Tijana Radović

Ubi me mesec

.

.

Animalni instinkt

.

Familija rogatih do susednih vrata,
Gledaju kako da probodu drvo ili žuti mesec,
Zavijanje hijena, nije Afrika, već moja soba.

Dragi Džordž i njegova knjiga, nije Mali Princ, nego Farma,
Moja majka i njena, moj otac i njegov,
Milioni godina evolucije,
Ne ovde, samo Darvin, ne Jung.

Aligatori su ostali u kuhinji, ja sam dovukla bivola,
Detlić žuti mesec, ne sunce, samo beba.
Hijene su takodje ovde, roze i mirisne,
Familija, ne moja, njihova.

.

.
Ona je otišla

.

Morsko pismo, u jesen,
Na klupi kada je otišla,
Novine zgažene na putu.

Olovni otisak na zidu,
Delo mesečeve dece.
Jutro, rano jutro.

Auto gospodina Robinsona parkiran
Blizu staklenog zvona,
Daleko tamo ptice, lete ka letu.

Zima kada je otišla,
Topao jastuk me je zagrejao,
Soba je lako zaspala.

Leto je, ne
Jesen je,
Izgledalo je kao jezgro kukuruza,
Hrana za svinje.

Napisao sam pismo u ponoć,
Ona je otišla i moje srce se zaledilo
Kao ova oluja, ova kiša.

Dragi gospodine Robinson
Odleteću sa pticama večeras,
Leto je, ne, jesen je
Osećam zrak sunca, ne, to je sneg.

.

.

Eudoks

.

Eudoks gde vatra gori,
Ne uzevši ni zlato ni perle.

U magli se diže zora,
Pominjući roba ili Boga.

Nerazumljivo, iracionalno stoji
Broj koji od Ideje potiče.

On je mađioničar za mnoge,
Samo za učitelja sin.

Linije opisuju geometriju
Broj su postale mnogo puta.

Zaboravljeni zakopani spisi
Gde ih je laka ruka izvukla.

Iracionalan dodir
Baklja, plamen

Muzika od tišine on postade!

Tanak zrak iz njegovog uma
Sa kosmosm se poveže.
Starog Platona, Aristotela
On je znao, učitelja i prijate

.

.

Mr Robinson

.

Šaljem ti elektricitet.
Elektroni idu napred i nazad
I tvoje pravo Ja se otkriva,
U iskrama umirujućeg Sunca.

Na toj klupi, te noći
Mračne, kada je ceo svet zaspao,
Na oblaku,
Krenula si ka meni kao zebra,
Izdužena i glatka,
Prugasta i bela.

Kraj sveta,
Kraj jedne ere koju znam.
Tvoja kosa je obrisala sve moje maske
Moji atomi su obojili tvoje usne u crveno
To je bila ta noć
Kada sam posekao Mr Robinsona.

.

.

Ubi me mesec

.

Lucidni mesec me ubi,
Na mestu,
Ja sam seo i smejao se,
Nema zvukova samo je mleko
Teklo niz moje lice.
Moji zubi su svetleli,
Glupan i konj!
„Ona me ostavi“
Ljuti mesec me pogleda,
Crni kosmički ples zvezda.
Kako čudno: pomislih
Smejući se glasno
Iskrama na nebu.

Venera me zove i Andromeda takođe
Spakovao sam torbe
Godinama unapred.
Ples usamljenih.

.

.
Pismo

.

Danas na visoravni pljušti.
Prošle noći sam nacrtao sliku,
Bilo je tmurno ali sam video.

Staklo polomljeno ispod moje brade
Bio sam pijan, izvini.
Noćno zavijanje nisam čuo noćas,
Mislim da je životinja pobegla iz mene.

Slikanje je bilo tako tako: želeo sam
Perfekciju.
Ove visoravni mi ne pomažu mnogo,
Isto je kao kad sam u ravnici.

Kiša je padala na moj krov,
Pokušavajući da me otera.
Bio je to dobar zvuk,
Utihnuo je sve misli.

Ovo je poslednji put da ti pišem,
I to sam rekao prethodnog puta.
Ja sam gord i ova kiša utiče na moja pluća.
Većinom sam pijan ovih dana,
Sipajući kafu neizbežno.
Ne mogu da spavam.

Sutra će biti sunca, ali mi
Ne čini dobro.
Ove visoravni me ubijau.
Reci mi kad da dođem?
Doneću ti lišće i cveće,
Mogu ti doneti rosu ili malog psa.

Slika koju sam naslikao je slika deteta
Nevinog, na doku,
Imao sam i brod i malu macu
Reci mi kad ću doći?

 

.

.
……..Izbor iz knjige Blue and Gray period,

    …..objavljene na engleskom jeziku. Prevod: T. Radović.

.

.

.

.

.


Tijana Radović

Rođena 1977. godine u Beogradu. Završila je biohemiju na Hemijskom fakultetu u Beogradu. Objavila je zbirku pesama ,,Blue and Gray Period” (United p.c.,UK, 2017). Poezija joj je objavljena i u zbornicima ‒ ,,U lavirintima napuštenih demona” (Dom kulture Studentski grad, Beograd, 2016) i ,,Melodije naših reči” (Udruženje nezavisnih pisaca, 2017). Piše, živi i radi u Beogradu.

Sva prava zadržana © 2016-2017 Eckermann ISSN 2466-3220 (Online)