.
.
Maršuta portugalskih tramvaja
…
.
u evori decu takođe donose rode
dok leti bez ičega
ptica dodiruje kandžicama komadiće neba
rekonstruiše lice budućeg deteta
po fragmentima lobanje
…
.
samo u raju
na severu
u portu
ako se kap porta prolije
ona povređeno tiho bruji u vazduhu
zaim pada
zatim njena površina potamni
kao zagrižena jabuka
…
.
u lisabonu već dvesta godina
radi hospital de bonecas
bolnica za igračke
tamo leče one
ko se slomio ko više ne može da plače
ko je izgubio točak ili mu prepuklo srce
nas
one što su bar jednom
liznuli ledenu gvozdenu rešetku jezikom
…
.
u ulici matematike u koimbri
numerisanje kuća je namerno narušeno
kada bog dolazi ovamo
da bi po običaju nekoga ubio
zbuni se
okreće glavu levo-desno levo-desno
kao gledalac tokom teniskog meča dobra i zla
gde će se rezultat svakog časa promeniti pa će biti nula-nula
.
.
Riški kolač visine jeseni
.
niko ne čita opise prirode
u sovjetskim ratnim romanima
niko u rigi ne primećuje
malog protivtenkovskog ježića
kao ni to da on ne raste
tenk koji je zaustavio
takođe ne raste
obojici nedostaje hrabrosti da postanu veliki
obojici nedostaje plašljivosti da postanu veliki
pa tako i živimo jedan naspram drugog
dok nas rđa ne rastavi
bezopasna podmornica
mala
za sve bezopasna
podmornica od komadića crnog ćilibara
podiže se uvis
unutra je insekat pomorac sa crnim okruglim kolenima
morski talasi pred njim se razilaze ko zavese
u oblačnom okruglom prozorčetu
pomorac ne vidi obećano zlatno-žuto
verovatno ne vidi sunce
o kom su mu pričale slepe potonule ribe
mala
za sve bezopasna
podmornica od komadića crnog ćilibara
stiže do obale
neko je uzima u ruku zajedno s insektom pomorcem
za njih
na ljudskom dlanu
počinje
neizbežno-juvelirski pakao
s rajskim prstima
.
.
Miris kafe pleše valcer s nepostojećim mirisom
.
grad beč liči na drvo
u čijim su granama deca izgradila kućicu
unutar nje su skrivena veličanstvena dečačka blaga
i karte s detaljnim maršrutama izmišljenih putovanja
nepoznanice se prepiru na nemačkom s tajnama ko je manji i neprimetniji
unutra odrasle ne puštaju
unutra smo mi
tek što se nismo iznenada rodili
Ostade poslednji kolačić s bundevom
kočija ne želi da bude kočija
dopada joj se
da leži na zemlji ko bundeva
da ukusno u sebi obrće semenke što se niu pretvorile u točkiće
kao da prepričava sebi ukratko sadržaj prethodnih serija
a pepeljuga će nekako sama da stigne do princa
baš onamo
odakle on voli pred jutro da započne da spava na stomaku
.
.
Presecanje granice dugo kao alchajmer
.
prvo se zaborave zamenice
zatim imenice
zatim glagoli
od ja te volim
ostane volim
zatim i ono nestane
ne
na kraju reč počinje iznenada da traži
najbliži otvor
i uvuče se u nesvest
ko što se graničar u beloj maskirnoj unoformi
uvlači u sneg koji mu ne pripada
sve će da se smiri
kada u mom smrznutom vojničiću
krcne poslednje
toplo slovo
ali ona će te se setiti
.
.
Prodavci monohromnog smeha
.
u zoru kinematografa
u rusiji se pojavljuju komičari
anton fertner kicoš antoša
vsevolod avdejev debeli čika pud
arkadije bojtler arkaša
njihova je polularnost lokalna
u evropi i americi ih slabo znaju
ali to nije bitno
oni su na suprotnoj
od čaplina lojda kitona
strani filmske omče
koja se poput pertle za obuću
mora završiti
plastičnim zaštitnim vrškom
na oba kraja
da se unutar crnog i belog ne odveže sivo
.
.
Vreme posete je završeno
Alenu Bešiću
.
na glavnom satu grada Novog Sada
kazaljka minutara je – kratka
a ona što pokazuje sate – duga
takve kazaljke predstavljaju jedini čoveku poznati način
da čita vreme sa usana
.
,
Sa ruskog: Mirjana Petrović
.
.
.
.
.
