.
.
Lars Saabue Christensen rođen je 21.9.1953. godine u Oslu. Važi za jednog od najznačajnijih i najproduktivnijih norveških stvaralaca današnjice. Studirao je norveški jezik i književnost i istoriju umetnosti. Debitovao je u književnosti 1976. godine i od tada objavio je preko 40 knjiga pesama, romana, zbirki priča i drama. Knjige su mu prevođene na više od dvadeset jezika, najpoznatiji je kao romanopisac, ali na njegovu poeziju se mora skrenuti pažnja. Za svoje stvaralaštvo dobio je sve značajne nagrade u Norveškoj. Živi i radi u Oslu.
.
.
Kakvo beše Vaše detinjstvo?
.
Moje detinjstvo, pedesetih i šezdesetih godina u Oslu bilo je bezbedno, bez trzavica i lepo. Otac mi je bio arhitekta, majka domaćica, a ja tih i povičen, stidljiv, ljubazan i lepo vaspitan.
.
.
Omiljena knjiga u detinjstvu?
.
Moj otac, Danac, imao je veliku biblioteku. Bio sam zanesen Andersenom i Braćom Hardy.
.
.
Čega ste se plašili tada?
.
Plašio sam se smrti, tuča, mraka i satova koji ne pokazuju tačno vreme.
.
.
A čega se plašite sada?
.
Samo satova koji ne pokazuju tačno vreme.
.
.
Da li ste nekad nehotično ili namerno nagazili puža?
.
Leti, u Nesodenu, poluostrvu u Oslo fjordu, dešavalo se da nehotice nagazim puža. To u detinjstvu. Sada sistematski gazim puževe golaće u mom dvorištu.
.
.
Sećate li se Vaše prve pesme?
.
Moja prva pesma, bila je inspirasana sajdžijama: Kad istovremeno vidim dva sata/ koja pokazuju različito vreme/ postajem nesiguran.
.
.
Kada ste sebe doživeli kao pesnika?
.
Kad sam išao u gimnaziju.
.
.
Pesnici koji su uticali na Vas?
.
Knut Hamsun mi je značio mnogo. I Tomas Transtremer.
.
Česlav Miloš kaže da je pesme lepo pisati retko i nerado, da li Vi nerado pišete pesme?
.
Trudim se da pišem bez ambicija. Biti ambiciozam može da bude štetno.
.
.
U Vašoj pesmi sam našao da Vaša nada postoji sve dok ima priča za pričanje i dok ima ljudi, a šta je Vaša najveća nada?
.
Moja najveća nada je da će poverenje i pričanje priča preživeti.
.
Postoji li solidarnost među pesnicima u Norveškoj? Druženje? Iskrenost?
.
Da, norveški pisci se uglavnom dobro slažu, posebno kad su u inistranstvu.
.
.
Šta bi Vi pitali Hamsuna?
.
Hamsuna bih pitao kako je razmišljao dok je pisao roman «Glad». A onda o čemu je razmišljao do kje za Aftenposten pisao nekrolog Hitleru.
.
A Ibzena?
.
Pitao bih ga koliko je, po njegovom mišljenju, važan humor u njegovim komadima.
.
Šta želite da zaboravite?
.
Rado bih zaboravio sve što sam napisao i počeo bih odavde.
.
.
.
.
Pitanja Enes Halilović
Prevod Marko Vuković
.
.
.
.
.
