Andrea Kane

Molitve

.

.

Koliko sam visok

.

zasigurno viši od prosečnog čoveka
kao i od zaposlenog
sportiste
fakultetski obrazovanog
pijanice
viši i od kule na vodi
iznad blokova
tržnih centara
opservatorija
i osmatračnica
nadvisio sam i planine
litice
vrhove pod snegom
ne dodirujem zemlju
ostavio sam ispod sebe
luft-balone
avione bombardere
ozonski omotač
guglov satelit
daleko sam od mlečnog puta
viši od celog jebenog svemira
do Tvog kolena
kao pas čuvar.

.

.
Molitve

.

1.

Oče moj
ne puštaj me
Kad igram na malo
a sve stavljam na crno
ne puštaj me
Kad mislim da volim
a pohota i blud me vode
ne puštaj me
Kad se gordim
i kad sam u zabludi
kad lutam i u lutanju se zagubim
i kad iz nemara bližnje svoje guram od sebe
Molim te Oče
povuci lanac
ne puštaj me.

.

.

2.

.

Oče moj
oprosti
Ako me je nečastivi zaveo
ako me je obmanuo
znaj
posrnuh iz neznanja
Jer i moje su kosti
na kamenu lomili ikonoborci
a danas
u doba gluvih
čuo sam Tvoj glas
trubama si se oglasio

na put si me izveo.
Oprosti Oče
jer ako ova muzika nije od Tebe
onda pratim pogrešnu sviralu
i već odavno sam se utopio.

.

.

3.

.

Oče moj
koji si na nebesima
među satelitima i svemirskim otpadom
ne izbavi me od zla-zla
nego mi daj ovaj život
da ga izvučem do kartona
Oče moj
Džez naš nasušni daj mi danas
i pojačaj još malo tu stvar sa prvog albuma
ne želim da čujem ništa
sem Tvoje trube
Molim te
Oče
neka muzika govori
a reči nek svedoče.

 .

.
Hodočašće

.

na put se ne ide
bez pune baterije
ispravnih slušalica
i džeza
ne ide se bez šešira
dobrog duvana
i upaljača koji neće izdati
onda kada ti je najpotrebniji
na put se ne ide
sa strahom od granica
zabrinut za prtljag
za klimu i terorističke napade
držeći pasoš uvek pri ruci
a novac ušiven u postavu sakoa
ne ide se
ispunjen očekivanjima
jer onda
neće biti mesta za putovanje
na put se ne ide
zbog turističkih atrakcija
selfija i tagova
ne ide se zbog dokaza
jer
od celog okeana
možeš da poneseš samo školjku
ne ide se
zbog godišnjeg odmora
na put se ide iz vere
u nadi da ćeš na kraju putovanja
znati zašto si krenuo na put.
 .

.

Dokaz

.

Oče
brate
velik si u svojoj slavi
iako smo na Ti
Kunem ti se
vera je moja postojana
pogotovo kad čujem tvoje trube
kad čujem tvoje trube Oče
brate
znaj
Postojiš.
Proleće

na instagramu sve cveta
šareni pupoljci i grančice
među zelenim lakom za nokte
ili na stolu
pored pakle pljuga
i načete kafe
stiglo je proleće
imam novi šešir
a nikada nisam bio mlađi nego danas
zato izlazim na ulicu
tamo uvek nečega ima
tamo je uvek zabavno
turistički vodiči
i reklamne kampanje
propuštaju da pomenu ono najbolje
zeleni most preko kojeg klizi tramvaj
park u kojem se čuje saksofon
gola kolena koja se prepliću
rame koje poviruje između tkanine
usne
njene usne
i usne ove devojke
kao i one
usne koje se smeju
usne koje bi bile dobre
pirs usne
nakarminisane usne
usne koje se smeju
usne sa ožiljkom
usne koje puše
usne koje bi pušile
njene usne
procvetale.

.

. 
Februar

.

u ulici Kragujevački oktobar
pitaš me
kome bi poslao poruku
da te sad odvedu na streljanje
a ja ne znam šta da odgovorim
tu na poljani
puštaju pse da trče okolo
htela si da pomaziš jednog
žena je rekla slobodno slobodno
neće da ujede
međutim
pas je zarežao na tvoju ruku
trgla si se
i pogledala me u čudu
hladno pa toplo tuširanje
pa toplo pa hladno
i tako
dok ima vode
voleo bih da sam bio tamo
kad si gledala onaj stan
u onoj raspaloj zgradi
preko puta mašinskog
znam da si mi rekla nešto
ali sada se više ne sećam
šta mi je bilo smešno
to je sve što možeš u ovom gradu
slušati džez
piti u Getu
tražiti stanove
raditi u pekari
šetati psa
ići na streljanje
ići na streljanje
ići na streljanje.

.

. 
Mislim na džez

.

Džez
mislim na džez
kad zaljulja se tramvaj kad zaškripe šine
zuji neonska reklama kopirnice
u sam smiraj dana
časovničar spušta kavez na svoja vrata
a ja mislim na džez
Džez
To je muzika grada
kompozicija od truba automobila
što im se zavrtelo u glavi na kružnom toku
dovikivanje prodavaca
pobesnelom psu gladan lavež
odjek i pucanj i tresak i huk
džez
to je Džez
duboki jaz među nama
prekorači jazz night na programu
spuštam se niz svoja stepeništa
u burgijajuće krugove centra
propadam i dižem se
sve po njegovom tonu
sve po srcu
Osetim njegov zvuk u hodu
kad se odlomi od mene glupost i pohlepa
kad zaplešem sam na uglu te i te
kad vidim usne koje poželim
kada prođe i ona sa tuđom decom
kada vidim i njega što sad radi na pumpi
sve je to džez
Oče
sve je to tvoj glas
sve si to Ti
Ti u ovom svetu
Ti prisutan

Ti stvaralc
Ti duvač.

.

.

.

.

.

.


Andrea Kane

(Dezio, Italija, 1989) Nekrunisani princ Studenjaka, rokenrol novinar, putopisac, pesnik i strastveni varilac. Objavljivao muzičku kritiku i eseje na sajtovima Pobuna umetnosti, HellyCherry, Hemp Humans, Rockomotiva, Muzički Džep, a od 2015-te urednik i autor na sajtu „Šta slušam, a šta mi se dešava“. Član umetničkog pokreta „Sobakaisti“. Njegova prva zbirka poezije „Pleh orkestar“ (2016) nije nagrađena nijednom nagradom.

Sva prava zadržana © 2016-2017 Eckermann ISSN 2466-3220 (Online)