Novi nivo igrice

Aleksandar Novaković
Lat­est posts by Alek­san­dar Novaković (see all)

    (krat­ka drama)

     

     

    LICA:

    LIDER

    IZASLANIK

    LIDEROVA DESNA RUKA

    Mesto:
    Lid­ero­va vikendi­ca, danas, juče, sutra

    1.

    Rad­na soba u vikendi­ci Lid­era. Sto zauz­i­ma cen­tral­ni deo poros­tori­je.  Na stolu su kom­pjuter i sta­tični tele­fon, flaša viski­ja, čaša do pola ispun­je­na viski­jem. S leve strane je tele­vi­zor a sa desne muz­ič­ki stub.  Lid­er gle­da pornić na kom­pjuteru- grup­ni seks.To radi poluzain­tereso­vano, dok izvlači beleške na table­tu.  Zvoni sta­tični tele­fon. Lid­er gasi zvuk na porniću.

     

    LIDER: Halo? Jel to moja Desna Ruka? Sto puta sam ti rekao da me zoveš isključi­vo na mobil­ni. Ajde.

     

    Lid­er spusti slušalicu. Zazvoni melodi­ja na mobil­nom tele­fonu: U peći­ni gorskog cara, Grieg. Lid­er usta­je od sto­la, pro­teže se

     

    LIDER: DA? Jeste, na odmoru sam. I dal­je. Šta je toliko hit­no? KZFD želi da napusti Vladu? Pomoći će im CSN? Slušaj, to je stara vest. Stvarno žele da to urade? Aha. Ako on tako kaže onda je to verovat­no tačno. Da, nije nas izn­ev­e­rio do sada a proš­lo je već dva man­da­ta. Pazi, ovako ćemo – reci im da od onog posla neće biti niš­ta. Zna­ju KZFD-ovci kog posla. Neću više da se zaje­bavam. Šta? Naprav­iće bolji dil sa CSN? Uff. Okej, imaš li neki pred­log? Imaš? Dobro, ajd da naprav­i­mo con­fer­ence call za, rec­i­mo, pola sata. Okej? Moram malo da razmis­lim o sve­mu. Str­pi se. Neće se niš­ta naroči­to dogodi­ti za pola sata. Ajde.

    Lid­er besno baci tele­fon na sto. Seda. Popi­je vis­ki iz čaše, naiskap 

    LIDER: Jed­nom u osam god­i­na se osamim i ovo. Popij malo, mas­tur­biraj, duni travu, proše­taj po rosom pokriven­im pro­planci­ma… Mala zado­voljst­va.  Eto. Ali, ne može. Samo nova sran­ja. Ne mogu da poveru­jem da ti pac­eri pono­vo rovare. Ale nez­a­site. A i ovi moji, njan­javi. Za svaku sit­nicu me cima­ju. To je to. Okružiš se gomilom lju­di koje ne pod­nosiš da bi radio posao koji ti je odvratan a sve zbog čega? Zbog mil­iona lju­di koje ne poz­na­ješ. Jebeš vlast.

    Na mon­i­toru se pojavi Iza­slanik. Lid­er se trgne. Napom­e­na: Iza­slanik ima odličan izgov­or ali to što pravi  pauze i ima veo­ma diskre­tan akce­nat gov­ori da ne komu­ni­ci­ra na mater­n­jem jeziku 

    LIDER: Ko si ti, jebote?
    IZASLANIK: Ja sam Izaslanik.

    LIDER: Jel znaš ti s  kim pričaš?

    IZASLANIK:  Da. Sves­tan sam vaše visoke pozicije.

    LIDER: Odlično. A sad odjebi.
    IZASLANIK: Dobro.

    Iza­slanik nes­tane s mon­i­to­ra. Zameni ga sli­ka poluzam­račene spavaće sobe. Lid­er je na kreve­tu s mladom devo­jkom. Lju­bi je i ski­da. Na mon­i­toru se pojavi Izaslanik

    LIDER: Kako?

    IZASLANIK:  Čaroli­je mod­erne tehnologije.

    LIDER: Mala drolja.

    IZASLANIK: Nije ona kri­va.  Mi smo pratili njenu kameru ali, ako ćemo pra­vo, vi ste krivi.

    LIDER: Ja?
    IZASLANIK: Pet min­u­ta pre nego što ste ušli u njen stan vaša ljubavni­ca je preko lap­topa smeštenog na nahtkas­ni raz­go­var­ala sa svo­jom majkom koja živi u Australiji.

    LIDER: Glu­pača je tre­bala da ga sklopi.

    IZASLANIK:  Ne. Vi ste tre­bali. Videli ste da je lap­top uključen kad ste ušli.

    Lid­er usta­je. Jed­nom rukom uzi­ma flašu i sipa vis­ki u čašu. Dru­gom rukom uzi­ma mobil­ni, tap­ne ga i smesti u džep pantalona

    LIDER: Dak­le , to je to. Klasič­na uce­na. Jel tako?
    IZASLANIK: Dajte molim vas. Možete vi to i bolje.

    LIDER: Kako?

    IZASLANIK: Imate dve opci­je. Opci­ja jedan: da vaš mobil­ni koji trenut­no sni­ma naš raz­gov­or isključite i stavite na sto. Opci­ja dva: ovaj raz­gov­or se preki­da odmah i vaš sni­mak odlazi u javnost. Bro­jim do tri. Jedan, dva…

    Lid­er vadi tele­fon, isključi ga i spusti ga na sto

    LIDER: Zado­voljni?
    IZASLANIK: Da.

    LIDER: Šta hoćete?

    IZASLANIK: Nemo­jte tako grubo.

    LIDER: Nemo­jte tako grubo! Ucen­ju­jete me kao posled­nje pizde! I to zbog čega? Zbog par van­bračnih avan­tu­ra. Sprem­ni ste da mi sje­bete živ­ot, brak, poli­tičku kar­i­jeru a zbog čega? Tre­ba­ju vam pare. Jel to?

     

    Lid­er sipa  čašu viski­ja do vrha

    IZASLANIK: Nemo­jte toliko da pijete.

    LIDER: Da nećeš mož­da jetru da mi transpal­nti­raš? Ako te nađem, smrade, išču­paću ti je golim ruka­ma i odra­di­ti transpantaci­ju in vivo. A tebi ću umesto jetre da ugradim stru­jno kolo pa da se tre­seš ko elek­trič­na jeg­ul­ja, piz­da ti materina!

    IZASLANIK: Pod­se­tio bih vas na vašu pozi­ci­ju, gospodine.

    LIDER: Naguženu poziciju.
    IZASLANIK: Ako tako hoćete.

    LIDER: “Ako tako hoćete”. Kakav ti je to akce­nat, drkadži­jo? Odak­le si, a? Iz Holandi­je? Danske?

    IZASLANIK: Nisam bitan ja već oni koji sto­je iza mene a oni, uver­avam vas u to, nisu obični sit­ni ucenjivači.

    LIDER: Da, oni su najveća mafi­ja koja postoji.
    IZASLANIK: Ako tako hoćete.

    LIDER: I, šta Don hoće od mene?

    IZASLANIK: Naša nam­era je…

    LIDER: Aha!
    IZASLANIK: Šta aha?

    LIDER: Ko kaže da radite za njih?

    IZASLANIK: Molim?

    LIDER: Mož­da ste samo sit­ni sajber kri­mosi, bed­ni pac­eri koji zadiru u moju privatnost.
    IZASLANIK: Ne pos­to­ji pri­vat­nost, gospo­dine. U eri društvenih mreža svi smo jav­na lica i svako javno odgo­vara za postupke.

    LIDER: Osim par mil­i­jardera koji u bunker­i­ma duboko pod zemljom, bez kam­era i mobil­nih tele­fona oko njih, silu­ju mal­o­let­nu decu.

    IZASLANIK:  Hvala vam što ste sa mnom podelili tu bizar­nu sliku. Želite dokaz? “Ljubavi, ali ja više volim s leđa”.

    LIDER: Molim?
    IZASLANIK: To vam je rekla žena posled­nji put kad ste vodili ljubav, zar ne?

    LIDER:To ste mož­da saz­nali od nje ali to ne znači da…

    IZASLANIK: Setite se, pre osam god­i­na, kad ste izabrani, prva nez­vanič­na pose­ta vašem kabi­ne­tu. Jedan gospodin vam je rekao: Nadam se da se na vašem mon­i­toru nikad neće pojav­i­ti Izaslanik.

    LIDER: Ja…

    Lid­er se hva­ta za flašu i sipa još

     

    IZASLANIK: E, vidite, taj dan je došao.

    LIDER: Nisam znao šta mu to znači.

    IZASLANIK: Sad znate. Save­tu­jem vam da prestanete da pijete. Tre­baćete nam bistre glave.

    LIDER: Mis­lim da mi je trenut­no alko­hol posled­nji od svih problema.

    IZASLANIK: To nije molba.

    LIDER: Da, nema prob­le­ma. Prestaću da pijem.

     

    Lid­er iz džepa vadi cig­a­rete i upaljač 

    IZASLANIK: I početi da pušite?

    LIDER: Šta da ti kažem? Mi smo poročan narod.

    IZASLANIK: Svaš­ta.

    LIDER: Nemoj mi samo reći da ti smeta dim.
    IZASLANIK: Sledićete moje instruk­ci­je a ako odbi­jete da sarađujete.

    LIDER:Znam, snim­ci idu u javnost.

    IZASLANIK: I, još neš­to: od sada ćete mi gov­oriti “vi”! I obraćati mi se sa dužn­im poštovanjem.

    LIDER: Pazi da bude tako.

    Iza­slaniko­vo lice se pojavi na tele­vi­zoru. Nje­gov  glas trešti istovre­meno iz tele­vi­zo­ra, iz kom­pjutera i mobilnog telefona

    IZASLANIK: Slušaj me, bed­na piz­do! Ja sam samo šraf u ogrom­nom meh­a­niz­mu i opet sam bit­ni­ji od tebe! I zato: AKO VREĐAŠ MENE TI VREĐAŠ ONOG KOGA JA PREDSTAVLJAM I ZATO ĆEŠ BITI MANJI OD MAKOVOG ZRNA I RADITI TAČNO ONO ŠTO TI KAŽEM, JEL TI TO JASNO, MALI, BEDNI GOVNARU?

    LIDER: Jeste. Savršeno je jasno.

    IZASLANIK: Jeste li sigurni?

    LIDER:Siguran sam. Gospo­dine Izaslaniče.
    IZASLANIK: Tako je već bolje.

    LIDER:Imate li neku tit­u­lu? Ekse­len­ci­ja? Eminencija?

    IZASLANIK: Dovoljno je Gospodin Izaslanik.

    LIDER: Dobro. Kako vam mogu pomoći?
    IZASLANIK: Ovo neka ostane među nama.

    LIDER: Između nas i obezbeđenja.

    IZASLANIK: Kako?

    LIDER: Sig­urno su vas čuli kad ste počeli da se der..Kad ste bili glasni.
    IZASLANIK: Nisu.

    LIDER: Ali oni su tu, u vikendici.

    IZASLANIK:  Ne, nisu. Vratiće se kad im kažće­mo da se vrate. Ne bri­nite, niko vas neće napasti. Oni su blizu ali i dovoljno daleko, ako shvatate na šta mislim.

    LIDER: I to kontrolišete?
    IZASLANIK: Pa, nar­avno. A šta će vam obezbeđen­je? Da puca­ju u monitor?

    LIDER: Šta će mi obezbeđen­je? Šta će mi vlast? Šta ću vam ja kad imate sve?

    IZASLANIK: Zbog priv­i­da normalnosti.

    IDER: Ima li nekoi kogas ne ucenjujete?

    IZASLANIK: Ne pokri­va­mo samo dve vrste lju­di : fiz­ič­ki i poli­tič­ki mrtve.

    Dak­le, vi ćete, ako ne želite da se do kra­ja sve­ta sme­ju vašem oman­jem, zakrivl­jenom penisu i mlo­havoj stražn­ji­ci… Izvi­nite, to je bilo jače od mene. Dak­le, vi ćete morati da odus­tanete od nek­ih mera Velike Reforme.

    LIDER: Kojih mera?
    IZASLANIK: Paaa….Svih.

    LIDER . Ne, to je nemoguće! Ja sam obećao!

    IZASLANIK: A poli­tičari su poz­nati po tome što nikad ne krše obećan­ja? Naš interes je da vra­ti­mo ekonomi­ju na stari mod­el. Mis­lite u tom pravcu.

    LIDER: Čeka­jte, otkad.

    IZASLANIK: Šššš! Znam, bili ste dobar momak, ispun­javali nam svaku, pa i naj­man­ju željicu, kaprice i kapričiće, ali, u ovom trenutku, iz razlo­ga koji su naši i samo naši, vi ne smete ura­di­ti ono što ste najavili .

    LIDER: Ali, to je kruna mog celokupnog pro­gra­ma. Ako to ne ost­varim ja…
    IZASLANIK: Padate s vlasti. Znam. Ali, ne smete pasti odmah. Morate se tu zadržati što duže.

    LIDER:Mislio sam…Niste imali jed­nu jed­inu primed­bu na program.

    IZASLANIK: To je bilo tad a sada je sad. Naši strateš­ki intere­si se stal­no men­ja­ju. No, šta ste odlučili? Želite li da pad­nete s vlasti. Dos­to­janstveno. Ili da ljos­nete i razbi­jete se u paramparčad?

    LIDER: Jak izbor.
    IZASLANIK: Ako pad­nete, možete se pono­vo podići. Ako se razbi­jete vi ste kao Hamp­ti Dampti.

    LIDER: Ko bre?

    IZASLANIK: To je ono jaje iz deči­je pesmice. Znate, ono koje je sede­lo na ivi­ci zida, klati­lo se, palo i raz­bi­lo se. I, šta kažu stihovi?

    Ni svi kral­je­vi kon­ji, ni svi kral­je­vi ljudi

    Nisu mogli da sas­tave Hamp­ti Damptija

    LIDER: A ja sam jajara, je li? Ja sam Hamp­ti Jebani Dampti?
    IZASLANIK: Odgov­or na prvo pitan­je: no com­ment. Odgov­or na dru­go: uko­liko odbi­jete našu ponudu — da, vi ste Hamp­ti Dampti.

    LIDER: Ja mogu da odem.

    IZASLANIK: Dru­goj strani? Izvo­lite. Samo da znate: sme­jaće vam se. Zamišl­jaće vas golog. Vaš nar­od pod jedan. Vaša par­ti­ja će se okrenu­ti pro­tiv vas. Bićete oboreni pre no što stupite u kon­takt s dru­gom stra­nom a ako i uspete vi ćete za njih biti nepouz­dani saveznik bez poli­tičke budućnosti.

    LIDER: Evo, rec­i­mo da pris­tanem. KZFD želi da napusti Vladu. CSN je sve jači.
    IZASLANIK: To je vaš prob­lem. Reg­ulišite ga kako znate i umete. A uko­liko ne-znate šta sle­du­je. Dak­le, koji je vaš odgovor?

    .

    .

    Pauza

    .

    .

    LIDER: Pris­ta­jem. Uradiću sve što kažete.

    IZASLANIK: Odlično.

    LIDER: Uništiću snove miliona.
    IZASLANIK: O tome ste tre­bali da razmišl­jate pre nego što ste uvalili svog đokicu glu­pavoj studentkinji.

    LIDER: Kakav si bre ti čovek?

    IZASLANIK: I nisam. Raz­go­varate s kom­pjuter­skom animacijom.

    LIDER: Ali, neko ti daje glas. Neko smišl­ja ova pitan­ja. Ovakve gadosti kom­pjuter ne može da smisli.
    IZASLANIK: Prom­e­na plana rada. Sledeći sas­tanak. Poslaće­mo vam uput­st­va u toku dana.

    LIDER: Nar­avno. Ovo je samo posao.

    IZASLANIK: Nar­avno da jeste. Pri­jat­no, gospodine.

    LIDER: Voleo bih da i ja mogu isto to da kažem.

    Lik Iza­slani­ka nes­tane s mon­i­to­ra. Lid­er sipa vis­ki u čašu. Pije. Pali cig­a­re­tu. Na mon­i­toru se pojavi Desna Ruka

     

    DESNA RUKA: Šefe.

    LIDER: O, Desna Ruko moja! Otkud ti u ovaj pozni čas?

    DESNA RUKA: Moramo da hit­no pričamo. Vi pijete?

    LIDER: Opažan­je ti je uvek bilo jača strana.

    DESNA RUKA: Šefe, ja bih vas zamolila.

    LIDER: Nisam raspoložen za razgovor.

    DESNA RUKA: Ali, zakaza­li smo hitan razgovor.

    LIDER: A, da. Naši neposlušni koa­li­cioni part­neri. Šta s njima?

    DESNA RUKA: Imamo ga.

    LIDER: Koga, gde?

    DESNA RUKA: Predsed­nik KZFD. U kreve­tu. S njom. I s njim. Menage a trois. Sve moguće kombinacije.

    LIDER: Opaaa, nisam znao da je sposoban za tako nešto.

    DESNA RUKA: Da vam pus­tim snimak?

    LIDER: Ne, ne tre­ba. Kako ste došli do toga?

    DESNA RUKA: Samo nam je stiglo na mejl.

    LIDER: Neko ga baš ne voli, a?

    DESNA RUKA: Izgleda.

    LIDER: Ali, to ne znači da voli nas.

    DESNA RUKA: To ne znam.

    LIDER: Čud­ni su pute­vi Gospod­nji. Baš maločas.

    DESNA RUKA: Da?

    LIDER: Nema veze.

    DESNA RUKA: Šta da radimo?

    LIDER: Sa snimkom, to pitaš?

    DESNA RUKA: Naša poli­ti­ka je do sada bila…

    LIDER:Fer plej.

    DESNA RUKA: Upravo.

    LIDER: I ti mi sad sug­er­išeš da promeni­mo politiku?

    DESNA RUKA: Ne baš ali, KZFD je baš pritisnuo.

    .

    .

    Pauza

    .

    .

    LIDER:Hmmm. Koliko lju­di tre­ba zaje­bati da bi neko sti­gao na mesto Desne Ruke?

    DESNA RUKA: Ne razumem vas.

    LIDER:  Ja sam direk­t­no zavr­n­uo osam ključnih igrača da bih došao ovde gde sam sad. Indi­rek­t­no sam se mnogi­ma usrao u živ­ote. To znam.  Ti si žen­sko, mla­da i ambi­cioz­na. Morala si da zaje­beš bar tuce ili dva. Ne matore prdon­je kao ja. Mlade, naivne, energične. Pila si nji­hovu krv.

    DESNA RUKA: Ja sam se samo bori­la za svo­ju poziciju.

    LIDER: Ko i mi ostali. Morala si da se eksponi­raš, da se nametneš.

    DESNA RUKA: Gov­orite o tome kao da je to loša stvar.

    LIDER: I jeste jer nema veze s tal­en­tom, pameću, radom i zala­gan­jem na času.

    DESNA RUKA: Skrenu­la bih vam pažn­ju na to da nas čeka kriza.

    LIDER: Kriza je otkad smo došli na vlast.

    DESNA RUKA: Da, ali.

    LIDER: Sačekaj malo. Ko je ovde lid­er, jebote?!!

    DESNA RUKA: Izvi­nite, šefe.

    LIDER: Hoću da kažem. Ovaaaj. Hoću da kažem. Mda.

    DESNA RUKA:Da?

    LIDER: Sre­di sas­tanak. Pokaži mu sni­mak. Ako hoće-hoće. Ako ne — zna se.

    DESNA RUKA: U redu.

    LIDER: Za ovo znamo samo ti i ja.

    DESNA RUKA:Kao i uvek.

    LIDER: Da. Kao i uvek. Laku noć.

    DESNA RUKA: Laku noć, šefe.

     

    Nes­tane Desna Ruka. Na mon­i­toru  je pornić.  Lid­er zuri u nje­ga, intok­sir­an, klateći se na noga­ma a potom gasi kom­pjuter. Čupas gas iz zida. Gasi tele­vi­zor, muz­ič­ki stub. Potom tablet i mobil­ni tellfon

     

    LIDER: Što bi bilo divno da postanem čovek. Premet­nem se u ljud­sko biće.  Popi­jem opet. Zapal­im pljugu. Sve mi se vrati. Sve laži, sve pokradene pare, afere, kurve, droge. A kriv­i­ca žari. Ispod kože, u srcu, u guzi­ci. Kajem se zbog sve­ga, istin­s­ki kajem. Iz fun­da­men­ta. A neiz­drž me kara. Ne mogu da živim od kriv­ice. I I onda se ja tu lepo ubi­jem i Bog da me vidi.

    .

    .

    /KRAJ/

    .

    .

    .

    .

    .