Avantura još uvijek traje

Igor Isakovski
Lat­est posts by Igor Isakovs­ki (see all)

    Igor Isakovs­ki je rođen 19. 09. 1970. godine u Skopju, Make­doni­ja. Završio je studij Svjetske i kom­par­a­tivne književnos­ti Sveučil­iš­ta Ćir­i­la i Metodi­ja u Skopju. Mag­istri­rao u Cen­tru za Europske studi­je (Rodovi i Kul­tura) u Budimpešti.

    Objavio je knjige : Pis­ma , roman, 1991; Crno sunce, pjesme, 1992; Eksploz­i­je, trud­na mje­seči­na, erup­ci­je, priče, 1993; Vulkan — Zeml­ja — pjesme, 1995; - Nebo , pjesme, 1996; Blues gov­or­ni­ca, jako kratke proze, 2001 , 2006 ; Pješčani sat, priče, 2002;Duboko u rupi, pjesme, 2004; Pli­van­je u praši­ni, roman, 2005,Blues gov­or­ni­ca II, 2006. i CD-ROMove: M@Pa, 2001. i Baby­lo­nia, 2004. Neke nje­gove pjesme i priče su objavl­jene u više od pet­naest zemal­ja. Pre­min­uo u Sko­plju 2014. godine.

    Gospo­dine Isakovs­ki, pred­stavite čitaoci­ma Eck­er­man­na časopis Ble­sok. Recite nam kak­va je posećenost saj­ta, koliko imate stal­nih sarad­ni­ka i kako se Ble­sok finansira?

    Ble­sok je formi­ran mar­ta 1998, i u zad­njih dese­tak god­i­na pos­jećenost se stal­no uveća­va: danas imamo po oko 1000 jediničnih pos­je­ta dnevno, a pos­je­ti­o­ci otvore negdje između 6000 i 7000 stran­i­ca sa našim sadrža­ji­ma. Broj stal­nih surad­ni­ka je dese­tak. Ble­sok se uglavnom finan­cira preko donaci­ja, ali i preko uslu­ga koje nudi­mo našim stal­nim i novim kli­jen­ti­ma: diza­jn, pripreme za štam­pu, web diza­jn, konzultaci­je, prijevodi…

    Koliko je Ble­sok uspeo da pred­stavi make­don­sku kulturu?

    Ide­ja je bila (i još uvi­jek jeste) pred­stavi­ti make­don­sku kul­tu­ru što većem bro­ju lju­di i insti­tu­ci­ja, pri tom koris­teći najnovi­je medi­je. U tom smis­lu, preko Ble­sokovih raznih pro­jeka­ta, mi smo usp­jeli uspostavi­ti stal­nu komu­nikaci­ju s osoba­ma i insti­tu­ci­ja­ma dil­jem svi­je­ta, što nam — između osta­log — omoguću­je da uvi­jek imamo rel­e­vantne i svježe mater­i­jale, zan­imljive i kvalitetne knjige i autore.

    Koliko za Ble­sok znači čin­jeni­ca da je prvi web časopis za književnost u Make­doniji? Da li je bilo teško na početku, kada Inter­net nije bio uvažen kao danas, uputi­ti pisce u značaj objavlji­van­ja na mreži?

    Pri­je bih rekao da je bilo teže uputi­ti insti­tu­ci­je u pojam elek­tron­ičkog objavlji­van­ja. Od dobi­van­ja dozv­ole, pa sve do apli­ci­ran­ja kod raznih fon­do­va. S druge strane, neki od tadašn­jih ured­ni­ka Ble­so­ka nisu niti imali raču­na­lo niti su se njime koris­tili. Sjećam se da je Bogomil Đuzel na pro­mo­ci­ji prvog bro­ja Ble­so­ka ponio pjes­mu istip­kanu na pisaćoj maši­ni, u kojoj je pitao i sebe i pub­liku gdje ćemo stići svi mi — i Ble­sok, i autori, i književnost uopće. Ispa­lo je da i on danas radi na raču­nalu, da je čitan­je s mon­i­to­ra sasvim uobiča­je­na stvar. Ble­sok je, inače, prvi web časopis ne samo u Make­doniji, već i u čitavoj Istočnoj i Južnoj Europi. Bilo je zan­imlji­vo, bila je avan­tu­ra, i još uvi­jek traje…

    Recite nam neš­to o pro­jek­tu Babiloni­ja? Koliko je Babiloni­ja poz­na­ta u književn­im kru­gov­i­ma, koliko je korišće­na nje­na baza tek­sto­va? Kada je pokrenut taj pro­jekat i čija je ide­ja? Da li je Babiloni­ja finan­si­js­ki isplativa?

    Baby­lo­nia je pro­jekt koji na jed­nom CD-ROMu donosi 130 e‑knjiga, od kojih je sva­ka na bar dva jezi­ka. Ukup­no je 35 različi­tih jezi­ka, što otpri­like oprav­da­va moju ide­ju da se u jed­nom medi­ju postave temelji nove Kule Babilonske. Imam uti­sak da je pro­jekt pril­ično poz­nat i da se lju­di njime često koriste. Ovom utisku dopri­nosi i čin­jeni­ca da često dobi­vam mejlove u koji­ma autori pita­ju kada bi iza­šla Baby­lo­nia II. Što je, ipak, teško pitan­je, poš­to sam odlučio da ne počin­jem s radom dok ne nađem dovoljno nova­ca za tak­vo neš­to, poš­to me je Baby­lo­nia zaista koš­ta­la puno, a nije vrati­la ni polovicu uloženog. No, to je bila moja ide­ja, koju sam počeo početkom 2002. i ipak sam veo­ma zado­vol­jan kako je sve ispalo.

    Opišite nam književni živ­ot u Make­doniji. Koliko su sta­bilne izdavačke kuće? Da li drža­va u dovoljnoj meri stim­uliše časopise? Koliko su posećene pro­mo­ci­je knjiga?

    Drža­va stim­uliše časopise u okviru svo­jih ide­ja i mogućnos­ti. Stim­uliše, najčešće, malo i nikako. S druge strane, val­ja znati i da u Make­doniji pos­to­je 60-ak štam­panih časopisa, što je broj pre­v­e­lik i za puno veće zeml­je s većim tržišn­im kapacite­tom. Pro­mo­ci­je knji­ga su pos­jećene rel­a­tivno dobro, ali ne kao ranije.

    Kakvi su tiraži domaćih pisaca u Make­doniji? Da li pis­ci dobi­ja­ju hon­o­rare za knjige?

    Tiraži domaćih pisaca su isti kao i tiraži stranih pisaca, znači od 400 do 1000 prim­jer­a­ka. Nar­avno da pis­ci dobi­ja­ju hon­o­rare za knjige.

    Da Vam ponude funkci­ju min­is­tra za kul­tu­ru u Vla­di Make­donije da li biste je pri­h­vatili? Šta bi bili Vaši prvi koraci u tom ministarstvu?

    Nikako ne bih to pri­h­va­tio: sve dok je kul­tur­na poli­ti­ka ove zeml­je daleko ispod poli­tikanst­va i merkatilne poli­tike, ja nemam što tamo traži­ti. A, kada (ako) se stvari prom­jene, onda opet ne bih imao što tamo traži­ti, poš­to ću moći na miru radi­ti svoj posao.

    Koliko pratite književne pri­like u drugim delovi­ma bivše SFRJ? Ako se ne varam Ble­sok ima ispostavu u Hrvatskoj — istoimenu izdavačku kuću.

    Ne, varate se pot­puno: Ble­sok nema svo­ju ispostavu izvan Make­donije, niti u Hrvatskoj pos­to­ji izdavač­ka kuća pod tim imenom. Uko­liko se ja varam, netko će tre­bati odgo­varati za neau­tor­i­zo­vano korišten­je Ble­sokovog ime­na. Inače, s zado­voljstvom pra­tim novi­ju književnu pro­duk­ci­ju, ne samo iz bivše SFRJ, već općen­i­to. To mi je posao.

    S obzirom da ste objavlji­vali poez­i­ju, priče i romane, recite nam na koju stranu Vas sada odvlači nagon pisan­ja. Da li pripre­mate neki rukopis za štampu?

    Ne pripremam niš­ta za štam­pu, mada puno pišem. Najviše pjesme. Već su tu dvi­je man­je ili više gotove pjes­ničke knjige, no nemam neku poseb­nu želju objav­i­ti ih. Još uvi­jek ne.

    Koja je najbol­ja pes­ma napisana na make­don­skom jeziku? Da li Vam je teško da se izjasnite?

    Nar­avno. Uvi­jek. Kako je rekao moj brat Josip, kada sam ga zamo­lio da mi da spisak 10 svo­jih omil­jenih knji­ga, “Gdje će mi duša?!” Bol­je da ne odgo­varam, poš­to želim da mirno spavam, a ne da mi se javl­ja­ju pjesme koje nisam izabrao za “najbol­je”.

                                                                                                        

                                                                                                           Raz­go­varao Enes Halilović 2006. godine

    .

    .

    .

    .