Milena Marković

Srebrna prašina

.

.

Topoljak pesak bare i trska

trava i beton

.

moj brat je rekao to je bilo divno leto
osamdeset i šesta bio sam noću na brodu
i gledao sam zbezde, mlada nastavnica je vodila svoj razred i devojčice su se kikotale
pod svetlim nebom i ogroman
život me je čekao
a onda to isto leto u vozu
sa jednom sam devojkom pričao čitavu noć a
kada je došla kod mene u kupe ja sam već spavao
bila je ljuta ko puška.
na ostrvu sam prvi put video moju ljubav
u žutom kostimu
videle su se bradvice kao maline
sada je jedan tenk i postala je gazdarica.

ima mirisa da se sećam
da su mirisi mog detinjstva
to je kad letnja kiša naglo pokrije
topoljak pesak bare i trsku travu i beton
mamine prsle najlon čarape koje stoje
u kartonskoj kutiji za prašak
u hodniku
i rano jutro kad poliju pijacu
to je pišaćka i trulo voće i povrće
i dunav kad počne da
riče smrad iz vojih dubina i kad
donese razna čuda jer on je bio svuda
i svašta se valja po njegovim
mutnim dubinama.

i rol viršla kaže moj brat
to je moja madlena
a ja kažem meni su uštipci sa šećerom
i da li se sećam kaže on kad je jednom
otac doašao i bacio oblak para po našem
malom stanu i onda smo svi skakali i
lovili pare toga se sećam mada bila sam
jako mala.

postoji noć kada si
doživeo čistu sreću
tada moraš da ništa ne znaš i da ti se
još ništa nije desilo
da li je tako i kad ostariš
možeš li da pogledaš nazad bez
strašne žudnje
ne znaš ni sam za čim za kim.

ne boj se žuti će dunav pozvati kući
i crne čarape napuniće naša usta
i lepljivi će uštipci napuniti naše ruke
topoljak pesak trska da nas grle
i onda samo da se valjamo
valjamo u mutnim dubinama
jedan za drugim zajedno.

.

.

odo

.

ja neću brod kao Karver
hoću čamac
i to onaj plitki drveni
sa dobrim motorom
jer voda smiruje
voda blaži
voda ti kaže da ima još
sve lepše izgleda
na vodi
i oni grozni veliki brodovi
plaše kad stoje
ne kad plove
i pacov kad se praćakne
lep je
u vodi
i puna je govana
i leševa
i ljuski od krompira
i plastičnih falša
al ide ide
tamo negde
gde hoću i ja.

u ime svih nas

ja imam da kažem
da bi vam svima vama
svima bi vam jebali mater
svima bi vam gazili po glavama
vremešnim
mudrim
napravili bi ograde
od vaših veštačkih vilica
onda bi vas terali da krcate orahe
bezubi moćnici
idejne lešine
strvine
u ime svih nas
samo kad bi mogli
da ustanemo na vreme.

.

.

Istina ima teranje

.

tako se zove pit bul
brata mog
Istina
i on kaže da neće da joj da više
da se pari
jer bulovi se ne daju lako
tako da kad je uhvate
dvojice je drže
a treći je kara
i ne može da prestane
dok ne završi
sve liči na sliku
zato će ubiti Istinu
jer mnogo je čupavo
kad Istina ima teranje.

 

.

tatica

.

kako je bilo lepo sa tatom
dok nije sve počelo
sednem u kola
muzika u ušima
odmiču brežuljci
kućice s nekim životima
kafa u jednom gradu
sladoled u drugom
nismo čekali po pumpama
ribica iz ribnjaka čudom nekim
u mom tanjiru
kola se nisu kvarila
hrana se brzo varila
i sve tako.

.

u parku sedim

.

a zemljak leži naklupi i spava
na fontani mala lepotica ispružila noge
preko prljave vode
u kojoj je mrtva čavka
dva deačaka na biciklima
gledaju nepoverljivo
puni straha
sumrak
zemljak se budi
hvata svoje pivo
drži govor
zvižduk
šamar
meni se posrala ptica na leđa
to je sreća.

.

.

lady shit

.

film je završen
mnogo mi je bilo lepo dok je trajao
ne zbog filma, bio je užasan
nego zbog sranja koje me čeka ispred
zbog studenata koji raspravljaju
uporne kiše
gostiju festivala koji bi nešto da opale

jedino volim baba seru
koja ima divnu plavokosu unuku
mislim da ide na balet.

.

praznik

.

i svinjska krv u snegu oko pijace
i cice u tankim čarapama na minus
i patnja domaćica
i pijani preprodavci
i cveće bezmirisno plastično
i deca koja vrište u rbonoj kući
i igračke plomljene
i izbačeni stari kreveti
i ti isti kreveti trebaju nekom
možda za san
možda za potpalu
snovi moji maleni
snovi moji mirsini
masline i parče hleb
južnjačka uteha
samo da prođe praznik.

.

.

al je lep ovaj svet

.

sinoć sam moglada dobijem batine
mogla sam da se kresnem
mogla sam da se napijem da povraćam
mogla sam da uradim nešto pametno
to već malo teže
mogla sam da napunim kadu
ali nisam
ali nisam
samo sam se smešakala
tolikim mogućnostima.

.

.

ride on

.

lepo sam sedela napred
u kombiju
imala osećaj slobode
i moći
kao kad me malu
teča stavljao
napred u kamion
moćan osećaj
i put pred tobom
ništa lepše
od zimskog sunca
jezera i reka
samo pazim da slučajno
ne gledam
u kuće.

.

.

Brižit Bardo

.

pre dvadest godina moji ujaci svi
imali su duge kose
i duge brkove
hodali su bosi
po oštrom kamenju
jedan je otišao
zbog jetre
drugi zbog srca
ovi što su ostali ćelavi su
i dalje imaju brkove
usahle obraze
kašlju nad svojim rakijama
love krapove na jezeru
to je najbolja slatkovodna riba
jako velika a nije masna
onda ih istresu ispred kuće na kamen
i deru dok se ovi
još mrdaju
jel ga boli pitam ja
ne
ma boli ga
ujak mi daje čekić
da ga dokrajčim
ja ne mogu
prestaću da jedem ono
što ima oči
mislim u tom trenutku
pola sata kasnije
jedem, jedem
i tražim još.

.

.

srebrna prašina

.

snimamo po čitav dan i danas smo
kupili pikado
moj drug kaže jednom me jedan
toliko iznervirao da sam mu zveknuo
pikado u nogu
a posle je taj upisao vojnu školu.
danas smo snimali dole jamu
gde su pacovi debeli ko prasići
i rudari ih hrane kažu
kad se pripitome služe dobro
kad beže pacovi oni znaju
da je đavo odneo šalu
pa beže i oni
u rudniku je glavni ciganski đavo
on se zove čohano
a u hodnicima rudnika su murinje
to su duhovi sa lampama na glavama
priđeš mu a tamo nema čovek
samo odelo rudarsko
dole ne silaze žene
ima slika kako ženu jebe magarac
nije lako ali te prono zvezede zarade
kako ovaj ne može da sanja
jedan mi dao šal pa mu bilo krivo
što ne miriše lepo
ima kafana rudarsk noć
i ima kafana šoferski san
ima riblji restoran sa devojčicama
ima jedna isporšena prošle nedelje
mentalno zaostala
od dvanaest godinica
ide u nemačku
priroda je potuljena meka
otrovne vode ispravaju
u plućima se lepi od srebrne prašine
a u kafanama nije veslo
pa sedim kod kuće i igram pikado
udaram zid a napolju
crn sneg
psovao nas stari rudar što ga zovu Maradona
upišo se
rekao je da će da nas prebije
pa da nas prejebe
kelnerica ga izbacila
rekla nam da radi tu popodne
a ujutru u polju
ne može puno da priča sa nama
tu joj je svekar
koji leže s njom
muž radi u alžiru
deca porasla
otišla
a pevačice
nema nigde
bila je jedna priča se
svi su je voleli
došao jednom verenik po nju
video je jedan
u dobrim kolima
video je drugi
kako gura kolica sa blizancima gore u gradu
video je treći
kako radi na televiziji
ne zna tačno gde je video
video je četvrti
kako drži trafiku ima čak tri
radnice
a pljeskavice
ko tepsija
ali ja sve mislim da nije tako
završila
mislim da hoda seprentinom
i peva:

“na uskrs sam se rodila nano
a svaki dan umirem
po malo
po malo.”

.

.

istorija, sok, salama

.

gleda me spomenik i pita me
da li se sećam
ne
gleda me grob neki i pita me
da li ga žalim
ne
grade ga grade ponovo
sa skele padne siromašak
da li ga žalim
da
žalim ga sa pola kile leba
salamom
sokom što je pola popio
žalim za sokom
žalim za salamm
žalim za ženom što ga čeka
žalim za sobom što sve to
gledam
a imam pare u džepu
i ne znam odakle sam
od kurjaka i medveda
od onih što su na skeli
bili pa pali

ima ljudi kao ti
žale za spomenikom
grobom
nepravdom jadom
ja eto žalim za
salamom.

.

.

dezodorans

.

teško je ovako da se kaže
šta je loše u ovom danu
osim što su žene neljubazne
po prodavnicama
i što jedna mala priča kako mora
da kupi dezodorans
za jebača
on je pitao
a šta si meni kupila
teško je ovako da se kaže
šta je loše u ovom danu
osim što je ovaj što me napravio jako bled
i nešto ga boli i neće da kaže i svađamo se
teško je da se kaže
šta je loše u ovom prazničnom danu osim
što se navatao led i ja vidim kako se lome
kosti
kosti
ne znam šta je loše
ali mnogo je loše
u ovom danu
jedino jedna mala što čisti izlog
nečeg se setila pa se nasmešila
ljubim joj dupe.

.

.

baba pomagaj

.

ko će mi pomogne
ako nećeš ti baba
baba nisam te volela mnogo
nisi ni ti mene baba
da čovek bude iskren
nisi nikad bila sigurna
kako se zovem
aj baba pomagaj
teško je baba
teško meni a teško i tebi
baba
tačno znam kako ti je bilo
tamo na planini
samoj baba
kad si bila mlada
baba
jaka si bila baba
gadna si bila baba
moja si bila baba
pomagaj baba
pomagaj baba
od tebe sam baba
nedaj da padnem
baba.

.

.

klozeti

.

ja ne mogu da radim ništa
kad mi moja Ruža sprema kuću
zato što nije prošlo ni trideset godina
od kako je moja tetka ribala po firmama
u Nemačkoj
zato što nije prošlo ni pedest godina
od kako je moja baba ribala klozete
i šila
i od kako je deda radio kao zidar
nije prošlo mnogo
šta je pedeset godina
ništa
ne mogu da radim ništa
onda se motam po kući ko
gluva kučka
i smetam mojoj Ruži
ona je crna moja Ruža
nekad su njeni putovali
nigde nisu ostajali
pevali su pod nebom
i držali konje i mečke
moja Ruža lepa Ruža
šta je to pedest godina
ništa
i onaj deda što je pao sa kruške
jer nije hteo da ostavi onu jednu na vrhu
i neki tamo što su mu poslednje reči bile
nemoj da stavljaš tolko šećera u pekemz
i neka tamo što su joj poslednje reči bile
jao samo da mi je da kinem
moram da radim nešto
šta je to pedeset godina
ništa
mečkari nemaju po tri prsta
igra mečka kad je pijana
ako zaspeš pored nje
otkine ti prste
igram igram i ja
ako ne čekaju me
klozeti.

.

.

brzo

.

starim
i nema više obećanja kad krene noć
sve znam šta će da bude
ko mače se trljam ispod stolice
lokam svoje i ćutim

starim
i nema više tajne
sve znam šta mi ko misli
osmeh imam na licu on je kao
srča na kapiji

starim
i čekam da budem mlađa
znam kako se to radi
zavrtiš se
padneš na pod i vidiš gore je
nego bez kraja.

.

.

rođeni

.

ja znam nekog ko je mnogo zgodan
i nikad neće jebati
ja znam nekog ko je mnogo snažan
i nikad se neće pobiti
ja znam nekog ko je mnogo dobar
i koji svima smeta

ja znam jednoga koji ne može bez mene
ja znam jednoga što bi volela da umre
jedan sat pre mene.

.

.

čija nana crnu vunu prede

.

ne bi nikako da sam devojka
svi imaju iste haljine
mora da budu mršavi i lepi
devojke imaju konac za zube i sjaj za usne
svi pišu pesme
ima pesnika ko šaše
ima pesnika ko govana
i oni čak recituju svoje pesme
i imaju nastup
mladići koji liče na moje
više nemaju veze sa svim tim
oni negde rade istovar utovar
i tako to
ovi mladići pesnici imaju negovane ruke
i lepi su i mršavi
na majicama im nešto piše
možda su čak ponešto i snimili
mnogo su pametni
i njihove majke sigurno su
ponosne na njih

ja bi sve njih da premeste prugu
pola metra ulevo
ja bi sve njih da jedu kavurmu
i da krune kukuruz
ja bi sve njih na jedan brod
pa marš u pizdu materinu
nek ih guze britanci
ružni
nek ih guze amerikanci
sa zubima
nek ih guze francuzi
sa šalovima
samo ne italijani
nikako
to je mnogo gadno
neka ih izjebu
dovoljno su nas
samo da ih ne gledam jer
lopata treba u te ruke
život u ta negovana tela
i muka u te glave
pa da vidimo.

.

.

večnost

.

oprala sam bila lorber i sušila na krpu a onda
ređala na sto na terasi i
oprala sam bila posudu i brisala je pa
sam lorber stavila u posudu i sela
da napišem pesmu koja nije mnogo gora
od ostalih
moja sestra je dobila lorber i moja majka je
odvojila sebi
to je drvo koje još postoji u bašti mog
pokojnog ujaka
taj lorber je doneo moj brat od ujaka
to drvo će da živi duže od svih nas
a ja molim molim
da nastave da uzimaju taj lorber
oni koji su ostali posle nas.

.

.

mon blan

.

sam gledala sa prozora
i nije moglo da se puši
tako da neću više da idem tamo
a ne bi ni mogla da mi nije
sve bilo plaćeno
bazen sam videla koji se puši u snegu
nisam se okupala nisam ponela
kupaće gaće
nije bilo da se kupi tako da neću više
tamo da idem
jela sam neku dobru hranu i oborila
stvari u samousluzi
neću više tamo da idem
mnogo sam jela i mnogo sam
povraćala
planine ćute i mršte se
lepe su

onda zbogom
planine
veliki ljudi kod vas
više ne žive.

.

.

stopijerka

.

kad se zagledam daleko
vidim mene i tebe
kao mirne starce:

ti gledaš šta si zasadio
radiš isto kao tvoj otac
što ti je smešno i raduje te
ja sedim na pragu i gledam sunce
iza borova

niko nas ne posećuje
nemamo ni radio
samo mačora
koji ustvari uopšte nije naš
on dolazi kad mu se hoće
mi pričamo kad nam se hoće
pevamo ponekad
pljesnemo rukama iznad glave
kad nam se hoće
noću
zatvorimo oči istog trena oboje
i dovoljno je da se ti mrdneš
i ja sam budna

ja želim da odem prva
ali znam da ćeš ti
brzo posle mene
jednom srećan zaspati.

jedino to tvoje što tvrdiš
da nema ništa posle
a bilo bi lepo
da živimo opet i opet
i da se srećemo

zamisli
ti voziš kola a ja stopiram
uđem pogledamo se
i to je to:
stopijerka
što bi rekla moja baba.

.

.

.

…………………………………………………….Izbor načinila Danijela Jovanović

.

.

.

.


Milena Marković

Rođena je 1974. godine u Zemunu. Diplomirala je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti. Njene drame: "Šine", "Paviljoni", "Brod za lutke", "Beli beli svet", "Šuma blista", "Nahod Simeon" i druge, izvođene su u Srbiji i inostranstvu. Dobitnica je specijalne nagrade u Beču za najbolje drame sa ex-Yu prostora, specijalne nagrade Sterijinog pozorja, nagrade "Borislav Mihajlović-Mihiz", kao i nagrade “Miloš Crnjanski” za knjigu “Tri drame”. Po njenom scenariju Oleg Novković snimio je film "Sutra ujutru" i dokumentarni film "Rudarska opera". Objavila je zbirke poezije: Pas koji je pojo sunce (LOM, 2001.), Istina ima teranje (LOM, 2003.), Crna kašika (LOM, 2007.), Ptičje oko na tarabi (LOM, 2009.), Pre nego što sve počne da se vrti (LOM, 2011.) i Pesme za žive i mrtve (Lom, 2014).

Sva prava zadržana © 2016-2017 Eckermann ISSN 2466-3220 (Online)