Jelena S. Mladenović

Sačuvati drevnost

.

.

.

.

…..Jelena S. Mladenović (1984, Kruševac) je doktorantkinja filologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu, gde radi kao asistentkinja na Departmanu za srpsku i komparativnu književnost. Oblast njenog užeg naučnog interesovanja je srpska književnost 20. veka, odnosno savremena srpska književnost. Učesnica je brojnih naučnih skupova u zemlji i inostranstvu i objavljuje radove u naučnim časopisima i zbornicima. Priredila je rasute i pesme iz rukopisne zaostavštine Branka Miljkovića, drugi tom Sabranih dela (B. Miljković, Pesme II, Niš: NKC, 2017). Piše književnu kritiku i živi u Nišu.

.

.

…..Znate li da među pesnicima postoje razni pokvarenjaci, sebičnjaci, zavidljivci, ogovarači…?

.

…..Nisam sklona tome da delim ljude na poštene i pokvarene, velikodušne i sebične, ili bilo kako drugačije. Ali zato vrednujem postupke. Svaki čovek čini i dobro i zlo, mada ne na isti način i ne u istoj meri. Pesnici se tu nimalo ne razlikuju.

.

,

…..Pa zašto se onda bavite poezijom? Zašto je proučavate?

.

…..Ne verujem da umetnost može spasiti svet, ali verujem da pojedinca može. Poezija pruža spas od „metafizičke studeni”. Meni je to dovoljno da je biram.

.

.

…..Kako odvojiti živote pesnike od njihovih stihova?

.

…..A kako ih spojiti? „Čovek u knjizi” je ono što je pesnik želeo da nam od sebe dâ. A sasvim sam sigurna da je to i nešto najbolje što je imao.

.

…..Može li se poezija tumačiti bez pesničkih biografija?

.

…..Trudim se da je tako tumačim. U stvari, i ne trudim se. Tako mi je prirodno. I gotovo sve ih uspešno zaboravljam. Književnost je puna alternativa, biogafije i autobiografije su isključive.

 

…..Omiljena pesma iz Vašeg detinjstva?

.

Imam konja zekana,

Kopita mu mekana,

Vode ne pije,

Zobi ne ije,

Nogom ne bije,

Repom ne vije,

Dok ide brže,

Noge ga drže,

A čim stane,

Odmah pane.

 

I bezbroj puta zaredom. Tako sam je govorila. Pesma se zove „Čudan konj”, a napisao ju je Grigor Vitez.

.

.

…..Da li je Jesenjinova keruša bila tako neborbena? Zašto nije napala čoveka koji svu njenu štenad potrpao u džak?

.

…..A zašto Medeja ubija svoju decu? „O čemu se ne može govoriti, o tome treba ćutati”, kaže Vitgenštajn. Da nema takvih priča i pitanja, književnost ne bi bila stvarnija od života, a jeste.

.

.

…..Koliko je nadrealizam uticao na potonju poeziju i na današnju poeziju?

.

…..Volim što ste me ovo pitali. Mislim da je uticaj nadrealizma, a pritom na umu imam pre svega našu poeziju, i te kako veliki. Ne samo da su nadrealisti iznutra menjali i samu socijalnu literaturu, gradili poeziju posle Drugog svetskog rata, već i današnja poezija koristi nadrealističko nasleđe, ali je pitanje sa kakvom svešću o tome. Ne možemo govoriti o obnovi nadrealizma, ali mi se čini da upravo opstajanje određenih nadrealističkih poetičkih karateristika čuva samu bit poezije i štiti je kako od nasilne prozaizacije, tako i od banalizacije.

.

.

…..Šta mislite o pesnicima koji su objavili tridesetak, četrdesetak ili više knjiga, kao što su bili Janis Ricos i Miodrag Pavlović? 

.

…..Jednostavno, postoje pesnici koji pišu mnogo i oni koji pišu manje ili sasvim malo. Mislim da kvantitet ne utiče na kvalitet. Kvalitet se prepoznaje i u mnoštvu i kada je sam. Na mene lično, kao čitaoca, ne utiče to da li je neki pesnik ispevao mnogo ili malo pesama da bih se dohvatila čitanja. Bez obzira na broj zbirki ili pesama, čitalac uvek pravi svoj izbor i u biranju je jedno od zadovoljstava čitanja poezije.

.

.

…..Blaže Koneski?

.

…..Od makedonskih pesnika radije biram Pavlovskog i Matevskog.

.

.

…..Slavko Mihalić?

.

…..„Oni (goniči, prim. J. M.) ne žele tebe, nego tvoje bježanje.”

.

.

…..Mak Dizdar?

.

…..Kameni spavač kojeg je dočekala Kamena uspavanka.

.

.

…..Ivan V. Lalić?

…..Esejist. I kritičar.

.

.

…..Novica Tadić?

.

…..Đavoimeni. Ironija je da sam i ja njegov dželat.

.

.

…..Izet Sarajlić?

.

…..Filozof i pesnik su braća (po materi).

.

…..Vesna Parun?

.

…..Pesnikinja koja je „promenila pesmu” pre drugih. O tome danas treba više govoriti.

.

.

…..Koja je najbolja ili Vama najbliža knjiga Stevana Raičkovića?

.

…..Meni najbliža je Veliko dvorište. A to je i sve što bih želela. I jednog velikog crnog psa u njemu.

.

.

…..Treba li tražiti najbolju ili najlepšu pesmu nekog pesnika ili u nekom narodu ili jeziku?

.

…..Treba. Ali je ne treba pronaći.

.

.

…..Sa koliko godina mlad pesnik prestaje biti mlad?

.

…..Kada više ne može da se ispenje na svoju planinu ili da prepliva svoju reku, a da mu to bude dovoljno da bude srećan.

.

.

…..Zna li neko kada je nastala poezija?

.

…..Valja pitati decu. Ona sve znaju. Nepogrešivo.

.

.

…..Zna li neki kritičar šta je starije proza ili poezija? Ima li o tome nešto u knjigama?

.

…..Prisetimo se da se kroz istoriju menjao sam pojam poezije. Za savremenog čitaoca je ipak najvažnije da upamti da sva poezija nije lirska i da je ne treba poistovetiti sa lirikom. Tako ćemo joj sačuvati drevnost.

.

.

…..Ko je najbolji poznavalac poezije u Srbiji?

.

…..Kada bih mogla imenovati najboljeg, to bi značilo da sam bolji poznavalac poezije od njega. Pitanje je kontradiktorno u osnovi.

.

.

…..Ko je najgori poznavalac poezije među književnim kritičarima u Srbiji?

.

…..Pretpostavljam da bi to mogao biti neko ko se trudi da o svemu piše.

.

.

…..Šta Vaši studenti misle o pesnicima i poeziji danas? Da li ih vide kao zanesenjake ili …?

.

…..Pesnike vide kao obične ljude koji se nerviraju dok stoje u redovima pred šalterima i ponekad imaju gadan stomačni virus. Što se poezije tiče, čini mi se da su probirljivi.

.

.

…..Šimborska?

.

…..Rekla je da više voli smešnost pisanja pesama od smešnosti njihovog nepisanja. To mi se veoma dopalo iako ne pišem poeziju.

.

.

…..Holan?

.

…..Jedan od tih pesnika koji su i leksikom pomerali granice. Tu patim kao čitalac jer nijedan prevod nije dovoljno veran kada je poezija u pitanju.

.

.

…..Oktavio Paz?

.

…..Pevao je o onom istinskom povratku.

.

.

…..Nikita Stanesku?

.

…..Birala sam da proučavam srpsku poeziju zato što mislim da nam svaki prevod uskraćuje nešto (ili mnogo) od značenja. Mislim da je meni Stanesku istekao kroz pore prevoda. A verovatno i mnogo drugih pesnika i pesama.

.

.

…..Magreli?

.

…..Oslobađa poeziju straha od prekoračenja granica.

.

.

…..Šta pitati Klodela?

.

…..Da li je umro u pravom trenutku?

.

.

…..Šta usvojiti od finskih pesnika Havika i Sarikoskog?

.  

…..Vrlo malo sam čitala. I to samo Pava Havika. Ali mi se i na osnovu toga čini da mi je blisko severnjačko osećanje sveta.

.

.

…..Koji haiku Vam padne na pamet kada čujete reč haiku?

.

…..Ne znam nijedan haiku napamet. Setim se niškog pisca i prevodioca,  Dragana J. Ristića, i njegovih Haiku novina i haiku pesmama „na dijalektu”.

.

.

…..Zašto je među pesnicima veliki broj samoubica?

.

…..Neko im je rekao da se tako postaje veliki pesnik. Istina je, međutim, da se tako postaje jedino mrtav pesnik. Puni smo predrasuda.

.

.

…..Koliko Nišlije čitaju poeziju?

.

…..Ne znam koliko, ali je čitaju na razne načine. Iskoristiću ovu priliku da pomenem književni klub Prejaka reč koji već trinaest godina u Nišu vodi Jadranka Milenković, u čijem se domu svake nedelje (bez izuzetka) okupljaju ljubitelji književnosti od kojih su mnogi i čitaoci i pisci. Čini mi se da je ovaj dobrovoljni vanistitucijalni egzil koji Jadranka održava pravi raritet ne samo u Nišu, već i u čitavoj našoj zemlji. Tu se književnost tumači, vrednuje, kritički razmatra, a smem da tvrdim da Jadrankina posvećenost čitanju i knjigama često premašuje posvećenost onih kojima je to profesija. Pomenula bih i svoje studente Srbistike okupljene u Književnoj boemiji, neformalnoj trupi koja javno čita lepu književnost.

.

.

…..Da li mnoštvo sajtova i blogova zbunjuje čitaoce poezije?

.

…..Ne. Naprotiv, tera ih da budu pažljiviji prilikom izbora. A praviti dobre izbore je nužno.

.

.

…..Kome se poveravate?

.

…..Onome za koga verujem da bi me mogao saslušati bez opterećenja da i razume.

.

.

…..Kome nikada niste verovali?

.

…..Roditeljima.

.

.

…..Čega se, koga se plašite?

.

…..Insekata. Prevoda.

.

.

…..Kada ste naučili slova?

.

…..1987. godine uz Mikijev zabavnik.

.

.

…..Zamišljate li sebe kao baku koja unucima čita pesme?

.

…..Ne. Sebe zamišljam i vidim uvek i jedino kao devojčicu.

.

.

…..Pretpostavljam da imate nultu krvnu grupu?

.

…..25% šansi da je pretpostavka tačna. To je sve što znam.

.

.

…..Kada ste poslednji put videli devojčice na ulici koje igraju lastiš?

.

……Ne sećam se. Biće da su to bile moje drugarice 1994. godine.

.

.

…..Da li ste sanjali stihove?

.

…..Jesam. Sva sreća je u tome da ih se ne sećam. Potpuno modernistički, zar ne?!

.

.

…..Po čemu želite da Vas pamte?

.

……Po tome što sam se trudila da neki vredni ljudi ostani upamćeni.

.

.

                                                              Razgovarao Enes Halilović

.

.

.

.

.


Jelena S. Mladenović

Rođena je 1984. godine. Doktorantkinja filologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu, gde radi kao asistentkinja na Departmanu za srpsku i komparativnu književnost. Oblast njenog užeg naučnog interesovanja je srpska književnost 20. veka, odnosno savremena srpska književnost. Učesnica je brojnih naučnih skupova u zemlji i inostranstvu i objavljuje radove u časopisima i zbornicima. Živi u Nišu i voli poeziju.

Sva prava zadržana © 2016-2017 Eckermann ISSN 2466-3220 (Online)