Dragoljub Pavlov

Sve sam to ja

.

.

Dragan Pavlov, rođen je 26 jula 1940. u Vilovu, završio gimnaziju i Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu. Knjige: “Čečilija”, “Vršidba i gozba”, “Okretaljkaza tango” i “Dunavska”. Samostalne izložbe slika: Novi Sad 1964., Bečej 2006., Srbobran 2006., Novi Sad 2010. Zajedno sa Borom Vitorcem izložbe fotodokumentacije i  kratkih filmova inicijalnog performansa. Živi u Novom Sadu gde drži poljoprivrednu apoteku. Deset zajedničkih radova sa Borom Vitorcem nedavno im je otkupio The Museum of Modern Art, MoMA.

 

.

Šta Vam više znači, to što Vas je MoMA uvrstila u istoriju umetnosti ili novac ?

.

Naravno ovo prvo, a od drugog mi više znači što me sada moja draga Nada zove MoMčilo.

.

Posle prve izložbe vaših zajedničkih radova pod nazivom Dei leči u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu 2007., imali ste sledećih godina i u Subotici , Bečeju, Kuli, Zrenjaninu, Beogradu, Nišu i poslednju  na Cetinju. Kako ste uspeli  da doprete i do Njujorka ?

.

Uz veliku pomoć slučaja i dva međukoraka. Prvi je bio2010., kada je u časopisu Art in America izašao članak o nama sa deset foto radova u prilogu, a drugi 2015. kada je izašla monografija DeiLeci  od strane Muzeja savremene umetnosti  Vojvodine.

.

.

Kada ste po prvi put u sebi prepoznali umetnika?

.

Još u osmoljetki, kada sam crtao stripove, radio vrsne akvarele i originalne crteže od svetla.

.

.

Kako je počeo vaš zajednički rad?

 

Još u osnovnoj školi nas je zbližila želja da se bavimo slikarstvom. U gimnaziji se ona proširuje idejama o novim vidovima umetničkog izraza i spajanju istih sa samim našim životimai tako počinjemo sa zajedničkim radovima u obilju inspiracija. Krećemo sa akcijama na javnom mestu, ulici, parku, pijaci, na keju.

.

.

Koje od tih akcija ili predstava smatrate najbojim?

.

Trku ježeva – oko podne u centru grada trkali smo se četvoronoške u Zmaj Jovinoj ulici  preko obe tramvajske linije.Još značajnija je predstava zvana Spomenik u vidu žive skulpture  izvedena na javnom mestu dosta godina pre ponatih umetnika Gilberta i Džordža koji su svoju prvu živu skulpturu uradili 1970.

.

.

A kada ste prestali sa zajedničkim radom?

.

Počeli smo u gimnaziji, nastavili kao studenti  i uskoro je bio kraj. Moja dva poslednja performansa sam izveo u vojsci, zbog prvog je trebalo da odeu zatvor a zbog drugog zamalo da me starešine pošalju na psihijatriju. Posle vojske se više posvećujem slikarstvu i poeziji  a pokušavam i da osnujem svoju pozorišnu trupu.

.

.

Kada ste 1957. godine počeli sa performansima sa Borom Vitorcem, da li ste bili svesni da će istorija umetnosti  upamtiti  Vaše postupke i angažman?

.

Bora i ja smo uživali u radu u apsolutnoj slobodi kreacije ne razmišljajući šta će posle biti.

.

.

Koliko je ideologija  KPJ sputala ili potakla Vaše bavljenje umetnosšću?

.

Svojim sivilom nas je zaista potakla da odletimo u vatromet boja slobodnog stvaralaštva izvan svih institucija.

.

.

Koliko Vas je koštala ta borba za pravo da budete drugačiji?

.

Radili smo u ilegali, nije bilo nikakve šanse za promociju.

.

.

Kao i u Vašem životu tako i u Vašem stanu u Radničkoj ulici u Novom Sadu dominiraju knjige i slike… Da li ste Vi u prvom redu pesnik il slikar? Imate li tudilemu?Možete li se odlučiti za primarni umetnički izraz?

 

Kao što reče preskromni Dali – sve sam to ja.

.

.

Prva asocijacija na ime Vujica RešinTucić?

.

Pošo  Goethe da  se šethe –  jedno retko zabavno druženje i prijateljstvo –  Vujica moj bliski daleki rođak.

.

,

Kako danas gledate na društvenu ulogu nekadašnje Tribine mladih u NovomSadu? Zašto danas nema takvih aktivnosti?  

.

Tribina mladih je zaista bila izvanredna pojava u kulturnom životu grada i mnogo šire. Osnovana i   finansirana od države, odnosno partije, sloboda u radu joj je ipak bila dozirana. Sećam se, kada sam 1964. odneo desetak radova za izložbu u njihovoj galeriji odbijeni su kao nepodesni zbog inovantne nepoznate tehnike rada. Na kraju posle duže polemike, rešeno je da budu izloženi u sporednom prostoru u njihovom klubu.

.

.

Uporedite nam slobodu običnog građanina danas i pre pedeset godina u Vašoj ulici, u Vašem gradu…

.

Danas je slobodan od novca, a pre pedeset godina od droge i  kriminalaca.

.

.

A umetničku slobodu danas i pre pedeset godina?

.

Danas potpuna a pre dozirana.

.

.

Da se može menjati prošlost, šta biste Vi promenili iz svoje mladosti?

.

Promenio bih šare na havajskoj kožulji i pruge na mornarskoj majici.

.

.

Istorijska ličnost koju  poštujete?

.

Tesla.

.

.

Čime ste osvojili Vašu suprugu?

.

Gegovima Čaplina, Kitona, Gruča.

.

.

Po čemu želite da Vas ljudi pamte?

.

Po ponekom stihu.

.

.

Čega se nikada nećete odreći?

.

Uživanju u postojanju.

.

.

Kome dugujete izvinjenje?

.

Nezadovoljnoj publici, ako je bilo takvih.

.

.

Zabluda koju ste odbacili?

.

Da sam mogao biti sjajan hirurg.

.

.

Pred  čijom slikom ste najduže stajali?

.

Pred Brojgelovom Lovci na snegu. Inspirisala me je da napišem pesmu Ptice i klizači.

…..( ptice što nad krovovima /  avgustovskim kruže

…..ponavljaju pokrete /  klizača na ledu

…..klizači što lete po / sleđenom ribnjaku

…..ponavljaju krike /  avgustovskih ptica )

.

.

Umetnik prema čijem delu ste ravnodušni?

.

Ima ih mnogo.

.

.

Vaš omiljeni pesnik?

.

Teško mi je da izdvojim nekog  iz jata omiljenih.

.

.

A  pesma?

.

Gavran dalekog rođaka Poa.

.

.

Koju usavanku pevate Vašoj unuki?

.

Jedna od uspavanki za unuku Iskru:

…..Teo Dor i tela Dora

…..Da žive baš nasred mora

…..Sadili su plavi lan

…..Kupali se svaki dan

 

…..Iznenada jednog dana

…..Opaziše voda slana

…..I dok lanom preko dlana

…..Vratiše se obalama.

 

 

                                                                Razgovarao Enes Halilović

.

.

.

.

 


Dragoljub Pavlov

Rođen je 26 jula 1940. u Vilovu, završio gimnaziju i Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu. Knjige: e "Čečilija", "Vršidba i gozba", "Okretaljka za tango" i "Dunavska". Samostalne izložbe slika: Novi Sad 1964., Bečej 2006., Srbobran 2006., Novi Sad 2010. Zajedno sa Borom Vitorcem izložbe foto dokumentacije i kratkih filmova inicijalnog performansa. Živi u Novom Sadu gde drži poljoprivrednu apoteku.

Sva prava zadržana © 2016-2017 Eckermann ISSN 2466-3220 (Online)