Silvija Monros Stojaković

Rođena je u Buenos Ajresu. Čuburka, Čarapanka, Bokeljka i Katalonka. Što latinično, što ćirilićno, a što na starofrancuskom, završila je brojne tečajeve, kurseve, slepo kucanje, vozačke ispite i još neke akademske školice na Beogradskom univerzitetu a i u Londonu. Prevela je i takve kapitalce kakvi su Borhes, Kortasar, Vargas Ljosa i Garsija Markes. Ponekad i sama zagrize udicu pa objavi poneku autorsku knjigu, u koju svakako spada i priređena prepiska Olje Ivanjicki i Leonida Šejke pod naslovom Ogledalo ljubavi. Priredila je i sopstveni izbor savremenih sprskih pesnika, koje je za španskog izdavača i prevela na španski kao El color de la esencia. Silvijino stalno prelivanje iz jezika u jezik, kao i to njeno prostiranje mostova među smislovima, kod nas je napokon prepoznao žiri fondacije Ars Longa dodelivši joj nagradu za izuzetan doprinos kulturi koja nosi ime Dimitrija Mitrinovića, čoveka takvog umnog raspona i tolike snažne ličnosti, da je zaista vredelo čekati na to da i on bude svestrano sagledan.

Sva prava zadržana © 2016-2017 Eckermann ISSN 2466-3220 (Online)