.
.
.
Iz dnevnika 2010. g.
Ona zna da će biti odsutna
Iz svog svakodnevnog života,
Bar na nekoliko dana.
Otputovaće
I zaključaće ga dva puta.
Za svaki slučaj.
Zamoliće susetku
Da ga zaliva svaki drugi dan.
Istisnuće vazduh iz grožđanog srca
I leteti
Kao onda u snu.
.
***
.
Kraj je maja
Jabuka tek sad cveta
Ovde
slojevi narendanog voća
preliveni agdom
zasuti prahom i cimetom
tu bih da kutim
da sanjam
da kažem jug
da mesečarim leti
gledam
odbleske na lišću
Tako je stiglo
pismo
sa rukama –
tako je slovo
bilo na latici.
stolistak
ahilea
popravljanjem lica pravi rane
ničim potrebne
kruženje ideje i vode
prirode i sunaca
stolistak
voli ne voli
i piše da čeka
iako ne čeka
i šalje pozdrave
duvanjem u vazduh
stolistak
kao da je starina
časna i vitka
koja samo još jedan posao
ima da obavi iako
mnogo duša čeka na njega
da budu napojene i site
stolistak
a kako ga objasniti
njim
citirati list po list
iste snove i
o snove
udahnuti
stolistak
ja te čekam
uveče završiš
sve što se od tebe očekuje
da stigneš
stolistak
izuješ cipele
hodaš na prstima
ubediš me da si dobro
da je umor neprimetan
stolistak
ne verujem da mogu dalje
ne sigurno sama
sve je to od tih trava
i mladosti
koje nikada više neće biti
ne onakve
stolistak
i ne treba mi takva
čuvam grozničavo
ono što neću čuti
bar ne u pravom obliku iz svojih usta
ne nije ono pomišljeno
stolistak
na bremenite dane
odgovoriti dilemom
ima li moja istina pravo
da bude sakrivena pred neudostojenima
istine
stolistak
prekrij moje ime
moju kosu moje vino
pred neznalicama
stolistak
ili stradati jer horde
nasrću ne umeti
udahnuti njihov način
i onda viteški krojiti
ono što ostane od lica
stolistak
od istine kose duha i nežnosti
od snova i osnova
podupreti sebe
stolistak
.
.
.
.
.
