Vladimir Kopicl

Paštrnakova sutra

Odsutno telo,
pohotna mesečina.
Neizdržljivo.

Pesnik se šeta.
Miris nečije kose
kao sudbina.

Praznično veče
visi kao haljina.
Pusto, bez nje.

Slavina kaplje.
Mravi iz kuhinjice
sanjaće more.

Dve zrele breskve
pripijene uz sto.
Puna kuhinja.

Gle, pupoljak bi
ponovo da procveta.
Škola večnosti.

Oči spavaju.
Kada su one budne
svaka noć spava.

U poznu jesen
srndać gubi rogove.
Valjaće nekom.

U toploj leji
cvetić iz semena zri.
Libidonozno.

Ispod kolena
belo jagnješce pase.
Iznad manastir.

Kaktus sasušen.
Vetar odnosi seme
ka rasadniku.

Beli se narcis
usamio u vazi.
Tesno oboma.

Mesec se digne,
jazavac sklizne u rupu.
Toplo dno zime.

„Ko je najlepši?“,
srna šumicu pita.
„Tuga zečića.“

Uznemirena,
ptičica diže repić.
„Gospode, glistu!“

Luna zaspala.
Svi koji za njom žude
besani večno.

Visoka ponoć.
Mesec viri u bunar,
traži nevestu.

Oko pustinje.
Besan zečić u grmu
drhti za nekog.

U pustoj bašti
sam i suv je paštrnak.
Zima bez smisla.

Kašlje kruškica.
Neka cvetovi njeni
ne rasprše se.

Odnapred kratko,
odnazad predugačko.
Šta? Vreme, bez nje.

Ljubav sve snaži.
I nežna srna nalik
je arijevcu.

Cvetić bi kišu
a oblak nebom žuri.
Žedni oboje.

Nepotpisana,
grana kucne u prozor.
Nema nikoga.

.

.

.

..


Vladimir Kopicl

Rođen je 1949. godine. Završio je studije književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Objavio je knjige poezije: Aer (1978), Parafraze puta (1980), Gladni lavovi (1985), Vapaji & konstrukcije (1986), Pitanje poze (1992), Prikaze – nove i izabrane kratke pesme (1995), Klisurine (2002), Pesme smrti i razonode – izabrane i nove pesme (2002), Smernice (2006), Promašaji (2008), Sovin izbor – nove i izabrane pesme (2008), 27 pesama: tenkovi & lune (2011), Nesvršeno (dvojezično izdanje, 2011), Tufne – izabrane pesme (2013), kao i knjige eseja: Mehanički patak, digitalna patka (2003) i Prizori iz nevidljivog (2006). Priredio je i preveo više zbornika i antologija: Telo umetnika kao subjekt i objekt umetnosti (1972, sa Anom Raković), Trip – vodič kroz savremenu američku poeziju (1983, sa Vladislavom Bajcem), Novi pesnički poredak – antologija novije američke poezije (2001, sa Dubravkom Đurić), Vrata panike – telo, društvo i umetnost u mreži tehnološke derealizacije (2005), Milenijumski citati (2005), Tehnoskepticizam (2007) itd. Dobio je Brankovu nagradu za prvu knjigu pesama (1979), Sterijinu nagradu za pozorišnu kritiku (1989), Nagradu DKV za knjigu godine (2003), nagradu „Stevan Pešić“ (2003), nagradu ISTOK-ZAPAD (2006), Disovu nagradu za pesnički opus (2008) i Nagradu „Desanka Maksimović“ za pesničko delo i doprinos razvoju srpske poezije (2011). Živi u Novom Sadu.

Sva prava zadržana © 2016-2017 Eckermann ISSN 2466-3220 (Online)