Smrti

Milan Dobričić
Lat­est posts by Milan Dobričić (see all)

    .

    .

    Pro­leće leto jesen zima

    .

    Olista­la su koplja
    pobo­de­na u mla­do sta­blo breze

    Tuje na vetru
    ko korali u moru
    lelujaju

    Gole krošn­je
    ko uslikane munje

    Cak­li se led na snegu
    po kome hodam
    kao div

    .

    .

    Mike­lanđelo­va smrt

    .

    Zas­pao
    na skelama.

    I u mraku
    pos­to­je boje.
    I bojovnici.

    Iz ruke nad dubinom,
    sa četkice,
    kaplje boja i oslikava
    stope vernika.

    Brat Juda nudi
    svo­je talire.

    Avelj je zaspao
    u visini.

    .

    .

    Sokra­to­va smrt

    .

    U tom trenutku,
    kao i u mnogim nemim u životu,
    izgledaš kao običan sedi starac,
    u tom posled­njem trenutku,
    izgledaš kao običan starac,
    mnogim nemim u tvom životu,
    izgledaš slabo, starče,
    izgledaš u tom trenutku
    baš kao starac
    nedos­to­jan otrova.

    .

    .

    Arhime­do­va smrt

    .

    Vidi!
    Oko mu skače
    iz jednog kru­ga u drugi!

    Zeml­ja drhti

    Gledaj!
    Zaneo je i nas
    zane­sen i sam!

    Pesak se kruni

    Znaj!
    I nas čeka sada
    isto što i njega!

    Kru­govi
    kao mir i duh
    kao vreme i znanje
    Pokvareni
    Rasparčani
    Prek­inu­ti izlazom.

    .

    .

    Auto-put

    .

    Gledam; odavde gde sam,
    lepo se vidi:
    kako mi mla­di starimo,
    i kako ne posta­je­mo ništa.
    Nekad su se duhovi jagmili
    da im se ime negde upiše.
    Sad hodamo asfalti­ran­im auto-putem sa x traka,
    para­lel­no, jed­ni pored drugih,
    maše­mo preko met­alne ograde,
    srl­jamo nezadrži­vo ka horizontu.
    Ako ikad, svet je danas rav­na ploča
    preko čijeg ruba svi, u kolona­ma, padamo.

    .

    .

    IV) Smrt

    .

    Pti­ca brižno gra­di kolevku od per­ja i novina.
    Tiho, u sen­ovit­om uglu, i noću, bez svedoka,
    ona telom gre­je svo­ja sićuš­na, neo­plođe­na jaja.
    Mada pre­do­dređe­na da u sebi skri­ju pokret,
    ona ipak nisu dovoljno sitna
    da se u njih ne bi mogla uvući smrt.

    .

    .

    Epitaf

    .

    Ne dolazite mi na grob!
    Ne volim da mi neko
    sto­ji nad glavom.

    .

    .

                                                                             Izabrala Dani­jela Jovanović