Pobuna na brodu od papira

Vukašin Štreker
Lat­est posts by Vukašin Štrek­er (see all)

     

    Lica:

     

    Vuk, pisac

    Lav, slikar

    Baba, Lavo­va

    Otac, Lavov

    Vera, maj­ka, Lavo­va ( ista glu­mi­ca koja igra Babu )

    Alisa, Lavo­va devojka

    Buda, star­i­ji slikar, Lavov men­tor ( isti glumac koji igra Oca )

    Veroni­ka, kur­va br. 1, star­i­ja ( ista glu­mi­ca koja igra Majku i Babu )

    Mari­na, kur­va br 2, mlađa (ista glu­mi­ca koja igra Alisu )

    Gospodin Romanov, vlas­nik galer­i­je ( isti glumac koji igra Oca i Budu )

    Vane­sa, sekre­tar­i­ca Gospo­d­i­na Romano­va ( ista glu­mi­ca koja igra Alisu )

     

     

    PRVA SCENA

     

    Dnev­na soba, spo­je­na sa kuhin­jom. Na sred sobe kuhin­js­ki sto i četiri sto­lice. Sa jedne strane sto­la, kauč. Sa druge, kre­denac i na nje­mu tele­vi­zor. U poza­di­ni frižider, šporet i sud­opera. U ćošku “smed­ere­vac”, a pored nje­ga štafe­laj sa plat­nom i slikars­ki pri­bor. Na plat­nu nedovrše­na sli­ka porođa­ja. Iz neukus­no raskrečenih nogu i raz­japljenih usmi­na izvlači se izbezuml­jeni starac. Za stolom sede Lav i Baba. Lav je go do pojasa, iste­tovi­ran, obri­jane glave, neo­bri­janog lica. Ružn­jikav, ali zan­imljiv, na tragu Žike Todor­ovića. Bos, u farmerka­ma pod­vr­nu­tim do kole­na, umazan­im boja­ma. Noge su mu na stolu. Ima oko dvade­set god­i­na. Baba je obuče­na kao baba. Mara­ma oko glave, sukn­ja, džem­per, klompe. Na tragu Mire Ban­jac. Igra­ju karte, puše i piju pivo iz flaše. Sa tranzis­to­ra tiho dopire neka bluz melodi­ja. Napolju pljušti kiša, grmi i seva ( to može da se nagovesti kroz pro­zor iznad kauča). Pored TV‑a, nalaze se ulaz­na vra­ta. Neko zalu­pa, iz sve snage. (Napom­e­na: kako sce­na odmiče, tako su likovi pijaniji.)

     

    LAV: Upadaj, namerniče, ko god da si!

     

    Vuk ulazi kroz vra­ta. Mokra kosa. Nato­plje­na vijet­nam­ka. S vra­ta je ski­da. Nosi crnu rolku, farmerke i crne starke, duboke, ili mar­tinke. Običan momak. Obri­jan, lep­uškast. Na tragu Žar­ka Lauševića.

     

    VUK: U jebote, al pljušti! De si, bre, Lave?!

     

    Lav baca karte na sto, usta­je i pri­lazi mu raširenih ruku, teatral­no. Grli ga.

     

    LAV: De si, bre, Vuče?! Baba, ovo je moj najbolji… Ne, ne najbolji- JEDINI drug-Vuk!

     

    BABA: Bože, svaš­ta pričaš, pa znam Vuka, jos dok ste išli u Osnovnu školu zajed­no ga znam, šta bulazniš?! Napio si se već- nema ni osam sati…

     

    VUK: Dobro veče, bako… Kako da se ne znamo- šali se Lav malo…

     

    Vuk pri­lazi štafe­la­ju i pos­ma­tra platno.

     

    VUK: To je ta o kojoj si mi pričao? Uf, jebote, kako je dobra!

     

    LAV: To sam ja- taj matori-to sam ja! Odu­vek sam se osećao starim i umorn­im! Kao da mi smrt visi nad glavom! Svi mi počnemo da umire­mo čim se rodimo!

     

    Baba za to vreme završa­va pivo na eks, iz flaše. Čudi se što je prazna.

     

    BABA: Daj još piva!

     

    LAV: Polako, bre, baba! Kako ćeš kući posle? Ne mis­liš valj­da ovde da mi pres­pavaš? To ne dolazi u obzir! Moram da slikam noćas! Kako da slikam ako ćeš da mi hrčeš tu na kauču?! Mis­liš da je Rem­bran­to­va baba hrkala po ateljeu?

     

    BABA: Mali, ne seri! Vadi pivo!

     

    Vuk i Lav se kikoću. Lav vadi tri flaše iz frižidera i otvara ih. Svako dobi­ja svo­ju. Baba i Vuk se kuc­nu. Kada ispruže flaše pre­ma Lavu on frkne s gađen­jem i poteg­ne iz flaše, bez kucanja.

     

    LAV: Dobro znate da mrz­im sva­ki oblik for­mal­nos­ti i društvenih normi!

     

    BABA: Videla sam ti onog tvog slikara…

     

    LAV: Kog MOG slikara?!

     

    BABA: Pa onog, tu iz komšilu­ka, što ti maj­ka radi kod njega…

     

    LAV: Romano­va?! Taj niti je “moj”, niti je “slikar”! Ne mogu da ga smis­lim! Hronični anti-tal­e­nat i robi­jaš tradicije!

     

    BABA: Pa lepo sli­ka čovek…

     

    LAV: Haha! Lepo sli­ka?! Taj lepo sli­ka?! Pa kod nje­ga između likovne umet­nos­ti i mrtve prirode sto­ji znak jednakosti!

     

    BABA: A i ružan je, do zla boga…

     

    Vuk se nas­me­je. Lav se sme­je gro­ho­tom, teatral­no, lupa­jući rukom o sto. Baba ga gle­da s gađenjem.

     

    BABA (sažalji­vo): A i ti si mi ružan, sine…

     

    LAV: A ti si stara! Ej! (obraća se Vuku). Znaš da je ona videla Hitlera!? Pitaj je- nek ti priča…

     

    VUK: Stvarno, bako? Pa kad, kako?

     

    BABA: Ma, jebo vas on… Videla sam ga za vreme rata…

     

    VUK: Pa gde? Ja sam mis­lio da on nije bio u Beogradu, nikad… Ni u Jugoslaviji…

     

    BABA: Ma bio je jed­nom- u Mari­boru, u Sloveni­ji… Tamo sam ga videla.

     

    LAV: Iza­šla baba da mu maše!

     

    BABA: Kako te, bre, nije sramo­ta?! Tvo­ja baba je bila u par­ti­zan­i­ma, pro­li­vala krv za ovu zemlju, a ti tako?!

     

    VUK: A otkud vi tamo? Mis­lim u Mariboru?

     

    LAV: Imala švalera tamo, nekog Slovenca…

     

    BABA (pokuša­va da bude ozbilj­na, ali joj se oti­ma osmeh. Popravl­ja mara­mu.): Nije švaler, nego pri­jatelj, divan čovek…

     

    LAV (imi­ti­ra­jući fela­cio u Vukovom pravcu): Hehe… Tako se to tada zva­lo… Pazi, videla je Fir­era i još je živa, jebote! Samo neće još dugo- to bi se pro­tivi­lo zakon­i­ma egza­k­t­nih nau­ka! Kakav je to osećaj, baba? Mis­lim, sves­na si da ti nije mno­go ostalo?

     

    BABA: Nije ni tebi, drogirantu!

     

    Lav i Vuk se kikoću.

     

    LAV: Ej, pazi koja je ona stip­sa… Ja sam joj jedi­ni unuk i danas mi je rođen­dan, a ona mi je pok­loni­la flašu rak­i­je! Haha! Pa to je grotes­kno! Flašu rakije!

     

    VUK: Jebote, ja sam skroz zab­o­ravio… Srećan rođendan.

     

    LAV: Ne budi patetičan. Jebeš rođendan.

     

    BABA: A šta ti je nana kupi­la? Da ti nije kupi­la vis­ki, a?

     

    VUK: Ko je nana?

     

    LAV: Nana je moja dru­ga baba- ćale­to­va keva… C,c,c,c- kako je lako iza­z­vati prizemne ljude da iskažu svo­je pra­vo mišl­jen­je… Pazi, ona i nana uvek ljubazno ćaska­ju, doduše uz određenu dozu ciniz­ma, a kad su nasamo, samo plju­ju jed­na po dru­goj… Porod­i­ca je jed­na odvrat­na ustano­va! Lju­di bi tre­ba­lo da žive sami!

     

    BABA: Daj još piva!

     

    LAV: E, nema više- sve si popila!

     

    BABA: Daj onda rakiju!

     

    LAV: Koju rak­i­ju?! Ah, da, moj famozni rođen­dan­s­ki poklon!

     

    Lav otvara flašu rak­i­je i donosi tri male čaše. Svi popi­ju na eks. Odma sipa drugu turu. Svi popi­ju na eks. Stre­su se, svo tro­je. Ćute neko vreme. Baba pogle­da kroz pro­zor. Kiša je stala.

     

    BABA (usta­jući, nesig­urno se pridrža­va za sto): Idem ja kući polako…

     

    VUK: Jel ćete moći, bako? Lave, pusti je da pres­pa­va, čoveče, de će sad kući ovak­va, po mraku… Znaš da mora da pređe onu veliku raskrsnicu… I prugu…

     

    LAV: A, to ne dolazi u obzir! Nije njoj niš­ta- stara je to par­ti­zan­ka! Jel tako baba? Bićeš ok, a?

     

    Baba za to vreme, navlači kaput, uzi­ma tor­bu i pre­tu­ra po njoj. Izva­di pako­van­je žva­ka i pruži ih Lavu. Vuk je gle­da sažaljivo.

     

    BABA: Evo, imam još neš­to da ti pok­lonim… Stvarno nemam više šta da ti dam…

     

    LAV: Žvake!!! Haha! Pa ovo je sram­no! Haha! Koja sirot­in­ja! Pa ja čak i ne žvaćem to smeće!

    Baba mu pokaže sred­nji prst i iza­đe napolje.

    LAV (stavl­ja ruku na sto): Ajde da obaramo ruke?! Kladim se da mogu da ti slomim ruku- imam jaku ruku, od slikanja!

    VUK: Zato ja mogu tebe cel­og da izlomim… Sećaš se kad sam te izn­aba­do u prvom razre­du? Tako smo se i upoznali…

    LAV: Prvi razred je u pluskvamperfektu!

    VUK: Na tvo­ju sreću!

    Sme­ju se. U tom trenutku se otvara­ju vra­ta. Ulazi Otac. Visok i mršav. Obri­jan, začešl­jan na razdel­jak. Na tragu Tome Zdravkovića. Farmerke, kari­rana košul­ja, cokule, radnik.

    OTAC: Pijete, a? Boli vas kurac… Ja rmbačim, a ti se, skote, samo izležavaš i piješ! Uži­van­ci­ja, po ceo bogovet­ni dan…

    LAV (tiše, i man­je teatral­no nego do tad): To je mož­da s tvo­je tačke glediš­ta uži­van­ci­ja… Za mene nije… Ja hoću mno­go više od života…

    OTAC: Onda si tre­bo da završiš škole! Zaposli se! Ceo živ­ot te hran­im i oblačim! Kupu­jem ti te smrdljive boje! A ti samo lenčar­iš i crtaš slike koje nisu ni za kurac!

    LAV: Za to možes da se zah­val­iš kvalite­tu tih smrdljivih boja koje mi kupuješ…

    OTAC: A, ne sviđa­ju ti se, jel? Pa, kupi druge, kad si tol­ki fra­jer! Dri­pac najobičniji…

    Lav i Vuk gleda­ju u pod, ćute, otpi­ja­ju rak­i­ju. Otac traži nesto po kre­den­cu. Vadi pak­lu cig­a­re­ta i pljosku. Pljosku stavi u zad­nji džep na farmerka­ma, cig­a­rete u džep na košulji.

    OTAC:  Moram da idem sad… Nemoj da mis­liš kako smo završili raz­gov­or… Pričaće­mo kad se vratim…

    Otac iza­đe. Zalupi vratima.

    LAV: Pih! Traće svo­je besmis­lene živ­ote, a meni su našli da dele savete…

    VUK: Tako je i kod mene na gajbi, ako će to da te uteši…

    Lav ustane od sto­la i izva­di flašu South­ern Com­fort viski­ja ispod sudopere.

    LAV ( kroz lukav osmeh): Utešiće me samo “Južn­jač­ka Ute­ha”… Morao sam da ga kri­jem… Zbog babe…

    VUK: Odak­le ti viski?

    LAV: Kupi­la mi nana.

    Pras­nu u smeh. Otpi­ju po jedan.

    LAV: I znaš šta će još da me uteši? Tvo­ja poez­i­ja! Jesi doneo neš­to novo?

    VUK: Imam jednu…

    LAV: Da čujem?

    Vuk vadi parče papi­ra iz džepa. Lav im sipa po vis­ki. Onda zapale po cig­a­re­tu. Vuk pročisti grlo.

    VUK: Zove se “U ide­al­nom svetu”…

    Svet­la se ugase. Reflek­tor na Vuku. Lava obas­ja­va žar cigarete.

    VUK:

    U IDEALNOM SVETU

    U ide­al­nom svetu

    ona bi bila sa mnom

    i volela bi me

    ne pita­jući se da li je

    dobro odabrala

    priv­i­jala bi se uz mene

    u snu

    kao da se iskreno plaši

    da me ujutru

    mož­da neće zateći

    pored sebe…

     

    Umesto toga

    obično doručku­jem

    u nepri­jat­noj tišini

    pored neke lujke

    kojoj sam

    zab­o­ravio ime…

     

    U ide­al­nom svetu

    imali bi decu

    zla­toko­su i nasmejanu

    male anđele sa baroknih

    ulja na platnu

    bila bi zdra­va i pametna

    lepa i vaspitana

    i bila bi srećnija

    od nas…

     

    Umesto toga

    ona ima papagaja

    koji zna da psuje

    a ja pit bula

    koji voli da se bije…

     

    U ide­al­nom svetu

    živeli bi na moru

    niš­ta osim sunca

    i neba i pučine

    mirisa četi­nara

    i zova zrikavaca

    u noći…

     

    Umesto toga

    guši­mo se u smogu

    ratu­je­mo pro­tiv pacova

    i bubašv­a­ba

    i gledamo preko ramena

    da nas neko ne opljačka…

     

    U ide­al­nom svetu

    radili bi samo ono

    što volimo

    imali masu slobodnog

    vre­me­na

    i dovoljno love

    da o njoj nikada

    ne razmišl­jamo…

     

    Kažu da je uspeh

    svakome dos­tu­pan

    tre­ba samo znati šta želiš

    i onda vredno

    radi­ti na tome…

     

    Mož­da je to istina

    u ide­al­nom svetu.

     

    Svet­la se pale. Lav ga poma­tra zamišl­jeno, nalakćen na sto. Puši. Vuku je nepri­jat­no. Gle­da svu­da, samo ne u nje­ga. Sme­je se nesig­urno. Lav zabi­je cig­a­re­tu u usta i počin­je da tapše.

     

    LAV: Bra­vo, maj­s­tore! Pono­vo si nad­mašio samog sebe! Oću da mi je prepišeš! Dobiće počas­no mesto na mom zidu! Kak­va stvar!

     

    VUK: Nije loša, a?

     

    LAV: Pri­jatelju, mi smo najveći neotkriveni geni­ji ovog gra­da, a mož­da i čitave države!

     

    VUK: Znaš koje su šanse da se dva geni­ja zadese u istoj klupi, istog odel­jen­ja, iste škole, na istoj per­ifer­i­ji Evrope? Ravne nuli!

     

    LAV: Ah, sta­tis­ti­ka… Sta­tis­ti­ka je u našem sluča­ju prin­uđe­na na kapitulaciju!

     

    VUK(uzdahne): Bojim se da ne ostanemo neotkriveni…

     

    LAV: Zabole me… Ja slikam za svo­ju dušu… Ne bih pro­davao ni da mogu!

     

    VUK: Ne bi bilo loše da imamo neku lovu… Da zapal­imo u Pariz, pije­mo dobro vino, kreše­mo fine ribe…

     

    LAV: Beograd ili Pariz, vino ili rak­i­ja, fran­cus­ka pič­ka ili naša- cigan­s­ka… Meni je svejedno…

     

    VUK: Kad smo već kod piča­ka… De ti je ona luj­ka- Alisa?

     

    LAV: Ostavi­la me!

     

    VUK: Što?

     

    LAV: Rekla mi je da je veza sa mnom neost­vari­va, da sam nenor­malan i da ne može više da me smis­li! Haha!

     

    VUK: I?

     

    LAV: Šta “I”?

     

    VUK: Kako si ti odreagovao?

     

    LAV: Nikako! Bio sam ravn­odušan, hladan kao špricer… Ko je jebe! Rekao sam joj da je u pravu, da veza između geni­jalnog umet­ni­ka i kafanske kono­barice zaista nije ost­vari­va… Hehe…

     

    Tada u kuću uleće Alisa. Crna, duga, rav­na kosa. Kožni man­til, kožne pan­talone. Mrežasti top. Nakit sa loban­ja­ma i krstača­ma. Dark­er­ka. Zgod­na i opa­ka. Na tragu Azi­je Arđen­to. Ulazi naglo, besna je. Unosi se Lavu u lice.

     

    ALISA: Sve sam te čula šta ken­jaš! Ti si bio ravn­odušan!? Što ne ispričaš tvom pederu od dru­ga kako si plako ko pič­ka preko tele­fona da ti se vratim!

     

    LAV ( jos uvek sedeći ): To je notor­na laž!

     

    ALISA: Što mu ne ispričaš da si mi sinoć uzne­mi­ravao roditel­je! Budeš li mi još jed­nom došao na gajbu, glavu ću da ti otkinem!

     

    LAV: A odak­le tebi viza za moju gajbu? Marš napol­je, jefti­na prostitutko!

     

    Alisa mu udari šamar. Lav se baci na nju. Pada­ju preko sto­lice na pod. Alisa se batr­ga kao divl­ja mač­ka. Vuk ih razd­va­ja. Odvlači Alisu.

     

    ALISA: Ti me ne dodiruj, ped­erči­no! Ja sam luj­ka, a? Čula sam šta si rekao! Smrade jedan!

     

    LAV: Napol­je! Napol­je iz moje kuće- ženo sum­n­jivog morala!

     

    ALISA: Luzeru jedan… Klošarči­no! Ostaviću vas da se ped­er­išete, govnari!

     

    Alisa poruši štafe­laj. Lav se izbeči u nev­eri­ci. Pono­vo se baci na nju, preko Vuka. Svo tro­je pada­ju na pod. Pljušte udar­ci na sve strane. U kuću ulazi Maj­ka. Igra je ista glu­mi­ca koja igra babu, samo je obuče­na kao mlađa oso­ba. Pan­talone, bluza. Na tragu Mire Karanović.

     

    MAJKA: Ma, šta to radite, deco?!

     

    Komešan­je stane. Svi se pridignu i pokušava­ju da se uljude. Alisa počin­je da plače.

     

    ALISA ( jeca­jući ): Ja se izv­in­javam, tet­ka-Vera, ovaj vaš sin me izluđu­je… Napali su me njih dvo­j­ca… Hoće da me biju, da me siluju…

     

    LAV: Krokodilske suze!

     

    VUK: Dobro veče, tet­ka- Vera…

     

    Maj­ka zagr­li Alisu. Gle­da u Vuka i Lava s nevericom.

     

    MAJKA: Ajde, de… Dođi da ti tet­ka- Vera sku­va čaj… Biće sve u redu…

     

    ALISA: Ne mogu, hvala… Idem ja kući- brin­uće se moji…

     

    LAV: Zabole ih baš za tebe!

     

    Alisa brizne u plač.

     

    MAJKA: LAVE!

     

    Alisa se izvuče iz zagrl­ja­ja i krene pre­ma vra­ti­ma. Maj­ka ide za njom, drži joj ruku na leđi­ma. Otvori joj vrata.

     

    MAJKA: Svrati sutra da ti i ja pije­mo kafu, pa ćeš sve da mi ispričaš…

     

    ALISA: Hoću, hvala…

     

    VUK: Jesi ok, Alisa?

     

    ALISA: Jedi govna!

     

    Alisa izleti napol­je. Maj­ka zatvori vrata.

     

    MAJKA: Pa šta radite to, deco, jeste vi normalni?

     

    LAV: Bran­i­mo se od klasičnog sluča­ja para­noidne šizofreni­je! Neu­rotič­na kučka!

     

    MAJKA: Nemoj tako da pričaš o devo­j­ci… To je ružno. Ti da znaš koliko je to ružno, ti to ne bi nikad rekao…

     

    VUK: Jeste, u pravu ste…

     

    MAJKA: A i ti? Ti si bar uvek bio pamet­ni­ji- šta si sad i ti poludeo?

     

    VUK: Nisam ja niš­ta… Hteo sam samo da ih razdvojim…

     

    MAJKA: Jes, đavola- napili ste se, smrdite na kilo­metar… Dobro mene ne zaskočite, ovako matoru… De ti je otac?

     

    LAV: Nemam poj­ma. Ušao na dva min­u­ta i odmaglio…

     

    MAJKA: Opet se kur­va, bitan­ga… A ja sad, bla­go meni, na dru­gi posao…

     

    VUK: I dal­je radite dva posla?!

     

    MAJKA: Ma, nije strašno- čis­tim tu neku galer­i­ju u komšiluku… Par sati posla…

     

    LAV: Luda žena- rekao sam joj da je bol­je da gladu­je­mo nego da se ubi­ja od posla tako!

     

    MAJKA: Gde je mač­ka? Donela sam joj neke ostatke od pečen­ja iz kafane…

     

    LAV: Koliko puta sam ti rekao da ne hraniš mačku pečen­jem! Mačke ne jedu svinjetinu!

     

    MAJKA: Ova naša jede!

     

    LAV: Pa nor­mal­no da jede- kad nema niš­ta dru­go! Ta mač­ka je na ivi­ci anorek­si­je i rahitisa!

     

    MAJKA (stavl­ja pečen­je u čini­ju i spuš­ta ga na pod): Neće niš­ta da joj fali… Mic, mic!

     

    LAV: Ma šta ti uopšte znaš o zoologi­ji, Vera?! Tvo­je poz­na­van­je flo­re i faune svo­di se na podatak da se laste zimi sele na jug, u takoz­vane topli­je krajeve!

     

    MAJKA (kroz osmeh): A vidi šta je maj­ka tebi donela?

     

    Maj­ka izva­di pako­van­je boja iz torbe i pruži ih Lavu. Lav gle­da u njih kao pećin­s­ki čovek koji je otkrio vatru.

     

    LAV: Uljane! Šeneli­je! Vuče, pobra­time, ovim su boja­ma slikali Pol i Vin­sent, Klod i Pablo! Boja­ma velikog Gus­ta­va Šenelijea!

     

    Lav zagr­li majku, čvrsto. Sto­je tako neko vreme, u tiši­ni. Maj­ka ga tapše po leđima.

     

    LAV: Odak­le ti ovo, majčice moja mila?! Pa, ovo mora da vre­di čita­vo bogatstvo!

     

    MAJKA: Maznu­la sam iz galerije…

     

    LAV: Haha! Pa ove boje pri­pada­ju tom nes­posob­n­jakoviću- Romanovu! E, uto­liko su mi draže! Haha! Ti si, Vera, pravi Robin Hud umet­nos­ti- oti­maš od bezide­jnih plag­i­ja­to­ra i udelju­ješ sumanu­tim geni­ji­ma! Haha! Kako mi je dra­go! Ej- kako mi je milo! Ovo je ide­al­na osve­ta za sve ono što je ken­jao o mojim radovima!

     

    VUK: Šta je srao?

     

    LAV: Šta nije?! Vera mu odnela moje slike da pogle­da, a on me naz­vao amaterom i naturščikom! Šta je još rekao, Vera?

     

    MAJKA: Ma ko ga šiša… Ljubomoran…

     

    LAV: Upra­vo tako! To je reč koju sam tražio! Ljubo­moran! I zavidan!

     

    VUK: Može jedan vis­ki, tetka-Vera?

     

    MAJKA: Ajde sipaj mi jedan, pre nego što odem…

     

    VUK: Odma’! I to dupli!

     

    Maj­ka ispi­je dupli na eks.

     

    MAJKA: Doo-bar! Idem sad! Nemoj da pravite cirkus- ubiću vas!

     

    LAV: Vataj kriv­inu na poslu! Nemoj da se dokazu­ješ! I, kevo… Hvala ti. Nika­da ti ovo neću zaboraviti!

     

    MAJKA( sa vra­ta, izlazeći ): Lju­bi te maj­ka! Samo ti slikaj… Sva­ka budala može da radi samo da bi preživela…

     

    Lav i Vuk sed­nu za sto. Sipa­ju po vis­ki. Zapale po cig­a­re­tu. Ćute. Kroz tišinu polako počin­je da se pro­bi­ja zvuk har­monike. Šumadi­js­ka dvo­j­ka. Uzičko kolo. Sve jače i jače. Vuk se uzvr­ti u stoli­ci. Lav ga pos­ma­tra netrem­ice, izbul­jenih oči­ju. Onda ustane i priđe zidu. Oslušne oprezno. Počne da lupa pes­ni­com o zid. Sve brže i sve jače. Na mes­tu koje udara se već nalazi udubljen­je, mal­ter je otpao.

     

    VUK: Jednog dana ćeš mu pro­biti u gajbu…

     

    LAV: Jed­va čekam! Neću mu ostavi­ti dovoljno vre­me­na ni da se pomoli!

     

    Pono­vo udara. Muzi­ka se pojačava.

     

    LAV (udara­jući s obe ruke): GASI TO, MAMU TI JEBEM! NE MOGU DA VAS SLUŠAM! TREBA MI MIR! TIŠINA! JA SAM UMETNIK! JA SAM PRODUHOVLJEN! U MENE TREBA ULAGATI! PODSTAĆI MOJ GENIJ! OBEZBEDITI MI USLOVE DA STVARAM! NE MOGU DA STVARAM OKRUŽEN NEPISMENOM, PROSTOM, MALOUMNOM BAGROM!

     

    Muzi­ka stane. Lav sedne za sto.

     

    LAV: Opame­tio se… Prošli put sam morao da ga pre­bi­jem… Onda me nje­go­va žen­tu­rača napala…Vidi ovo… (pokazu­je ogre­bo­tine na vratu). Luda kur­va… Jebala se s mojim ćale­tom, ali je mene odu­vek mrzela… Ima­ju i klin­ca… Malo gov­ance… Samo ni taj me više ne dira… Rani­je me stal­no jeba­vo, dok mu nisam reko da mu moj ćale kara kevu… Od tad je miran kao bubica.

     

    VUK: A nisi tre­bo tako… Dete, jebiga…

     

    LAV: Moraš biti surov sa ljudi­ma, pa čak i sa decom… Ovo je surov svet!

     

    VUK: Znam… Ali ga vade ovakvi… Kao ti i ja…

     

    LAV: Samo dok­le, burazeru? Sve nas je man­je, ako nisi primetio…

     

    Ćute, zamišl­jeno.

     

    VUK: Pri­jatelju… Pal­im i ja… ( usta­je od stola.)

     

    LAV: Ajde… Vidi­mo se… Naiđi…

     

    VUK: Šta ćeš sad da radiš?

     

    LAV (zatvorenih oci­ju): Slušaj… Tiši­na. Sad ću samo da pijem i da slikam… Sad ću da stvaram remek-dela!

     

    VUK: Samo napred!( hva­ta se za kvaku ulaznih vrata.)

     

    LAV: A ti?

     

    VUK ( sme­je se bla­go, pijano, kli­ma glavom): Isto to…

     

    Gase se svet­la. Spuš­ta se plat­no. Na plat­nu kreće film. Stari snim­ci Nju­jor­ka. Imi­granti. Bit­ni­ci. CBGB. Vol strit. Brod­vej. Tra­je min­ut do dva. Dovoljno da se izvr­si trans­for­ma­ci­ja scene i glumaca.

     

     

     

    DRUGA SCENA

    Atel­je. Na sve strane plat­na, konz­erve s bojom, tem­pere, čet­kice i četke. Dva štafe­la­ja okrenu­ta pre­ma pub­li­ci tako da se slikari ispred njih ne vide (osim nogu). Sede na stoli­ca­ma. Lav i Buda. Iza njih kauč, a ispred kauča stočić. Izmed­ju dva štafe­la­ja nalazi se šam­li­ca. Na njoj je flaša vin­ja­ka, dve čaše i pik­sla pretr­pana opušci­ma. Dve cig­a­rete se još dime. Tranzis­tor emi­tu­je fran­cuske šan­sone, tiho. Napolju je kiša, kao i u prvoj sceni. Lav sada ima kosu kao Ajnš­ta­jn i bajk­erske brkove, kao Lemi iz Motorhe­da. Delu­je prl­ja­vo, zarozano i neured­no. Buda nije niš­ta bolji. Igra ga isti glumac koji igra Oca, ali sada ima dugu belu kosu i bradu, na tragu Vit­mena i Hem­ingve­ja. Kao i u prvom činu, kako sce­na odmiče, tako su likovi pijaniji.

    LAV(ustaje naglo i baca čet­kicu na pod, iz sve snage): A u pičku mater­inu! Ne mogu da slikam više!

    BUDA(smireno, ne presta­jući da sli­ka): Uzbuđen si što ti dolazi drug, to je sve…

    LAV: Jesam… Uzbuđen sam… On je, uz tebe, jedi­ni pri­jatelj kojeg sam ika­da imao… Istovre­meno, vi ste jedi­ni geni­ji koje sam ika­da upoz­nao… Izuzetno sam pro­birljiv kada su pri­jatelji u pitan­ju… Izuzetno!

    BUDA: Iskreno, i ja sam uzbuđen, ovako mator… Ne upoz­na­je se tako veli­ki pisac često… Koliko se dugo niste videli?

    LAV: Deset godina!

    BUDA: Zar toliko? Ponekad pričaš o nje­mu kao da ste juče bili zajedno…

    LAV: Znam, tako se i osećam… A opet… Nekako… Kao da sam ga poz­navao u prošlom živ­o­tu, u snu, u nekakvom magnovenju…

    BUDA: Poz­nat mi je taj osećaj… Isto tako sam se ja osećao kada sam se vraćao u Beograd iz Pariza… Samo što sam se ja vra­tio posle dvade­set godina!

     

    LAV: Nju­jork je još dal­je, pa mu dođe isto…

     

    BUDA: Da znaš…

     

    U tom trenutku čuje se isto, odlučno, snažno lupan­je na vra­ta, kao i u prvom činu. Lav delu­je usplahireno.

     

    LAV(kroz osmeh): Upadaj, namerniče, ko god da si!

     

    Vuk ulazi. Nosi kišo­bran, ode­lo i kra­vatu, kaput i cipele. Glatko je izbri­jan. Raz­li­ka je samo u kosi. Sada je prosed. Zap­ne na pragu i pos­rne. Onda pogle­da u Lava.

     

    VUK: De si, bre, Lave?!

     

    LAV: De si, bre, Vuče?!

     

    Polete jedan dru­gom u zagrl­jaj. Lupa­ju se po leđi­ma. Sme­ju se grohotom.

     

    LAV: Dobro izgledaš! Pravi dingospo!

     

    VUK: Ti… izgledaš… ko…ne-daj-bože!

     

    LAV: Haha-znam! Ej- ovo je Buda, moj vol­jeni men­tor o kome sam ti pričao…

     

    Buda usta­je i pruža Vuku ruku, uz bla­gi naklon.

     

    BUDA: Dra­go mi je. Izuzetno sam počastvo­van. Čuo sam toliko o Vama…

     

    VUK: Takođe. Samo nemo­jte na Vi…

     

    BUDA: Nemoj ni TI.

     

    Sme­ju se.

     

    LAV: Sedi, sedi… (vodi Vuka do kauča).

     

    Lav seda do nje­ga. Buda dovlači stolicu, a onda donosi čaše i flašu vin­ja­ka. Sipa svi­ma i sedne.

     

    LAV: Kako si putovao?

     

    VUK: Ma sve ok…

     

    BUDA: Pa kako je u tom Nju­jorku? Ja sam obišao celu Evropu, ali nika­da nisam sti­gao preko bare…

     

    VUK: Pa… Kako kome… Meni je dobro…

     

    LAV: Čitali smo sve tvo­je romane- geni­jal­ni su!

     

    BUDA: Jesu!

     

    VUK: Hvala.

     

    LAV: A šta je s poez­i­jom? Nisi niš­ta objavlji­vao? Jel je pišeš i dalje?

     

    VUK: Slabo… Ponekad… Za svo­ju dušu… Nema tu para. Kao ni u kratkim priča­ma… To više nikog ne zan­i­ma, nažalost… Samo se romani cene…

     

    LAV: A jebeš pare! Moraš da pišeš poez­i­ju! Ti si, pre sve­ga, pes­nik! Proza je stvar intelek­ta! Poez­i­ja je stvar srca!

     

    VUK: Isti­na… Ali to ne plaća kir­i­ju, jebiga…

     

    LAV: A te za tvo­ju dušu? Jesi doneo neš­to da nam pročitaš?

     

    VUK: Jesam, jesam… Znao sam da ćeš odma da me smaraš s’ tim…

     

    BUDA: Pa daj da čujemo!

     

    VUK: Polako, bre, lju­di… Daj da ja prvo vidim ove vaše slike… I da popi­jem još koju…

     

    BUDA: Odma! (sipa mu vin­jak). Moje nema šta da gledaš… Ja sam svo­je ods­liko… Šta sam ura­dio-ura­dio… Nemam više nikakve ambi­ci­je- kao ti sa poez­i­jom… Ali ovaj tvoj drug je dobar… Veli­ki tal­e­nat, ima sja­jne ide­je… Pokaži mu Lave onu sa debe­lim žena­ma u sauni! I onu sa psi­ma lutali­ca­ma na otpadu! Sja­jne su, sjajne!

     

    Lav donosi dva plat­na koja su bila naslon­je­na na zid i pokazu­je ih Vuku. Led­ji­ma je okrenut pub­li­ci, tako da pub­li­ka ne vidi plat­na. Vuk gle­da očarano.

     

    VUK: Čoveče, pa na ovo bi u Nju­jorku odlepili! Jel’ si nosio ovde po nekim galerijama?

     

    BUDA: Ma ovde niko nema njuh za niš­ta mod­er­no… Ja sam po Parizu živeo ko Bog od sli­ka za koje ovde nisu hteli ni da čuju… “Gospodin” Romanov i slični kur­toni… Zna ga Lav… Takvi su ti svi naši galeristi… Staro­mod­ni, korum­pi­rani… Govnari!

     

    LAV: Ovde pro­laze samo portreti i mrt­va priro­da… Pone­ka istori­js­ka ličnost…

     

    BUDA: I sve­ci! Ikone! To je glav­na fora!

     

    LAV: Aaa, daaa…. Od Svete Petke smo kupili ovaj vin­jak i pljuge!

     

    Sme­ju se. Kuc­nu. Otpiju.

     

    LAV(strese se): Živela Sve­ta Petka!

     

    BUDA: I svi sveti!

     

    Sme­ju se. Lav počin­je da peva refren od “When the saints go march­ing in”. Buda mu se pridružu­je, a onda i Vuk. Sme­ju se.

     

    LAV: Ma, ko ih jebe, bre- ne bi im dao ove slike ni da me preklinju!

     

    VUK: Brate, a što ti ne bi meni dao ove slike da pone­sem za Nju­jork? Upoz­nao sam neke ljude tamo koji se bave time… Nikad se ne zna… Mož­da iza­zovu sen­zaci­ju, jebote…

     

    Lav im sipa po vin­jak. Ćuti. Vuk i Buda ga gleda­ju upitno.

     

    LAV: Vidi, Vuče, brate… Ja znam da su ove slike dobre. Ja znam da pose­du­jem neob­jašn­jiv tal­e­nat. I znam da će se te slike jed­nom proslav­i­ti, ako im ja to dopus­tim… Ali isto tako znam da se to neće desi­ti za mog živ­ota. Znao sam to još od kada nisu hteli da me prime na Akademi­ju, jer nisam imao pare, jer nisam imao veze… Znao sam to još kada su mi razno­razni galeristi gov­o­rili kako bi mi bilo pamet­ni­je da pređem u mol­ere… Kada su me keva i ćale ubeđi­vali da idem leti na more, da crtam tur­iste za neku siću… I jebe mi se. Neću da se proslav­im posle smr­ti. Da se neka uštoglje­na gospo­da bogate na meni… Na mojoj duši… E, ne dam. Ne dam, bre…

     

    Vuk i Buda ćute. Gleda­ju u pod. Odmahu­ju glavom.

     

    VUK: Ne znaš dok ne pokušaš… Šta te koš­ta? Pone­sem ih za Nju­jork, ponudim i čekamo odgovor…

     

    LAV: Koš­ta me živa­ca… Nemam živa­ca više za lažnu nadu… Dos­ta mi je razočaren­ja u živ­o­tu. Znam odgov­or. Odgov­or će uvek biti isti. Dok ne crknem. Samo tada će se odgov­or promeni­ti. Možete Vi da mis­lite kako sam pre­ten­ciozan… Ali zaš­to? Koliko je samo takvih primera u istori­ji? Šta je tu čud­no? Ako sam stvarno dobar- onda je goto­vo nemi­novno da se upra­vo tako odi­gra, zar ne?

     

    Buda im sipa još po jed­nu. Piju.

     

    VUK: Kako hoćeš… Ja sam samo hteo da pomognem…

     

    LAV: Nema potrebe… Ja sam umet­nik, boem… Nemam ženu, nemam decu… Tre­ba mi tek toliko da preživim… A za to će uvek da bude… Jel tako Budo?

     

    BUDA: Za klopu, piće, cig­a­re i tem­pere će uvek da se nađe!

     

    LAV: E to volim da čujem!

     

    Kuca­ju se. Otpijaju.

     

    LAV: Buda mi je prepisao ovaj atel­je tes­ta­men­tom… Ostavio mi čovek atelje!

     

    BUDA: Pa kome ću?! Ja sam gotov za koju god­inu… Nemam ni kuče­ta, ni mače­ta… Ostavi ga posle i ti nekom nes­ret­niku, kad dođe vreme…

     

    LAV: Nego šta ću?! Ej, ajde da zove­mo neke kurve za Vuka?!

     

    VUK: Neka, nemoj, molim te…

     

    BUDA: Što, bre, znaš kakve kurave imamo na lageru…?!

     

    VUK: Ne mogu da jebem kurve…

     

    LAV: Ma ne moraš da ih jebeš- zvaće­mo ih u goste, da se malo zaje­bava­mo s njima…

     

    BUDA: Žen­sko društ­vo nikad nije na odmet!

     

    Buda i Lav se sme­ju. Vuk onako.

     

    LAV: Koje ćemo da zovemo?

     

    BUDA: Zovi Veroniku i Mar­inu! One su tu blizu… A i vole da piju… Ove druge neće hteti da dođu po ovoj kišurini…

     

    LAV(uzima starin­s­ki, fik­sni tele­fon): Koji je broj?

     

    Buda pre­tu­ra po hao­su na stolu. Pron­ađe parče papi­ra sa bro­jem tele­fona. Izdik­ti­ra ga.

     

    LAV: Alo, Veroni­ka?! A ti si Mari­na? Pa imaš isti glas ko mama… Ajde dođite do atel­jea… Imamo neki vin­jak… Imamo i speci­jalnog gos­ta… Jedan moj drug… Iz Nju­jor­ka! Da, da… Iz Amerike, da… Ajde, čekamo vas… Imamo pare! Nor­mal­no da imamo pare- što uvek moraš to da pitaš!?

    Ajde…

     

    Zalupi slušalicu.

     

    LAV: Stižu! E, sad ćeš da vidiš kakve dobre trebe karamo Buda i ja… Keva i ćer­ka. Samo što Buda više voli da kara ćerku, a ja kevu!

     

    BUDA: Ja ih obe bol­je karam- samo da se zna!

     

    LAV: De ih ti karaš bol­je, takav mator?!

     

    BUDA: Ja sam mator, ali se ne ubi­jam od alko­ho­la pre jeban­ja- ko ti! I Alisu sam ti jebo! Što mis­liš da se jebala sa mnom?! Jer sam mno­go lep?

     

    Lav se smrkne.

     

    VUK( tiho, oprezno, zbun­jeno, u nev­eri­ci…): Koju Alisu? Onu tvo­ju staru ribu…?!

     

    LAV: Ma da… I ona se prokur­vala… Navuk­la se na dop. Buda je namamio u atel­je s gramom dopa… Pič­ka! Pičko mato­ra! Nisi morao nju da karaš! Nju nisi morao! Tre­bo sam da ti jebem mater!

     

    BUDA: Meni da jebeš mater?! Pa, ja sam te spa­sio bede! Zato sam je i jebo! Da bi te otr­go od nje! Ej(obraća se Vuku), mala kur­va ga navuk­la na dop, jebe se za dop, a on se zalju­bio u budalu!

     

    VUK(Lavu): Navuko si se na dop?

     

    LAV: To je bilo davno…

     

    BUDA: Pa, davno, zah­valju­jući Budi… Inače bi bilo i dan-danas… Ili bi bio pod zemljom!

     

    VUK: Ne mogu da veru­jem da si se zaje­ba­vo s dopom, bre, brate…

     

    LAV: Dobro, zaje­bi sad to… Daj da čuje­mo neku pesmu…

     

    BUDA: Jeste, u pravu je… Počeće­mo da se pičkaramo… Daj malo poez­i­je, da splasne atmosfera…

     

    Vuk vadi papir­iće iz džepa. Buda sipa vin­jak. Lav pali pljugu. Vuk se nakašl­je. Svet­lo se gasi. Reflek­tor na Vuku.

     

    VUK: Zove se Duo…

    DUO

     

    Bili su duo

    kakav se retko viđa

    zab­o­ravi Buča i

    Sanden­sa

    zane­mari Džegera

    i Ričard­sa

    stvar­ali su besmrtnu

    poez­i­ju i

    nez­ab­o­rav­na platna

    oča­javali za žena­ma i

    pili do besvesti

    bili su grubi

    bili su nežni

    tuk­li su se i

    plakali

    tumar­ali sumnjivim

    delovi­ma grada

    u glu­vo doba

    noći

    ras­palji­vali maštu

    mamuza­li emocije

    niko­ga nisu ostavljali

    ravn­odušn­im

    britkog jezi­ka

    vis­prenog uma

    ključa­jućeg srca

    uvredljivi

    zbog svo­je iskrenosti

    omraženi

    zbog nepotku­pljivosti

    beskom­pro­mis­ni

    otro­vni kao zvečarke

    neu­niš­tivi kao pacovi

    svači­ja savest

    musavi anđeli

    očeru­panih krila

    puni ožil­ja­ka

    teto­važa

    sa pljuga­ma u lobanjama

    željni ljubavi

    sve­ta bez licemerja

    zagledani u visine

    na koje više niko

    ne obraća pažnju

    osuđeni na neuspeh

    ukleti snovi­ma

    spustili su glave i

    zagrl­jeni

    zajurišali na

    zid…

     

    Svet­la se pale. Lav pos­ma­tra Vuka, netrem­ice. Suze mu oči. Obriše se rukavom. Ustane.

     

    LAV: Dođi, brate…

     

    Vuk ustane. Zagr­le se. Buda se sme­je, oduševl­jeno, i aplaudi­ra. U tom trenutku čuje se lupan­je na vra­ta. Buda usta­je, uzbuđeno.

     

    BUDA: Ooo, evo ih devojčice!

     

    Otvara vra­ta. Ulaze Veroni­ka i Mari­na, obučene ko pros­ti­tutke. Izgleda­ju pijano i zarozano. Sme­ju se baha­to. Zap­nu na prag, jed­na pa druga.

     

    VERONIKA: De ste, umet­ni­ci?! Pri­je­ba­lo vam se, a?

     

    MARINA: Nemoj tako, mama- mož­da im samo tre­ba­ju mo-de-li?!

     

    VERONIKA: Po mogućnos­ti NAGI- da ne kažem GOLI!

     

    Svi se sme­ju osim Vuka. Buda pri­gra­bi Mar­inu, Lav Veroniku.

     

    BUDA: Ajde sad lepo da nam kažete, iskreno, ko ima veći kurac- Lav ili ja?!

     

    MARINA: Obo­j­ca imate mali kurac, brzo svrša­vate i loše jebete!

     

    Veroni­ka i Mari­na ciče od sme­ha i kli­ma­ju glava­ma jed­na drugoj.

     

    VERONIKA: Mož­da vam je ovaj Amerikanac bolji jebač? A, Amerikanac?

     

    MARINA: Jel imaš veli­ki kurac, a? Oćeš da me vodiš za Nju­jork ako ti ga dobro popušim?!

     

    Buda je lupi po guzici.

     

    BUDA: Droljice mala!

     

    VERONIKA: Ne diraj mi dete, metuzalemu!

     

    LAV: Ej, ajde svi da se jebe­mo! Da naprav­i­mo orgije!

     

    VERONIKA: Sve može dok imate da platite!

     

    MARINA: Platiće Amerikanac- taj je dono dolare!

     

    Mari­na sedne Vuku u kri­lo. Vuk je odgurne pored sebe, na kauč. Buda pojača­va šan­sone. Veroni­ka počin­je da igra, nez­grap­no, pijano. Lav sipa svi­ma piće. Buda igra sa Veronikom. Lav sedne pored Marine. Mari­na je u sre­di­ni, na kauču, izmed­ju Vuka i Lava. Lav je vata za picu, šapuće joj na uvo. Vuk pali pljugu, ispi­ja vin­jak, gle­da u pla­fon. Buda žvalavi Veroniku, Lav Mar­inu. Mari­na, bez gledan­ja, vata Vuka za kitu iza leđa. On joj odgurne ruku. Mari­na ugrize Lava za usnu i on skoči kao oparen. Drži se za usta.

     

    LAV: Mamu ti jebem, bre, kurvo!

     

    Buda i Veroni­ka presta­ju da igraju.

     

    MARINA: Šta si se usro, ko neka pička?!

     

    Lav joj lupi šamar. Veroni­ka preleti preko sobe i obori Lava na pod. Vuk ih razd­va­ja. Buda drži Mar­inu koja vrišti i psu­je. Lav zavuče ruku ispod kauča i izva­di piš­tolj. Ustane sa poda.

     

    LAV: E, sad ću da vam jebem mater, kurvinu!

     

    VUK: Lave, spusti piš­tolj, nemoj da se glupiraš!

     

    BUDA: Lave, ostavi piš­tolj, to je moj piš­tolj, metak je u cevi, ne zajebavaj!

     

    Lav uper­a­va piš­tolj čas u Mar­inu, čas u Veroniku.

     

    LAV: Ski­da­jte se! Ski­da­jte se do gole kože! Šta čekate, bre?! Skidanje!!!

     

    Veroni­ka i Mari­na ski­da­ju haljine preko glave, polako, nesigurno.

     

    VUK: Brate, ako ne spustiš piš­tolj, odma, ti i ja smo završili…

     

    Lav se pre­mišl­ja. Veroni­ka i Mari­na sto­je u gaća­ma i bru­se­vi­ma, štik­la­ma i zarozan­im, pocepan­im čara­pa­ma. Lav se nasmeje.

     

    LAV: Ajde, bre, šta ste se usrali- zakočen je…

     

    Piš­tolj opali. Svi zaleg­nu na pod. Nikom niš­ta. Počin­ju da se kikoću, svi osim Vuka.

     

    BUDA(kroz smeh): Jesu svi ok?

     

    VERONIKA: Ja sam živa!

     

    MARINA: I ja sam…

     

    Svi se sme­ju, ležeći na podu.

     

    BUDA: Jebaću te u usta ako si mi probušio neko platno!

     

    Svi se sme­ju kao pom­ah­ni­tali. Vuk ćuti. Usta­je, navlači kaput.

     

    VUK: Lju­di, ja ću da vas napustim…

     

    LAV: De ćeš, bre, matori?! Zaje­bava­mo se malo- šta si se nadrko?!

     

    BUDA: Sedi, Vuči­no, sad će gospođe da te oraspolože…

     

    MARINA: A baš si sladak- nemoj da iiiideeeš…

     

    VERONIKA: Ma, pustite, deč­ka, vidiš da nis­mo nje­go­va fela…

     

    Vuk gle­da samo u Lava, netrem­ice. Ne obraća pažn­ju na ostale.

     

    VUK: Otišo sam.

     

    Lavo­vo raspoložen­je splasne. Odjed­nom delu­je umorno i pijano. Gle­da u pod. Sleže ramenima.

     

    LAV: Pa, ajde da te ispratim…

     

    Buda pojača­va muziku. Kurve mu se baca­ju u zagrl­jaj. Počin­ju da igra­ju. Maze mu kosu i bradu, ljube mu vrat. Vuk i Lav ih pos­ma­tra­ju za trenu­tak. Onda krenu ka vra­ti­ma. Vuk iza­đe prvi. Gle­da u nebo s ispruženom rukom. Kiša je sta­la. Lav iza­đe za njim i spotakne se na onaj prag. Padne ispred kuće u bla­to, u baru. Vuk brzo priđe da ga podigne.

     

    LAV: Jebem ti prag…

     

    VUK: Jesi dobro?

     

    LAV(ustajuci uz Vukovu pomoć): Ma dobro sam…

     

    Sto­je jedan ispred dru­gog. Lav je prekriv­en blatom, spada­ju mu pan­talone, izguž­van, rasku­pu­san. Vuk je uglan­can. Gle­da ga sažaljivo.

     

    LAV: Ej, matori… Znaš šta sam teo da te pitam? Da nemaš mož­da neku kin­tu? Samo da kupim fla­jku vin­ja­ka… I pljuge.

     

    VUK(oklevajući): Imam… Imam pare za vin­jak i pljuge.

     

    Izva­di novačanik iz džepa i da mu neko­liko novčanica.

     

    LAV: Ej, hvala ti…

     

    VUK: Nema na čemu… Čuvaj se, Lave. Čuvaj se…

     

    LAV(otpozdravi vojnič­ki, ispružen­im dlanom na sle­poočni­ci): Bez brige!

     

    Sto­je tako i gleda­ju se. Vuk se okrene da pođe.

     

    LAV: Vuče!

     

    VUK(zastane): Kaži?

     

    LAV: Proči­tao sam negde da je Li Po, veli­ki kine­s­ki pes­nik, pravio brodiće od papi­ra na koji­ma je pisao pesme… Onda bi ih zapalio i pus­tio da plove niz reku… Vidiš, on je znao da nije bit­no… Na kra­ju stvarno nije bit­no… Uži­vaš samo dok stvaraš… Sve dru­go je priv­id… Kapi­raš? Var­ka… Laž.

     

    Vuk ga gle­da neko­liko sekun­di. Lav se klati, s ruka­ma u dže­povi­ma. Vuk klimne glavom. I ode.

     

     

     

    MEĐUSCENA

     

    Mrak. Pali se reflek­tor. Obas­ja­va, na sre­di­ni bine, majku i običan, drveni krst, nakri­vo nasađen. Čuju se crkve­na zvona, tiho. Maj­ka je u crni­ni, delu­je skrhano, oča­jno, ali ne plače. U osvetl­jeni deo zako­rači Vuk. Izgle­da isto kao u dru­goj sceni. Obr­gli majku, sto­jeći pored nje. Obo­je zure u krst. Ni nje­mu nije sve­jed­no, ali delu­je više ljut, nego tužan. Grči mu se vilica.

     

    VUK: Tet­ka- Vera… Ne znam šta bih vam rekao, a da ne zvuči glupo… Hoću samo da znate kako sam vam na raspo­la­gan­ju… Šta god mogu da učin­im za vas… Samo recite…

     

    MAJKA: Hvala, sine… Dovoljno si već učinio… I za tet­ka- Veru, i za ovog tvog… dru­ga… nes­retnog… ( Počin­je da plače).

     

    VUK: Nemo­jte, tet­ka- Vera, molim vas…

     

    MAJKA( jeca­jući): Vratiće ti tet­ka- Vera novac za pogreb…

     

    VUK: Molim Vas, to ne dolazi u obzir… Mogu samo ja vama da dam novac, ako za bilo šta zatreba…

     

    MAJKA: Ne tre­ba meni, sine, ni za šta… Sarani­la sam i majku i muža i nesuđenu sna­ju… malu Alisu… i sina jed­in­ca… ( opet plače, bolno).

     

    Vuk je okrene pre­ma sebi, i čvrsto je zagr­li. Krvave su mu oči, na ivi­ci je suza. Briše oči rukavom, dok mu je Veri­na gla­va na grudi­ma. Vera se trese, grče­vi­to, onda prestane.

     

    VUK( držeći je za rame­na, gleda­jući je u oči): Budite jaki. I slo­bod­no mi se obratite, za bilo šta… Od sad sam vam ja kao sin…

     

    MAJKA( tiho, oslobađa­jući se iz zagrl­ja­ja i okrećući se pre­ma krstu, odsut­no.): Hvala, Vuče dra­gi… Koliko te je samo moj Lav voleo…

     

    Vuk se, s grčem na licu, povlači iz svet­losti reflek­to­ra. Maj­ka sto­ji i uzdiše. Onda opet počin­je da cmiz­dri, tiho. Pod svet­lost reflek­to­ra, sa druge majčine strane, stu­pa gospodin Romanov. Izgle­da kako je opisan u nared­noj, trećoj sceni.

     

    ROMANOV: Gospođa- Vera, prim­ite moje najiskreni­je saučešće… Veli­ka tragedija.

     

    MAJKA: Hvala, šefe…

     

    ROMANOV: Hteo sam samo da vam ponudim bolo­van­je, plaćeno, razume se, koliko god da vam je potrebno…

     

    MAJKA: Hvala Vam.

     

    ROMANOV: Mož­da može­mo čak i da sred­i­mo neku pre­vre­menu pen­z­i­ju, ako želite…

     

    MAJKA: Stvarno?! Mis­lite da bi to moglo?!

     

    ROMANOV: Nar­avno, ja poz­na­jem dos­ta uti­ca­jnih lju­di, srediće­mo mi to, niš­ta ne bri­nite… Osećam dužnost da vas se nađem pri ruci u ovim teškim trenucima…

     

    MAJKA: Vi ste divan čovek, gospo­dine Romanov…

     

    ROMANOV: Hm, hvala… Doći ću već sutra kod vas, ako nemate niš­ta pro­tiv? Da vas obiđem, i da poraz­go­varamo o sve­mu… Imam još neke pred­loge, koji bi vam mogli biti zanimljivi…

     

    MAJKA( zbun­jeno): Kakve predloge?

     

    ROMANOV: Mis­lim da će vam se dopasti… Ali sutra ćemo o tome… Nije ni vreme ni mesto… (oči­ma pokazu­je na krst, a zatim neprimereno namigne maj­ci i razvuče usne u neiskren osmeh).

     

    Romanov se okrene pre­ma krstu i ovlaš prekrsti, lev­om rukom, a onda brže-bol­je udalji. Maj­ka osta­je sama pred krstom. Zuri u zemlju. Pono­vo se čuju zvona. Svet­lo se ugasi. Zvona i dal­je zvone. A onda tišina.

     

     

     

    TREĆA SCENA

     

    Kance­lar­i­ja. Nameš­taj proizvol­jan, kance­lar­i­js­ki, poma­lo staro­modan, poma­lo kič. Negde tre­ba da sto­ji nat­pis “GALERIJA ROMANOV” i ispod “Gospodin Romanov, trgo­v­ac umet­ni­na­ma”. Gospodin Romanov sedi za stolom i čita novine. Noge su mu na stolu. Zal­izan je, razdel­jak na sred glave. Ima brkove i naočare. Nosi staro­mod­no, trodel­no ode­lo (sa prslukom i džep­n­im satom na lan­cu). Puši lulu. Igra ga isti glumac koji igra Oca i Budu. Sa radi­ja dopire klasič­na muzi­ka, tiho. Spuš­ta noge sa sto­la, ostavl­ja novine i istre­sa lulu. Podigne tele­fon i okrene nulu.

     

    1. ROMANOV: Vane­sa, done­site mi, molim vas, kafu i konjak…

     

    Vraća se nov­ina­ma. Posle pola min­u­ta Vane­sa ulazi noseći tac­nu sa šoljom, dve čaše i flašom. Vane­sa je obuče­na kao sekre­tar­i­ca. Sukn­ja iznad kole­na, sme­lo raskopčana bluza, mačkasti cvikeri, štik­le. Igra je glu­mi­ca koja igra Alisu i Mar­inu. Sada je plavuša.

     

    VANESA: Izvi­nite što sam zakas­ni­la jutros, gospo­dine Romanov…

     

    1. ROMANOV: Sve ti je oprošteno, Vanesice, dok god mi se obraćaš sa Vi i nosiš tako iza­zovnu garderobu…

     

    VANESA: Jao, dra­go mi je da vam se dopadam, gospo­dine Romanov…

     

    1. ROMANOV(puneći čaše kon­jakom): I dobro je što si donela dve čaše- danas imamo razlog za slavlje!

     

    VANESA(seda na ivicu sto­la): Stvarno?! Šta se desilo?!

     

    1. ROMANOV: Znaš onu babet­inu iz mog komšilu­ka o kojoj sam preuzeo brigu kad joj je sin pan­drkn­uo od droge?

     

    VANESA: Znam… Baka-Vera- što je radi­la ovde ko čis­tači­ca? To je bilo tako ple­meni­to od Vas, gospo­dine Romanov!

     

    1. ROMANOV: Pa, sad, nema to veze sa ple­meni­tošću, da budem iskren… Dogov­or je bio da mi prepiše sinov atel­je, kad umre…

     

    VANESA: Aham… I?

     

    1. ROMANOV: E, pa, kon­ačno je odapela!

     

    VANESA: O, pa to su divne vesti, gospo­dine Romanov! Koliko vre­di taj atelje?

     

    1. ROMANOV: Ah, atel­je je sam po sebi ruina… Više pril­iči autome­haničarskoj rad­nji! Ali uz atel­je, prirod­no, ide i sve što je u nje­mu… Taj njen sin je bio nesh­vatlji­vo darovit… Ostavio je iza sebe bro­j­na plat­na… Nije završio ni sred­nju školu, nika­da nije izla­gao te svo­je radove- nemam poj­ma kako je savladao zanat…

     

    VANESA: Jad­ničak…

     

    1. ROMANOV: Slike su fan­tastične! Nisam hteo da ih izlažem dok mato­ra ne ode Bogu na istinu- kako bih bio sig­u­ran da su samo moje… Već sam najavio izložbu pre­ra­no pre­minu­log geni­ja u današn­jim nov­ina­ma (lupa prstom po nov­ina­ma na stolu). Lju­di obožava­ju takve priče… Mis­lim da imamo novu likovnu zvez­du na pomolu, dra­ga moja Vane­sa… I to jed­nu od koje ćemo moći da se penzionišemo!

     

    VANESA: Moći… da se… pen­zion­iše­mo? Mi? Nas dvo­je?! Zajedno?!

     

    1. ROMANOV(ustajući): Pa, nar­avno, malecka…

     

    Kuc­nu se iz neposredne blizine i otpi­ju. Gospodin Romanov uzi­ma čašu od Vanese i spuš­ta i svo­ju i njenu na desk. Onda joj ski­da naočare i lju­bi je. Okreće je i pre­sav­i­ja preko sto­la. Diže joj sukn­ju, spuš­ta gaćice, otkopča­va šlic i počin­je da je tuca. Grokće neumes­no. Vane­sa sten­je i pon­avl­ja “gospo­dine Romanov, gospo­dine Romanov”. To tra­je dovoljno dugo da je pub­li­ci nepri­jat­no. Zazvoni telefon.

     

    VANESA(stenjući): Da se jav­im, gospo­dine Romanov…

     

    1. ROMANOV: Ni slučajno!

     

    Nas­tavl­ja da tuca. Tele­fon prestane, pa opet počin­je da zvoni. Gospodin Romanov je vid­no uzru­jan, izvlači se iz Vanese i zakopča­va šlic.

     

    1. ROMANOV: Jebem ti tele­fon! Javi se, vidi ko je!

     

    Vane­sa popravl­ja gaćice, sukn­ju i kosu, na brz­inu, pa se javl­ja. Gospodin Romanov seda za sto, pali lulu i sipa konjak.

     

    VANESA: Da? Aha, jeste… Gospodin Romanov je trenut­no zauzet… Pa ne znam kada, moram da pogledam nje­gov ras­pored… Da ga pogledam odmah?! Jako je važno? Aha… Razumem… Sačeka­jte momenat…

     

    Vane­sa pokri­va slušalicu rukom.

     

    VANESA: Neki Vuk, iz Nju­jor­ka… Kaže kako mora hit­no da poraz­go­vara s vama, i to u četiri oka, ne preko telefona…

     

    1. ROMANOV( sum­n­jiča­vo ): Vuk… Iz Njujorka…?

     

    Vane­sa kli­ma glavom. Romanov se ozari.

     

    1. ROMANOV: Pitaj ga jel pisac?

     

    VANESA: Gospo­dine… Tu ste… Da Vi, kojim sluča­jem, niste pisac? Jeste?!

     

    Kli­ma glavom u pravcu G. Romano­va. On joj pokazu­je rukom da ga odmah pozove u galeriju.

     

    VANESA: Gospodin Romanov je upra­vo ušao… Mozete odmah doći, ako želite… Jeste, jeste, to nam je adresa… Za pet min­u­ta? Da, da- dođite… U redu je. Vidi­mo se, prijatno…

     

    Spusti slušalicu.

     

    VANESA: Vi znate ko je taj čovek?

     

    1. ROMANOV: To je naš čuveni pisac koji živi u Nju­jorku! Taj ima para ko bla­ta! A čuo sam da voli slike i skulp­ture… Kolek­cionar! Ako me moj njuh ne vara, Vane­sa, taj dolazi da vidi slike baba-Verinog sina… Proči­to je jutros novine i hoće da kapariše pre izložbe! Sad ćeš da vidiš kako ću da ga izmuzem!

     

    Vane­sa mu oduševl­jeno poleti u zagrl­jaj i polju­bi ga. Obo­je se sme­ju, zlob­no, lih­vars­ki. Čuje se ono isto, odlučno lupan­je na vrata.

     

    VANESA: Odmah!

     

    Romanov zateže kra­vatu i seda za sto. Vadi ogledalce iz fijoke i prover­a­va frizu­ru i zube. Vane­sa čeka pored vra­ta, sa rukom na kvaci. Romanov klimne glavom i ona otvori vrata.

     

    VANESA: Dobrodošli u Galer­i­ju Romanov! Ja sam Vane­sa… Vi mora da ste Vuk?

     

    Vuk joj pruža ruku, bezvoljno. Delu­je smrknu­to. Sada je još više sed i nosi naočare za vid, Klark Kent model.

     

    VUK: Vuk, jeste…

     

    Romanov usta­je od sto­la i pri­lazi mu. Širok, neiskren osmeh, ispruže­na ruka.

     

    1. ROMANOV: Pa to ste zaista Vi! Čast nam je što imamo tako uvaženog gosta!

     

    Ruku­ju se. Vuk ne men­ja izraz lica.

     

    1. ROMANOV: Uđite… Sedite… Vane­sa done­site kafu… Gospo­dine, može jedan konjak?

     

    Vane­sa izlazi.

     

    VUK: Može, dupli…

     

    1. ROMANOV: Haha! Svakako!

     

    Sipa obo­j­ci. Kuc­nu se i otpiju.

     

    1. ROMANOV: Pa, čime smo zaslužili ovakvu čast?

     

    VUK( gle­da ga ble­do ): Kako to mislite?

     

    1. ROMANOV (zbun­jeno): Mis­lim, koji je razlog Vaše posete danas?

     

    VUK: Došao sam da Vas vidim povodom tek­s­ta u današn­jim novinama…

     

    1. ROMANOV: Ah, da… Biće to izuzetno zan­imlji­va izlož­ba… (Snuž­di se. Pro­go­vara tiho.) Taj poko­jni slikar, Bog da mu dušu prosti, Lav, bio je istin­s­ki nesh­vaćeni geni­je našeg doba… Još jed­na mla­da žrt­va te proklete droge… Šta ćete…

     

    VUK: Kako ste vi došli u posed nje­gov­ih radova?

     

    1. ROMANOV(podozrivo): Nje­go­va maj­ka je radi­la kod nas u galer­i­ji… Izuzetno je teško pod­nela sinovl­je­vu smrt… Ja sam se brin­uo o njoj nakon toga, sve dok, pre neki dan, i ona, sirot­i­ca, nije preminula…

     

    VUK: Čuo sam da je pre­minu­la u staračkom domu? Kako ste se onda Vi starali o njoj?

     

    1. ROMANOV( lju­ti­to ): Gospo­dine, nisam mis­lio da sam se ja LIČNO starao o njoj, već sam plaćao troškove staračkog doma…

     

    VUK: I to naj­jef­tini­jeg u gradu?!

     

    Romanov se izbeči. Vane­sa ulazi s tac­nom i kafama.

     

    VANESA: Gospo­do, kafa, šećer, mleko… Želite li još nešto?

     

    Vuk i Romanov zure jedan u dru­gog. Romanov se nakašlje.

     

    1. ROMANOV: To je sve za sada, Vane­sa… Možete se udaljiti.

     

    Vane­sa izlazi poma­lo nadureno.

     

    1. ROMANOV: Ne znam koji je vaš prob­lem, gospo­dine… Ja sam se o stari­ci brin­uo saves­no, našao sam joj se kad nije imala nikog drugog…

     

    VUK: Ali u zamenu za njenu kuću i atel­je njenog poko­jnog sina?

     

    1. ROMANOV: Da li ste vi ika­da bili u toj kući? To je obič­na straćara! A tek atel­je! Dva sa dva! Ko kuti­ja šibi­ca! Ne vre­di pet para!

     

    VUK: Ali zato vre­di ono što je u nje­mu… Zar ne?

     

    1. ROMANOV: Sluša­jte Vi… Poko­jni Lav je imao sreće što je atel­je nasle­dio znalac- znalac koji će se postarati da nje­gove slike, i nje­go­vo ime steknu slavu koju zaslužu­ju! Neko dru­gi bi ih bacio u kan­tu za smeće!

     

    VUK: Mož­da bi poko­jni Lav to više voleo…

     

    1. ROMANOV: Ma, da- kako da ne?! Haha! Nego, šta Vi uop­ste hoćete od mene?

     

    VUK: Došao sam da preuzmem Lavo­va platna.

     

    1. ROMANOV: Kako to mis­lite da ih preuzmete? Ako želite da ih kupite, može­mo da raz­go­varamo o ceni, ali one osta­ju u mom pose­du do izložbe…

     

    VUK: Neće biti nikakve izložbe, Gospo­dine Romanov…

     

    1. ROMANOV( guta kned­lu ): O čemu Vi to?

     

    VUK: Te slike pri­pada­ju meni. Lav i ja smo pri­jatelji iz detinjstva.

     

    1. ROMANOV( otvara fijoku i vadi doku­men­ta): Haha! Pri­jatelji iz det­injst­va! Haha! Vi mora da se šalite, gospo­dine… Ovo ovde je tes­ta­ment gospođe-Vere… Ja sam označen kao nasled­nik njene kuće, i atel­jea njenog sina, koji je po nje­gov­oj smr­ti, pri­pao njoj. Po zakonu, sve što je u nasleđen­im pros­tori­ja­ma, pri­pa­da nasled­niku, osim ako nije naz­načeno neš­to dru­go… Takvih naz­na­ka nema! Pre­ma tome…

     

    VUK (iz unutrašn­jeg džepa kapu­ta vadi papir): A ovo je Lavov tes­ta­ment… Kojim sva svo­ja plat­na ostavl­ja meni… Tet­ka-Vera je na Lavov izričit zahtev sredi­la sa osobljem doma da mi se to pošal­je po njenoj smr­ti. Nije čak ni znala šta se nalazi u pismu…

     

    Romanov uzi­ma tes­ta­ment i čita. Nakašl­je se.

     

    1. ROMANOV: Ja moram da poraz­go­varam sa mojim advokatom o ovome… Nisam sig­u­ran kakve su pravne posledice ove situacije…

     

    VUK: Pošte­dite se toga. Mene zas­tu­pa­ju najbolji Nju­jorš­ki advokati. Nemate nikakve šanse. Slučaj je čist kao suza. Lavov tes­ta­ment je dati­ran daleko pre tet­ka-Verinog kojim Vi raspolažete…

     

    Romanov se zavalju­je u stolicu. Odahne. Počin­je da se smeš­ka. Onda ustane i sipa im po piće.

     

    1. ROMANOV: Pa, dobro, rec­i­mo da ste u pravu… Zaš­to se Vi i ja ne bi uor­tačili… Izlož­ba je već zakazana- biće puno zan­imljivog sve­ta, imućnog… Zaš­to mi ne biste dopustili da posre­du­jem u pro­da­ji, za fer proviz­iju, razume se… Ipak sam se ja brin­uo o nje­gov­oj majci…

     

    VUK: Kuća i atel­je bi tre­bali da nadok­nade vaš trud i vaše troškove…

     

    1. ROMANOV: Dak­le, ne želite moju pomoć?

     

    VUK: Slike nisu na prodaju.

     

    1. ROMANOV: Glu­posti! Sve je na pro­da­ju! Sve! Koliko želite za njih?!

     

    VUK: Gospo­dine Romanov, ovaj raz­gov­or je završen… Molim Vas da mi pre­date plat­na… Nema smis­la da upliće­mo policiju…

     

    1. ROMANOV: Pa, pobogu, šta plani­rate Vi sa tim slika­ma? Držaćete ih na zidu? Sve do jedne?!

     

    VUK: To nije vaš problem.

     

    1. ROMANOV: Ne želite čak ni da zado­voljite moju radoznalost?

     

    VUK: Bojim se da mi ne biste poverovali, gospodine…

     

    1. ROMANOV: Znači tako? Dobro! Samo da znate da se ovo neće tek tako završi­ti! Ja imam ogro­man uti­caj u umet­ničkim kru­gov­i­ma, veze u svim medi­ji­ma… Čeka­jte dok čujete za razlog otkazi­van­ja izložbe! Toliko ću ocr­ni­ti Lavove slike da će posta­ti bezvredne! Moći ćete da obrišete dupe s nji­ma! Pašće u zab­o­rav! U zab­o­rav- kako im i dolikuje!

     

    Vuk ispi­je kon­jak. Nas­me­je se.

     

    VUK: Niste ni sves­ni koliko ste u pravu…

     

    Onda počin­je da se sme­je, nezadrži­vo, dugo, grohotom.

     

    Gase se svet­la. Spuš­ta se plat­no. Na plat­nu kreće film. Crno beli, 8 mm ili neš­to slično- tre­ba da delu­je real­no, doku­men­taris­tič­ki, arhivs­ki. Vuk sedi na obali reke. Pored nje­ga neko­liko smotanih sli­ka. Čuje se tradi­cional­na, drevna, kines­ka muzi­ka, u čast Li Poa. Vuk pos­ma­tra reku. Odmo­ta­va prvo plat­no i počin­je da pravi jed­nos­ta­van brod od nje­ga, kao deca u školi. Kam­era prati sva­ki pokret pravl­jen­ja bro­da. Kad završi, izva­di šibicu i upali ga od gore. Onda ga spusti u reku. Pos­ma­tra kako ga nosi voda, u pla­menu. Odmo­ta­va dru­go plat­no. Rez.

     

     

                                                                              KRAJ