Skepticizam kao izvor

Eva Lipska
Lat­est posts by Eva Lip­s­ka (see all)

    .

    .

    Eva Lip­s­ka, piše poez­i­ju, prozu, drame, tek­stove za krakovs­ki kabare „Podrum kod ovnona“ i za rok grupe. Nije pri­padala nijed­noj književnoj grupi ni pravcu, iako je kri­tičari svrstava­ju u Novi talas. Dobit­nik je najprestižni­jih poljskih i svet­skih književnih nagra­da. Pre­vođe­na je na četrde­se­tak jezi­ka. Čest je gost najpoz­nati­jih fes­ti­vala u sve­tu. Deb­ito­vala je 1967. Neke od njenih pes­ničk­ih zbir­ki su: Sti­hovi (1967), Ovde se ne radi o smr­ti  već o belom svilenom kon­cu (1982), Garder­o­ba tame (1985), Stipendisti vre­me­na (1994), Ja (2003), Negde drugde (2005), Njut­no­va pomorandža (2007), Dra­ga gospođo Šubert (2012), Ljubav, dra­ga gospođo Šubert (2013). Oba­jvi­la je i više izb­o­ra svo­je poez­i­je, koje je uglavnom sačin­javala sama. Nalazi se u svim antologi­ja­ma savremene poljske poez­i­je, u zemlji i inos­transtvu. Kod nas su je pre­vodili Petar Vujičić, koji ju je uvrstio u svo­ju antologi­ju Savre­me­na poljs­ka poez­i­ja (1985), dok je Bis­er­ka Rajčić objav­i­la sledeće zbirke njene poez­i­je: Stipendisti vre­me­na (1998), Ja (2004), Negde drugde (2006), Njut­no­va pomorandža (2008), Pažn­ja: ste­penik (2009), Odjek (2011), Dra­ga gospođo Šubert (2013).

    .

    .

    Vaše prvo sećanje? 

    .

    Miris kuhin­je iz det­injst­va: kolač sa makom.

    .

    Vaša prva pes­ma? (O čemu, kada, gde, da li ste je sačuvali?)

    .

    Moja prva pes­ma je bila objavl­jen­ja u lokalnim nov­ina­ma. Nije bila dobra u pogle­du kvalite­ta. Bila je prože­ta egzis­ten­ci­jal­is­tičkim mis­li­ma, usaml­jenošću i osećan­jem poli­tičke otuđenosti.

    .

    .

    Istori­js­ka ličnost sa kojom se identifikujete?

    .

    Leonar­do da Vinči. Renen­sansni čovek: pisac, slikar, arhitek­ta, muz­ičar, matem­atičar, pronalazač… Svi mogući tal­en­ti u jed­nom čoveku. Pravi san!

    .

    .

    Da li Pol­jaci još uvek dama­ma ljube ruke?

    .

    Sve ređe i ređe…

    .

    .

    Kako izgle­da kul­tura sećan­ja danas u Poljskoj? Čega se Pol­jaci najradi­je seća­ju? Koje istori­jske slike najčešće bira­ju kada žele da pred­stave sebe? Da li su soci­jal­izam i komu­nizam u pot­punos­ti nestali iz kul­ture sećanja?

    .

    .

    Vlast bira ono sećan­je koje joj je potreb­no za sprovođen­je sop­stvene ide­ologi­je. Ono nema nikakve veze sa poš­to­van­jem iden­tite­ta. Mis­lim da ne može­mo pričati o kolek­tivnom pamćen­ju Pol­ja­ka. Ono zav­isi od soci­jalne grupe, inteligen­ci­je, kul­ture, nasleđa i sl. Komu­nizam je nes­tao zau­vek. Soci­jal­izam se često pois­toveću­je sa komu­niz­mom, ali ja se nadam da će se usko­ro u Poljskoj pojav­i­ti nova Soci­jal­is­tič­ka par­ti­ja koja će se oslan­jati na tradi­ci­ju Poljske soci­jal­is­tičke par­ti­je osno­vane 1892.

    .

    .

    Kakav je odnos u Poljskoj danas pre­ma književnici­ma disiden­ti­ma iz prošlosti? Da li se uzdižu, da li su zaboravljeni…?

    .

    Danas više nema disidentskih pisaca i nada­j­mo se da ih neće biti ni u budućnos­ti… Disidents­ki pis­ci iz prošlosti su poz­nati i dal­je i zapamćeni, takođe, i zbog knji­ga koje su kas­ni­je objavljivali.

    .

    .

    U pes­mi „Čvo­rak“ kažete: „Ne isplati se inve­sti­rati u poez­i­ju. Raču­na­ju se sili­ci­jum. Zla­to. Mož­da još nekret­nine.“ Da li sma­trate da je to dom­i­nan­tan odnos danas pre­ma poez­i­ji svu­da? Imate li uti­sak da se čovečanst­vo udal­ja­va od poez­i­je? Da li kap­i­tal proždire umetnost?

    .

    U pitan­ju je ironič­na pes­ma. Danas je u celom sve­tu viso­ka kul­tura često gur­nu­ta u stranu.

    .

    .

    Kak­va je situaci­ja sa izda­van­jem knji­ga u Poljskoj? Da li je bilo bol­je neka­da kada je izdavač­ka delat­nost bila sub­ven­cionisana od strane države ali i držana pod kon­trolom od strane države?

    .

    Nekad je bilo mno­go teže. U prošlosti, morali ste da čekate neko­liko god­i­na pre nego što bi vam knji­ga bila objavl­jen­ja. Takođe, veo­ma često se morali da se borite sa cen­zurom. Ali, kada bi knji­ga najzad bila objavl­jen­ja, bila bi zapaže­na od strane kri­tike i komen­tarisana. Danas, svako može da objavi knjigu. Sem velik­ih izdavača, pos­to­je i mali. Knji­ga se, takođe, može objav­i­ti i na inter­en­tu. Nažalost, medi­ji više nisu zain­tereso­vani za objavlji­van­je prikaza objavl­jenih knji­ga ili nji­hovih kri­ti­ka. Ono što je važno je prof­it a prof­it uvek donosi dru­go­razred­na lit­er­atu­ra. Srećom, pos­to­ji neko­liko izdavača koji se ne plaše da ulože u kvalitet­nu poez­i­ju, prozu ili eseje.

    .

    .

    A kak­va je situaci­ja kada je u pitan­ju tzv. pre­vodi­lač­ka pro­duk­ci­ja? Koliko se pre­vo­di beletris­ti­ka, poez­i­ja? Da li je situaci­ja bila bol­ja neka­da ili sada?

    .

    Uvek smo imali izvrsne pre­vo­di­oce. I u prošlosti i danas. Širom sve­ta. To je zaista izuzetno. Na kra­ju, morate da volite književnost određene zeml­je da biste je prevodili.

    .

    ,

    Prva zbir­ka vam je objavl­je­na kada ste imali tek 22 godine, da li je danas mladim pes­nici­ma i pisci­ma u Poljskoj teže da objave prvu knjigu ili lakše?

    .

    Imala sam sreće što je moja prva knji­ga bila dobro dočekana od strane kri­tike. Danas, vašu knjigu može da objavi sva­ki izdavač ili da je objavite na inter­en­tu koji je postao ogrom­na vir­tu­al­na izdavač­ka kuća.

    .

    .

    Da li u Poljskoj još uvek pos­to­je neza­v­is­ni knjižari?

    .

    U Poljskoj je sve man­je i man­je knjižara, nažalost. Ali još uvek pos­to­je neza­v­is­ni knjižari, bib­liofili. Volela bih da knjižara nema tako malo. Knjižare ne tre­ba da budu samo pro­davnice knji­ga, već i mes­ta oku­pl­jan­ja auto­ra i mes­ta gde se ost­varu­je kon­takt auto­ra i pis­ca. Tako je bilo u prošlosti. Neka­da su knjižare imale veo­ma važnu ulogu u književnom životu.

    .

    .

    Kak­va je situ­raci­ja kada je u pitan­ju književ­na kri­ti­ka u Poljskoj? Pos­to­ji li još uvek?

    .

    Knjžev­na kri­ti­ka je danas u krizi. Osim toga, kri­tičari mogu da objavlju­ju radove samo u mal­im knjževn­im časopisim. Više ne pos­to­je književni časopisi široke zastupljenosti.

    .

    .

    Da li je post­mod­er­na sa svo­jom rel­a­tivizaci­jom sve­ga i skep­ti­ciz­mom donela neš­to dobro književnos­ti i poli­tičkom životu?

    .

    Skep­ti­cizam je izvor svih velik­ih dela. Meni je veo­ma bliska kartez­i­jan­s­ka filo­zofi­ja. Her­man Hese je jed­nom rekao: „Razmišl­jaj skep­tično, delaj optimistično.“

    .

    .

    Šta mis­lite, kada će presta­ti ratovi?

    .

    Nikad.

    .

    .

    Šta je to ljubav?

    .

    Ljubav dolazi pre sve­ga. Pre poli­tike, religi­je, ide­ologi­je… Ona je naj­važni­ja u životu.

    .

    .

    .

    Raz­go­var­ali Enes Halilović i Dani­jela Jovanović

    .

    .

    .

    .

    .