Džep

Lat­est posts by Hokun Evre­os (see all)

    X

    Kao mali išao sam unaoko­lo, kao jazavac
    zalu­tao sam pod kuću.
    Noću sam pre­tu­rao okolo
    dan­ju sam ležao mirno i tumačio
    korake na stepeništu,
    intonaci­ju u razgovoru.

    Sva­ki put kad silaz­im u podrum
    oslušku­jem krck­an­je sop­stvenih koraka
    zagledam u uglove koje lam­pa ne osvetljava,
    tamo jazavac pomera senke
    kopa mračne tunele i mrko
    gle­da one što prolaze.

    Moja porod­i­ca ima krv jaza­v­ca u žilama.
    Deda je izrezao slike
    kral­ja, min­istara i predsednika.
    Jedan kraj dru­gog svi vise u poljskom WC‑u
    Godine su prošle dok nisam shvatio
    da te slike služe da se obrišeš.

    .

    XXXI

    Kad sam bio dete pra­tio sam sekundaru
    kao dete išao sa ruka­ma na leđima
    ukrug po sobi.

    Odjed­nom otkrih da sam odrastao
    van mes­ta gde se kao mali skrivah.

    Iz satnog meh­a­niz­ma isko­račio sam u drugi.
    Odba­cio sam to deč­je od sebe i sa noge na nogu
    pre­ba­cio težinu kao dedin sat.

    .

    VIII

    Kad sam bio mali jezik mi je zapao u usta.
    Čak i danas mogu pon­avl­jati reči koje niko ne razume.

    Neka tiši­na leži ispod, spakovana
    kao tovar koga se ne mogu osloboditi.

    Paprat na stolu povi­ja se nasuprot vetru.
    Kad se smrači sto­jim u gledam van.

    .

    XXV

    Sneg pada preko trave, preko oborenog stabla
    na ivi­ci šume.
    Svet izgle­da kao jazavac koji mirno stoji.

    Izbor iz knjige Grevling­vari­asjonene (2011). Izbor i pre­vod sa norveškog: Marko Vuković