| INSTANT ECKERMANN – ČEDOMIR LJUBIČIĆ | ||
| Čedomir Ljubičić rođen 1969. godine u Beogradu. Piše poeziju, prozu i književnu kritiku. Do sada objavio zbirke poezije: “ Benzinska Draperija“ (1994) , „Ideolog Svetlosti“ (1997) , “ Neronove Šibice“ (2003) i romane : “ Pošast u gostinskoj sobi“ (2002) i “ Iguanopolis“ (2005). Uskoro mu iz štampe izlazi zbirka poezije : “ Ponoćni izveštaji“ i knjiga priča : “ Krvni pritisak i tanga gaćice“ .
Živi i radi u Beogradu. |
 |
|
| Prvi put sa knjigom?
Veoma rano me je obuzela magija čitanja. Prva knjiga koju sam pročitao bila je „Mali Princ“ . Osjećaj prvog objavljivanja? Uvek se trudim,koliko mogu, da ne podležem opštim mestima. Ponekada je to, naprosto, nemoguće. Ipak,držeći taj prvi primerak svoje prve knjige telom su prostrujali radost, nadanja i zabluda sa odloženim rokom naplate. Za ili protiv nagrada? U uslovima opšte razgradnje suštinskih vrednosti , nagrade su više stigma nego priznanje kojim se laureat može podičiti. Nagrade su potrebne uz postojanje društvenih vrednosti koje će nagradu verifikovati kao respektibilno dostignuće pisca ili bilo kog drugog umetnika. Ništa novo neću reći kada kažem da se najveća inflacija nagrada desila na polju književnosti. Društvena angažiranost pisca? Društvena angažovanost pisca je neophodna , na ovaj ili onaj način. Poželjna i opasna, istovremeno. U stanju je da stvori lažnu sliku o sebi-samom piscu i još pretvorniju onima koji ga gledaju, slušaju.i čitaju. Bolja strana te angažovanosti ogleda se u dobrima do kojih, samo kao pisac, najčešće ne dolazi. Društvena angažovanost piscu potrebna je u onoj meri u kojoj može pomiriti dve suprotnosti : angažmansku presiju i plodotvornu usamljenost. Cenzura i autocenzura? Sloboda javnog izražavanja je vrednost koja bi trebala da zaokruži misao o blagodetima i posledicama javno izgovorene ili napisane reči. Ono što truje i stvara probleme ne treba objavljivati. Daleko od toga da ne treba pokrenuti polemiku kada za to postoje razlozi koji u odredjenom trenutku zatalasaju javnost. Brisanje napisanog,takodje je deo pisanja. Naj knjiga? Odgovoriti na ovo pitanje a ne pobeći od subjektivnosti,nemoguće je kao što je i meni nemoguće izabrati samo jednu jedinu knjigu. Meni najdraže knjige su : “ Zapisi iz mrtvog doma“ , “ Obećana Zemlja“ , “ Kapija Pobede“ , „Derviš i Smrt“ , „Heroj na magarcu“ ,“Post Ofis“… Da ste Šeherzada šta bi se sa Vama dogodilo 1002. noći? Verovatno bi i te noći gubio na kladionici. Sekularizam, kapitalizam, komunizam, globalizam ili kozmopolitizam? Kosmopolitizam je,po mom uverenju, najracionalniji okvir za minimiziranje neprirodnih medjuljudskih antagonizama. Šta za Vas predstavlja pionirska zakletva? Paradigmu verolomstva. Dopunjavate Božanstvenu komediju. Koga u pakao, koga u raj? Iz pakla pod hitno izvući Frančesku,Paola i Odiseja. Papu Nikolu III ostaviti tamo gde jeste. Sa živim kandidatima je lakše. Velikoj većini piše na čelu ,gde će.Već sad. Najveći pjesnik svih vremena je? Zašto? Šekspir. Zato “ Što znamo šta jesmo ali ne znamo šta možemo biti“. Opravdavate li Vertera? Nijedno samoubistvo ničim se ne može opravdati. U pupku prolaznosti ima dovoljno mesta za strpljenje smrtničkih bolova. Iz percepcije književnih razloga za uobličavanje zadate tragičnosti, Verter je samo jedan oblik odbrane od zaraznih klica poraznih oblika svakodnevlja. Postmoderna ili fantom postmoderne? Postmoderna je “ davala golove i iz nemogućih pozicija“ ali nije imuna ni na autogolove. Fantomi su brzi a često se ne mogu izbeći, ma koliko se trudili oni koji žele da spreče još jedno iznenadjenje. Vjerujete li u prokletstvo pisanja? Duboko verujem u ukletost pisanja. Užasavam se mistifikacija ali od ove, koja to možda i nije, ne mogu da pobegnem u ružičasti svet racionalnog i tek tako olako kažem : “ Ma, to su gluposti“. Definitivno, uklet je narod književnički. Šta je stvarni razlog Hasanaginicinog odbijanja posjete ranjenom mužu? Gnev nad muškim poimanjem postojanja. Ko je najveći lik kog je svjetska literatura ikada dala? Rodion Raskoljnikov Pristajete li na svoju smrt (po Bartu)? Ne znam zašto ali bezrezervno verujem Leonardu da Vinčiju: “ Dobro ispunjen život uvek je dug.“ Sreli su se Euripid, Molijer, Ibzen i Becket. Sta pricaju? O Miodragu Bulatoviću Književni klanovi – avet ili nužnost? Apsolutni sam protivnik književnih klanova i mislim da je njihovo postojanje uzročnik mnogo dubljih nesreća i podela. Primitivno je i palanački to, uglavnom, interesno zbijanje uz njuške sličnih i što je još gore,duboko zakopavanje unutar svojih rovova. Prihvatate li negativnu kritiku? Negativna kritika ako je dobronamerno izrečena često je korektiv koji upućuje na spoznaju sopstvenih grešaka. Prihvatam je i razložno upućena mnogo mi je draža nego izrazito glupa floskula izrečena uz kiseo osmeh : “ Lepe su ti pesme.“. Toga se gadim . U kom dijelu dana najčešće pišete? Najčešće pišem u poslepodnevnim satima. Kome biste oduzeli Nobelovu nagradu za književno st ? Koliko je velika odgovornost na onima koji dodeljuju Nobelovu nagradu, još veća bi bila na onima koji je oduzimaju. Zato se ne bih bavio tim poslovima. Vi ste Eckerman, pa sta pitate Getea? Gospodine Gete, Šta je čovek koji prezire maštu? |
||
