.
.
Čega se plašite ?
Života.
Šta je Vaša najveća nada?
Da će se pronaći lijek protiv smrti.
Kome vjerujete?
Onome koji mi se ne kune i ko me gleda u oči dok mi govori.
Kako su Vas prihvatili pisci u Luksemburgu?
Nisu me ni prihvatali, nametnuo sam se.
Vaša najbolja knjiga?
Ima ih puno, puno… Neke mi ne izlaze iz glave. I kad pod busen legnem one će živjeti u mojoj glavi: Hadži Murat, Don Kihot, Prokleta Avlija, Ram-bulja, Lovac u raži, Dveri od oraha, a od savremenih zasigurno roman Ako dugo gledaš u ponor neće lako izblijediti iz moga sjećanja.
Kuda ide Evropa?
Strah me da nije na putu za p. m.
Šta poručujete čitaocu?
Čitaj, ali se ne laćaj olovke poslije prve pročitane knjige. Čitaj i pamti!
Ko je Vaš najbolji prijatelj?
Nije lako detektovat najboljeg, ali sigurno da postoje određeni za kojima bih u vatru skočio. Jedan od njih je i Safet Sijarić.
Šta cijenite kod Vaših neprijatelja?
Hrabrost da djeluju protiv mene.
Kome dugujete izvinjenje?
Eh… Griješilo se. Da je to moguće izvinio bih se svojim roditeljima što nisam bio bolji prema njima. Iako sam se trudio da budem dobro dijete i dobar sin.
Vaš najveći strah iz djetinjstva?
Požar.
Kako zamišljate budućnost?
Ne znam ni hoće li je biti. Čovjek čini sve da uništi planetu. Nevesela je, nažalost, budućnost naše djece. Zatrovana je predrasudama, malograđanštinama, osvetama, jadima…
.
Omiljena pjesma?
Ima ih bezbroj i ne mogu odvajati ni jednu, da se ne naljute ostale… Ali – navešću: Bistra krv od Sinana Gudževića.
Gdje biste voljeli da odete?
Kod brata u Ameriku. Ali i na Kubu. Doduše, puno putujem – ispunjam sebi želje.
Ko Vas je razočarao?
Mnogi.
Čemu služi korektnost?
Da bi uočili nekorektnost.
Šta je najbolja igračka?
Ljubav.
Čemu služe književni festivali?
Kako kom. Uglavnom da se pisci iskažu, pohvale…
.
Kome reći Ne?
Nacionalistima, primitivcima…
Poznata knjiga koju niste pročitali?
Uliks. Više puta pokušavao i najdalje dogurao do 74. str. I jedino što sa, upamtio je kada onaj kaže kako voli da uči ljude jer tada i sam najviše nauči.
Čega se stidite?
Stidim se nekih svojih javnih istupa. Možda su bili nepotrebni.
Čemu služi tišina?
Da se bolje čuje.
.
.
.
.
.
