Povest beščašća

Ana Stišović Milovanović
Lat­est posts by Ana Stišović Milo­vanović (see all)

    .

    .

    .

    (Enes Halilović: Ako dugo gledaš u ponor, Alba­tros, 2016)

    .

    .….U romanu Ep o vodi (sa pod­naslovom „Mitološ­ki vodič do potopa i nakon nje­ga“), Halilović je ograničio hrono­top na vek i na grad, ali je mitološ­ki diskurs otvo­rio kapi­je zaumne prošlosti, u kojoj se, nužno, kri­je kli­ca budućeg vre­me­na i inte­gralnog sve­ta. Roman počin­je epi­l­o­gom, jer dobar pripovedač bira home­rovs­ki pos­tu­pak pripovedan­ja, večnu for­mu­lu uzbudljive naraci­je: naj­važni­je se kaže na početku.

    .….I kako to biva kod pisaca sa ozbiljnom inten­ci­jom i defin­isanom poet­ikom, Halilovićev  Ep o vodi je  jed­na od kari­ka ulančanih ide­ja, koje autor ispisu­je, u različitim for­ma­ma, u prethod­nim i budućim deli­ma. U središ­tu romana, u skrivni­ci povesti o Gradu i odbrani grad­skog bede­ma (a to je, reći će Borhes, jed­na od četiri moguće lit­er­arne teme), Halilović anticipi­ra i svo­ju buduću priču:

    .….Gledahu Pazarci s Bede­ma- a ni slu­tili nisu da će, na tom Bede­mu, na kome su mno­gi živ­ote dali, mno­go god­i­na kas­ni­je biti kuća imenom javna…(Ep o vodi)

    .….Na svetlim mes­ti­ma neg­dašn­je ple­meni­tosti, pojavlju­je se skra­ma beščašća; iz lep­og će nići rugob­no, a čovek se, uron­jen u sveopš­tu efe­mer­nost, tru­di da shvati smisao, koji mu uporno izmiče.

    .….Novi roman Ene­sa Halilovića, Ako dugo gledaš u ponor,  kren­uo je ovim davno osmišl­jen­im putem potrage.

    .….Pono­vo je fenomen pros­to­ra i vre­me­na sve­den na grad i na pola veka, a otvoren ka uni­verzal­nom. U sve­tu ojađenom, beke­tovs­ki ogol­jenom do kosti, u naselju Eroz­i­ja, gde nema ni travke, ni drve­ta, gde se greh nosi kao talog predačke krvi, ili se udiše kroz kužni vaz­duh gramzivosti i samoljubl­ja, stasava­ju lju­di deter­min­isanih sudbina.

    .….Pripoveda­ju o tom sve­tu, naiz­menično, Nejra Bugarin i Sipac, pro­fe­sor filosofije.

    .….Pro­fe­sor Sipac gov­ori o sebi, kratko gov­ori, i ja kucam nje­gove riječi, a ja gov­orim o sebi – moje kazi­van­je je duže, i pro­fe­sor kuca ovo što kazu­jem. On gov­ori o sebi on, ja gov­orim o sebi ja.

    .….Nejra Bugarin, ni za šta kri­va, nosiće proklet­st­vo preda­ka: zlomis­li i kletve, kojom je davno oduzet razum netom dove­de­noj nevesti, a Nej­ri­na maj­ka će se, edipovs­ki otečenih gležn­je­va, nakazno kre­tati kroz živ­ot. Otac Nejrin, začet u ratu, u nedo­ba, u gre­hu, kada su vojske ostavl­jale tragove rušen­ja i krvi, brani se od jalovog i na banal­nost sve­denog živl­jen­ja, čita­jući Pla­tona i Lajb­ni­ca, Kan­ta i Aristotela.

    .….Otac bez ruku, mati goto­vo bez nogu – ta okrn­jenost bića, minus-pris­ust­vo celine, par­a­dig­ma je sveko­like pat­nje Haliloviće­vih juna­ka. Nejra će zau­vek osta­ti gal­ad­na: i hle­ba, i ljubavi, i smislenosti.

    .….Biće u priči, ipak, pon­a­jviše onih, koji su, u sti­can­ju mater­i­jalnog, izgu­bili inte­gral­nost ljud­skosti: nema­ju duše ni uma, a ion­ako smut­na vre­me­na, pretvo­rili su u čarst­vo beščašća. U nje­mu će najpre i najviše stra­dati slabi i neza­štićeni; u nje­mu je sebe izgu­bi­la i Nejra Bugarin.

    .….Nejrin sagov­ornik, pro­fe­sor Sipac, sa dubokom egzis­ten­ci­jal­nom jezom, pos­ma­tra ljude, koji jedu zeleni, a baca­ju crveni parada­jz, sma­tra­jući ga trulim: on je vođen saz­nan­jem da se u nje­gov­om nar­o­du sup­stan­ca prekrasnog ukusa i mirisa vodi kao trulež; da se sve ljud­sko, nedovršeno i nepot­puno, liša­va dozre­van­ja u logo­su i smis­lu, da sveopš­ta trulež obesmišl­jenih duša, posta­je mera stvari. Svake godine sa svo­jim učenici­ma, pro­fe­sor odlazi na groblje i kopa sebi raku. Da bi bio sig­u­ran, da će, za mnošt­vo nje­gov­ih umnih ili duhovnih umi­ran­ja, biti dovoljno grobova.

    .….Pro­fe­sor brine o Nejri, sklan­ja­jući je od Gra­da, od zlih lju­di, koji su joj poniš­tavali biće. Nejra će pro­fe­soru darovati povest o sebi, a on će sve što je ona ispričala, zao­de­nu­ti  u sop­stvenu kontemplativnost.

    .….Sučel­java­ju se, tako, dve istine – srodne, ali i opo­nentne:  Priča pro­fe­so­ra Sip­ca je rasu­ta, a moja je priča pro­su­ta, kaže Nejra.

    .….Živ­ot­na priča, Nej­ri­na, pisana proživl­jenom pat­njom, nat­u­ral­is­tič­ka je i zas­trašu­juća  sli­ka jednog doba, jednog Gra­da (i svih grado­va), povest zloči­na, nasil­ja, beščašća; vre­me­na kada se sve mog­lo kupi­ti, a niš­ta se nije mog­lo stvoriti; faus­tovskog doba, kada su se duše i živ­oti pro­davali iz nužde, ili obesti. Ta priča jeste pro­su­ta, dirlji­va kao bis­tra voda, koju netom zamu­ti blat­na buji­ca jalove egzistencije.

    .….Pro­fe­sor kazu­je rasu­tu priču, jer se nje­go­va per­cep­ci­ja živ­ota oslan­ja na raz­grana­to, pouz­dano sta­blo vekovi­ma građene filosofske smis­lenos­ti. Škr­ta, pre­ciz­na i metaforič­na, filosof­s­ka isti­na se kreće u jed­nakim okvir­i­ma, kao i ova prva, prag­matič­na. I Nej­ri­na i Pro­fe­soro­va misao hoda­ju po istoj stazi, u istom žil­iš­tu su se uko­re­nile, pokušava­jući da objasne sve što oko i um sagle­dava­ju. Ali, filosofi­ja nije živ­ot sam, niti se čul­nim i telesnim može nado­mesti­ti beskra­jni pros­tor ljudske misli.

    .….Haliloviće­va inten­ci­ja nije u zago­varan­ju ili odbrani jedne od ovih kon­cep­ci­ja. U tome je vred­nost  autorskog pos­tup­ka: Enes Halilović je odlučio „da se apstrak­ci­ja odene u meso, u dobar provod­nik bola“, po lep­oj reči I.V.Lalića.

    .….Izves­no, ovaj roman će dati slo­bo­du svakom čitaocu, da ga per­cepi­ra u žel­jenom ključu: kao crnoproznu, nat­u­ral­is­tičku povest jednog nedo­ba; kao hroniku varoši, koja pre­ras­ta u sveopš­tu sliku aktuelne društvene dekaden­ci­je; kao aut­en­tičnu, ličnu povest žene u muškom sve­tu; naj­posle, kao filosof­s­ki bedek­er kroz ontološ­ka traganja.

    .….Ne tre­ba, ipak,  izgu­biti iz vida naj­važni­ju ide­ju: potra­ga za smis­len­im biti­san­jem je, kako to ničeovs­ki kaže autor, bor­ba sa čudoviš­ti­ma, divovi­ma i demon­i­ma; ishod borbe je uvek neizves­tan, ali se u zasluge bro­ji sva­ka stopa savladane praznine.

     .

     .

     .

    .

    .