Lekoviti strah

Grandž

Slepi pas

otkopava rupe

tražeći davno

zakopane kosti

osarijum onih koji su

usnuli u paklu

prazne boce i limenke

zveče i tandrču

na armaturnim žicama

nikada završenog doma

nikada završenog zatočeništva

mog ustreptelog srca

lajem na sebe

lajem na rupe

lajem na život

Tamara

Tamara

prošao sam kroz puno buke i besa

grickajući nokte

i trljajući kolena

u tami Ateljea

kralj Magbet nas je sve porokao

u ritmu poskakivanja tvojih grudi

i tvojih visokih očiju

koje sam sreo u kapima kiše

dobroj kapljici pića

i zloj kapi krvi

ljubav se rađa živi i umire u očima

molio sam se da Magbet prestane

da završi sa pucnjavom

ali ti si ta

koja je nastavila da me progoni

po prokletom kamenu Škotske

gde izgovaram tvoje ime

gde god se zagledam

Tamara

opet

opet

i opet

Bolje da ne znam za sebe

Ave

Marijo grešna si

u mislima mojim

i tuđim

ti si Femina instrumentum diaboli

mog paklenog juna

oznojenog i izmučenog od ljubavi

i monsinjorove stroge nedeljne beside

Ave

čuješ li me

Marijo viđam te na seksti

u letnjoj haljini

tvoja pristojnost me izluđuje

a ja se celo veče tebi molim

usadila si se u moju samoću

u želju da živim

Marijo tutnjiš u meni spokojno

pribrano me udomljuješ

ti si zlo koje je za mene dobro

i moram umreti za tvoju ljubav.

Ave

Ave

Ave

Sondi

Uradi Sondijev test

pa ti radiš 12 sati sadisto

i šišaš se svake nedelje

na ćelavo

pred liturgiju

imaš epi napad kad god čuješ

melodiju budilnika

testiraj se

kažem ti

histerišeš na okolinu koja je

mlađa lepša i upornija

osećaš se tužno zbog introvertnosti

stiskanja kurca kroz džep

dok ekstravertni intelektualci

rešavaju globalna pitanja

uradi Sondijev test

ti si manijak koji nadživi

svaku nesrećnu pomisao

o devičanstvu gole istine

žena u tebi ubija muškarca

i tako stalno

dok mehanizmi za apatijom

ne prestanu da rade punom parom

A tamo

Za mojim stolom

sedela je tišina

jako dugo

između kafe

dunjevače

i kisele vode

kad tamo žene na trgu

slikaju se odozgo

žene na trgu

slikaju se odozdo

a tamo divlja svinja je preplivala Dunav

i zalutala u striptiz klub

a tamo niz led lete kukovi i zglobovi

a tamo dva momka

guraju jedan drugom ruku u gaće

a tamo Bog se javi viču

pa svi potrčaše da vide i čuju

a tamo žena i dete beže niz ulicu

a tamo sto kuraca još ima

a ovde za mojim stolom

tišina priča o skitnici Deni Didrou

i njegovoj kaluđerici

Bože

tamo je sloboda

ista kao i ovde

Oaza pakla

odlučio sam

ovo je moja poslednja karta

u jednom pravcu

suva usta i znojave šake

se opraštaju od oaze pakla

u kojoj nikad nasam utolio žeđ

duboki otkucaji srca

počinju opet da me vraćaju sebi

napuštam te

iznova tražim moje prirodno ishodište

ležim na peronu

u želji da te što pre zaboravim

žmurim

moj mali leksikon umetnosti 20. veka

žulja moju okcipitalnu kost

manifest dadaista

fimaž

ko je još za to čuo

izopačena umetnost

meluzina je idalje tu

pokušava da me vrati konformizmu

mislim o njoj

nedostaje mi

suva usta i znojave šake

ostaju u oazi pakla

Ležaj od pliša

stavljam tvoju sličicu

pod jezik

i nastaje vertigo

ispod frontalne kosti

mog visokog čela

a samo da sam manje sebičan

ne bih nikada gubio tlo

pod nogama

i propadao iznova

i iznova

sam

u ovom trenutku okružuju me

mučnim aliteracijama

domaćih rnb i trep autora

plavi oblaci nadolaze mi na oči

spavam sigurno

blago opijen lekovitim strahom

od sopstvene tišine

pod jezikom niču ljiljani

tvoji omiljeni

i za svaku priliku

koji nas prate kroz ljubav

i smrt

Prah

Telo ti se trese

kao stara dorćolska kuća

od nepodnošljive

i bučne škripe

napuklih cevi i kostiju

popušila bi sada u luli

sva pera iz Umpah-pahovog plemena

svaku dlaku sa Disovih brkova

dok žižak iz mišića

ne postane čaura

u tvom oslobođenom oku

smola na vreloj plotni

tvoga tela

koja miriše

kao najlepša leptirica

krvopija

ne trebam ti ja

nego moj pepeo

prah