Kuća
Imaš nešto što ima moja kuća
čudnu materiju koja me
ne ostavlja samu
stare bukete
cveće ogledala i slike
mračnu borovu šumu
samo kuća ne može da ode
da ponese stvari i kaže da žuri
čak ni ja ne mogu da je ostavim
poetika tog prostora se ponavlja u snovima
podsećaš na ljubičasto cveće koje
obmotava ljuljašku
analogne fotografije sa letovanja
na kojima se smejem
i imam plavu kosu
imaš nešto što liči na mir
na baršunati vokal džez pevača
moja bolesna sentimentalnost
nikad me neće ostaviti
ličiš na nekog sa kim bih mogla
da čuvam psa ili zasadim drvo
imaš nešto što mi je poznato
prema čemu imam divljenje i prezir
možda ti nikad nisam rekla da godinama
pokušavam da pobegnem od kuće.
Planina
Leta su ovde bila spora
oni su ustajali rano
oni su skupljali plodove šuma i izvorsku vodu
ovde je brže zalazilo sunce
ovde su razgovori bili kratki
i sneg je padao na cveće iz bašte
htela sam jednom da te dovedem u ovaj prostor
pomoglo bi ti da identifikikuješ moje živo telo
da razumeš haotični kod mojih misli
izgleda da se nista od toga neće dogoditi
samo ću poneti odavde sve što mogu
i sanjati duže nego inače
raspukla kuća u planini je rekla: nisam dobro
Nostalgija
Za tebe je bio vezan čitav jedan odisejski kompleks
tvoji dolasci su čudno zazidani u moju kičmu
ona je puna vučijeg laveža i senki primorskog drveća
brodovi su sporo odlazili
žena u podnožju zidina je radila u bašti
bila sam nostalgična još kad si došao
ti znaš da bolujem od bovarizma
i da imam odvratost prema konceptima ljubavi
koji žive moji poznanici
sve je čudno i surovo
toliko da jedva čekam da odeš
znaš li da nemam kuću
sve dok se ne oslobodim usađenih strahova?
Nadam se da Kim Novak voli drveće
Nisam mogla da spavam od visokih livadskih travki
stalno mi golicaju kožu
drveće u snu miriše prejako
prostori u kojima sam mirno odmarala
sacuvani su u čudnim sećanjima i beleškama
da bi znao šta želiš moraš da se osećaš sigurno
Kim Novak je najlepša žena
ona je lepa dok koristi crnu magiju ili dok plače
nadam se da se i ona nekad osećala neodlučno
sve kuće koje izgradim su haotične.
Pakovanje
Bašta je srasla sa livadom
šuma sa starim grobovima
udisali smo rano leto čitave noći
pakovali smo se za odlazak na more
Marcello come here odzvanjalo je u glavi
ali niko neće doći
kad se vratim čekaće me samo suvo lišće i mlado telo umorno od talasa i sunca
