Sergej Trifunović

Privatno sam Sizif

.

.

Sergej Trifunović, pozorišni i filmski glumac rođen je 1972. u Mostaru. Potiče iz glumačke porodice. Živeo u Mostaru, Sarajevu, Kruševcu, Užicu i u Beogradu gde je studirao na Fakultetu dramskih umetnosti. Prvu ulogu na velikom platnu dobio je u filmu Gorana Paskaljevića „Tuđa Amerika“ iz 1995. godine.  Do sada je glumio u četrdesetak filmova.

.

Prva slika iz detinjstva?

Ogromna plava masa, veliko plavetnilo, mir u koji tonem. Kasnije sam saznao da sam se bacio sa neke stene na Braču u more, i davio se dok otac nije skočio po mene. Nisam imao ni pune dve godine.

.

Vaša prva knjiga?

Ako ne računam “Magareće Godine”, Branka Ćopića, “Kako se kalio čelik”, Nikolaj Ostrovski. Imao sam 6 godina i baš sam se nameračio da pročitam neku “ozbiljnu” knjigu iz povelike biblioteke svog oca, a ne samo dečije koje mi je poturao.

.

Bajka kojoj se vraćate?

Sve. Od onih Grimovih i Andersenovih, preko Baš Čelika do ovih novih, koje zovu epskom fantastikom. Od tih mi je omiljena “Mač od Šanare”, Teri Bruks.

.

Omiljena pesma?

Because, the Beatles.

.

Koji su Vaši pesnici? 

Majakovski, Laza Kostić, Branko Miljković, Dušan Vasiljev, Miroslav Antić, Tin Ujević, Bob Dylan, Tom Waits, Charles Bukowski, William Shakespeare.

.

Kakva su Vaša iskustva sa piscima? 

Svetislav Basara je krstio mog mladjeg brata, dakle on je porodični kum. Volim susrete sa Matijom Bećkovićem, s njegovom pesmom “Ovo i Ono” sam položio prijemni na Akademiji, sa Duškom Kovačevićem radio… Velika autistična deca, osudjena kao i vajari i slikari, da budu sami sa svojim delom… Uvek sam ih doživljavao kao krhka i osetljiva bića. Da ne filozofiram, ali cela dijagnoza je u jednoj rečenici Džordža Harisona, kad je govorio o Elvisu:”Uvek mi ga je bilo žao. Nas je bilo četvorica i delili smo sve, dobro i zlo, uspeh i neuspeh. On je uvek bio sam: Elvis.

.

Koja je intrigantnija? Aksinja Astahova ili Ana Karenjina?

Na moju sramotu, ne znam ko je prva. To delo nisam čitao. Anu Karenjinu ne volim kao Sonju Rostovu.

.

Šta bi bio veći glumčki izazov – Kafkin Jozef K. ili Kamijev Merso?

Jozef K.

.

Odisej ili Sizif?  

Privatno sam Sizif, pa mi je uvek izazovnije da igram nešto što nisam privatno. Dakle, Odisej.

.

Kakav je Vaš stav prema elektronskim knjigama?

Audio knjiga je nešto jako uzbudljivo. Pre svega za izvodjenje. Knjige čitam samo sa papira.

.

Film kome se vraćate?

True Romance, Tonny Scott.

.

Od jezika koje ne znate, koji Vam je najmilozvučniji?

Portugalski.

.

Mesto koje želite da vidite?

Maču Piču.

.

Za čim žalite?

Za nekim osobama.

.

Čega se stidite?

Svojih strahova.

.

Prema kome ili čemu ste osetili najjaču ljubav?

Nije za javnost.

.

Kome nikad nećete poverovati?

Političarima.

.

Kakvu starost želite?

Mirnu, okruženu decom i muzikom.

.

Praštate li?

Naravno, ko će da vuče te nepotrebne prtljage.

.

Tražite li da Vam se prašta?

Kad zaserem, da.

.

Koja knjiga vas čeka na noćnom stočiću?

Trenutno je to “Početak Bune Protiv Dahija”, Basara.

.

.

.

                                                                       Razgovarao: Enes Halilović


Sergej Trifunović

Pozorišni i filmski glumac, rođen je 1972. u Mostaru. Potiče iz glumačke porodice. Živeo u Mostaru, Sarajevu, Kruševcu, Užicu i u Beogradu gde je studirao na Fakultetu dramskih umetnosti. Prvu ulogu na velikom platnu dobio je u filmu Gorana Paskaljevića „Tuđa Amerika“ iz 1995. godine. Do sada je glumio u četrdesetak filmova.

Sva prava zadržana © 2016-2017 Eckermann ISSN 2466-3220 (Online)