Male pesme

Alehandra Pisarnik
Lat­est posts by Ale­han­dra Pis­arnik (see all)

    NA SVOJU GODIŠNJICU

    Pri­mi ovo moje lice, nemo, tog pros­ja­ka primi.
    Pri­mi ovu ljubav koju od tebe prosim.
    Pri­mi ono što je u meni a što si zapra­vo ti.

                                                                 Iz knjige Radovi i noći

    .

    .

    LJUBAVNICI

    cvet
    nedaleko od noći
    moje nemo telo
    otvara se
    tananoj neod­ložnos­ti rose

                                                              Iz knjige Radovi i noći

    .

    .

    TRAŽITI

    Nije glagol već vrtoglav­i­ca. Ne ukazu­je na rad­nju. Ne znači ići nekome u sus­ret već ležati jer neko ne dolazi.

                                                                                                                                                      Posthum­no

    .                                                                                                                                                         

    .

    .

    OVE NOĆI NA OVOM SVETU

    ove noći na ovom svetu
    reči sna det­injst­va smrti
    nikad nije to što se želi reći
    rod­ni jezik hoće da uškopi
    jezik je organ saznanja
    poraza svake pesme
    uško­pljene sop­stven­im jezikom
    a to je organ ponovnog stvaranja
    ponovnog saz­nan­ja i prepoznavanja
    ali ne i uskrsnuća
    neče­ga nalik poricanju
    mog hor­i­zon­ta mal­doro­ra sa kučetom
    a niš­ta nije obećanje
    sred iskazivog
    što jed­nako je laganju
    (sve što se može reći je laž)
    osta­lo je tišina
    samo što ćut­n­ja ne postoji

    ne
    reči
    ne vode ljubav
    dovode odsutnost
    ako kažem voda, hoću li piti?
    ako kažem hleb, hoću li jesti?

    ove noći na ovom svetu
    čudesna li je tiši­na ove noći
    ono što se deša­va sa dušom koja se ne vidi
    ono što se deša­va sa umom koji se ne vidi
    ono što se deša­va sa duhom koji se ne vidi
    odak­le dolazi ova zav­era nevidljivosti?
    nijed­na reč nije vidljiva
    senke
    viskozne oda­je u koji­ma se krije
    kamen ludila
    crni hodnici
    sve ih obiđoh
    oh, ostani još malo među nama!

    moje lice je ranjeno
    moje prvo lice jednine

    glatko pišem nožem podignu­tim u mraku
    pišem kako što kazujem
    apso­lut­na iskrenost i dal­je bi bila
    ono pot­puno nemoguće
    oh, ostani još malo među nama!

    oštećen­ja reči
    dok se isel­java­ju iz hra­ma govorenja
    saz­nan­je među nogama
    šta ura­di sa darom polnog opštenja?
    oh, mrt­vaci moji
    poje­doh ih zagr­c­nuh se
    dos­ta mi je toga što mi je tako dosta

    zakukul­jene reči
    sve klizi
    ka crnoj rastvorljivosti

    a mal­doro­vo kuče
    ove noći na ovom svetu
    gde sve je moguće
    izuzev
    pesme

    gov­orim
    zna­jući da nije o tome reč
    uvek nije nikad reč o tome
    oh, pomozi mi da napišem naji­zlišni­ju pesmu
    koja ne vre­di ni za to
    da bude bar bezvredna
    pomozi mi da pišem reči
    ove noći na ovom svetu

                                                                 .

                                                                 Iz knjige Male pesme

                                                                Pre­vod sa špan­skog i beleške o autoru: Sil­vi­ja Mon­ros Stojaković.