Njiva — Nišan

Rade Tanasijević
Lat­est posts by Rade Tanasi­je­vić (see all)

    .

    .

    .….Na grani­ci atara sela Konat­i­ca i Dražev­ca nalazi se turs­ki nišan. Najpre je sta­jao u obali visoko postavl­jen. Na nje­gov­oj istočnoj strani nalazili su se ure­zani zrakasti znaci, solarni sim­boli. Vre­menom su počeli da blede i da zaras­ta­ju kao ožilj­ci. Sada se jed­va poz­na­ju. Bager koji je potkopo­vao obalu potkopao je i nišan,  i tako se našao  uzdužno na sre­di­ni puta. God­i­na­ma je tako sta­jao, a onda je pre­mešten tik uz obalu našeg iman­ja. U vreme turske vlasti selo u čijem bi ataru bio ubi­jen turs­ki zvaničnik bilo je osuđeno na repre­sal­i­je i plaćan­je velike globe. Otud je  telo ubi­jenog Turči­na položeno na među. Ostavl­ja­jući ovce da blagu­ju špar­tali smo prstići­ma po vidljivim znaci­ma na  kamenu krečn­jaku. Znali smo da dole leži Turčin sa svo­jom zlat­nom sabljom, kopljem, mož­da i sa zelenom zas­tavom na kojoj su pol­umesec i zvez­da. Pri­bo­javali smo se  pri prvom sum­raku da tuda dogo­ni­mo ovce. Nišan je sporo stario, sem liša­je­va na sev­er­noj strani, zbrin­ut u samoj obali, u pro­leće bi zaras­tao u travu macu i visoku kuku­tu, s jeseni se belasao i bio je vidan izdale­ka. Zbil­ja. Ko leži tamo? Nikad neće­mo saz­nati. Spomenik se neće nikad sam usprav­i­ti, a naš strah da će Turčin usta­ti iz gro­ba i početi da nas vija svo­jom krivom sabljom nes­tao je. O onome što se zna­lo, gen­eraci­ja­ma se ćuta­lo. Da li se radi o junačkom delu, osveti ili pljač­ki. Ne zna se. A nišan ćuti.

    NIŠAN

    skončan kra­jem
    A
    trajem

    u prah stišan
    A
    nišan

    ćut­njom večit
    A
    rečit

    crno počet
    A
    dočet

    glasom belim
    A
    svelim

    krilom cval­im
    A
    palim

    .

    .

    .

    .

    .