.
.
Proleće leto jesen zima
.
Olistala su koplja
pobodena u mlado stablo breze
Tuje na vetru
ko korali u moru
lelujaju
Gole krošnje
ko uslikane munje
Cakli se led na snegu
po kome hodam
kao div
.
.
Mikelanđelova smrt
.
Zaspao
na skelama.
I u mraku
postoje boje.
I bojovnici.
Iz ruke nad dubinom,
sa četkice,
kaplje boja i oslikava
stope vernika.
Brat Juda nudi
svoje talire.
Avelj je zaspao
u visini.
.
.
Sokratova smrt
.
U tom trenutku,
kao i u mnogim nemim u životu,
izgledaš kao običan sedi starac,
u tom poslednjem trenutku,
izgledaš kao običan starac,
mnogim nemim u tvom životu,
izgledaš slabo, starče,
izgledaš u tom trenutku
baš kao starac
nedostojan otrova.
.
.
Arhimedova smrt
.
Vidi!
Oko mu skače
iz jednog kruga u drugi!
Zemlja drhti
Gledaj!
Zaneo je i nas
zanesen i sam!
Pesak se kruni
Znaj!
I nas čeka sada
isto što i njega!
Krugovi
kao mir i duh
kao vreme i znanje
Pokvareni
Rasparčani
Prekinuti izlazom.
.
.
Auto-put
.
Gledam; odavde gde sam,
lepo se vidi:
kako mi mladi starimo,
i kako ne postajemo ništa.
Nekad su se duhovi jagmili
da im se ime negde upiše.
Sad hodamo asfaltiranim auto-putem sa x traka,
paralelno, jedni pored drugih,
mašemo preko metalne ograde,
srljamo nezadrživo ka horizontu.
Ako ikad, svet je danas ravna ploča
preko čijeg ruba svi, u kolonama, padamo.
.
.
IV) Smrt
.
Ptica brižno gradi kolevku od perja i novina.
Tiho, u senovitom uglu, i noću, bez svedoka,
ona telom greje svoja sićušna, neoplođena jaja.
Mada predodređena da u sebi skriju pokret,
ona ipak nisu dovoljno sitna
da se u njih ne bi mogla uvući smrt.
.
.
Epitaf
.
Ne dolazite mi na grob!
Ne volim da mi neko
stoji nad glavom.
.
.
Izabrala Danijela Jovanović
