Posljednje proljeće jednog bumbara

Almin Kaplan
Lat­est posts by Almin Kaplan (see all)

    Posljed­nje prol­jeće jednog bumbara

    Admiralu

    Sva Ljubl­jana bila je mokra
    Od kiše
    Što padala je zad­nji put
    U tvo­je zad­nje proljeće

    .
    Ti bio si veći, nego inače
    Nabubrio od vlage
    Dan­i­ma mokar
    Mokrih nogu, mokrih čarapa…

    .
    Bum­bar mokri
    Nabubrio toliko
    Da sve si okolo
    U sve svjetske ćoškove
    Gurnuo
    I svi mi – postas­mo ćutljive stvarčice

    .
    Iz cipela, zad­njih put
    U Sara­je­vu laštenih
    (hon­o­rarom što su ti ga
    kao sadaku udjelili)
    Proviri­vao ti je sub­ot­nji jutarnji
    Nije matine­ja – rekao si
    nju bih samo na srce privio
    nekret­nine su to što iz mojih cipela viri

    .
    I vje­tar, zad­nji put, tada piri
    I naši jas­tučići dimni
    Mlade lis­tove ljubl­jan­skih topola
    Ninaju
    A ti im svo­jim piskav­im plućima
    Pje­vaš uspavanku
    I polako se
    I sam
    U san
    Osipaš

    .

    ..
    .
    Ski­ca za pjes­mu o Bosni

    .
    ***

    Mene je moja maj­ka rodi­la bosa
    I nad mojom glavom smokva
    Drhti k’o ded­i­na ruka

    .
    Meni je Bosna lokva
    U koju sam skočio
    Dok otac je – s komši­jom ročio:

    .
    O mrgin­ji­ma, o plugu
    Što ušao je
    .….….……u našu
    .….….….….……grudu

    .
    Mene je moja maj­ka rodi­la bosa
    I meni je Bosna lokva
    U koju sam skočio

    .
    Da poš­tra­pam ovo malo sunče­vih zraka

    .

    ***
    Meni je Bosna lokva
    U kojoj su moje noge pokisle

    .
    Do članaka
    I niš­ta više

    .

    ***
    Ima Bosna i more
    U kojem Bosan­ci plaču svo­je more

    .

    ***
    A i to more
    Val­ja se od zore do zore

    .
    I njeno tije­lo na obali
    Val bali

    .

    ***
    Meni je Bosna mora
    Iz koje bježim

    .
    Od koje se – k’o od
    stiro­po­ra – ježim

    .

    ***
    Mene je moja maj­ka rodi­la bosa
    I meni je Bosna lokva

    .
    U koju sam uskočio
    Da poštrapam

    .
    Ovo malo sunče­vih zraka

    .

    ***
    Mene je moja maj­ka rodi­la bosa
    I nad mojom glavom kao smokva

    .
    Drhti ded­i­na ruka
    Kao kišo­bran od ovoze­maljskih muka

    .
    (Kao mukobran)

    .

    ***
    I meni je Bosna… I meni je rosa…
    I meni je bosa… I meni je Bosna –
    Hipo­drom gdje se vječi­to utrku­ju vječi­ti miši.

    .
    I gdje su pub­li­ka zrikav­ci… Te vječne tetke.
    Što pre­meću prostih rečeni­ca retke.
    I od njih vezu goblene…

    .

    ***
    Meni je Bosna tetka
    Od mojih majke i oca

    .
    neu­da­ta sestra.

    .

    .

    .