dvadeset prvi je vek
čekamo naseljavanje marsa
ili barem vaskrsenje mrtvih
a ja sam pomislio kako je lepo
što imam malo keksa i čaja
i stvarno je mnogo lepo što imam malo keksa i čaja
što imam keksa i čaja taman onoliko koliko mi treba
i ljudima je to možda smešno, ali kojim ljudima
ja sam ovde sam sa svojim keksom i čajem i baš sam pomislio
kako je to savršena količina za mene
moja budućnost je potpuno izvesna
u narednih sat vremena ja ću jesti keks i piti čaj
ja pravim pauzu između dva keksa, ne jedem halapljivo
pravim pauzu, odlažem zadovoljstvo
nemam potrebe da žurim, nisam ni u kakvoj panici
jedan keks sam pojeo sad, drugi kasnije
nekad kasnije, ne znam kad, iskreno ne znam kad
možda već za koji minut, možda tamo za neki sat
jer ja nisam ni pod kakvim pritiskom
ja mogu svoj keks pojesti i oko ponoći
mogu cevčiti ovaj lep i tako blagotvoran čaj
mogu ga cevčiti satima, duboko u noć
jer ja nisam u zatočeništvu, nisam u zatvoru
nisam u nekoj oblasti zahvaćenoj ratom
ne živim u siromaštvu, naprotiv
ja sebi mogu priuštiti ogromne zalihe keksa i čaja
ali za tim nema potrebe,
ja trošim to što imam i razmišljam
kad mi nestane potražiću još
ups, sad sam mahinalno zagrizao keks, otpio čaj i zagrcnuo se
manjak koncentracije
to je nešto što se dešava čoveku koji ima keksa i čaja
i nije ništa strašno
*
kako je lepo upasti na privatan posed vojvode od albe
ne radi provale ili slanja neke klasne poruke
već eto tako
jer se ne sme
opkoračiti lance niske parking ograde
i prestupiti u privatno dvorište vojvode od albe
lepo je
šetati usplahireno, pomalo na vrhovima prstiju
(ne trčati kao goli aktivista sa porukom za očuvanje životne sredine po fudbalskom terenu u toku mundijala, već)
obučen i sporo, kradom, bez poruke
šunjanje na privatni posed
bez želje da skočim u fontanu francuskog vrta vojvode od albe
bojažljivo pružam korak i bezazleno stupam na površinu privatnog zemljišta
oprezno spuštam probušeni vazdušni đon najke
na sitan šljunak koji okružuje palatu vojvode od albe
osvrćem se, gegam, prolazim rukom kroz uredno ošišan šimšir
dodirujem antičke skulpture, gnječim sitan kamen
onda zastanem i udahnem duboko
na privatnom posedu vojvode od albe
neovlašćeno fotografišem, smešim se simpatično bez brige
upadljivo neprimećen, tako slobodan i zauzet počinjavanjem prekršaja
ja sam samo običan čovek koji se nadmudruje
sa privatnim obezbeđenjem vojvode od albe
*
jako malo
malo kao
zrno bibera
srce
jako jako malo
kome je
jako malo stalo
srce
tako malo da:
ne znam kako je živo ostalo
srce
i tako malo da:
ne znam čemu se nadalo
srce
*
ovoga marta
godinu dana pošto je pandemija stigla u našu zemlju
jovana milica i ja smo upali u depresiju
sigurnosna mreža naših isprepletanih prijateljstava se rasplela
milica bi rekla kako je popila bedak
jovana kako je aca lukas rekao da je sad dobro a kako će biti videćemo
ja ne bih rekao ništa
osim jebi ga dok smo igrali basket
posle promašenog zicera izgubljene lopte
a na pauzi na travi dok smo dahtali smešeći se odmahnuo glavom
mislio sam u sebi da je stvorena slika o meni
da mogu da odmahnem glavom
smešeći se kada sam očajan
*
postoji jedna ne tako interesantna stvar
da pošto smo se rastali
niko više ne živi u mojoj kući
stan nije veliki
i nije teško shvatiti
da tu niko ne živi
ja ne izlazim iz stana ali ni ne živim u njemu
istina je da spremam hranu i perem veš
otkad smo se rastali uredno sečem nokte i kupam se često
dešava mi se i da završim započete knjige
filmove pogledam do kraja i pročitam celu neku vest
u meni se probudilo poštovanje prema informacijama
čitam prozu ali se ne uživljavam u likove
niti preterano analiziram njihove postupke
jako sam nesiguran i zato se trudim da ništa ne preduzimam
siguran sam jedino u to da tebe i dalje volim
ali se bojim da bih ako bi se videli počeo da te perem
isekao bih ti i nokte da ih nisi izgrickala
ti bi možda rekla da sam se promenio da me ne prepoznaješ
i ja bih ti onda ponudio da se useliš u moj stan
jer tamo više niko ne živi
pri rastanku bih ti dobacio da mi obavezno javiš ako ti porastu nokti
to je sada najviše što mogu da učinim za tebe
*
jako sam usamljen kada me neko razume i želi da mi pomogne
kada neko priča kako neko propada, umem da budem jako usamljen
žene kojima otkucava biološki sat čine me jako usamljenim
venčanja me naročito čine usamljenim, utoliko koliko su veselija
(tužna venčanja me ne čine manje usamljenim)
jako usamljenim me čini vest koju čujem, naročito ako nije važna
važne vesti me čine usamljenim
loše, takođe kao i naročito dobre, vesti me čine jako usamljenim
to što mogu da povratim ako stavim prst u usta me čini usamljenim
kada nekog nije briga me čini usamljenim
naročito me čini usamljenim kada je nekome stalo
kada je nekome zaista stalo
to me čini zaista usamljenim
analogni foto-aparat me čini jako usamljenim, kada neko ima klavir
vrlo me čini usamljenim kada neko ima blutut zvučnik ili malu platu
usamljen sam i kada neko ima vrlo veliku platu ili samo malo veću platu
jako sam usamljen kada neko ima taman onoliko koliko mu treba
to me čini vrlo usamljenim
kada imam podršku porodice prijatelja i devojke
to me čini frenetično usamljenim
postoji ona reč klimakterično
bojim se da me ona čini klimakterično usamljenim
napraviti neko poređenje ili reći kako nekom nema nikog ravnog vrlo je usamljeno
ne posedovati računar kao i posedovati četiri različita računara
(naročito ako realna potreba za tim postoji) vrlo je usamljeno
kada se zastava vijori sa jarbola prizor je jako usamljen i tako dalje
prepoznato je za usamljene osobe da su često vrlo uspešne ili vrlo neuspešne u svom poslu a neretko i prosečne
reći nekome da si usamljen, ko je takođe usamljen, je jako usamljeno ili nekome ko nije usamljen je još usamljenije
vedrim okom gledati svet usamljeno je kao i krvavim okom samoubice zuriti u nekoga od silne usamljenosti
usamljeno je i
kada u potpunom skladu životnom i harmoniji miru kažeš
vreme je da sada odem i uzmem da radim nešto drugo
(iako to uopšte nije neophodno za tvoje blagostanje u tom trenutku)
očajnički je potez izrazito usamljene osobe
*
na veče bombardovanja skupili smo se u dnevnoj sobi
iza prozora izlepljenih selotejp trakom
gledali smo u daljinu kroz taj ekran od prozora
čekajući program zakazan za 7:45
rekao sam sestri da ne brine
jer su to amerikanci i znaju šta rade
sedeli smo i gledali vatromet u daljini
dok su nam kožu ježile detonacije
sećam se kako sam lepo spavao te noći
prve noći bombardovanja
uspavljivao sam se razmišljajući kako je lepo
kada te bombarduje jedna uređena zemlja
*
nisam više košarkaš
ne moram to da naglašavam
to se jasno vidi po meni
ja se oblačim neupadljivo i pomalo umetnički
garderoba spore mode, stare stvari iz osamdesetih i devedesetih
ponešto moderno da odudara
ja nisam više košarkaš
nisam ni strašno visok, samo visok
visok da mogu nešto da dohvatim
ne da bi neko rekao au koliko si visok
osim ako ta osoba nije niska
ili ako sam dugo negde sedeo
pa se naglo uspravio i ustao, nadvisio nekoga
ja nisam više košarkaš
drugari su prestali da me zovu na basket
znaju da slobodno vreme provodim po galerijama, crkvama, muzejima
da volim da čitam i pišem
mislim da se i malo boje da sam se okrenuo bogu
a ja time stvarno ne želim nikoga da zabrinjavam
nisam više košarkaš
ali pravim male korake ka zdravijem životu
ne trudim se da budem neka suprotnost košarkaša
da postanem fudbaler ili boem
eto taj moj milje u jesenjim bojama umetnički koji mi je inherentan
čezne za starim vremenom i svetom
a ja se trudim da živim u sadašnjosti, trudim se da budem prisutan
pitam nešto pa slušam ljude
kao neki mali besplatni psihoterapeut
ja nisam više košarkaš
i to se vidi kada napravim lep ulaz
šutnem iz okreta ili inteligentno asistiram
to se jasno vidi kada napravim neki potez koji moji drugari koji svaki dan igraju košarku nikada ne bi mogli
neki potez kao sa televizije tako niotkuda iznenada
koji bljesne iz inače monotone amaterske penzionerske igre
jedan od onih poteza koji podigne moral tima i vrati veru u pobedu
tada mi postane jasno da nisam više košarkaš
