni top svetlo pada na Nataliju i prati svaki njen korak.

NATALIJA (peva): Jesam li ja rekla da verujem u čuda,

jesam li ja rekla da i ja sam luda,

da vidim sad ko će gledati iz lože,

od mene sad nek pobegne ko može.

Pali se svetlo, izlaze devojke – slova, na njima su majice sa Natalijinim likom.

DEVOJKE (otpevaju): Natalijaaaaa!!!

Iznose joj stolicu, ona seda, one kreću da je šminkaju, da je feniraju, češljaju, masiraju, hlade lepezom, puderišu.

NATALIJA: Kad se u ovom svetu svako lako prima

što Rade il Marijan, svako po jednu nek ima

za posao, za noć, za čišćenje, za dan,

za kola, za matematiku, za letovanje, stan.

SVE: Natalijaaaaa!!!

NATALIJA: Ako je to način, pa nek ide sve

neka bude 200, 300, il Natalije dve,

nije me briga, ovo je glavni trend

otkupila sam sebe time što sam brend.

SVE: Natalijaaaa!!!

GLAS (sa bima): Naš najnoviji proizvod – Natalije!

Na bimu gomila istih devojaka kao Natalija. Na scenu izlaze škart žene koje su obučene kao Natalija, imaju takve perike. Devojke -slova uzimaju perike kao što je Natalijina kosa i stavljaju ih na sebe, oblače odelo kao što je Natalijino, svi na sceni su kao Natalija. Svetlo osvetljava dve klupe u dva ugla, na jednoj je Marijan sa Natalijom 1 koja se drži za uši i skače, na drugoj je Rade sa Natalijom 2 koja drži epruvetu u ruci i kao da izvodi neki hemijski eksperiment. Njih dvojica pogledaju jedan u drugog, pa u ostale Natalije.

MARIJAN: Ali mislim ono, Natali…

SVE NATALIJE: Da, Marijane?

RADE: Tj. Natalija, šta ovo treba da znači?

SVE NATALIJE: Šta Rade?

Marijan i Rade upadaju u gomilu Natalija, okrećući ih i zagledajući.

NATALIJA 3 (koju upravo okreće Rade): Jebiga.

NATALIJA 4: Sranje.

NATALIJA 5: Sisa.

NATALIJA 6: Govno.

NATALIJA 7: Pizda.

SVE (u glas): Ups, sori, Rade!

Na scenu izlaze kredo ljudi i kredo gospodari koji su se ranije pojavljivali.

DETE (sa kredo sladoledom, bacajući sladoled): Mama, ja neću sladoled, kupi mi jednu Nataliju.

MAJKA: U redu, sine.

DETE: Ne, mama, kupi mi dve Natalije.

BABA (kredo mladiću): Žao mi je šećeru, ali više mi nisi potreban, sada mi treba samo Natalija.

DEDA : Molim, 3 Natalije.

DETE: I jedan nata-sladoled.

BABA: Meni Nataliju bez nata-sata.

MAJKA (bebi): Ajde, sine, kaži Na-ta-li-ja…

Ljudi staju u red, deo Natalija ugovara sa ljudima posao.

GLAS: Zaboravite na svađe i prepirke sa prijateljima, zaboravite na loše raspoloženje.

Bim podeljen na tri dela – u jednom Natalija sa dečakom kome daje sendvič, u drugom sa devojkom koju teši i u trećem sa dedom na samrti

DEČAK: Kako je super imati Nataliju. Ona mi uvek da pola svog nata-sendviča. (zagrize sendvič)

U drugom delu bima.

DEVOJKA (koja plače): Bez svoje Natalije, ne bih podnela to što me je ostavio. (brizne u plač)

U trećem delu bima.

DEDA: Natalija, prijatelj za celu penziju. Sad napokon nemam šta da izgubim. (sklopi oči)

NATALIJA (peva): Sad ima me na hiljade, na milione

po meni sad prave druge šablone

e jeste ovaj svet smejurija neka

po meni će se zvati planina, grad reka

SVI: Natalijaaaa!!!

RADE (vukući jednu Nataliju): Ej, pa našao sam te, tj. hoću reći, znao sam da si to ti, Natalija.

MARIJAN (vukući drugu): Šta pričaš gluposti, Rade, ova je prava, kako ne prepoznaješ našu Nataliju?

DETE: Moja je Natalija prava.

BABA: Ne seri, mali. Moja je prava.

DEDA: Ja imam 3, jedna je valjda prava.

MAJKA (bebi): Ajde reci sine, dve Na-ta-li-je.

GLAS: I to nije sve. Uskoro izbacujemo novu liniju proizvoda – Natalija za svaku priliku – Natalija bolničarka, Natalija kućna pomoćnica, Natalija časna sestra, Natalija učiteljica, Natalija striptizeta, Natalija TV voditeljka, Natalija sa oštećenim sluhom, Natalija sa brkovima i još mnogo drugih proizvoda. Uz neke još dobijate i Nataliju gratis.

Na bimu se smenjuju slike navedenog tj. Natalije kao bolničarke, kućne pomoćnice, Natalije sa priveskom i vizitkom u ruci…

NATALIJA (peva): Za svakoga po jedna, za nekog komada dva

bez galame, za sve ima dovoljno Natalija,

i tako me je baš briga za to šta će da bude,

možda kredo ljudi na kredit uzmaće ljude

SVI: Natalijaaaa

NATALIJA: Od kredomanije do natomanije

Od Srbije, do Kine, možda do Španije

svi želeće mene, ja imaću šta poželim sve,

možda tako nađem pravog, jer samo ja sam prava bre!

SVI: Natalijaaa!!!

NATALIJA: I pravi i kredo svet su bez veze

u jednom se mršte, u drugom se keze,

nije me briga više, ja sam glavni trend

mogu šta hoću – pa ja sam sada brend.

SVI: Natalijaaaaa!!!

Svi padaju na kolena pokazujući prstom na nju, kao što je to uvek na kraju grupnih koreografija, ona namigne, sve Natalije namignu, na scenu se dokoprcaju dve ćutljive lepotice kojima ništa nije jasno i Stojan sa prskalicom za voće u ruci koji stvalja Natalija-periku na glavu.

Mrak.

7.cena

Rade i Marijan stoje sa nekoliko Natalija, koje su naslonjene jedne na drugu, očigledno umorne.

MARIJAN (pokazujući na jednu): Kažem ti, Rade, da je ova prava.

RADE: Nemoguće, ta nije znala da reši jednačinu sa dve nepoznate, a to sam prešao sa Natalijom još prošle nedelje.

MARIJAN: Pa šta ćemo sad?

RADE: Ništa, idemo otpočetka!

Natalije kreću da skaču držeći se za uši. Rade i Marijan ih zagledaju domunđavajući se, a onda umorno sednu pored devojaka koje nastavljaju da skakuću.

MARIJAN (umorno): Ma mora da je ova.

RADE (umorno): Kažem ti da nije.

MARIJAN: Siguran sam sto posto.

RADE: Ali hoću reći tj. to je nemoguće.

MARIJAN: Ništa nije nemoguće…

RADE: Ma, ova je prava.

MARIJAN: Grešiš…

Nastavljaju da pričaju, devojke nastavljaju da skakuću osmehujući se. Na bimu lik Natalije. Natalija sa bima namigne. MRAK.


Dunja Petrović

Rođena je 1985. u Kragujevcu. Diplomirala je dramaturgiju i završila masters studije Teorije dramskih umetnosti, medija i kulture na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Kao dete objavila je tri zbirke pesama, za koje je dobila niz nagrada. Za sada joj je postavljena jedna drama za odrasle, tri za tinejdžere i tri za decu, od kojih je neke sama i režirala, a snimljene su joj je i tri radio drame. Radila je kao pozorišni kritičar za časopise i festivale, bila je scenarista različitih televizijskih formata, jedne igrane serije za decu i prvog kragujevačkog igranog filma „Dašak“, koji je osvojio brojne nagrade na međunarodnim filmskim festivalima. Osim toga, bila je i moderator mnogih radionica, selektor i član žirija na pozorišnim festivalima, a radila je i kao copywriter. Trenutno radi na scenarijima za tri filma. Zaposlena je kao urednik i scenarista u dečjoj redakciji RTS-a.

Sva prava zadržana © 2016-2017 Eckermann ISSN 2466-3220 (Online)