Ne postoje slučajnosti

Senka Marić
Lat­est posts by Sen­ka Mar­ić (see all)

     

     

         Sen­ka Mar­ić piše poez­i­ju, prozu i ese­jis­tiku. Objav­i­la je tri zbirke poez­i­je: Odavde do nigdje, To su samo riječi i Do smr­ti naredne, te roman Kintsu­gi tijela. Dobit­ni­ca je neko­liko književnih nagra­da, između kojih se ističu evrop­s­ka nagra­da Vitez/škinja poez­i­je 2013., prva nagra­da Zija Diz­dare­vić 2000., te 2019. godine nagra­da Meša Selimović za najbolji roman objavl­jen 2018. na ter­i­tori­ji Bosne i Herce­govine, Srbi­je, Hrvatske i Crne Gore. Ured­ni­ca je inter­net­skog por­ta­la za književnost, kul­tu­ru i umjet­nost strane.ba

     

     

    Da li je nagra­da „Meša Selimović“ ost­varen­je sna?

     

    Nagra­da je veli­ka čast, ali ne, san­jam o dru­gači­jim stvarima.

     

     

    Šta ste naučili kroz pisan­je knjige „Kintsu­gi tijela“?

     

    Da sam u stan­ju završi­ti roman.

     

     

    Kada ste shvatili da želite biti pisac?

     

    Ne znam još uvi­jek da li sam to shvatila.

     

     

    Kako ste se osjećali kada je objavl­je­na Vaša prva knjiga?

     

    Razotkriveno.

     

     

    Pred­nos­ti i mane toga što ste pjesnikinja?

     

    Mogu vječno da se igram i pre­više se igram.

     

     

    Pišete li sa jas­nim cil­jem ili se samo pre­pustite pisanju?

     

    I jed­no i drugo.

     

     

    Imate li neko poseb­no mjesto za pisanje?

     

    Da, fotel­ja s kojom sam u savršenoj simbiozi.

     

     

    Čitate li pono­vo stvari koje ste napisali, vraćate li im se?

     

    Da.

     

     

    Kako se opuš­tate od pisan­ja, rada, stre­sa, umora?

     

    Hodam.

     

     

    Šta mis­lite o kritičarima?

     

    Da su potrebni.

     

     

    Koji čitatelj su Vam najdraži?

     

    Ne razmišl­jam o čitateljima.

     

     

    Da niste pjes­nikin­ja, šta biste bili?

     

    Otvo­rila bih restoran u jed­nom selu na Pelješcu.

     

     

    Koje je najčešće pitan­je koje Vam postavl­ja­ju u raz­gov­orima, intervjuima…?

     

    Je li bilo teško napisati taj roman?

     

     

    Da li je Sen­ka koju javno poz­na­je­mo puno dru­gači­ja od onog kakvi ste zapravo?

     

    Nadam se da jesam.

     

     

    Kako izgle­da jedan Vaš uobiča­jeni dan?

     

    Pišem, čitam, kuham, hodam, treni­ram i pre­više mislim.

     

     

    Koja Vam je bila naj­fasci­nant­ni­ja sluča­jnost koja Vam se dogodila?

     

    Ne pos­to­je slučajnosti.

     

     

    Bojite li se smrti?

     

    Da.

     

     

    A ljubavi?

     

    Da.

     

     

    Šta volite u Mostaru?

     

    Lje­to.

     

     

    Može li književnost pod­ni­jeti sve?

     

    Može.

     

     

    Šta trenut­no čitate?

     

    Srdić, Sre­bre­na magla pada.

     

     

    U kojoj se tradi­cional­noj ličnos­ti prepoznajete?

     

    Ne pre­poz­na­jem se.

     

     

     

                                                       Raz­go­var­ala Emi­na Selimović