Milisav Savić

Malo je ostalo prijatelja

.

.

Milisav Savić je rođen 1945. u Vlasovu kod Raške. Književni istoričar, prevodilac, diplomata, univerzitetskiprofesor i dobitnik brojnih nagrada nosi nadimke Kum i Durut. Objavio devetnaest knjiga.  Dobitnik je najznačajnijih domaćih nagrada za prozu. U braku sa glumicom Aleksandrom Nikolić ima sina Strahinju, a iz prethodnog braka ima kćerku Mirjanu Savić Udovičić.

.

.

Prva knjiga koju ste pročitali?

.Vukova pesmarica.

.

Prvi pisac koga ste upoznali?

 Brana Petrović. Zbog njega sam se potukao i dobio dobre batine.

.

Gde je Vaša prva ljubav?

U Beogradu. Živa i zdrava.

.

Kakvi su Vaši kontakti sa životinjama?

Dobri. Odrastao sam na selu. Životinje, ne samo domaće, bile su deo mog života.

.

Da li ste imali ljubimca u detinjstvu?

To je bio moj pas Liso.

.

Ko najbolje igra tablić među piscima?

Ja.

.

Igrate li još uvek fudbal?

Ne. Prešao sam na tenis. Što bi rekli: postao sam sportski post-modenista.

.

Ko su Vaši prijatelji?

Malo ih je ostalo.

.

Ko su Vaši neprijatelji?

U mladosti sam ih imao. Koga sada zanima neki Milisav Savić.

.

Koja je Vaša najvažnija ostvarena želja?

Da vidim sveta. Mada ga nisam video onoliko koliko sam želeo.

.

Koja je Vaša najbolja knjiga?

Poslednja. La sans pareille. Jer se  poslednje, ne prve ljubavi, pamte.

.

Kome nikada nećete verovati?

Političarima.

.

Kakvu starost priželjkujete?

Na bazenu u Jošaničkoj Banji. A onaj vratar kaže: Ovde se mota neki čiča Ivo Andrić.

.

Koji su pisci precenjeni?

Nije bitno. Danas precenjeni, sutra potcenjeni. I vice versa.

.

Šta ste pitali Andrića?

Samo sam ga telefonom jednom upitao: da li bi hteo da mi dao intervju za šezdesetosmaški Student?

.

Šta ste ručali sa Selimovićem?

Sve  gospodske sarajevske đakonije.

.

Verujete li pesnicima?

Verujem. Jer lepo lažu. U dobrom smislu te reči.

.

Verujte li kritičarima?

Ne baš! Mogli su da budu strožiji pema meni. Danas bih bio učitelj skijanja.

.

Za koga navijate?

Ni za koga. Jer draža mi je pozicija igrača od navijača.

.

Kome ste ostali dužni?

Ženama koje sam voleo i koje su me volele.

.

Kome zavidite?

Lutalicima, večitim putnicima.

.

Šta savetujete svojoj deci?

Da se ne ugledaju na oca.

.

Kada će prestati ratovi?

Nikad, na žalost.

.

Ko Vas je precenio?

Majka. Moj najbolji, najlepši, najpamentini Mićo.

.

Ko Vas je potcenio?

Otac. Bitanga, uličar, propalica – govorio je za mene.

.

Da li Vam je neko ukrao nešto?

Nije imao šta. Osim knjiga.

.

Zbog čega se kajete?

Što sam, u ume revolucionarnog ideala,  grubo napadao druge.

.

Da li ste ikada bili srećni?

Naravno. U detinjstvu, pre svega.

.

.

.

                                                                Razgovarao Enes Halilović

.

.

,

.


Milisav Savić

Rođen 15. aprila 1945. u Vlasovu kraj Raške. Gimnaziju završio u Novom Pazaru, a studije jugoslovenske i svetske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Na istom fakultetu magistrirao je s temom "Memoarska proza o prvom srpskom ustanku", a potom i doktorirao s temom "Memoarsko-dnevnička proza o srpsko-turskim ratovima 1876—1878". Romani su mu prevedeni na grčki, engleski, slovenački, makedonski, bugarski, rumunski. Objavio je knjige pripovjedaka: "Bugarska baraka" (1969, nagrada lista "Mladost"), "Mladići iz Raške" (1977), "Ujak naše varoši" (1977, Andrićeva nagrada). Romane: "Ljubavi Andrije Kurandića" (1972), "Topola na terasi" (1985), "Ćup komitskog vojvode" (1990), "Hleb i strah" (1991, Ninova nagrada), "Ožiljci tišine" (1996, Nagrada Miroslavljevo jevanđelje), "Princ i serbski spisatelj" (2008, Nagrada Laza Kostić), "Čvarčić" (2010). Književno-istorijska studiju "Ustanička proza" (1985, nagrada Pavle Bihalji). Multižanrovske knjige: "Fusnosta" (1994), "30 plus 18" (2005), "Rimski dnevnik, priče i jedan roman" (2008, Nagrada Dušan Vasiljev).

Sva prava zadržana © 2016-2017 Eckermann ISSN 2466-3220 (Online)