Boris Milivojević

Šta je u nama?

.

.

.

Boris Milivojević, rođen 1971. u Zemunu. Išao u OŠ Svetozar Miletić. Pohađao glumu u Dečjem dramskom omladinskom studiju pri RTB. Svirao klavir i kontrabas. Pevao u horu. U desetoj godini počeo da se bavi glumom. Služio JNA. Završio Fakultet dramskih umetnosti. Igrao u svim beogradskim pozorištima. Potpisao više od pet stotina kompozicija. Igrao u šezdesetak  filmova i serija.

.

.

Prva slika iz detinjstva?    

Plavi lavor u kojem sam se kupao i plavo ćebe sa belim tufnama.

.

Kao dete niste voleli?

Nisam voleo da me šišaju. Nisam voleo spanać i zelje, a sad volim.

.

Bajka kojoj se vraćate?

Sve bajke volim, čitam ih, ali pratim i u video i audio formatu. Jedva čekam da krenu nastavci Avatara.

.

Kako ste zakoračili u glumu?

Komično. Hteo sam da budem pevač, deca pevači su bili na šestom spratu, a ja sam otišao do petog dokle je išao lift, jer su mi rekli do kraja. Tako sam upao u glumce, a ne u pevače.

. 

Koliko je Vaš otac uticao na Vaše prve glumačke korake?

Podržavao me da radim ono što volim. Govorio mi je, kad sam promašio sprat, da mogu biti pevač ili glumac, svejedno. Otac je pisao, pokušao je da upiše glumu, imao najbolji pismeni, ali nije pokušao da upiše dramaturgiju.

.

Sport?

U detinjstvu mi je dobro išao fudbal, ali nije mi se dopalo to što mora iz sve snage da se trči.

.

Po čemu pamtite Gidru?  

Imao sam jedanaest godina kada sam snimao sa njim. Uvek je bio vedar, na snimanju je uvek bilo veselo. Najviše me radovalo kad smo lomili tanjire u petom nastavku Žikine dinastije. Polomili smo brdo tanjira i čaša. Sećam se i Čkalje, Pavla Vujsića, Milana Srdoča, svi su bili i veliki ljudi i veliki glumci. Nema više jakih likova ili više takvi nisu potrebni ovom društvu.

.

Sećanje na Bekima?

Bekim Fehmiju, moj omiljeni glumac, pričao je da su on i Burduš bili prva podela za Kuma. U tom Kopolinom Kumu krenuli su sa probama, Bekim je igrado Majkla, a Burduš Vita Korleonea; međutim, tada je u Jugoslaviji bili fenomenalno. Burduš je rekao kako ne može svako jutro da ide na probe, kako ne zna engleski. Burduš je isfolirao da je bolestan i kako treba da ide nazad, u Jugoslaviju. Za njim je krenuo i Bekim koji je već radio u inostranstvu. Naši glumci su bili prva podela za Kuma. Da su oni igrali, možda bi mi danas više radili u Hiolivudu. Eh, da je Tesla krenuo da naplaćuje svoje izume, gde bi sada mi bili?

 

Ko će se setiti da reprizira 16 puta Bojan?  

To možda sada nije in, deca ne žive kao što smo mi tada živeli… Tada su klinci imali neke druge probleme, dosta toga se promenilo. Ne bi bilo loše da se pojavi neki novi Bojan.

.

Gde ste dali najviše?

Imam nekoliko uloga koje smatram dobrim ostvarenjima, imam manji broj uloga sa kojima sam zadovoljan u potpunosti. To prepoznajem po tome kako se osećam na snimanju. Ne mogu da izdvojim. Za mene je gluma uvek bila igra. Radovao sam se novom radu. Zanimljivo je da istražujemo šta je u nama. Zabavan je taj posao. Što se uspešnije zabavimo – to će i gledaoci bolje doživeti našu igru.

.

Muzika koja Vas je uznemirila?

Rage against the machine. System of u Down. Uznemirila me ta muzika i probudila. Govori o ozbiljnim problemima današnje civilizacije sa kojima se treba izboriti.

.

Selo?

I otac i majka su došli sa sela. Ja sam kupio kuću pored Beograda kada je to moglo da se uzme za sitne pare. Življenje u gradovima delovalo mi je nehumanije u odnosu na življenje u selu gde si u prirodi. Čoveku je potrebna tišina i dodir sa biljkama. Sadio sam grožđe i paradajz. Ali, kada imam posla, ne stižem da se posvetim biljkama.

.

Poezija?

Ne čitam poeziju koliko bi trebalo. Probao sam neku modernu poeziju… Ne znam puno pesama napamet. Ne mogu se pohvaliti da poznajem pesnike.

.

Među jezicima koje ne govorite, koji Vam je najmilozvučniji?

Ruski.

.

Grad koji želite posetiti?

Petrograd. Lisabon. Ima ih još.

.

Kakve glasine kruže o Vama?

Morao bih malo da se raspitam.

.

Kurosava?   

Imam desetak Kurosavinih filmova, a sve sam odgledao; najzanimljiviji su mi bili Snovi.

.

Felini?     

Amarkord pre svega. Sladak život. Kabrijine noćiAmrakrord sam gledao bar pedeset puta.

.

Markes?    

Pukovniku neka ko da piše. Sahrana velike mame.

.

Koji lik biste želeli da igrate?

U glavi su mi Cezar i Ričard treći.

.

Praštate li?

Praštam, uglavnom.

.

Tražite li da Vam se prašta?

Tražim.

.

Koja knjiga Vas čeka na noćnom stočiću?

Tako je govorio Zaratustra. Ja bosiljak sadim, meni Fridrih Niče.

.

.

                Razgovarao Enes Halilović

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.


Boris Milivojević

Rođen 1971. u Zemunu. Išao u OŠ Svetozar Miletić. Pohađao glumu u Dečjem dramskom omladinskom studiju pri RTB. Svirao klavir i kontrabas. Pevao u horu. U desetoj godini počeo da se bavi glumom. Služio JNA. Završio Fakultet dramskih umetnosti. Igrao u svim beogradskim pozorištima. Potpisao više od pet stotina kompozicija. Igrao u šezdesetak filmova i serija.

Sva prava zadržana © 2016-2017 Eckermann ISSN 2466-3220 (Online)