Svetlost na dnu

Stanislav Li
Lat­est posts by Stanislav Li (see all)

    .

    .

    ***

    .
    nikako da se setim
    svog pravog lica,
    samo maske…

    .

    .

    ***

    .
    sen­ka me
    prati neodstupno…
    verni sluga!

    .

    .

    ***

    .
    zaran­jam nekad
    u dubinu života,
    svet­lost na dnu!

    .

    .

    ***

    .
    nad stepom je izašao
    stidljivi tamnoputi mesec…
    to je Azija!

    .

    .

    ***

    .
    pastir sam reči…
    moj bič je ljubav!
    moja hrana — stih!..

    .

    .

    ***

    .
    niče­mu ni nalik
    boja let­njih oblaka…
    lice neveste!

    .

    .

    ***

    .
    poez­i­ja leta..
    nad pol­jem suncokreta
    vili­ni kon­ji­ci kruže!

    .

    .

    ***

    .
    što man­je čitam,
    to vatreni­je pišem…
    „nepotreb­ne“ stihove!

    .

    .

    ***

    .
    razmis­li o životu,
    šta je u nje­mu zaista
    vredno…

    .

    .

    ***

    .
    zbog čega se pišu stihovi,
    zbog čega čitaju…
    razume li ko?

    .

    .

    ***

    .
    kud god da kreneš
    sve jed­no ćeš stići Bogu…
    jer On je početak!

    .

    .

    ***

    .
    pos­to­ji li reč
    koja može da izrazi
    svu lep­o­tu sveta?..

    .

    .

    ***

    .
    svet­lost u zamci
    olu­jnog vetra…
    tako se rađa haiku!

    .

    .

    ****

    .
    s vrho­va gora
    vidiš kako su zaludna
    ljud­s­ka nadanja…

    .

    .

    ***

    .
    i koji se mole
    i koji se u sebe uzdaju
    deca su Njegova…

    .

    .

    ***

    .
    lis­tići klena
    zvončićima
    svet­la zvone!..

    .

    .

    ***

    .
    kad daješ
    posta­ješ bogatiji!
    siro­mašt­va se plaši…

    .

    ***

    .
    ne kaži — Učitelju!
    dugo se učim i sko­ro da
    niš­ta ne znam…

    .

    .

    ***

    .
    udario sam po strunama
    drevnog instrumenta…
    o, eho vekova!

    .

    .

    ***

    .
    kada bih patnji
    bio pot­puno lišen…
    o, to bi bila kazna!

    .

    .

    ***

    .
    napiši haiku
    i moći ću da sudim
    o tvom umu…

    .

    .

    ***

    .
    od tih stihova
    napisanih davno, miris
    tvo­je kose…

    .

    .

    ***

    o, kako je lako na duši,
    hijerogli­fi leta
    pišu se od jutra!...

    .

    .

    ***

    .
    sunce je oslepelo
    i skri­lo se iza oblaka…
    let­nje jutro…

    .

    .

    ***

    .
    stara vrba
    prsti­ma grana miluje
    vodu rečnu!…

    .

    .

    ***

    .
    sve su samo snovi,
    cilj lutan­ja mojih
    u živ­o­tu zemnom!

    .

    .

    ***

    .
    u prošlom životu
    da li si bio čovek
    kakvog od det­injst­va sanjaš?…

    .

    .

    ***

    .
    „knjigu živih“, -
    zbirku stihova
    s radošću pišem…

     

     

                                                      Sa ruskog Vladimir Kolarić

    .

    .

    .

    .

    .