Poezija

Džep

X

Kao mali išao sam unaokolo, kao jazavac
zalutao sam pod kuću.
Noću sam preturao okolo
danju sam ležao mirno i tumačio
korake na stepeništu,
intonaciju u razgovoru.

Svaki put kad silazim u podrum
osluškujem krckanje sopstvenih koraka
zagledam u uglove koje lampa ne osvetljava,
tamo jazavac pomera senke
kopa mračne tunele i mrko
gleda one što prolaze.

Moja porodica ima krv jazavca u žilama.
Deda je izrezao slike
kralja, ministara i predsednika.
Jedan kraj drugog svi vise u poljskom WC-u
Godine su prošle dok nisam shvatio
da te slike služe da se obrišeš.

.

XXXI

Kad sam bio dete pratio sam sekundaru
kao dete išao sa rukama na leđima
ukrug po sobi.

Odjednom otkrih da sam odrastao
van mesta gde se kao mali skrivah.

Iz satnog mehanizma iskoračio sam u drugi.
Odbacio sam to dečje od sebe i sa noge na nogu
prebacio težinu kao dedin sat.

.

VIII

Kad sam bio mali jezik mi je zapao u usta.
Čak i danas mogu ponavljati reči koje niko ne razume.

Neka tišina leži ispod, spakovana
kao tovar koga se ne mogu osloboditi.

Paprat na stolu povija se nasuprot vetru.
Kad se smrači stojim u gledam van.

.

XXV

Sneg pada preko trave, preko oborenog stabla
na ivici šume.
Svet izgleda kao jazavac koji mirno stoji.

Izbor iz knjige Grevlingvariasjonene (2011). Izbor i prevod sa norveškog: Marko Vuković

author-avatar

O autoru Hokun Evreos

Norveški pjesnik, rođen 1974. godine. Objavio je tri knjige pjesama: "Avstaden mellom hus" (2008), "Grevlingvariasjonene" (2011) i "Kjærlighet er den Ting" (2014), te knjigu za djecu "Brune" (2013) za koju je dobio nagradu "Nordisk Råds Barne- og Ungdomslitteraturpris".

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *