.
.
Sergej Trifunović, pozorišni i filmski glumac rođen je 1972. u Mostaru. Potiče iz glumačke porodice. Živeo u Mostaru, Sarajevu, Kruševcu, Užicu i u Beogradu gde je studirao na Fakultetu dramskih umetnosti. Prvu ulogu na velikom platnu dobio je u filmu Gorana Paskaljevića „Tuđa Amerika“ iz 1995. godine. Do sada je glumio u četrdesetak filmova.
.
Prva slika iz detinjstva?
Ogromna plava masa, veliko plavetnilo, mir u koji tonem. Kasnije sam saznao da sam se bacio sa neke stene na Braču u more, i davio se dok otac nije skočio po mene. Nisam imao ni pune dve godine.
.
Vaša prva knjiga?
Ako ne računam „Magareće Godine“, Branka Ćopića, „Kako se kalio čelik“, Nikolaj Ostrovski. Imao sam 6 godina i baš sam se nameračio da pročitam neku „ozbiljnu“ knjigu iz povelike biblioteke svog oca, a ne samo dečije koje mi je poturao.
.
Bajka kojoj se vraćate?
Sve. Od onih Grimovih i Andersenovih, preko Baš Čelika do ovih novih, koje zovu epskom fantastikom. Od tih mi je omiljena „Mač od Šanare“, Teri Bruks.
.
Omiljena pesma?
Because, the Beatles.
.
Koji su Vaši pesnici?
Majakovski, Laza Kostić, Branko Miljković, Dušan Vasiljev, Miroslav Antić, Tin Ujević, Bob Dylan, Tom Waits, Charles Bukowski, William Shakespeare.
.
Kakva su Vaša iskustva sa piscima?
Svetislav Basara je krstio mog mladjeg brata, dakle on je porodični kum. Volim susrete sa Matijom Bećkovićem, s njegovom pesmom „Ovo i Ono“ sam položio prijemni na Akademiji, sa Duškom Kovačevićem radio… Velika autistična deca, osudjena kao i vajari i slikari, da budu sami sa svojim delom… Uvek sam ih doživljavao kao krhka i osetljiva bića. Da ne filozofiram, ali cela dijagnoza je u jednoj rečenici Džordža Harisona, kad je govorio o Elvisu:“Uvek mi ga je bilo žao. Nas je bilo četvorica i delili smo sve, dobro i zlo, uspeh i neuspeh. On je uvek bio sam: Elvis.
.
Koja je intrigantnija? Aksinja Astahova ili Ana Karenjina?
Na moju sramotu, ne znam ko je prva. To delo nisam čitao. Anu Karenjinu ne volim kao Sonju Rostovu.
.
Šta bi bio veći glumčki izazov – Kafkin Jozef K. ili Kamijev Merso?
Jozef K.
.
Odisej ili Sizif?
Privatno sam Sizif, pa mi je uvek izazovnije da igram nešto što nisam privatno. Dakle, Odisej.
.
Kakav je Vaš stav prema elektronskim knjigama?
Audio knjiga je nešto jako uzbudljivo. Pre svega za izvodjenje. Knjige čitam samo sa papira.
.
Film kome se vraćate?
True Romance, Tonny Scott.
.
Od jezika koje ne znate, koji Vam je najmilozvučniji?
Portugalski.
.
Mesto koje želite da vidite?
Maču Piču.
.
Za čim žalite?
Za nekim osobama.
.
Čega se stidite?
Svojih strahova.
.
Prema kome ili čemu ste osetili najjaču ljubav?
Nije za javnost.
.
Kome nikad nećete poverovati?
Političarima.
.
Kakvu starost želite?
Mirnu, okruženu decom i muzikom.
.
Praštate li?
Naravno, ko će da vuče te nepotrebne prtljage.
.
Tražite li da Vam se prašta?
Kad zaserem, da.
.
Koja knjiga vas čeka na noćnom stočiću?
Trenutno je to „Početak Bune Protiv Dahija“, Basara.
.
.
.
Razgovarao: Enes Halilović
