O autoru Alehandra Pisarnik
(Alejandra Pizarnik, Buenos Ajres 1936 – Buenos Ajres 1972) rano je počela da piše poeziju. U Parizu je početkom šezdesetih godina prošlog veka drugovala sa tako podsticajnim četvrtima Grada svetlosti toga doba kao što su Hulio Kortasar, Andre Pjejr de Mandijarg, Oktavio Pas i Rosa Ćasel. Prevela je na španski Antonina Artoa i Anrija Mišoa, između ostalih. Privlačilo ju je delo francuskih simbolista, posebno Artura Remboa i Stefana Malarmea, a držala se i lirizma starijeg zemljaka Antonija Porkije. Po povratku u Buenos Ajres dobila je Gugenhajmovu i Fulbrajtovu stipendiju te je otputovala za Njujork. Kad se sa tog puta vratila u rodni grad posvetila se isključivo pisanju, i tako sve do tog jednog vikenda kad je iz psihijatrijske bolnice puštena kući, gde je ta pesnikinja noći, senki i kamena popila pedeset tableta barbiturata.
Vidi sve članke autora Alehandra Pisarnik →
