Drama

Bularežija

Jelena Jovanović

On октобар 3, 2025

Коментари су искључени

Bajka o neodrastanju

Piter Brojgel Stariji “Slepac vodi slepca”

Nema sveta ni planete
Gde ne može stići dete
Jer sve dečje staze vode
Od igre do slobode

Cveće je ukras bašte
Leptir je ukras cveta
A deca puna mašte
Deca su ukras sveta

Od igre do slobode

Prostor je neodređen. Posred srede – drvo. Drvo, veliko, deluje sasvim zdravo i kako se danas neretko za sve i svašta olako kaže – normalno. Ipak, budući da su se mnogobrojne generacije pre neodgovorno igrale drvo je iznutra skoro potpuno šuplje i bez ijednog ploda. Saka, Raka i blizanci koji uopšte ne liče Bole i Boka su deca koja se igraju odraslih oponašajući ih onako kako ih iz svoje detinje perspektive doživljavaju – tako da se njihova sićušna lica grče pod teretom ozbiljnih briga a ustašca zapene pri žučnoj raspravi zbog razmimoilaženja u stavovima. To da se deca od pamtiveka zabavljaju na taj način što se igraju sveta odraslih i nije neka tajna. Začkoljica neodoljivost njihove igrarije leži u tome što je za takvu zabavu prirodno još uvek nedoraslih ključan izostanak stvarnih posledica detinjih odluka jer se sve briše izgovaranjem magičnih reči – puj pike, ne važi. Ipak, ova „naša deca“ često, namerno, i suviše zaliče na odrasle koji se ne ponašaju doraslo odgovornostima sveta odraslih. U suštini i za velike i za male je sve samo igra. Potresno ili bi bar moralo da bude. Ako nije, još grđe. Saka, Raka, Bole i Boka su odeveni u odrpane, iznošene dronjke živopisnih boja koje kao su odavno prerasli. Dečaci su u kraćanim pantalonama iskrzalih rubova koje su im došle do dužine bermuda iz kojih se protežu duge, štrkljaste noge. Za njima jurcaju devojčice u kratkim suknjama koje su im omalele, zarozanih soknica i raščupanih kika. Hoće li ova generacija dečurlije drvo iznutra strugati, još koliko se može, bez obzira prema onima koji će posle njih doći ili će do kraja igre biti – pu spas za sve nas – ostaje da vidimo. Dakle, nekada davno ili u (svag)današnjim vestima gledaćete.

Čitava pozadina scene je prekrivena brojnim televizijskim ekranima na kojima se u krug, iznova i iznova, emituje jedan te isti politički govor Vođe i tako sve do kraja predstave. Program koji se emituje na ekranima najpre proizvodi kakofonični žamor, nalik na eho u pećini, te se izbistri na kratko da bi se na kraju izobličio do stadijuma neprijatnog, pištavog zvuka koji označava gubitak signala. Neprijatni zvuk potraje neko vreme. U pozadini se čuje i zvuk otvaranja nepodmazanih gvozdenih vrata.

GLAS VOĐE SA EKRANA

Ko uzme kajaće se, ko ne uzme kajaće se. Ko uzme kajaće se, ko ne uzme kajaće se. Ko uzme kajaće se, ko ne uzme kajaće se.

Bole i Raka prilaze i staju sa bočnih strana Šupljeg drveta koje se nadvisilo iznad njih i vode žustru debatu koja neodoljivo podseća na one kakve imamo prilike da vidimo u političkim programima. Ili bi bar trebalo da imamo prilike da vidimo. Ispred pozicije koja predstavlja improvizovanu govorničku pozornicu su Saka i Boka. Njih dve isprva, bez ikakvog reda i pravila, nasumično, energično tapšu podržavajući oba govornika ili jednako nasumično negoduju iskazujući na taj način da se ne slažu sa izrečenim.

BOLE (Šonja, ono dete koje se hvalisa time što jedini u razredu ima astmu budući da je to jedino u čemu je „najbolji“; Teatralno, uz široke pokrete, kao da zaista izlaže nekakav politički program)

Lopurdo!

RAKA (Harizmatični dečak u koga su, bez izuzetka, zaljubljene sve devojčice u razredu i rođeni je predvodnik. Onaj koji ima tu privilegiju da uvek prvi bira svoj tim na časovima fizičkog vaspitanja; Ništa manje dramatično od Boleta i sa jednako politikantskim odnosom prema izgovorenom)

Secikeso!

BOLE

Pokvarenjačino.

RAKA

Probisvetu.

BOLE

Najobičniji ljigavi podlacu.

RAKA

Pripazi na rečnik, mizerni hohštapleru jedan.

BOLE (Upirući prstom u Raku kao da svima razotkriva malverzaciju u koju je ovaj upleten)

Ja tebi govedo.

RAKA

Ja tebi sve po spisku!

BOLE

I ja tebi isto sve po spisku ali deset puta!

RAKA

E ja tebi hiljadu i deset puta sve po spisku.

SAKA (Vrcava i spretna devojčica; uz coktanje)

Ama ljudi, ovo je čist javašluk bez granica. Čujete li šta ovaj bulazni?

BOKA (Pametnica dosadno trezvenih misli i predsednica odeljenske zajednice; prenaglašeno saglasna sa Sakom, gotovo se gnušajući)

Dabome, pravo kažeš. Čist despotizam i idiotluk o našem trošku.

SAKA (Kao kada se stariji ljudi „raspravljaju sa televizorom“)

Za čije babe zdravlje oni ovoliko raspredaju kad mi kao od plastelina da samo pa se protežemo između dva meseca. (Boki) Sramota. Ej, ja jedva krpim kraj sa krajem. Prelivam iz šupljeg u prazno. Crno od glave do pete je trebalo da obučem kad sam dolazila.

BOKA

Pravo kažeš. Prikladno bi bilo obući se kao za parastos. (Prekrsti se) Bog da nam dušu prosti sa njima. Pu, pu.

BOLE (Pročisti grlo kako bi privukao pažnju na sebe)

Molim okupljene za pažnju dok biramo novu vladu.

RAKA (Nabraja brojeći na prste)

Privredna stopa, kvartalna inflacija, nelegalni objekti, opomena pred utuženje, branik otadžbine, bolje sutra nam je bilo juče, sveta zemlja, teške ali neophodne odluke, pranje para i prljanje obraza, rezovi, rebalans, reprogram, restrikcije i reprize, ekskluzivni energenti, bruto nacionalni dohodak, domaći Kriptonit osiromašene otadžbine i havarije puc puc.

BOLE (Pokušava da uzvrati istom merom)

Robna razmena, ratne rezerve, najjači smo najjači, sankcije, mi smo mogući posrednici za mir u svetu, neto zarada, kule i gradovi, svaki dan dva dinara poskupljenje, tvitom ću te tvitom ćeš me, normalizacija nenormalnosti, ne pitajte me za diplomu i prvi milion, pio, bdp, bia, jbg, nepozive ostavke i nove fotelje ispod žita, mi se ne bojimo učimo da brojimo, uvoz – izvoz i devize, devize.

Saka i Boka aplaudiraju

BOLE

Drugonečovečanskonarodna olupino i moralna nakazo.

RAKA

Diskretno ću vam pred svima ovde okupljenima reći da ste amorfni oblik postojanja.

BOLE

Riba od glave smrdi.

RAKA

E a kroz tvoju huči kao da bije promaja.

SAKA (Kao ostrašćena simpatizerka)

Tako je! Dovraga sa njim! Dole ovaj!

BOLE

Protuvo nad protuvama.

RAKA

Neznalice šarlatanska.

BOLE

Strani plaćeniče i izdajice roda svoga.

RAKA (Udarajući pesnicom o pesnicu)

Ko mi to kaže izdajica je sam. Uta-ta! Uta-ta!

BOKA (Navijački)

Vrati mu istom merom! Reci i ti njemu, reci mu. Ima sve do jedne horski da te podržimo.

BOLE

Bitango!

RAKA

Vucibatino!

BOLE

Mani se huke i buke kradljivče!

Saka počne energično da aplaudira i kliče kao da se odjedanput uključila „na prekidač“

BOKA (Zbunjeno upita Saku)

Čekaj, što sad?

SAKA

Reče li on to buka ili mi se učinilo? To je znak za nas. (Saka nastavi da tapše pa i mune Boku koji put kako bi i ona počela)

BOKA

Ma ne, to je sad rekao u nekom drugom kontekstu. Odmaraj, nije još dao znak za aplauz.

RAKA (Kao nešto a ono opet ništa)

Reforme.

BOKA (Strastvena simpatizerka, saglasna sa onim što je čula)

Bogme ima ovaj pravo! Pametno zbori! Živeo! Njega ću da podržim. Da, da. Sve se izokrenulo, pravo da ti kažem, nije ranije tako bilo.

SAKA

Tako je! Živeo! Verujem mu sve što kaže. Svaka mu čast kako mudro govori. Mnogo je pametan i naobrazovan. Taj će nas garant spasiti.

SAKA I BOKA (Skandiraju)

Raka! Raka! Raka!

BOLE (Prodornije nego pre, osnažen pridobijenom podrškom „mase“)

Lezileboviću koristoljubivi znam ti seme i pleme.

SAKA I BOKA (Skandiraju)

Bole! Bole! Bole!

RAKA (Osnaženo)

Nitkovu, sve bi ovo ovde prodao za šaku dolara.

BOLE

Huljo, ni za šaku prvih, najslađih trešanja iz komšijskog dvorišta.

RAKA

Ništarijo! Narode, čuvaj glavu, bacam za redom nekoliko praznih obećanja na vas.

SAKA (Hvata vazduh, trpa u džepove i gde god stigne)

Ispuniće ovaj sva ova obećanja, nije kao oni pre njega. On je taj kog smo čekali. On je taj koji nam treba. On je taj pod kojim treba da budemo, kome treba da se pokorimo. Ej, dobaci vamo još neko prazno obećanje, ima mesta.

BOLE

Ma serem vam se ja na demokratiju.

Boka, Saka i Raka pokriju posramnjeno usta kada Bole izgovori „serem“ te potom počnu da se prigušeno detinje smejulje

BOKA

Rekao si reč na s.

SAKA

Znaš da ne smemo da govorimo ružne reči, posebno ne (otvara usta kao da izgovara reč „serem“ ali bez glasa)

BOKA

Ko kaže ružnu reč mora da ide u kaznu.

SAKA

Ili da izriba jezik sapunom.

BOLE (Najuljudnije moguće izgovori)

Ukoliko se odlučite da podržite mene kao opciju doneću neoborivu odluku da se ukine demokratija kako bih mogao samostalno da sprovodim sve ono što poželim i maltretiram svakog od vas ko mi se ne sviđa.

Usledi gromoglasan aplauz podrške

BOLE

Manimo se sad trivijalnih formalnosti. Moji su motivi jasni. Cilj mi je da sebi lično obezbedim da mogu duže da spavam ujutru, da se baškarim u izobilju koje ćete vi da mi stvorite, da otmem najviše što mogu, da ne moram više nikada da vidim bilo kakvu knjigu i da imam hrane koju volim toliko da i ako bih je glockao po ceo bogovetni dan gomila se ne bi ni za zericu smanjila.

SAKA

Molimo da budete određeniji. Dakle, pređite na stvar.

BOLE

Svakako. Očekujem da moju bezgraničnu nemoralnost nagradite vašom suludom lojanošću.

BOKA

To nikako nećemo smetnuti sa uma.

RAKA

Moji razlozi su to da želim da glavno jelo zamenim dezertom, da na vašem deficitu gradim svoj suficit, da grabim i što mi treba i što ne treba jer mi se može, da vam se smejem u lice, rugam se i vređam vas jer mi se isto može, da kad pucnem prstom ko mi se ne sviđa nestane kao da nikada nije ni postojao, da se ponašam kao lakrdijaš a vi da me tretirate kao kralja, da prostota bude novi standard, da živim do kraja veka kao bubreg u loju i da za mene sve što treba rade drugi dok ja uživam.

SAKA (Boki)

Čuješ ovo?

BOKA

Prečula.

Kratka pauza te Boka i Saka ponovo aplaudiraju

BOLE

Sunca li mu žarkog žestiš me toliko da bih te najradije ščepao za revere i žvajznuo nogom direktno u dupe da odletiš pravo u vasionu.

RAKA

Grozni mekušcu pesnicom posred nosa bih te kaznio kad bi se usudio na takav nepodobni, grubijanski čin.

BOLE

Zgubidanu, samo oštriš zube praznim rečima.

RAKA (Bole stoji ukopan u mestu)

Vidite li, o ljudi, on nasrće na mene sa namerom da me ubije. Ljudi, on hoće da me ubije! Za ime sveta, sprečite pomahnitalog ovog grubijana.

BOKA

Molim obe strane da se ne udaljavaju od teme.

RAKA

Blesane nećeš mi ti ovde puštati korenje.

BOLE

Staću ja tebi na put šupljoglavče glave praznije od Šupljeg drveta.

BOKA (Poskoči poneta Boletovom izjavom)

Bravo, nek si mu rekao! U zvezde ćemo da te kujemo a imaš, Boga mi, i prostora da fino zadrigneš.

RAKA

A-ha! Tu smo dakle! Jezik ti brbljivče jedan jurca ispred tromih misli pa odaje da ti je na pameti samo ovo ovde Šuplje drvo.

BOLE

Čujem li ja to čak dovde zavijanje tvojih crevca izjelice jedna kad se samo i spomene Šuplje drvo? Jel ti to voda potekla niz usta? Slast koju osećaš ne možeš da prikriješ iako si čitavom paletom boja premazan.

RAKA

Tu smo dakle! Misliš da si se samo ti dosetio da ga dogrebuckaš?

BOLE

Crno ispod nokta je oduvek bio znak borbe za egzistenciju.

RAKA

Molim! Šakalski instinkt za preživljavanjem.

SAKA I BOKA (Pokazuju na Šuplje drvo)

Ama, gde su plodovi?

RAKA (Preteći)

Gde su plodovi?

BOLE (Preteći)

Gde su plodovi?

Raka i Bole samo kratko slegnu ramenima

RAKA

Objasni ovom narodu okupljenom ovde što teleće zuri u nas šta će biti sa plodovima.

BOLE

Objasni ovom narodu okupljenom ovde što teleće zuri u nas šta će biti sa plodovima.

RAKA

Ništa.

BOLE

Ništa.

SAKA

Majku im lopovsku prevarantsku.

BOKA

Pu, obojica su lupeži.

SAKA (Boki, pobunjenički)

Dosta je bilo, treba nas dve da uzmemo stvari u svoje ruke.

BOKA

Treba!

SAKA

Baš, baš treba!

BOKA (Kratko razmisli pa cokne u znak odbijanja)

(Teško uzdahne) Nešto me mrzi pravo da ti kažem. Lakše mi je odavde da govorim ua ili tapšem.

SAKA

I to što kažeš. Ćuti i skloni pogled u stranu.

SAKA i BOKA (Zajedno)

Bravo! Živeo! Živeo! Živeo!

BOLE i RAKA (Zajedno)

Ali koji?

SAKA i BOKA (Međusobno se pogledaju, najpre slegnu ramenima te počnu da govore razbrajalicu tokom koje sinhrono pokazuju prstom naizmenično na Boleta i Raku)

Eci peci pec, ti si mali zec, a ja mala prepelica, eci peci p, e, c!

Razbrajalica se završi tako da Bole bude izabran što ga silno obraduje dok Raka negoduje i detinje se duri zbog ishoda

SAKA i BOKA (Zajedno, bez ikakvog odnosa prema izgovorenom pokazujući na Boleta)

On.

RAKA

Nije fer! On je najobičniji slabić, plačljivko i tužibaba. I to mi je neki Vladalac, obrazi su mu uvek crveni kao da će svakog trenutka briznuti u plač. Neću ovako da se igram.

BOLE

Ko gubi ima pravo da se ljuti.

SAKA (Raki)

Ne duri se, bićeš ti Vladalac sledeći put.

BOKA

Ako ne baš sledeći onda onaj tamo put sigurno. Doćićeš i ti na red.

BOKA (Utešno)

Da, pa svi ćemo u krug da se izređamo. Novi krug, novi vladalac. A obrnućemo i više krugova, sigurno. Igramo se dok nam ne dosadi. Tako smo se dogovorili.

SAKA

Ko se ne snađe u prvoj turi biće kraće i brže ćemo se zameniti, doćiće neko drugi od nas brže na red. A taj ko se nije snašao, sa druge strane, ima priliku za popravak u narednoj turi.

BOKA

I ovako je sve samo igra.

RAKA (Duri se)

Igračka plačka.

SAKA

Bar dok ne dođe skeledžija. Kada dođe on će nas preveseti preko, tamo nekud, da se igramo u lepom.

RAKA

Kad će više da dođe? Jedva čekam da pređemo preko. Mora da je mnogo bolje i zabavnije sa one strane.

BOKA

Pitam se kakva su pravila igre tamo preko.

SAKA

Saznaćemo kad odemo. Samo da odemo.

BOKA (Začuje se zvuk otvaranja nepodmazanih gvozdenih vrata kao na početku)

Hoće sigurno, čuješ da je skela tu blizu. Evo, slušaj.

RAKA

Možda je sad došao po nas. Dajte da odemo do obale i pitamo skeledžiju da nas preveze preko reda? Kad bismo bar imali da naberemo šta od plodova i to mu damo da ga odobrovoljimo.

SAKA

Znaš da ne smemo sami da idemo do obale. Moramo ovde gde smo da ga sačekamo. Doćiće on po nas i odvesti nas tamo gde je izobilje svega. Tako sam bar čula da pričaju.

BOKA (Čezljivo, mašta)

Ja mislim da je ta njegova skela kojom plovi i na kojoj prevozi odabrane ogromna, sigurno skoro kao i ceo razmak između dve obale, i da je nebo plave boje koja svetluca kad je sasvim vedro tako da prelaz deluje kao beskraj.

RAKA

Ja baš mislim da je skela žute boje kao sunce i da kada upekne zvezda o nju se odbije svetlost koja stvara odblesak po vodi koju seče kao da posipa zlato onuda kuda prolazi.

SAKA (Pridruži se maštariji)

A skeledžija je sigurno visok, snažan, ima gustu bradu, u ustima drži lulu bez duvana čiji se vrh izlizao od žvakanja iz dosade i nabrano čelo (Pauza) ali nije namrgođen već kao nekako da je stalno zamišljen.

RAKA

I mora da je uvek dobro raspoložen, zvižduće svaki put neku novu izmišljenu melodiju i deli jabuke ali ne kvrgave i kisele nego slatke, pune soka kakve ja najviše volim. Uh, pošla mi je voda na usta samo od slatkih misli.

BOKA

Doćiće po nas i odvesti nas tamo nekud.

RAKA

Ja ću poći za njim ma ni ne misleći kud.

SAKA

Jedva čekam. (Pauza) Znate, sanjala sam čudan san. Svi smo bili zajedno u prostoru omeđenom nekakvim prozirnim stakom, tako da svi vide nas i mi njih tamo. Ne znam ko su oni, ko su ti ljudi koji nas gledaju kroz staklo. Odjednom u taj prostor u kome smo mi počne kapati svega lepog, najlepšeg što možete zamisliti, za svakog ono što najviše voli. Isprva stvarno bi to jedan ugodan san. Uživala sam, ne mogu da kažem. I usta su mi bila puna onoga što volim i srce mi je od sreće toliko jako lupalo da sam mogla da ga čujem kao da mi bije u ušima. Mislila sam u sebi samo da nikad ne prestane ovo.

RAKA (Kao bajku da sluša)

SAKA

Ali onda, čak relativno brzo, je prošlo to prvo zadovoljstvo i bilo nam je dosta, svega dovoljno. Međutim ono kao da me je čulo onda kada sam poželala da nam ničega ne manjka više nikad i poslušalo me. Nije prestajalo da pada. Padalo je, padalo, padalo. Iako je isprva bilo prijatno vrlo brzo je prestalo da izaziva bilo kakvo zadovoljstvo. Štaviše, nastavilo je samo da nas pritiska. Sve dok nas nije potpuno zatrpalo i poništilo.

BOKA

Ne sviđa mi se ta priča nimalo.

RAKA

Ni meni, ova priča ti je najgora do sada.

SAKA

Nije priča, to je san.

RAKA

Gluposti, deca ne sanjaju.

BOLE (Tapše rukama kako bi skrenuo pažnju na sebe)

Podanici moji

Boka, Saka i Rada prekinu maštanje te se kikoću jer se zaigraju, zabavlja ih Boletovo ponašanje

SAKA (Skandira)

Hoćemo govor! Hoćemo govor!

BOKA (Hrabreći Boleta)

Bole! Bole!

BOLE

Ne smete da se mrdate dok ja pričam i svi me gledajte direktno u oči.

SAKA

Počinje, počinje.

BOLE (Ispred Šupljeg drveta na koje često pokazuje tokom govora. Bole govori tako da deluje kao da mu je zadatak da omađija one koji ga slušaju i u tome uspeva)

O, narode moj (Pauza tokom koje uživa u zvonkom zvuku tih reči) Moram još jednom. (Pauza) O, narode moj, moje krdo čovečjeg lika danas ste izabrali promene a ta promena je da ste meni lično i personalno pribavili moć. Hajde za početak malo da čujem kako me obožavate. Obećajte da ćete uvek ovako da mi se klanjate inače ću da se naljutim i sve vas pobijem. O, divno. Narode moj neću vam ostati dužan i dobro ćete zapamtiti ovaj dan kad ste me izabrali jer ste svi vi moji saučesnici. (Upali se svetlo u čitavoj sali na nekoliko sekundi te ponovo ugasi) Kada sada pogledate oko sebe sve što vidite je samo mrak, crnilo. Sablasno i zastrašujuće. Ponor bez nade. Ali, sve što nije dobro će od sada postati mnogostruko bolje jer sledi epoha prosperiteta. Ono čime niste do sada bili zadovoljni pretvoriću u ono na šta ste ponosni. Ja. U našoj zemlji dobroj i prostranoj potećiće med i mleko. Ne govorim o otrovnoj medovini koja vam je poznata već o onoj najslađoj koja vas, pčelice moje, okuplja u našu zajednicu. Pčelice radilice moje. Moje ovčice za šišanje. Moja farmo životinjska. Tamo gde je bilo golo procuriće nektar a gde je rađao jedan kržljavi plod od sad će ih biti najmanje deset. Kapaće svega najlepšeg. Hrapavo će postati na dodir mekano kao svila. Iz jednog semena u prljuši kroz sam časak, u treptaju oka, izniknuće bezbroj zdravih pupoljaka. Za vas. Zlatno doba. Zlatno. Doba. Počinje od ovog trenutka. (Bole pucne prstima) Zemlja dembelija, mesto izobilja, udobnosti i lakoće življenja. Za sve. Zajedno, mi, udruženi ka istom cilju. Zamislite život takav da ležite na najnežnijoj travi sa rukama skrštenim ispod glave okupani svetlošću. Jakom, izrazito jakom (Pauza) za sve druge zaslepljujuće jakom svetlošću koja samo vama neće smetati. Samo ćete vi, jedino vi od svih, moći da gledate direktno u izvor te jake svetlosti i idete ka njoj u vrsti, jedan za drugim, držeći onog ispred za ramena kako ne biste izgubili pravac koji vam ja, kao prvi u toj koloni, pokazujem. Sada, neka svako od vas u svojoj glavi zamisli kako izgleda njegovo najlepše mesto na svetu i upravo to će biti ono ispred njega.

RAKA

A zabave?

BOLE (Velikodušno raširi ruke)

I hleba i igara.

RAKA

Stomaci?

BOLE

Puni, prepuni, samo što šav ne popusti.

SAKA

A ruke?

BOLE

Besposlene.

SAKA

A Šuplje drvo?

BOLE

Procvetaće.

BOKA

Joj, u ustima mi je slatko kao da sam pojela glavu šećera.

BOLE

Nju ću tek sam da sastružem.

SAKA

Primećujem da sam odmah postala mirnija i vedrija od kako sam počela da živim u blaženom neznanju.

BOKA

I na mene kao opijum utiče ova lakoća življenja koja je nastupila. Samo sednem, opustim se i prepustim predstavi za narod.

Zajednička koreografija sa temom idile. Saka, Raka, Bole i Boka zajedno kroz pokret iskazuju lepotu i lakoću zajedničkog življenja. Njih četvoro funkcionišu kao kolektiv. Smenjuju se čitljivi simboli pozitivnih vrednosti oko kojih je većina saglasna. Oni predstavljaju baštinjenje ugodnosti i blagostanja u Zemlji Dembeliji.

BOLE

Član jedan. Država pripada svim građanima koji u njoj žive i zasnovana je na vladavini prava, socijalnoj pravdi, slobodama i načelima građanske demokratije. Član dva. Suverenost potiče od građana koji je vrše narodnom inicijativom ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika. Nijedan državni ogran, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana. Član tri. Vladavina prava je neotuđivo ljudsko pravo i ostvaruje se slobodnim i neposrednim izborima, podelom vlasti dužnom da se povinuje ustavu i nezavisnom sudskom vlašću. Član četiri. Političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast niti je potčiniti sebi. Član pet. Niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima.

GLAS VOĐE SA EKRANA

Ko uzme kajaće se, ko ne uzme kajaće se.

Mrak. Zvuk nestanka signala.

BOLE (Bole se izdvojio od ostalih i sakrio iza drveta kako bi pojeo kolač sa trešnjicom na vrhu)

Konačno.

RAKA

Šta to radiš?

BOLE

Otkud ti ovde, ovo je moja maštarija.

RAKA

Došao sam da te vratim u našu zajedničku maštariju.

BOLE

Beži odavde. Beži, nisam te zvao da dođeš. Ne želim da ti budeš ovde. Pokvarićeš mi plan.

RAKA

Još nije kasno da se vratiš sa mnom. Pođi sa mnom.

BOLE

Neću, nisam lud.

RAKA

Kajaćeš se.

BOLE

Kajaću se svakako.

RAKA

Odakle ti taj kolač?

BOLE (Gramzivo)

Moj je.

RAKA (Kao da mu daje priliku da se predomisli)

Čiji?

BOLE

Samo moj.

RAKA

Daj i nama malo da gricnemo.

BOLE

Ne dam.

RAKA

Ne može tako.

BOLE

Hoću ceo kolač da pojedem sam. Mnogo vas ima, ako svima dam bar i po maleni zalogaj onda meni neće ostati ni za zub.

RAKA

Nismo se tako dogovorili.

BOLE

Istina, nismo ali taj dogovor puj pike ne važi.

RAKA

To nije fer. To nije lepo.

BOLE

Krenuo je da me gricka crvić i sad me deli samo korak od grickanja najlepših i najukusnijih kolača. A ti marš napolje iz moje glave.

Bole gurne Raku i time se završi Boletova maštarija ali i zajednička koreografija sa temom idile

RAKA

Pazi malo ćorakvo.

BOLE (Tugaljivo)

Nemoj tako da me zoveš.

RAKA

Hoću, ne možeš da me sprečiš (naglasi) ćoravko.

BOLE (Autoritativno mada nepotkrepljeno ni sa čim osim novostečenog ugleda, u dahu. Bole se u trenu, naprasno, i čini nešto višim od ostalih)

Zabranjujem da me iko od vas više zove ćoravi. U stvari ne, ja donosim odluku da se iz upotrebe isključuje reč ćorav jer ako ne postoji reč onda prestaje da postoji i zla misao u vašim glavama koju ta reč označava.

BOKA (Uz naklon)

Oprostite mu, on je ona vrsta ljudi koja najpre blebeće pa tek onda konsultuje pamet ali upravo zbog toga i nije u stanju da povodom toga bilo šta uradi.

BOLE

Vi baš pametno pričate i mudro promišljate o tome što zapažate s toga Vas je bezbednije držati uz sebe. Kome još treba glava puna pameti da se protiv nje bori? Od toga ume gadno da zasvrbi teme. (Zamisli se) Mada, hm, i prazne glavurde su pogodne jer u njima ima više prostora za punjenje. (Ponovo promisli pa zaključi) Da, zasigurno svim glavama treba vladati. Kako li sam se samo dobro toga dosetio. Bravo ja. A ko ste Vi?

BOKA (Ponovo uz naklon, kao da se “pokvarila” pa iznova ponavlja jedan te isti pokret)

Vaša sestra bliznakinja doduše minut starija zbog često nazivana pametnijom ali to u ovim novim okolnostima prestaje da važi.

BOLE

O, sestra, sestra. (Naslađuje se) Kako je to ispalo zgodno a zamalo zbog Vaše bistre pameti da bude izuzetno jako nezgodno po Vas. Ako me razumete. Ako ste mi već sestra onda mi morate biti i desna ruka ili bilo koji ekstremitet po potrebi mojoj da ustreba. Sestro, unapređujem Vas po familijarnoj osnovi. Evo jedne bularežije za vas. (Bole dobaci Boki nešto imaginarno što ona, osetivši se izuzetno počastvovanom, rado prihvati uz obavezni naklon) Uh, odlično Vam pristaje vlast. Zanosno. Prosto kao saliveno. To mora da nam je u genima.

BOKA

Sluškinja sam ponizna.

BOLE

Ovlašćujem vas da se bahatite do mile volje. (Razmisli kratko) Uzmite vi, kad ste već tu, pod kontrolu i sud. Lakše, brže i jednostavnije ću vama da kažem šta treba da sprovedete nego nekom drugom posredniku.

BOKA

Potpuno razumljivo.

BOLE

Ima li među vama ostalima još ko da je meni rod te krvlju predodređen za najviše državne pozicije? Ti? (Raki)

RAKA

Ja sam drug.

BOLE (Zgrči lice kao da se gadi i odmahuje rukama)

Ne, ne, ne. To mi zvuči jako subverzivno i para mi uši. (Cokne u znak promišljanja koje od početka ide u pravcu odbijanja predloga) Ako ste Vi meni drug to onda znači da sam i ja Vama drug što dalje implicira da smo mi drugovi a prema toj drugovskoj poziciji je sam u obavezi da sa vama delim ono što može da bude samo moje. Budalaštine li sulude. Ne, to mi se nikako ne dopada. Da li bi iko, ko ima bar malo pameti u svojoj glavi, na to izistinski pristao? Šta bih ja od toga imao? Samo manjak a to bi značilo da mi manjka i pameti. Ne prihvata se. (Sa izrazitim nipodaštavanjem) Vi ste građanin.

RAKA

Samo to?

BOLE

Dobro ajde, dobre sam volje, neka bude podobni građanin.

RAKA

Malo bre.

BOLE

Stoko nezahvalna, svinjo pred koju bacih konstitutivno – državotvorni biser. Privilegija je biti građanin ovog našeg cenjenog društva. Po čijoj savitljivoj grbači ću ja nemilosrdno da skačem – po građanskoj. Ko će od svojih usta da odvaja kako bi isplatio porez državi koji će se četvoroduplirati na godišnjem nivou minimum tri puta – građanin. Majku mu i oca Božjeg zar mojoj pametnoj glavi, mom cenjenom turu i mom podubokom džepu građanština konce da mrsi. Pu!

BOKA (Boka pokazuje na Saku)

Da nastavimo, ako dozvoljavate. Dotična ovde prisutna je prva komšinica. (Saka samo klimne glavom) Da napomenem, komšijski nepotizam nije na ceni, šta više nepoželjan je. Znate već da smo doneli zakon da se stanje unutrašnji zidovi zgrada i da je zvučna izolacija u potpunosti zabranjena kako bi se olakšala delatnost svenarodnog sektora “Podguznemuve”. Uz to, sudeći po poslednjoj analitici sa terena, ispostavilo se da ta odluka i pozitivno utiče na povećanje stepena anksioznosti i straha kod građanštine što nam višestruko ide na ruku.

BOLE

Jel? Odlična odluka. Dakle, na dobrom smo putu. Narod i treba da me se plaši. Oni treba da cvokoću od straha šta sve meni može da padne na pamet da im uradim. Narod je i ovako zamenljiva kategorija. Ako ovaj neće da me sluša nabaviću neki poslušniji narod a ovaj stari fiju.

BOKA

Pogledaću šta ima u ponudi u okruženju pa ću vas obavestiti. Do tada nastavljamo da sprovodimo mere zastrašivanja i cinkarenja.

BOLE (Zamišljeno)

Da, da. Sami će se među sobom uništiti. Bacimo im buvu a oni će da se izgrebu. O, divno, divno!

BOKA

To nam je i bio inicijalni plan.

BOLE

Dakle, komšinicu moramo debelo da nafilujemo.

BOKA

Izbegavamo glagol nafilovati. Znate, moramo pažljivije da biramo reči zbog (rukama pokazuje u značenju preko). Reči moraju samo lepo da zvuče. Primerenije je reći da podstičemo. Mi kroz podsticaje motivišemo.

BOLE

Aha. Dakle, podsticaji iz oblasti…

BOKA

Da kažemo…lojalnosti.

BOLE

Tačno tako, uzeste mi reč iz usta sestro ali neka Vam se to ne ponovi kako ne bih bio prinuđen skratiti Vas za tu glavu lepu kao moju samo sa kosom. Vaše je samo da mi tajno, fino došapnete na uvce šta moja ustašca treba da kažu ali da ćutite kao zaliveni pred očima auditorijuma koji pilji u mene. Ih, što su im ružne, iskolačene buljave oči. Sve im od visokog pritiska crveni kapilari ispleli mreže jer se nerviraju, brinu, piju brlju da lakše zaspu i jedu masno jer je jeftino. Nego, da li smo se mi razumeli? Dakle, uvek morate da stojite uz mene. Možda bolje ipak u blagoj senci čisto zbog efekta mističnosti ali nikako, ne daj Bože, da progovorite pred narodom. (Boka naglašeno trepne dva puta) Nije dobro, na tome moramo još da radimo. I (pokaže Boki rukom da malo čučne što ona uradi) još malo. Još samo mrvicu jer ja u svakom najsmislenijem smislu reči moram biti iznadniji od vas ostalih pa i same moje države. To je dobro. Ustvari, idemo ka dobrom.

BOKA (Nenametljivo nametljivo dok je u blagom, neprirodnom čučnju)

Otišli ste u digresiju. Dakle, komšinica. (Saka i dalje ćuti, povremeno klimne glavom)

BOLE

Dobro ste primetili da čim progovorim imam problem sa dijarejom. U poslednje vreme je to toliko uzelo maha kad sam ja u pitanju da i drugi čim me samo i vide odmah imaju isti problem. (Ponosno) Toliko jak uticaj imam na moj narod. Nego, komšinica kažeš.

SAKA (Jedva čujno)

Mhm.

BOLE (Upiljio se u Saku)

Poznato Vam je već da zidovi imaju uši a kod komšijskih su te uši velikačke, toliko da čoveku prosto bude neprijatno da sam sa sobom kuje planove iz sopstvene koristi i broji pokradene novce.

Raka počne da aplaudira fanatično i energično toliko da se čini da će mu dlanovi prokrvariti od pljeskanja ako ga neko ne zaustavi. Bole uživa u aplauzu pa ga, pretvarajući se da mu je neprijatno, prekine.

RAKA

Uh, opako me zasvrbeše dlanovi.

BOLE

Eto zašto se kaže da će biti para kada svrbi dlan. Uviđate li, svi vi okupljeni, da se moja širokogrudost graniči sa ludilom jer sam upravo za čitavu kovanicu bliži siromaštvu. (Bole dobaci kovanicu Raki bacivši je na pod tako da ovaj mora sasvim da se savije, puzi ponizno, kako bi je podigao) Ipak, ja nimalo za to ne marim i galantno vas čašćavam vašim sopstvenim novcem. Eto taman i podesne prilike da vas odmah obavestim o novom nametu koji uvodim kako bismo prebrodili ovu finansijsku turbulenciju koju sam upravo izazvao. Za ovu jednu koji sam dao svako od vas meni dođe po tri parice. A ti građanine, unapređen si u simpatizera. Očekujem od Vas da ne birate mesto ni vreme da započnete bespredmetnu raspravu sa neistomišljenicima u moju korist. Za to ćete, razume se, biti nagrađeni crkavicom skoro dovoljno za životarenje tik ispod granice osnovnog minimuma. Sve za pare. Sve je na prodaju.

RAKA

Zato sam i ja prodana duša.

BOKA

Velikodušno! (Saki) Šta Vi mislite?

SAKA (Ponovo jedva čujno)

Mmh.

BOLE

Imate li nešto da dodate, da ste štagod primetili pa biste razmišljanja podelili sa nama. Sugestija, kritika ili pohvala. Da čujem.

SAKA (Promrmlja ili cokne više nego što razgovetno kaže)

Jok.

BOLE (Zamisli se)

Naprosto sjajno.

BOKA (Pokazujući na Saku)

Kapacitet je. Ima prostora za napredak ako se sa njom bude radilo.

BOLE

Apsolutno, ovakav nam kadar treba. To je to. (Saki) Vama ćemo dati jednu bularežiju iz oblasti društvenog dijaloga.

SAKA

Ih.

RAKA (Upirući prst u Saku)

Ona ihće nezadovoljno. Ihće tako da iskaže da se ne slaže sa onim što joj je rečeno.

BOKA (Potapše Raku po temenu kao poslušnog psa)

U zapisnik nek uđe da ihće nezadovoljno.

RAKA

Ali ja sam prvi rekao!

BOKA

Džabe ti, ja stojim bliže pa me bolje čuje.

RAKA (Ispružio je oba dlana prema Boletu kao da traži novac)

Ispustila je kratki uzdah negodovanja ali sam ja ipak uspeo da ga uhvatim i došao sam da se za njega trampim. Ja vama njen ih a Vi meni za to paricu.

SAKA (Nesigurno)

Jel Vi to o meni? Pa ja ni ne znam šta je to.

BOLE (Zasmeje se)

Ne, ne, ne mislite ispravno. Vidite kako trčite pred rudu. Nije da ne znate to da radite nego samo još uvek niste bili u prilici da znate. Razumete. Enormna razlika. (Dobaci joj imaginarnu bularežiju) Izreka kaže gde nema prilike nema ni greha. Evo, ja Vam dajem priliku da se ogrešite o narod.

SAKA (Uhvati imaginarnu bularežiju)

Vidi stvarno čudo neviđeno. Sve mi je odjedanput kristalno jasno. Izbistrila mi se glava moja sada puna dijaloga svakojakih. Nedruštvenih, necivilizovanih, ksenofobičnih, homofobnih, životinjskih, neukih i prostačkih. Kakvih god! (Svi egzaltirani poskakuju oko Sake dok se Bole zadovoljno smeška) O divote! Dugujem Vam veliku zahvalnost.

BOLE

Ta stvarčica pomaže i oko vaspitanja jer podstiče poslušnost.

SAKA (Potvrdno klimne glavom kao da nije njena)

U pravu ste. Sve je kako Vi kažete.

BOLE

Sad, hm, šta bismo mogli da probamo. Hajde, zalaj poput besnog, krvoločnog psa na ovog neposlušnog građanina.

Saka zauzme poziciju na četiri noge pa laje i reži kao pas na Raku

RAKA

Čibe! Beži, čibe. Fuj to džukelo.

BOKA

Veličanstveno. Kakva fonetsko logopedna dresura.

BOLE (Zabavlja se)

Sad ostavi bularežiju po strani i odmakni se od nje.

SAKA

Opet ništa ne znam, glava mi je prazna.

Raka pritrči i uzme imaginarnu stvar, bularežiju, koju je Saka ostavila. Saka, kada vidi da joj je Raka ukrao bularežiju potrči za njim. Jurnjavi se pridruži i Boka. Boka i Raka se dobacuju bularežijom koja preleće preko Sake koja pokušava da je uhvati ali bez uspeha.

SAKA

Vratite mi. To je moje. Vraćaj ovamo. Vraćaj!

RAKA

Čik me uhvati ako možeš pa uzmi. Ako ne uspeš da mi je otmeš na silu onda pripada meni.

SAKA

Gotov si kad te stignem.

RAKA

Izbori se.

SAKA

Ubiću te!

Saka ubrza i stigne Raku te ga obori na zemlju. Saka i Raka se jako grubo, gotovo se bijući, otimaju oko bularežije.

BOLE (Boki)

Neka, ne prekidajte ih. Pustite ih još malo da se valjaju po prašinčini. Ko se od njih dvoje više zaprlja njemu onda i treba da pripadne bularežija. Do tada uživajte u ovom veličanstvenom prizoru, zabavite se.

Saka, na kraju, ipak uspe da otme Raki imaginarnu bularežiju i pobedonosno ustaje dok Raka ostaje da leži na zemlji, prebijen. Možda pomalo i kuka.

SAKA

Moja je i ne puštam je ni za živu glavu sad kad sam je se dokopala! (Pauza tokom koje se pribere, očisti i popravi frizuru) Opet sve znam i jasno o svačemu mislim. Stručne misli iz oblasti za koju sam od malopre kvalifikovana naviru tako da ih je gotovo nemoguće zauzdati. Milina je biti saradnik.

BOLE

Moraću da uzmem u razmatranje da li da vas navađavam na dobro jer uviđam da ste skloni da se od prevelike uljuljkanosti, hop, prevalite u obest. Vaš zadatak, kao onih koji su počašćeni tom privilegijom da predstavljaju institucije bez kontrole jeste da opravdate sumnju građana i negativnu konotaciju da ste instrument u mojim rukama koje će se neumereno nafatirati. Nadam se da ste svi koji treba i na koje se odnosi ova organizaciona mera razumeli kako smo organizovali ovo.

BOKA

Organizovani smo.

BOLE

A sada slušajte obraćanje naciji “Dnevnik trovanja” jer ću posle da vas preslišam i ko ne zna da ponovi tečno kao pesmicu leti mu glava. Ali pre nego što mu fijuknemo glavu ćemo ga, propisno razume se, izbubecati po rebrima, bubrezima i glavi. (Zavali se)

Raka, Saka i Boka oduševljeni, poletno poskakujući se ređaju ispred panoa sa brojnim televizijskim ekranima na kojima se od početka emituje jedan te isti govor vođe. Njih troje su tokom trajanja govora kao prikovani za ekran i upijaju svaku reč. Raka, Saka i Boka stoje ispred ekrana kao da su “zamrznuti” u položaju u kom su se zadesili kada je prenos počeo

GLAS VOĐE SA EKRANA

Društvo se deli na nas i njih. Mi i oni. Sukob se može okončati samo i jedino onda kada svi oni postanu mi. Najučinkovitija i najbrža metoda je prosta trgovina. Kako se krug sužava tržišna cena raste. Međutim u izuzetnim slučajevima to se pokazalo nedovoljnim. U tim situacijama mere koje sprovodimo u cilju apsolutne kontrole podrazumevaju potpuno isključivanje neistomišljenika iz svih delova društvenog aparata pod našom kontrolom. Dozvoljeni su svi vidovi njihovog šikaniranja, omalovažavanja, neutemeljenog diskreditovanja, podmetanja lažnih dokaza i verbalnog linčovanja pa čak i samo istrebljenje uz garanciju nevinosti za svakog egzekutora. Pozivamo sve vas da činite isto jer je to jedini put ka potpunom blagostanju. Živeli MI. Nek crknu ONI.

SAKA, RAKA i BOKA (Skandiraju i poskakuju u maniru pesme za decu)

Živeli mi. Nek crknu oni.

RAKA (Digne značajno prst)

Iskoristio bih svoje građansko pravo da postavim pitanje od vitalne važnosti za moju stvarnost onome koji njom upravlja.

BOLE

Preko posrednika, izvolite.

Raka, Saka, Boka i Bole naprave vrstu stajući jedan do drugog na umerenom rastojanju. Poređaju se kao za igru gluvih telefona.

RAKA (Kaže Saki)

Poštovani…

SAKA (Kaže Boki)

Predragi…

BOKA (Kaže Boletu)

Zvezdo vodiljo naša.

BOLE

Oho, ovo je dosta fino počelo. Obećavajuće. Što bi bilo zgodno da je svaki dan ovako. Dalje, dalje.

RAKA (Kaže Saki)

Hteo sam da Vam se obratim…

SAKA (Kaže Boki)

Hteo sam samo da Vas pohvalim…

BOKA (Kaže Boletu)

Došao sam da iskažem čistu i iskrenu zahvalnost Vama koji krojite lice i naličje našeg života.

BOLE

Škrt mi je ovaj narod na rečima ali pripisaću to njihovoj plitkoj pameti jer ne vladaju vokabularom najspretnije. Bolje se snalaze sa krikovima i drugim zvucima prirode.

RAKA (Kaže Saki)

Imam problem.

SAKA (Kaže Boki)

Nemam nikakav problem niti zamerku.

BOKA (Kaže Boletu)

Nemam baš nikakav problem niti zamerku.

BOLE

Hvala lepo, hvala najlepše. Recite mu da sam odlučio da može da ide. (Boka i Saka pokretom pokazuju Raki da krene ali on je u čudu i zbunjeno gleda) Tutanj!

RAKA (Zbunjeno)

Ali… poslao sam ka vama poruku. Reč. Reč je reč.

BOLE

Očigledno se iskrivila u transport, šta ćemo sad.

BOKA

Ne čekaj da dva puta ponovi.

RAKA

Neću.

Saka i Boka se zaprepašćene uhvate za glavu nakon što Raka odbije da posluša naredbu koju mu je izdao Bole. Bole, najpre, potpuno iznenađen time što mu iko kontrira.

BOLE

Kako moliću?

RAKA (Videvši da je već “u sosu” shvati da sad nema nazad)

Neću.

SAKA

Ma videćeš ti svoga Boga derane kad te ja dohvatim.

BOLE

Ne, neka. Razgovorom ćemo, siguran sam, razrešiti nesporazum koji je uneo nemir u ovu našu harmoniju. Izvolite. (Rukom pokaže Raki da govori, hrabri ga da priča)

RAKA

Tačno to što ste malopre rekli, nemir. Nemir je ušao duboko u svako od nas, u svaku pojedinačnu kuću, prostor namenjen za zabavu, sto na suncu pored reke, kancelariju, igralište pa čak i lokalnu seosku prodavnicu na račvanju puteva ispred koje se nekada u miru ispijalo pivo dok svako svakog u krug čašćava trošeći reči na neke davne ljubavničke poduhvate. Toga više nema. Čašćavamo se samo uvredama podeljeni u tabore, razjedinjeni toliko da se čini da više nikada nećemo moći da sedimo zajedno i imamo različita mišljenja. Miriše na trulež toliko da više ne možemo da se pravimo da to ne osećamo. Zapahnuo nas je smrad neizgovorenih reči koje su satrulile u ustima onih kojima je data prilika da kažu nešto u ime svih, kiseli miris ubuđalih osećanja koja nisu došla na red od silnih svakodnevnih problema koji nas bude noću i vonj pokvarenih ljudi koji su sve ispravno proglasili škartom ali samo reklamaciju na sebe neće da uvaže. Slabo čemu se poradujemo, više hramljemo nesrećni, zavidni i zgrčeni. U strahu su nam velike oči. Valjda od silnog osvrtanja preko ramena, mimikom nadoknađivanja onoga što ne sme da se naglas izgovori ili neumornog preletanja pogledom preko spiskova – naših, njihovih, problematičnih, ucenjenih, onih plaćenih, prioritetnih, nepoželjnih, šetača, uzbunjivača, huškača. Nećemo više tako.

Bole priđe sa leđa Raki i šapne mu nešto na uvo. Raka u trenutku prebledi i raširi uplašeno oči kao da je čuo najstrašniju pretnju. Ostane tako, ćuteći.

BOLE

A sada na posao. Moramo se, svi do jednog bez izuzetka, latiti posla jer nas govorancije neće odvesti rastući eksponencionalno u stratosferu. Mnogo radite. Predano radite. Marljivo radite. Samo radite. (Bole napravi pauzu tokom koje značajno gleda masu) A sad na posao!

SAKA (Ne miče se)

Živeo rad! Što ja volim da radim.

BOKA (Ne miče se)

Radno bez trunke odmora! Spremna sam da radim ovaj težak posao čitav dan bez da se i jednom požalim.

RAKA

Ali šta?

Boka i Saka se glasno smeju Raki dok se Boletu smeši samo brk, ne dopušta sebi da se smeje grohotom, poput hijene na silu. Veštački, preglumljeni smeh je posramio Raku.

BOLE

Vidite, zbog ovakvih nikada nećemo napredovati. Kako šta? Narode moj, ovo je slika i prilika pokvarenjaka koji opstruiraju naš prosperitet. Ovakvi ljudi vas koče da živite bolje. Sramite se sramni građanine za sramotne reči. Džigericu mi grickate a i srce bi mi smazali da možete. Vidite li ove ruke. Kad se rodite prvo što uradite je da kmečeći upadnete u nečije ruke. Iz tih prvih ruku prelazite u druge koje vas vodaju dok ste još uvek nestabilni. Nakon njih slede sigurne ruke u koje gledate da bi znali kuda da idete i šta da radite. Posle su tu opet neke nove ruke da vam pokažu gde vam je mesto i da vam zaprete ako to kojim slučajem zaboravite. Tako idete iz ruke u ruku sve do onih koje će da vas polože i utabaju na kraju. Zbog toga nikako ne bi valjalo da budete onaj za koga se kaže da je ispušten iz ruku, zar ne? (Pokazuje im otvorene dlanove) Zato vas i ja držim u šaci.

SAKA (Ponizno se uvila Boletu oko noge)

Šta bi bilo sa nama da njega nema? Ježim se i od same pomisli kakva li bi nas to strašna sudbina zadesila.

BOKA (Ponizno se uvila Boletu oko druge noge)

Ničija dobrota nije ni prineti njegovoj koja je bez premca. Ko drugi ako ne on.

SAKA (Još uvek u istom položaju)

Bez njega bi nam svanuo sudnji dan. Nevolje. Katastrofa. Apokalipsa. Kraj.

BOLE (Raki)

A Vi ne mislite tako?

RAKA

Ne, nisam to rekao, samo sam pitao

BOLE (Prekine ga)

Ne slažete se! (Boka i Saka se preteći nadviju nad Raku)

RAKA

Hteo sam da saznam šta treba da radimo…

BOLE (Ponovo ga prekine)

Rušilački elementu koji se suprotstavlja mom mišljenju, sram Vas bilo.

SAKA i BOKA

Sram te bilo.

BOLE

Sram Vas bilo.

SAKA

Sramota.

BOKA

Sramota.

RAKA (Trese mu se telo od straha)

Stid me je. Sram me bilo. Kriv sam. Sram me bilo. Jeste, jeste. Sramim se. Jako se iz dubine duše sramim.

BOLE

Imaš li vazduha da dišeš?

RAKA

Imam.

BOLE

Da li je nebeski svod iznad tvoje glave dovoljno visoko postavljen tako da smeš da stojiš sasvim uspravno?

RAKA

Jeste.

BOLE

Nisam li ja lično tebi i svim ostalima omogućio da se budite svako jutro?

RAKA

Dozvoljeno nam je.

BOLE

Branim li tvome srcu da nesmetano kuca?

RAKA

Beskrajno sam srećan zbog toga.

SAKA

Nezahvalnik jedan.

BOLE

Evo na očigled svih ovde prisutnih koji to mogu da posvedoče čak si upravo svojevoljno trepnuo i to preda mnom.

BOKA

Ponovo je to učinio. Provocira majčin sin.

SAKA (Podigne ruku kao da glasa)

Zlotvor zaslužuje da bude surovo kažnjen. Ko se slaže?

BOLE

Polako, polako. Vidiš, ja da želim mogao bih da padnem u iskušenje i zabranim ti to. Sa time si, verujem, upoznat.

RAKA (Nesigurno)

Ja se izvinjavam, zaista nisam namerno. Omaklo mi se.

SAKA

Ha! Ponovo je to učinio. Videla sam! Sasvim je zaslužio doživotno da bude u kazni. Ovaj je zreo je za prevaspitavanje.

RAKA

Ne, ne, ne. Samo ne prevaspitavanje. Molim vas. Nikako prevaspitavanje. Mislim da se više nikada neće ponoviti.

BOLE

A tu smo dakle, misliš. Slobodno misliš i to ti niko ne može oduzeti.

BOKA

Misli, misli. Vidim ja da on misli. Ima pogled kao da misli.

RAKA

Ne, ne, ne. Greška. Oprostite. Mislim, neće se ponoviti.

Saka i i Boka se udare po glavi kad Raka ponovo izgovori reč mislim.

BOLE (Boki i Saki)

Ovaj je mnogo glup.

BOKA

Dibidus.

SAKA

Glupander.

BOKA

Tupson.

BOLE

Opet mislim. Mislim, mislim. (Prodere se na Raku) Ne misliš. Kolapsi svetskih razmera bi nastupili onda kada bi svaka pojedinačna glava na kugli zemaljskoj imala svoje, dakle, pojedinačno mišljenje. Zamislite samo tu grozotu, taj rusvaj, taj lom koji bi usledio onda kada bi svako od vas mislio. Ja mislim jedno, ova drugo, ti treće. U tom slučaju, od tolikog uzaludnog mišljenja, vi ne biste imali imali niti jedan trenutak vremena da radite nešto zaista produktivno što doprinosi zajednici. (Sa nipodaštavanjem) Mišljenje. Mišljenje je prosto gubljenje vremena. Da su svi pre nas mislili mi ne bismo bili tu gde jesmo. Mišljenje zaglupljuje pojedinca.

SAKA i BOKA (Skandiraju poslušno potvrđujući ono što je Bole rekao)

Mišljenje zaglupljuje pojedinca.

BOLE

Moć je u neznanju. Tek onda kada odbacimo ono što unosi razdor mi ćemo živeti u potpunom miru. Prema tome, odbacujemo sva mišljenja različita od mojih i pokoravate se moji pravilima jer su ona jedino što imamo.

SAKA i BOKA (Skandiraju poslušno potvrđujući ono što je Bole rekao)

Moć je u neznanju.

BOLE

U slučaju da neko odbije da me posluša, lako ću ga naterati nekim od mnogobrojnih sredstava prinude kojima raspolažem. Dobro, to smo rešili. A sada, narode moj, da ne biste pokrenili kvarne govorancije kojima je dokon narod sklon u smeru toga da vam uskraćujem pravo da se pitate evo pitam vas o nečemu što je bitno za našu zajednicu. Samostalno odlučite i ja ću, jer sam takav i imam dobrote napretek, tu odluku sprovesti bez pogovora. Odluka se tiče, razume se, reformi i velikih namera koje imamo sa našim Šupljim drvetom. Molim vas da odgovorno raspolažete svojim građanskim pravom. Opcije su sledeće. Pod jedan – da ga raspolutimo. Pod dva – raspolutimo da ga. Biraj narode! Slobodno biraj. Ja ću da zalepim svoj cenjeni, masni tur za ovu mekanu i udobnu fotelju u kojoj me ništa ne žulja i da čekam koliko god da vama treba da odlučite. Meni se ne žuri.

BOKA

Teško pitanje, šta nam je činiti. Moramo dobro da promislimo. Velika i zahtevna odluka je na nama. Golema istorijska odluka.

SAKA

Ne znam šta ću od tolike odgovornosti, manta mi se, sve me nesvestica hvata.

BOKA

I meni je pao mrak na oči.

BOLE (Dobroćudno širi ruke kao da prepušta vlast narodu)

Biće onako kako vi odlučite. Glasanje će, razume se, biti kako i pravila nalažu tajno. (Pauza) Da vas čujem.

BOKA

Drvo je šuplje i nema mu spasa.

SAKA

Ali ako ga raspolutimo gde ćemo se skrivati kad igramo žmurke? Ono je taman toliko iznutra šuplje da možemo svi da stanemo u njega ako se malo stisnemo. Toliko njih ga je pre nas grebalo i dubilo. Pripremalo za nas. U Šupljem drvetu možemo dobro da se sakrijemo i čekamo da prođe naše. Ili bar ne dok mi ne odlučimo da se zapljunemo.

BOKA

Ja bih ga na doboš.

SAKA

Ko izađe poslednji neka ugasi svetlo ako ga uopšte i bude.

Boka i Saka zagledane u daljinu promišljaju, izgledaju kao da ih more teške misli

BOLE

Imamo li odluku?

BOKA

Da.

Boka, Saka i Raka stanu u vrstu ispred Boleta. Kako jedan glasa, stane ponovo na kraj kolone i tako se vrte u krug nekoliko puta.

BOLE (Kao prodavac na pijaci)

Navali narode, još malo pa nestalo.

RAKA (Koga Bole nekoliko krugova preskače, pokaže mu prstom da se skloni iz vrste)

A ja? Moj je red bio već tri puta do sada.

BOLE

Kobna bi neopreznost po mene bila kada bih Vam dopustio da mi kontaminirate izborni proces. Nevažeći listić. Sledeći! (Bole pokaže rukom Raki da se skloni)

RAKA

Ali rekli ste, citiram, samostalno odlučite i ja ću, jer sam takav i imam dobrote napretek, tu odluku sprovesti bez pogovora.

BOLE

To sam rekao?

RAKA

Od reči do reči, citiram.

BOLE

Mhm. Gde mi je osoba zadužena za društveni dijalog.

SAKA

Tu sam, na usluzi.

BOLE

Uzmite tu moju staru izjavu i iz nje izbacite samostalno odlučite. Mhm, mhm, ovo da imam dobrote na pretek možete da ostavite jer lepo zvuči. Pleonazam je ali patetika je na ceni. Voli ovaj moj narod kad kukumavčim. Šta Vi sestro mislite?

BOKA

Zvuči istovremeno moćno i ponizno. Međutim umesto dobrote upotrebila bih sinonim plemenitost. Teži više na tasu javnog govora a i malo je komplikovanija reč, zazvučaćete im pametnije. Što vas manje razumeju to je bolje.

BOLE (Saki)

Piši to što je rekla sestra iz senke. I ovo na kraju, vidi ovo, odluku sprovesti bez pogovora to obavezno izbaciti.

SAKA

Izacujemo dakle ovo sa početka samostalno odlučite, imam dobrote napretek menjamo sa plemenit i odluku sprovesti bez pogovora na kraju precrtavam. (Promatra papir i razmišlja) Prema tome, izjava je glasila samostalno odlučite i ja ću, jer sam takav i imam dobrote napretek, tu odluku sprovesti bez pogovora. A sada, nova, revidirana izjava glasi ja sam plemenit.

BOLE

Ja sam plemenit. To zvuči daleko bolje i istinskije. Kraće je a sadrži sve što narod treba da čuje i zna. Ostatak rečenice je, sad uviđam, svakako i bio suvišan.

BOKA

Pogodili smo suštinu prepravljenom izjavom.

BOLE

Odlično, sad pocepajte i uništite sve papire na kojima je pisala ta stara izjava a odštampajte nove sa prepravljenom izjavom ali sa ondašnjim datumom i izlepite to gde stignete. (Pljesne rukama) Na posao!

SAKA

Razumem!

BOLE (Grleno vikne pa nastavi da promišlja)

Momenat! Vi sestro nastavite da ubacujete izborne papiriće, da ne izgubimo dobar tempo koji smo uspostavili. Nego razmišljam, nešto mi je slabašno da ostane ta moja izjava kao tvrdnja da sam plemenit sama po sebi. To je tačno pa je tačno i šta? Nikom ništa. Odneće je vetar koliko je lagana. Moram je začiniti nekim napadom, nešto poput toga da ja ispadnem žrtva koju treba braniti.

SAKA (Nonšalantno)

Stavićemo i to onda na teret građanina.

RAKA

Simpatizer, moliću!

SAKA

Građanina simpatizera.

BOLE (Odmahne glavom)

Ne, ne. Građanin simpatizer nezadovoljan time što nije dobio svoj deo kolača je ljudski razumljivo. Ali, nož u leđa od najbližih. To već ima potencijala. Nosi određenu težinu. Njušim dramu u tome.

SAKA

Diskurs okrećemo protiv sestre saradnice?

BOKA

Pardon!

BOLE

Samo temporalno, razume se, za potrebe instant uskomešavanja masa. Nije izistinski. Ne brinite se. Čim uzbuna prostruji kroz masu koja će vas označiti kao neprijatelja broj jedan i prođe efekat sa odloženim dejstvom nanošenja štete liku i delu predvodnika smislićemo novu vest koju ćemo im plasirati kao mamac. Oni će to amnuti i idemo dalje. Potom ću naložiti da se svi ponašaju kao da imaju kolektivnu amneziju i nastavljamo po starom, gde smo stali kao da se ništa nije ni desilo. Kako napredujete sa papirićima?

BOKA (Zadihano)

Prepunila.

BOLE

Odlično, ne moramo ni da brojimo. Dovoljno je ovako odokativno. Vrške je puno, svaka čast. Proglašavam pobedu.

U to se ponovo začuje škripanje nepodmazanih gvozdenih vrata što prekine igru i deca se uozbilje

RAKA

Stanite, čuo sam ga. Da li ste i vi ostali čuli? Izgleda da se skela već vratila. Odoh da vidim da li je skeledžija ovaj put došao po nas, došao da nas vodi.

BOKA

Čini mi se da sam ga i ja čula, ali već sam ti rekla a znaš i sam da ne smemo sami da idemo na put do obale, moramo ovde da čekamo. Kad god da dođe.

RAKA

Istruliću više od Šupljeg drveta ako ne dođe uskoro po nas.

SAKA

Sigurna sam da kada se konačno dokopamo one strane ćemo brzo zaboraviti koliko dugo smo iščekivali.

GLAS VOĐE SA EKRANA

Ko uzme kajaće se, ko ne uzme kajaće se.

RAKA

Mislim da mu ovaj put čujem čak i glas. Nikad nam nije bio bliži. Da, sasvim sam siguran da ga čujem.

SAKA

Kome? Skeledžiji. Šta kaže? Šta kaže?

RAKA

Zvonko priča ali ne mogu da razumem. Ne razaznajem reči, čujem samo zvuk. Ode. Više se ne čuje. I obris u daljini mu je sada već pojeo mrak. (Beznadežno) Sledeći put dolazi po nas. Siguran sam u to.

BOKA

Možda si u pravu da ipak treba odmah da odemo do obale i sačekamo skeledžiju da se vrati i uskočimo preko reda. Drugi će se verovatno naljutiti na nas ali mi ćemo do tada već uveliko biti na onoj strani i baškariti se, nećemo na čast ni misliti. Ko još o obrazu brine kad se baškari u izobilju. A ni oni ostali koji ostanu sa ove strane nam neće moći ništa. Biće i nama i njima svejedno.

RAKA

Kuda li vodi ta reka?

SAKA

Niko to ne zna tačno.

BOKA

Nekud, tamo. Tamo vodi. Nekuda.

SAKA

A šta ako uopšte nije reka ni potok.

RAKA

Šta može da bude.

SAKA

Kanal.

BOKA

I to je protočno a može da bude i dovoljno dubok da se u njemu čak i udaviš.

RAKA

A kako da znamo da će taj neko, taj skeledžija, doći?

BOKA

Prosto, znamo.

RAKA

A šta nas tamo sve čeka?

SAKA

Može da bude svačega.

RAKA

A šta ako ne bude ničega? Nismo razmišljali o mogućoj praznini. Šta ako taj zjap o kome toliko maštamo ne vodi nikuda? Odnosno ako vodi u nigdinu.

SAKA (Pokazuje oko sebe)

Ovde je svakako već ništa.

RAKA

E jake mi tranzicije.

SAKA

Čekajte. A šta mislite da mi stvarno posečemo Šuplje drvo i od njega sami napravimo samo naš čamčić i tako pređemo reku. Kako god da ga sklepamo biće dobro. Snaćićemo se. Ako to uradimo ne treba nam skela, niti skeledžija i ni minut više iscrpljujućeg čekanja.

BOKA

Slažem se. Bar samo i da počnemo, brže će nam prolaziti vreme tako. Možda čak i zaboravimo na vreme, prestanemo da ga osećamo ovako kao sada.

SAKA

Da, samo treba početi nije ni bitno od čega. I doćiće.

RAKA

Predlažem onda da to uradimo. Ovde se više ne može. Glava mi je puna neobičnih zvukova. Čujem ih po ceo dan. Šušti i ne prestaje. Sve je češće tolika buka da od nje ne čujem svoje misli. Čujem čak i bube kako hodaju kroz travu koja šuška kako se one pomeraju. Čujem ih i kako idu zemljanim putem. Znate šta još čujem, evo sada upravo. Čujem mrava koji sa mrvicom hrane na leđima hoda po kori Šupljeg drveta i prkosi gravitaciji koja ga silovito vuče prema zemlji, da ga surva a ta mrvica da ga zgnječi.

BOKA

Čuješ bube kako hodaju?

RAKA

Sasvim jasno. Kao što tebe čujem sad. Evo, upravo sada je taj mrav prestao da hoda. Zastao je na suvoj, hrapavoj kori Šupljeg drveta. Tačno sam mogao da čujem njegove korake do malopre. Čujem redom sve, ptice i komšije koji se nadaju da će uskoro da im umre baba da ne moraju da više brinu o njoj i da uzmu njen stan za sebe. A sad sam čuo, eto, tog mrava koji je zastao pod teretom na kori Šupljeg drveta. Nemoj da mi veruješ, idi pogledaj. Uveri se da je govorim istinu.

BOKA

Dobro, verujem ti.

RAKA

I ovaj glupi sat što se čuje moramo čim pre odneti na popravku. Izgleda da je dotrajao mehanizam. Zvoni kad stigne i koliko stigne. Čujete ga cak, cak, cak. Po ceo dan cakće. Kad uhvati da bije ne prestaje. Lupa li lupa. Kao neki stalni alarm za uzbunu. Kao da se zaglavila sirena koja oglašava opasnost. Zuji. Izludeće me.

SAKA (Samo kako bi ga umirila)

Popravićemo, ne zamaraj se time.

RAKA

Ja vam o toj stvarnosti koja me uznemirava i preti da proždere govorim u poverenju. Ne smem nikome drugome da kažem jer će me onda odvesti kod lekara za glavu koji će mi je pokvariti. Razumete? Kao što su pokvarili dedu, babu i tvog tatu. (Pokaže na Saku) Moram da budem na oprezu, ljudi su skloni da ti napakoste i učine zlo iz čista mira. Kad me drugi gledaju ja se ponašam pribrano i ne odajem ovu tajnu. Ne dam im da mi prčkaju po glavi. Borim se sam za svoj razum.

SAKA

Nećemo nikome reći. Ne brini.

RAKA

Idemo, bacamo se onda na posao. To je naša šansa. Izlomićemo najpre krupnije komade Šupljeg drveta pa ćemo ga posle cepkati na sitnije.

SAKA

Neće za naredne generacije ostati ni žmurke da igraju.

RAKA

Neće ali ćemo mi da napravimo splav za nas. I spasiti se. Ja više ne mogu ni žmurke ovde da igram.

Raka, Saka i Boka krenu prema Šupljem drvetu poletni i okuraženi

BOLE (Autoritativno)

Stojte!

SAKA

Šta je sada?

BOLE

Ja se protivim a moje je ne veće od da svakog od vas.

RAKA

Nećemo da se igramo više.

BOLE

Ne može tako dok ja ne kažem da je kraj. Moja je igra i samo ja mogu da je prekinem.

RAKA

E pa ja sam je prekinuo. Igra je gotova. Nema više ni pravila, ni naređivanja. Ne igramo se više Vladaoca. Sad pravimo čamac da pređemo na onu stranu. A pošto je to bila moja ideja ti od sad slušaš mene.

Usledi kratko zatišje dok Saka, Boka i Raka stoje zbunjeni jer se ne slažu sa Boletom

BOLE

Napadaju nas!

BOKA (Zbunjeno)

Ko nas napada?

BOLE

Ugroženi smo. Napadaju nas sa svih stana. Podanici, naši neprijatelji nikada ne spavaju i čekali su podesnu priliku da nas uhvate nespreminim. Kao što su upravo i učinili. U ovome izuzetno opasnom času dok nas opasnost vreba sa svih strana ne smemo da dopustimo da budemo razjedinjeni. To nam je jedina šansa.

SAKA

Ali malopre je bio mir?

BOLE

Bio je mir ali sada više nije mir. Sad je trenutak neposredne opasnost. (Pauza) Napada nas zver.

RAKA

Kakva sad zver? Nema ovde nikakvih zveri.

BOLE (Detinje tresne nogama o pod)

Ima zveri.

SAKA

Nikad pre nismo sreli nikakvu zverku.

BOLE

Strašno i veliko čudovište nas vreba iz mraka. Moramo da mu se zajedničkim snagama usprotiviti i uloviti ga. Drugog izbora nema. Moramo se ujedinjeni suprotstaviti zveri koja nas ugrožava tako što ćete je najpre namamiti pa potom uloviti.

SAKA

Sami?

BOLE

Nikako sami. Zajedno, jedni sa drugima i mojim rečima da vas vode.

RAKA

Kakva je zver? Ti si je video?

BOLE (Izmišlja tako da se vidi da laže)

Crna. Velika, ogromna i (Pauza) crna. Gigantski veća od nas. Samo glava te zverine je veća od nas celih. Ako bi razjapila usta u jednom zalogaju bi mogla da nas sve smaže zajedno sa Šupljim drvetom. Ima krupne, krvavo crvene oči i velikačke kljove. Ima oštre dugačke kandže i repinu prekrivenu oštrim pločicama. Kada mahne krilima izazove vetar koji nosi lišće, crepove kuća i sitniju decu. A dok diše (Pauza) struže i brunda toliko glasno da zvuči isto kao da se otvaraju masivna vrata nekog utvrđenja.

SAKA

Bojim se!

BOLE (Nastavlja da domaštava)

A kada se neko nađe oči u oči sa njom kroz nju govore njegovi najveći strahovi. Bube, mrak, vir u reci ili da nam neko ukrade svu odeću dok se kupamo.

BOKA

Šta ćemo da radimo?

RAKA

Da bežimo?

BOLE

Ne može se pobeći. Sad je suviše kasno da to probamo. Ne bismo uspeli. Suprotstavićemo se. Jedino to nam preostaje.

SAKA

Da se sakrijemo?

BOLE

Naćiće nas. Čak i da jako stisnemo oči opet će naći način da nam uđe u glavu.

RAKA

Gotovi smo.

BOLE

Nismo. Bili bismo da ja nemam plan. Slušajte me pažljivo. Ovako, najpre ćemo se naoružati do zuba. Zgrabite sve što vam padne pod ruku. Sve što može da je povredi. Zatim ćemo namamiti zverku i onda ćemo je uništiti pre nego što ona uništi nas.

Raka, Saka i Boka gledaju oko sebe po čistini pokušavajući da nađu bilo šta čime bi mogli da se odbrane. Međutim, pogledi svo troje koji lutaju po goloj pustari završe na Šupljem drvetu

RAKA (Pogleda tugaljivo u Boleta)

Ali…

BOLE

Nemamo izbora.

SAKA

Ali rekli smo da ćemo od Šupljeg drveta napraviti čamčić da pređemo na drugu obalu.

BOLE

Prioritet je da se odbranimo od opasnosti.

RAKA

Ali šta će biti kad opasnost prođe, šta nam ostaje?

BOLE

U miru da sačekamo skeledžiju da nas preveze.

Raka, Saka i Boka se još uvek premišljaju

BOLE

Sekunde su u pitanju.

SAKA

Koliko li ćemo onda još morati da čekamo?

BOKA

Taman se učinilo mogućim i nadohvat ruke.

BOLE (Autoritativno)

Neće biti prilike za drugu obalu ako sad ne uradite to što vam kažem! Lomite Šuplje drvo!

Raka, Saka i Boka sitnim koracima, nesigurno i nevoljno, prilaze Šupljem drvetu te počinju da ga lome i kidaju. Najpre svako od njih odlomi po najsitniju i najtanju grančicu ali potom posežu za sve većim komadima koje bez milosti lome

GLAS VOĐE SA EKRANA (Promalja se kroz zvuk lomljenja Šupljeg drveta)

Ko uzme kajaće se, ko ne uzme kajaće se.

BOLE

Kidajte. Do kraja.

Raka, Saka i Boka izlome i poslednji deo Šupljeg drveta tako da ostanu da stoje na čistini, na golom, sa opiljcima razbacanim oko nogu

BOKA

Nema više kućice za žmurke.

RAKA

Nema više pu spas za sve nas.

SAKA

Nema ni našeg splava.

U to se ponovo začuje zvuk otvaranja gvozdenih vrata na šta se Raka, Saka i Boka uznemire iako su mu se donedavno radovali. Bole priđe i prenaglašeno gazi opiljke Šupljeg drveta koji su rasuti po podu

BOLE

To je vas znak!

GLAS VOĐE SA EKRANA

Došao sam po vas!

RAKA, SAKA i BOKA

Uuuuuuuu rrrrrrrrr aaaaaaaaaaaaa T.

Raka, Saka i Boka kao razularena masa potrče noseći deliće Šupljeg drveta u rukama i bacajući ga žustro. Oni se u tom trenutku ne čini više ni kao deca ni kao odrasli već kao najstrašnije prikaze, kao krvoločne životinje.

GLAS VOĐE SA EKRANA (Najpre razumljivo te onda isprekidano kao da se „kvari“ dok ne utihne potpuno)

Ko uzme kajaće se, ko ne uzme kajaće se. Ko uzme kajaće se, ko ne uzme kajaće se. Ko uzme kajaće se, ko ne uzme kajaće se.

Raka, Saka i Bole zastanu u mestu, kao ukopani. Na licima svo troje je preneražen izraz lica, grč očaja i neverice.

BOKA (Bolno krikne)

Ne!

SAKA

To je bio skeledžija. Naš skeledžija koga smo toliko čekali.

RAKA

I njegova skela.

BOKA

Nije bilo nikakve zveri. Nikad nije ni postojalo glupo čudovište.

SAKA

Sad više nema ničega. Ničega. Nema.

Raka, Saka i Boka se okreću prema Boletu i mestu gde je nekada bilo Šuplje drvo.

RAKA

Ti si kriv. Ti si nam rekao da uništimo drvo. Ti si nas slagao da postoji zver. Ti si dao znak da napadnemo. Ti si sve uništio. Uništio si i Šuplje drvo, i skelu i skeledžiju. Sve si uništio.

BOKA

Ti si za sve kriv.

SAKA

Ti si jedini krivac.

RAKA

Nemamo šta više da iščekujemo. Čemu da se nadamo. Zbog tebe.

BOKA (Kroz suze)

Ti si odgovoran za ovo što se dogodilo.

BOLE (Staloženo i mirno odmahuje glavom, ne uzbuđuje ga nimalo uznemirenost Rake, Sake i Boke)

To nije tačno. Sami ste ga uništili. Sve ste sami svojim rukama uništili.

Saka u besu posegne za preostalim delićem Šupljeg drveta

BOLE

Ko je bez greha neka prvi baci kamen.

Saka nemoćno baci delić drveta koji je držala u rukama ispred sebe. Saka, Raka, Boka i Bole izgubljeni gledaju po pustoši oko sebe, pogledom traže makar šta mada nema nigde ničega osim tragova gde se nekada nalazilo Šuplje drvo

BOKA

I šta ćemo sad?

RAKA

Ništa.

SAKA

Ništa.

BOLE

Ništa.

RAKA

Više mi nije do igre.

Ponovo usledi muk razočarene dece koja sede među ostacima razorenog Šupljeg drveta. Sede kao ukopani.

SAKA

Šta ćemo onda da radimo?

RAKA

Ne znam, nikada nisam o ovome razmišljao.

SAKA

Šta deca rade kad se ne igraju?

RAKA

Ne znam.

BOKA

Ne znam ni ja. Čudno je. Ne mogu da se pomerim.

RAKA

A da (Pauza, razmišlja) možda bismo mogli (Ponovo pauza, možda razmišlja) ne znam.

BOKA

Da probamo (Pauza) nemam pojma.

SAKA

Ne mogu da se mrdnem.

BOKA

Ne umem ni korak da napravim.

RAKA

Bar da čekamo, ali više ni ne čekamo. To smo znali. Uvek smo bar imali to čekanje. Nema ni toga više. Nemamo koga ni šta. A ni sami ne znamo šta bismo mogli.

BOKA

Ni makac odavde ne mogu.

Muk. Raka, Saka, Boka i Bole su se našli u beznađu. Ne umeju da naprave samostalno, bez vođe, ni korak. Sede, sada više ne čekaju jer nemaju šta niti koga. Samo sede u tišini.

RAKA (Zavrti nesigurno pesnicu za početak igre Zimi, zami, zum)

Zimi, zami…

Saka, Boka i Bole ga pogledaju isprva zbunjeno

SAKA (Nesigurno nakon razmišljanja priđe Raki)

Zimi…

BOKA (Na kolenima se, četvoronoške, približi Raki i Saki)

Zami…

BOLE (Priđe Raki, Saki i Boki)

Igram se i ja opet.

Deca naprave mesta u krugu da stane i Bole. Raka, Saka, Bole i Boka stoje jedan do drugog i igraju dečju igricu Zimi, zami, zum.

SVI ZAJEDNO

Zimi, zami, zum!