Denis Čokić

Lajk&Šer

.

.

…..Idemo prvo do Kize na gajbu, znači na sat vremena, posle do Trenda, ma da, iskuliraćemo lagano, doći će Ana i Hana, pričao sam s njom danas, s Anči, da, dva puta bre, tri sata smo razgovarali, znam da je ne znaš, kapiraš, ali mi smo bliski, ma da bre, baš bliski, nije to mnogo, drugarski jebote, ne brini, čoveče, ma kakvi dosadno bre, Kiza je zmaj, pričaću ti kasnije, jeste, ma šta pričaš, spontano sve, dogovorili smo čitavo veče i noć, kulijana, poznajem celu ekipu, da, kapiraš, nema  greške, znam ih bre godinama, blejali smo prošli vikend zajedno, i pretprošli, jeste, da, biće super, mora da bude super, bre. Sve sam dogovorio, kapiraš, znam, da, ne zajebavaj, pusti me s tim fazonima, slušaj me, slušaj me bre, ona je glavni organizator, čoveče, sve znam šta i kako, opusti se, idemo zajedno, ideš sa mnom, znači doći će i Soni i ekipica, da, da, Zeka, Perke, Sonjica mala, da, ona obavezno dolazi, ma jasno, znaš kakav sam s njom, pričao sam ti o njoj, mislim, baš smo dobri. Ma da bre, jeste, ona je pametna, radi u onoj firmi, kako se ono zove, tamo kod Čombeta pa levo gore, u onoj maloj ulici, pored Lajk&Šer, znaš ona zgrada s novom belom fasadom, prolazili smo tuda kad smo se vraćali s onog performansa mog ortaka i njegove ortakinje u Prostoru, pokazao sam ti zgradu, sećaš se, rekao sam ti za malu Sonjicu, da tu radi, tu, u toj zgradi, i na vrhu onaj prozor, veliki, s terasicom, jeste, pa da, najveći luk bre je iznad tog prozora. Kako ne znaš? Bio sam gore kod nje jednom, pričao sam ti, išla je cela ekipica, ma da, ona je kul, zvala nas je, mislim zvala je Čombeta da dođe, i mi smo se zadesili tamo kod njega, i onda smo sve četvoro otišli, znači ona je stvarno lafica, mala Sonjica, da, znamo se mi dobro, čuj dobro, odlično, pričala mi ona da te je srela, da, da, rekla mi je, tamo kod nje u firmi smo pričali, jeste, ma ona je kul, otvorena skroz, jeste, njeni su renovirali taj prostor i kancelariju, da, njen stric i keva mislim, ili keva i neki njen rođak, ne znam s čije strane, ili ortak njene keve i stric, jebi ga, više nisam siguran, još pre deset godina, da, da, sad je ona zamenica direktora, jeste, zamenica, da, bili smo gore, sve u fulu, ma da, u fulu sve sređeno, znači matori, baš je ok i ona i kancelarije; ono, koža brate i šankić mali tamo ispred, pristojno ono, kako da ti kažem, jeste, znači biće i ona verovatno večeras, ako dođe upoznaću te, videćeš, kul je, jeste. Znači ja, ti, Soni, ona, Zeka, Perke, jeste, one bi trebalo da dođu posle, Ana i Hana, jeste, a čuo sam se ja sa Zekom, i sa Perketom isto, pa da, juče i jutros ponovo, kratko, ma jok, kratko baš, znači oni bi trebali već oko sedmice da navrate tamo isto na gajbu, taman da se vidimo i dogovorimo ponovo, nije opet, slušaj me, šta opet, nego, popijemo ćeps, popričamo, iskuliramo, da vidimo šta ima novo, pa idemo dalje, klasika, ma biće kul, aha. Ej, izvini brate, zvoni mi Ana na vajber, aj zovem te za pola čuke pa pričamo opet, zovem te, moram da se javim. Ej Anči, pa gde si ti bre? Aha, kapiram, jeste, važi, može, pa da, tako smo dogovorili, jeste, stoji dogovor, naravno, pa da, s ortakom iz osnovne, ne znaš ga, Darko, jeste, ne, ne skroz, pa smor je malo, ali je kul u suštini, ne znam, videćeš ga, pričaćete, pa ćeš provaliti, pričaćeš mi, jeste, da, večeras, da. Šta ti radiš? Aha, ko još? Ma kako da ne, znam je iz viđenja. Jel’ to ona visoka, mršava? Ma znam je bre, mislim ne poznajem je lično, al’ pričao mi Đole, ako je to za nju pričao, a mislim da jeste, ali i Capke, isto. Čekaj, pa viđam je u Avangardi često, stalno je tamo s onom ekipom, Željko, Savke, Irina, Šoksa, Valentina Veljković, jeste, izgledaju kul, i sećaš se da je Zorana pričala kako je bacila uvo, jeste, montirala se pored njih ono veče kad je Tamara ispalila Zareta za karte, čula onu njihovu kao raspravu o Ejmi, da, mislim nije to bila rasprava, ali kul su zvučali, kapiram, jeste. Ono, što da ne, razumem te, ne moraš da mi objašnjavaš, kapiram te, ma ona je kul, verujem, odlično, eto, dogovorili smo se, ma naravno, znaš mene bre, nikome, jeste, nikome, ma da, pouzdan do kraja, znači u sedam se gledamo, sjajno. Šta si rekla, srela si je, neverovatno, neverovatno. Pa šta kaže? Aha, koji je ona lik, ona je stvarno strava, znam. Kad se vratila? Zar nije rekla da ostaje duže, ja sam čuo nešto kao mesec dana, to mi Kepa pričao, jeste, aha, kul, pa da, i bolje, da ti kažem, i bolje, taman, ma pametna je ona, zna znanje, jeste, baš se radujem, kul što ste se zgotivile tako brzo, baš mi je drago, šta kažeš, ma zezaš, stvarno, nisam znao, nisam znao. Aha, pa kada to? Juče, popodne? Strava, baš strava. I šta kaže, sigurica, aha, pa da, ona je takva uvek bila, jeste, čuj, da ti kažem… Pa jebo te, sad sam se setio, da, ja sam ti govorio i ranije za nju, sećaš se ono kad smo bili u Ćumezu sa Capketom i njegovom Žanom, da, ona sa hakovanim mejlom, jeste, kad nam je pričao kako je radio na projektu s onim tipom iz Milana, da, da, pljosnatim, jeste, haha, ne, nisam ga upoznao, ne poznajem ga lično, ne, nismo pričali, ma ne, ali znam da je kul, jeste, rekao mi Capke, da, pa je onda ona uletela kao ispomoć i rasturila, matora, rasturila je organizaciju, znači, sećaš se, jeste, pa da, sećaš se da sam ti onda rekao kako je ona skroz kul, posle, kad je otišao Capke, pa da, sedeli smo posle u separeu tamo, bilo je strava, sećaš se, dugo smo se zezali, ma da, kul zezanje, pazi, i onda je došla i mala Sonjica, Gala, Sofronije, Matke, al’ oni su stajali pored, ne, ne sa nama, jok, pored su bili, pa kako se ne sećaš, bili su pored, i ništa, onda je došla mala Sonjica i onako, znaš nju, ona je malo dosadna kad počne s onim svojim dugim rečenicama, da, da, da, da, jeste, ali kul je ona, ne, ma nije dosadna, jasno, znam da je kul, pa kažem ti, pa čuješ, rekao sam da jeste. Nisam to znao, jeste, ma nije loša ona ni malo, ma jok, sećam se, pa da, onda je ona pričala o onom tipu koga je srela, sećaš se, o onom koji je na prvi pogled kao ništa, ono, bez veze lik, ono, potpuno onako beznačajan, kapiraš, ništa, samo je stajao tamo i ništa brate, nije kao niko ni izvalio da je on kul jebote, a u stvari mala Sonjica ga je provalila na prvu, pa da, mala Sonjica, dobro, ne na prvu, al’ malo kasnije je provalila da je tip u stvari kul jebote, ali ne nešto sad ono kul, nego matora onako baš baš kul kul, tako mi je rekla, znaš da ona zna te stvari da provali, jeste, al’ nismo imali vremena da mi priča detalje, jebiga, nisam ti rekao, da. Ne znam, promaklo mi, zaboravio sam da ti kažem, al tiću, ovo tebi pričam, taj tip je valjda već sutradan, da, jeste, sutradan, da, s onom Petrom, znaš nju, ona kao malo uobražena riba, mislim ne znam sigurno, al’ tako se priča, jeste, crvenokosa, da, da, upadljiva šminka, jeste, videli smo je na otvaranju Nove misli, jeste, Petronijeva muza, hehe, jeste, ona što je bila kao u organizaciji, a u stvari nije, to nam je Sonjica pričala posle, kad smo se našli u Pripizdini, sećaš se, jeste, tada, da, da, kiša je padala, znači on je nešto pričao s njom u Sobičku, kraj šanka. Čula si i ti? Ali kratko nešto, dal’ su se muvali, ne znam jebote, ništa ne znam, da me ubiješ, nešto su oni kao pričali, kapiraš, ne znam ni o čemu, ništa, ništa, jebiga, nikog nije bilo u blizini, pa da, sranjce, jeste, ali to mi nije rekla mala Sonjica već mi pričala Jeca u sredu, četovali smo celu noć, pa da, pričao sam ti, jeste, jeste, ma da, prvo oko one svađe sa Zaretom, pa onda raspadanje cele priče i Anjin stan i gungula oko retrovizora, jeste, pa redom, po danima, jeste, pa rekao sam ti, posle je slučajno pomenula i Petru, jer ona nju zna preko Slavka i onog kluba Sofistikejtid, jel’ se tako beše zove, čini se kul priča, jeste, da, da, taj. Jebote skroz sam zaboravio da ti kažem, e sad, šta je bilo, pojma nemam, dal’ se čuju oni, ne znam jebote, ne znam ustvari šta je bilo, jeste, vidiš to sam zaboravio da je pitam, ma verovatno bi mi rekla da je bilo nešto, kapiram da bi rekla. Pa jebiga, kako? Zaboravio sam jebote, skroz, otkud znam kako, šta kenjaš sad, zaboravila si i ti da mi kažeš za Mareta i Sonju, da ga je ispalila za Adu, ono kad je morao basom, sećaš se, a oni svi išli kolima i kao nisu znali da ide i on, a imali su mesto i za njega, pa posle nisu pričali dva dana, ili tri dana, tako nešto, jeste, da, pa ti nisam kenjao. Nisam ti kenjao. Prema tome, sad ti kažem, a i ono kad mi nisi rekla da je Stevke ušao u priču s ekipom oko projekta Svemrežje, sa štampom flajera i one tribine posle, a znala si sve vreme. Znala si! Kad? Pa onda kada je na kraju dao izjavu za novine, pa sam ja tek onda saznao, znači sam sam video jebote da je on jedan od glavnih u celoj priči, a znala si da ga znam i ništa mi nisi rekla. Al’ dobro. Ne, ne, ne, ne svađam se, kažem ti samo, jebote ne svađam se, iskuliraj bre, dobro, koji ti je, jebote i ja sam zaboravio. Mislim, glupo mi je bilo da ti kenjam, al’ kapiram matora da smo ortaci, i bolelo me, bolelo me što mi nisi rekla na vreme, iskreno, znaš da sam osetljiv na te stvari, baš mi je onako bilo trulo, mada sam posle nekako i zaboravio na to. Kapiram bre, ma sve okej, kažem samo. Znam da je subota, jebote, vikend, zezanje, ma sve je kul, nisam se iznervirao, nisam, ma opušteno bre, znaš me valjda. Jeste, pa da, kao pričali su nešto, pola sata sigurno, tako nešto, ma ništa, ono klasika, kao stajali i pričali, valjda je on pio neki koktel, bez, ne, ne, bez kišobrančića, a ona ono svoje, klasika, po jedno piće, da, ništa, nemam pojma, ne znam, kažem ti, ne znam, i onda je kao taj tip otišao, ne, nije naglo, ne, ne znam u stvari, neću da te lažem, ne znam ni kako se zove jebote, ni čime se bavi, ništa, ništa. Pitaću ja malu Sonjicu, ne, ne večeras, odmah posle, jeste, zvaću ja nju, svejedno moramo da se čujemo i dogovorimo za večeras, pa ću da se setim, obavezno ću da je pitam, obavezno, ona sigurno zna šta su pričali, i da’l je on stvarno tako kul, aj’ pitaću je baš, pa ti javljam. A ti, jel’ se spremaš, mislim ono, šta ćeš da obučeš? Ona haljina, kao fazon spejsi print, aha sećam se, da, da, kul, strava ti je ona haljina, strava, sećam se, jeste, znam, ono kad ti je Capke u Mesari rekao da si elegantna u njoj, a ti mu onda rekla da je smor, i stvarno jeste smor, ukapirao sam i ja na kraju. Pa pričao mi je i Steva posle u Četu, kad si mu rekla, da su ukapirali, jeste, jeste, a i Hana i Valentina Veljković su mi pričale da ih je smorio kad su išli na onaj roštilj kod Dače i Jelene u vikendicu, sećaš se, pa da, ukapirali su skoro svi bre, pa nego, normalno, svi su ukapirali, da, smara s tim terminima, ne kapira zajebanciju jebote, priča po pet minuta jednu priču, brate dosadan je, jeste, umesto da lepo kaže suštinu, kapiram, jeste, jeste, nije mi jasan, čuj, svestan sam i ja, kapiram, pa jel’ se sećaš kad sam mu rekao ono da smara s pričom o Egiptu, sećaš se, daj da pričamo nešto drugo, kad je krenuo kao da objašnjava, jebote, sad on zna i čitao je kao o tim piramidama, a mi ostali kao ništa ne kapiramo oko piramida, jeste, jeste, ja mu kažem šta smaraš brate, skrati priču i ućutao se posle, sećaš se, pa jeste, da, da, kod Glavonje smo sedeli, jeste, pa da, to je bilo vrhunsko zezanje, jeste, naravno, u Kondiru smo završili; znam, nije on toliko ni loš u stvari, jeste, kapiram te, ma on je skroz kul.

 .

.

.

.

.


Denis Čokić

Rođen je 1975. godine u Sisku. Diplomirao je na Šumarskom fakultetu u Beogradu. Objavljivao je kratke priče u književnim časopisima Ulaznica i Polja, zborniku priča Fosilini zapis, zbirci priča Zavrti točak i dnevnom listu Politika. Zbirku priča Izohipse (Partizanska knjiga) objavio je 2016. godine. Živi u Vinči.

Sva prava zadržana © 2016-2017 Eckermann ISSN 2466-3220 (Online)