Miloš Gvozdenović

Portret među maskama

.

.

O romanu Tesla, portret među maskama Vladimira Pištala

.

.

…..Roman ,,Tesla, portret među maskama” predstavlja romansiranu biografiju Nikole Tesle. Roman je podeljen na tri dela. Vreme u romanu teče linearno. Započinje mladošću glavnog junaka, a završava se njegovim upokojenjem. Sam naslov predstavlja autorov pokušaj da ogradi lik svog glavnog junaka od ostalih likova u romanu. Portret predstavlja metaforu za nešto značajno i prestižno, ali ipak nesvodivo u same linije portretisane ličnosti. Unošenje portreta jeste dubinsko poniranje i problematizovanje junakovog lika. Maske pak, izrečene u množini, predstavljaju opštu metaforu kojom se nudi slika okruženja u kom portret Nikole Tesle mora prebivati.

…..Prvi deo romana ,,Mladost” prati odrastanje Nikole Tesle i sagledavanje izvora njegovih ideja kroz porodičnu prizmu. U trvenju Nikolinih misli ogledaju se otac i majka, racionalnost i emocionalnost, modernizam i tradicija, nauka i običaji. Teslina nesvodiva ličnost u ovom romanu predstavlja incident u očima ukućana dok dar razuma koji poseduje brat Dane predstavlja pravilo. Stoga je lik Tesle zaklonjen u prvom delu romana očevom potisnutom patrijarhalnošću koja provire pri neskrivenom divljenju usmerenom ka Danu.

…..Sveznajući pripovedač prikazuje lik glavnog junaka u 9. glavi pri Teslinom ekstremnom poniranju u svoj izmaštani svet. Tesla u 1. licu pripoveda o svojim snoviđenjima neprihvatljivim logici razuma. Teslina obuzetost čitanjem i njegov avanturizam predstavljaju romantičarski refleks shvatanja o sveznanju koji je svojstven đačkim pripovetkama protorealizma i realizma. Time autor pokušava različite tradicije pripovedanja i ideja da inkorporira u svoje delo o ekstremno modernom subjektu. U romanu se susreću i epistolarni žanr, reportaža, novinski članci i intervjui.

…..Roman predstavlja prostor u kom je mogućno prodiskutovati o raznim temama književnosti, umetnosti i istorije. Erudicija autora igra značajnu ulogu jer sve polemike potkrepljuje primerima iz različitih stilskih formacija i koristi se likovima iz različitih tradicija. Pojavljuje se lik đavola kao figura krajnje tradicionalna. Đavo ima moć da ubije čoveka. Pripovedač ne ide dalje od pukog inkorporiranja đavola u red likova i on mu služi samo da bi radnju pomerio dalje ka Nikolinom školovanju. Prema tome, figura đavola je ovde iskorišćena poprilično pojednostavljeno.

…..Lik Tesle je upotrebljen i za promišljanje o toku istorije i determinisanost čoveka u ovom slučaju za tlo jer je Tesla rođenjem upisan u vojne knjige Krajine. Krajišnici su vezani istorijskom nužnošću za taj prostor koji je neprestano budan i pulsira.

…..Postoji i izvesni sloj dokumentarnosti u delu. Sveznajući pripovedač iznosi dokumente koji svedoče o događajima iz života glavnog junaka. Postoji fikcionalni sloj, ali se Teslina poročnost i dekadentstvo moraju potkrepiti dokazima koji ovde dolaze u vidu dokumenata. Ponašanje glavnog junaka pruža niz pitanja. Njegova reakcija na uspeh u Pešti svedoči o njegovoj posvećenosti ravnoj asketizmu svetaca i zato bi hronološka kompozicija mogla korespondirati sa srednjovekovnom tradicijom pisanja žitija. Pojavljuje se strašan greh kao kamen graničnik jer je Tesla kvalifikovan kao dekadent i poređen je sa dekadentnim pesnicima, a njegov duh je hiperbolizovan u svom posvećenju titanski. Delo je opterećeno citatnošću, ali nekad je to produktivan postupak kao što je Teslino citiranje Fausta u trenutku kad dolazi do stapanja nauke i umetnosti u junakovom umu. Svojom krecijom on izdiže sebe na mesto genija u kom se pomiruju protivrečnosti. Pripovedač pravi aluziju na ideju o skrivenom bogu kod Tesle jer se Tesla u dijalogu sa Bozenom izjašnjava kao ljubitelj Rasinovih dela.

…..Očevidna je autorova opsesija fenomenom američke istorije i fragmenti o tome započinju Teslinim emigriranjem u SAD. Tesla postaje jedan od kreatora američke istorije, pokušava da je ispuni svojim delovanjem, a ujedno je i njena žrtva. Amerika je data u slici alhemičarskih stremljenja u kojima naučnici prkosno pokušavaju da izokrenu poredak koji je utvrđen stvaranjem. Uviđanjem takve slike Teslin mitizovan stav o američkom kontinentu se kruni. Naspram tih natčovečanskih težnji nalazi se Tvenov lik koji nagriza nihilizmom svaki optimizam.

…..Drugi deo se bavi pretežno faktografijom i istorijom ideja tog doba. Radnja je dinamična, smenjuje se veliki broj likova i događaja pred Teslom. Susreću se citati Homera, Petrarke, Servantesa, Getea, Igoa, Vitmena itd. Pojavljuje se motiv ugovora sa đavolom koji se naziva mefistofelskim. Tesli se daju faustovske osobine, ali potom on dobija obrise svetačke figure jer je dat kroz prizmu oboženja pri provođenju struje kroz sebe.

…..U nizu događaja pripovedač se obazire na sve ono što čitalac i očekuje od glavnog lika. Čini se nezahvalnim pisanje romana o junaku koji je zaista velikan sveta. Teško je postaviti bilo kakav zaplet, a čitaoci ujedno i znaju da junak mora da prevaziđe sve nedaće na koje nailazi. Postoji jedan narativni tok i to čini ovaj roman pomalo i statičnim. Možda je piščeva tendencija bila da se pokaže da je život ovakvog junaka, konkretizovanog i vrlo poznatog u nefiktivnom, suviše sam po sebi zapleten.

…..Roman ima enciklopedijski karakter. Inkorporirane su minibiografije mnogih ličnosti. Čitav Teslin život se mistifikuje, nude se i neki okultistički nagoveštaji njegove prirode kad su u pitanju broj sobe u kojoj živi i navike.

…..Ovo delo je poput ode životu i delu Nikole Tesle. Pripovedač upisuje u njega nešto od karaktera mitskih likova Pigmaliona, Manfreda i don Kihota. Treći deo ,,Novi vek” nosi u sebi ideje progresa. Pripovedač odlično uklapa lik Tesle, koji u sebi nosi snagu i trajnost velikih likova tradicije koje pripovedač upisuje u njega. Teslin lik se oličava u svetlosti kao paradigma uspeha u Americi dok na tamnoj strani istorije i progresa ostaje život Stevana Prostrana, Ličanina koji je poginuo u eksploataciji rudnika.

…..Davanjem tolikog broja imena glavnom liku autor upućuje žalac prosvetiteljstvu trudeći se da pokaže tragičnost, ludost, usamljenost i opsesiju modernog subjekta koji je osuđen na borbu sa maskama. Deluju i neuverljivo pripovedačeva poigravanja sa imenom junaka i sa vremenom koje protiče.

…..Ovaj roman čini privlačnim i linija istoriografkske metafikcije, koja ovde traga za odgovorima ne samo o životu Nikole Tesle već i o nacionalnim narativima nekolikih naroda. Pripovedač u 116. poglavlju postavlja niz pitanja i daje niz legitimnih odgovora o istorijskoj ulozi glavnog junaka i time kao da narušava dotadašnje sveznajuće pripovedanje i priznaje svoju nemoć u raspoznavanju istorijske istine. Prema tome, istina ostaje nedokučena u samom portretu, a ne u maskama.

.

.

.

.

 


Miloš Gvozdenović

Diplomirao na Grupi Srpska književnost i jezik sa komparatistikom na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Interesuje se za memoarsku prozu XVIII i XIX veka, kao i za srpski roman XXI veka.

Sva prava zadržana © 2016-2017 Eckermann ISSN 2466-3220 (Online)