Brušenje

Lat­est posts by Alek­san­dar Novaković (see all)

     

     

     

    (celovečern­ja drama)

     

     

    LICA:
    Uroš Dra­ganić, 30, cre­ative manager

    Mia Čolović, 30, human resources manager

    Vukašin Buku­mirović, 40, MC, ani­ma­tor, mod­er­a­tor i lider

    Rastislav Durković, 30, sta­tis­tics manager

    Vladimir Ždron­ja, 30, finan­cial manager

    Jugoslav Pila­tović, 30, bar­men s diplomom

     

    VREME I MESTO:

     

    Danas, Hotel Ekskluziv, na neimen­o­vanoj plani­ni u Zapad­noj Srbiji

     

     

     

    1.

    Iznad gole scene je video bim na kojem se pojavlju­ju usne svih učes­ni­ka seanse osim Vukaši­novih. Usne se grče, sku­pl­ja­ju, pokazu­ju male tikove. Na podu sede, okrenu­ti pub­li­ci, s ogledal­ci­ma u ruka­ma, sle­va nadesno: Uroš, Mia, Rastislav i Vladimir. Rastislav je malo isko­sio glavu pa se odraz nje­gov­og lika, za raz­liku od drugih, ne vidi u ogledal­cu. Ispred njih, takođe s ogledalom u ruci, sedi Vukašin.

     

    VUKAŠIN: Ovde nema mobil­nih tele­fona. Ovo je moja soba mira.

    SVI: Ovde nema mobil­nih tele­fona. Ovo je moja soba mira.

    VUKAŠIN: Ja volim sebe.

    SVI: Ja volim sebe.

    VUKAŠIN: Glas­ni­je: ja volim sebe.

    SVI: Ja volim sebe.

    VUKAŠIN: Ponosan sam na ono što vidim u ogledalu.

    SVI: Ponos­na — ponosan sam na ono što vidim u ogledalu.

    VUKAŠIN: Zbog toga što u ogledalu vidim pobednika.

    SVI: Zbog toga što u ogledalu vidim pobednika.

    VUKAŠIN: Jer veru­jem u ono što radim.

    SVI: Jer veru­jem u ono što radim.

    VUKAŠIN: Rastislave, ne gledaš u ogledalo.

    VLADIMIR: Rastislave, ne gledaš u ogledalo.

    VUKAŠIN: Vladimire, nisam se tebi obratio.

    VLADIMIR: Vladimire, nisam se. Pa upra­vo si se obratio.

     

    Pauza

     

    VUKAŠIN: To je stvarno infan­til­no. Rastislave, pomeri glavu.

     

    Rastislav, s okl­e­van­jem, pomeri glavu.

     

    VUKAŠIN: Tako, dobro. Zamoliću vas da se pon­ašate primereno situaci­ji. Znam da ste poslovni lju­di i da je vreme novac ali, biće vre­me­na i za to. Ovde ste na vikend sem­i­naru. Opustite se. Povežite se s unutrašn­jim ja.

    VLADIMIR: U tom sluča­ju Rastislav nema šta da traži.

     

    Vukašin krene da se nas­me­je ali se zaustavi

     

    VUKAŠIN: Vladimire, bez oma­lo­važa­van­ja kole­ga, moliću.

    VLADIMIR: Čekaj

    VUKAŠIN: Ja sam u sig­urnoj sobi. Hajde­mo svi.

    SVI: ja sam u sig­urnoj sobi.

    VUKAŠIN: Ova soba je moja oaza mira.

    SVI: Ova soba je moja oaza mira.

    VUKAŠIN: Moje ogleda­lo gov­ori istinu.

    SVI: Moje ogleda­lo gov­ori istinu.

    VUKAŠIN: U ovom ogledalu vidim ost­varenu osobu.

    SVI: U ovom ogledalu vidim ost­varenu osobu.

    VUKAŠIN: Zaista?

     

    Pauza

     

    VUKAŠIN: Moraš biti uverljiviji.

    RASTISLAV: Kome kažete?

    VUKAŠIN: Onom koji pita. Bez stre­sa Rastislave. Možeš ti to bol­je, Rastislave.

    RASTISLAV: Potrudiću se.

    VUKAŠIN: Ne tru­di se. Uradi.

    RASTISLAV: Hoću.

    VUKAŠIN: Sve je u redu, svi greši­mo. Ide­mo ponovo.

    VLADIMIR: Zaš­to?

    VUKAŠIN: ako želite da budete uspešni pod stre­som a ovaj sem­i­nar se zove kako?

    SVI: Lid­er­st­vo pod stresom.

    VUKAŠIN: Da, lid­er­st­vo pod stre­som. E, ako hoćete da budete uspešni pod stre­som vi morate da budete opušteni. Evo, Rastislav je, rec­i­mo, shva­tio šta to znači.

    RASTISLAV: Jesam?

    VUKAŠIN: Dođi, sed­ni na moje mesto a ja ću ses­ti na tvoje.

    RASTISLAV: Kako?

    VUKAŠIN: Zameni­mo mes­ta. Hajde.

     

    Urade tako

     

    VUKAŠIN: Hajde, opusti nas. Uči­ni nas nepobedivim.

    RASTISLAV: Ali, ti si taj koji…

    VUKAŠIN: Znam, ali, zamis­li da si ti Vukašin. Zamis­li dsa si ti najs­mireni­ji ovde. Hajde, reci nam, šta bi nam ti rekao?

    VLADIMIR: Idite kući. Čas je završen.

    VUKAŠIN: Nisam pitao tebe. Ili mož­da hpoćeš da ti dođeš na nje­go­vo mesto?

    VLADIMIR: Ne.

    VUKAŠIN: Onda nemoj pro­go­varati i slušaj ono što Rastislav ima da ti kaže. Dakle?

    RASTISLAV: Šta tre­bam da kažem?

    VUKAŠIN: Neš­to opuštajuće.

     

    Rastislav uzme ogleda­lo i gle­da svoj odraz par trenutaka

     

    RASTISLAV: Zamis­li da nema neprijatelja.

    SVI (OSIM VUKAŠINA): Zamis­li da…

    VUKAŠIN: To je nemoguće. I pogrešno.

    RASTISLAV: Kako?

    VUKAŠIN: Ne možeš opusti­ti ljude ako im spom­in­ješ nepri­jatel­je, Rastislave. I ne možeš im reći da nema nepri­jatel­ja kad je svet suro­va džungla. Ljudi­ma je potreb­no da budu istovre­meno i mirni i bor­beni. Kao bud­is­tič­ki monasi.

    VLADIMIR: Šaolin i taj fazon.

    VUKAŠIN:  Ja sam neš­to sam rekao.

     

    Pauza

     

    VUKAŠIN: Rastislave, žao mi je, ali ovo jed­nos­tavno ne zado­vol­ja­va. Moraće­mo ispočet­ka. Hajde, zameni­mo mes­ta. Samo polako. Sve je u redu.

     

    Urade tako

     

    VUKAŠIN: Ponosan sam na ono što vidim u ogledalu.

    SVI: Ponos­na — ponosan sam na ono što vidim u ogledalu.

    VUKAŠIN: Zbog toga što u ogledalu vidim pobednika.

    SVI: Zbog toga što u ogledalu vidim pobednika.

    VUKAŠIN: Rastislave, u čemu je problem?

    RASTISLAV: Molim?

    VUKAŠIN: ne zvučiš uverljivo.

    RASTISLAV: Ma, ne, ja samo.

    VUKAŠIN: Ti ne voliš sebe?

    RASTISLAV: Ne, volim, samo ne vidim u čemu je svrha.

    VUKAŠIN: U samopouz­dan­ju. U samo­spoz­na­ji. A samopouz­dan­je je potreb­no poslovnom čoveku pod kon­stant­nim stre­som. A kako se zove ovaj seminar?

    SVI: Lid­er­st­vo pod stresom.

    VUKAŠIN: A šta to znači? To znači da vi morate da budete iznad svog stre­sa, da budete jaki, da budete vođa, ma koliko vas neko gazio. A gaz­iće vas. Stara kines­ka poslovi­ca kaže: “Sav­ij se da bi se podi­gao viši”.  To je upra­vo ono što ćete doživeti na ovom sem­i­naru. Moraćete da se sav­i­jete jer, ako se ne sav­i­jete, vi ćete pući. Olu­ja čupa sto­letne borove, sa sve žilav­im koren­jem ali ne i travu. Zaš­to? Jer se povi­ja. Ali, kad dođe lepo vreme — tra­va se ispravi i seje svo­je seme. Svu­da, čak i po trulim borovima.

     

    Pauza

     

    VUKAŠIN: Poen­ta moje priče je, da se vra­ti­mo na Rastisla­va, u sledećem: Kako će čovek koji nije sves­tan svo­jih vred­nos­ti moći da uspešno radi u sta­tis­tičkom odelenju?

    RASTISLAV: To je menadž­ment statistike.

    VUKAŠIN: Sve­jed­no. Sad pon­avl­ja­jte za mnom, svi sku­pa. Rastislave, hoću da se i ti uključiš a ne samo da mrmljaš.

    VLADIMIR: On je sta­tis­tičar. Čovek od malo reči i sve su pogrešne. Baš kao i nje­gove cifre.

    RASTISLAV: Ja, stvarno.

    VUKAŠIN: Finan­si­js­ki sek­tor bi mogao da malo obus­tavi paljbu.

    RASTISLAV: Pa ovo je nečuveno!

    VUKAŠIN: Hoćeš da jav­im Matovilcu?

     

    Pauza

     

    VUKAŠIN: Ide­mo. Ja imam mis­i­ju i viziju.

    SVI: Ja imam mis­i­ju i viziju.

    VUKAŠIN: Ja sam pouz­dana — pouz­dan i stabilna-stabilan.

    SVI: Ja sam pouzdan‑a i stabilan-stabilna.

    VUKAŠIN: Rastislave, ne čujem te.

    RASTISLAV: JA SAM POUZDAN I STABILAN!

    VUKAŠIN: Nisi s takvim glasom. Ide­mo dal­je: Ja sam  jedin­stven i deo jedin­stvene celine.

    SVI: Ja sam jedinstven‑a i deo jedin­stvene celine.

     

    Pauza

     

    VUKAŠIN: Dobro. U stvari, nije dobro ali ćemo ovde naprav­i­ti malu pauzu. Vidi­mo se za dva sata. Mož­da ćete biti bolji nakon užine i šet­nje po zdravom planin­skom vaz­duhu.  Pote­cite, učeni­ci moji, širite Jevanđelje.

     

    Usta­ju

     

    VUKAŠIN: I ostavite ogledala iza sebe, narcisi.

     

    Mia i Uroš se ble­do nas­me­ju. Odlaze

     

    VUKAŠIN: Rastislav neka ostane.

     

    Rastislav ostane. Vukašin polako usta­je i pri­laziR­rastislavu kao zver­ka koja odmer­a­va lov­inu. Stane na pola metra od nje­ga. Osmehne mu se. Spusti šake na nje­go­va rame­na. Zau­rla kao sumanut. Rastislav se trese od straha

     

    VUKAŠIN: Eto, sad mi je bol­je. Šta je, Rastislave, što si se uplašio? Izvi­ni ako sam te prepao. I hvala ti, ti si meni pomo­gao. Zaista si mi pomogao.

     

    Potapše Rastisla­va po obrazu

     

    VUKAŠIN: A kako bi bilo da sad lepo, za promenu, malo pomogneš i sebi?  Rec­i­mo, da se ubi­ješ. Jer, vidiš Rastislave. Ne skreći pogled u stranu, Rašo. Rašice, Rale, Raške, Racko, Racku. Jel mogu da te zovem Racku? Zaš­to? Zato što si glup kao rac-ku. Kao kurac si glup, kapi­raš? I zato, Racku, poš­to smo se demokrats­ki dogov­o­rili oko tvog nadim­ka, želim da ti kažem da nisam video goreg, lji­gav­i­jeg, bez­mudi­jeg čove­ka od tebe. Želim takođe da ti kažem, a to mis­lim iz dubine duše, da si ti posled­n­ja sli­na na plan­eti Zemlji. Mis­lim da ne pose­du­ješ ni h od harizme i da od tebe nikad neće biti dobar lid­er. Vidiš, tvo­je kolege iz firme, koje su zbrisale i ostavile te da se derem na tebe zna­ju zaš­to si ovde. Ti nisi ovde e da bi se očeličio na mojim teča­je­vi­ma i postao lid­er. Ne! Ti si ovde zato da te poprav­im koliko je to u mojoj moći i da tvo­jim šefovi­ma dam makar jedan jebeni razlogčić zbog kojeg bi zadržali ćutolo­ga sklonog nervn­im slomovima.

    RASTISLAV: To nnnisu nervni sllomovi.

    VUKAŠIN: N‑nisu? A š–šta su, mm-mucaaavko? Kad zuriš u prazno i vrtiš olovku dok tvo­ji podređeni vrište na tebe? Oni vrište na tebe, ej! Kako im to dozvoljavaš?
    RASTISLAV: Jed­nom moj pro­račun nije bio tačan i zato.

    VUKAŠIN: Jed­nom? Tvoj pro­račun? Valj­da nji­hov? Ti si menadžer, sta­tis­tics man­ag­er. Ti ne radiš. Ti nadzireš. Ti kažn­javaš. Ti guz­iš mladu savet­nicu-avet­nicu sa svežom diplo­mom Matem­atičkog fakulteta.

    RASTISLAV: Ja ne.

    VUKAŠIN: Pa šta ti onda radiš, a, Rajko? Ne vladaš, ne jebeš, ne jedeš, pogledaj kako si mršav, ne znaš ni da raču­naš jer prav­iš greške u pro­raču­ni­ma. Zaš­to ti zapra­vo živiš? I zaš­to mi se nisi suprot­stavio do kra­ja? Ja ti kažem da si glup kao kurac i ti niš­ta ne kažeš. Da sam to rekao onom glavon­ji Vladimiru on bi me nab’o onom glavudžom posred čela a ti niš­ta.  Zato što on ima ličnost. Buz­dovan­sku, prostačku, ali ličnost. Mož­da nije princ od Mon­a­ka ali je mater­i­jal za lid­era. I to ozbiljnog. A ti, ti nemaš ličnost. Gledaj da sledeći put ne zaje­beš ili ću ti se usrati u kar­i­jeru. Jed­na greš­ka, jed­na pogreš­na ref­er­en­ca na Matovilčev mejl i gotovo.

    RASTISLAV: Nije tako.

    VUKAŠIN: Nije tako? Matovi­lac razmišl­ja o tome da te otpusti. Već je našao nekog gika koji je veći gik od tebe ako je to moguće. Zove se Her­manović da, Hermanović.

    RASTISLAV: Nemoguće. Rekao je da neće zvati Hermanovića.

    VUKAŠIN: E pa zvaće ga ako se ne pokažeš kao neš­to pri­b­ližno ljud­skom biću. Ajde, gubi mi se s očiju!

     

    Rastislav odjuri. Vukašin uzme ogleda­lo s poda. Gle­da svoj lik  i lice mu se razvuče u dijaboličnu gri­ma­su. Delu­je kao da će zau­rlati. Raz­japi usta ali iz njih ne dopire nikakv zvuk. Zatim sto­ji tako par trenu­ta­ka, vrati nazad ogledalce i popravi kosu, kao da se niš­ta nije dogodilo

     

    VUKAŠIN: Bože, kako volim svoj posao!

     

    Vukašin ode. Iz usta Vukaši­novih na ekranu se otme glasan krik

     

    2.

     

    Kafe hotela. Sen­tiš muzi­ka, off. S leve strane je sto za kojim sede Uroš, Mija i Vladimir. Za šankom je Jugoslav-Jugi i priprema pića. Vladimir “pali” elek­tričnu cigaru

     

    VLADIMIR: I, kako vam se čini prvi čas kod našeg Čika- Gurua?

     

    Uroš sleg­ne ramenima.

     

    MIA: Dru­gači­ji.

    VLADIMIR: Dru­gači­ji u kom smislu?

    MIA: Pa, nje­gove metode nisu, rec­i­mo, uobičajene.

    VLADIMIR: Tip je total­ni bol­id, ako mene pitaš. Pro­da­je nam jev­tine nju ejdž bubrege za muda. Mis­lim, mogao je to da nam radi i u Beogradu a ne ovde, među ortodok­snim sel­jači­na­ma koje naskaču na ovce dok ne crknu.

    MIA: Molim te.

    VLADIMIR: Okej, izv­in­javam se što psu­jem ali usrao nam se u vikend.

    MIA: Nema potrebe za takvim rečnikom.

    VLADIMIR: Nema? Dovuk­li su nas na neki skr­navi kurs u ovaj pičko­vac od planinčine.

    JUGI: To je moj pičko­vac od plan­inčine. I to su moje seljačine.

    VLADIMIR: I tvo­je ovce. Hehe­he. Nego, dečko, jel stiže taj viski?

    JUGI: Stiže, stiže.

    VLADIMIR: “Stiže, stiže! “ ‘el’ vidite ovo? Zato propadamo. Pon­aša­ju se kao da je još komunizam.

    JUGI: Tehnič­ki, to je bio soci­jal­izam a ne komunizam.

    VLADIMIR: Ej, dečko, jesam li ja tebe neš­to pitao, a?

    JUGI: Ne ali mogu posle da ti objas­nim mno­go toga.

     

    Pauza

     

    VLADIMIR: Svaš­ta. Nego, ovaj Vukašin nas je ozbiljno pri­ti­sao. I niko ni da prdne. Okej, Mia, pusti vetar.

     

    Dolazi Jugi s pići­ma. Poslužu­je ih

     

    JUGI: Nes-kafa za vas i pivo za gospodina.

    VLADIMIR: A moj vis­ki, dečko?

    JUGI: Evo, stiže. I, ja nisam dečko već Jugi.

    VLADIMIR: Ma zabole me da li si Jugi il Jogi medved. Done­si to piće.

    JUGI: Stiže, stiže!

     

     Jugi odlazi za šank da se bakće s viskijem.

     

    VLADIMIR: Stiže, stiže! Ko da sam te poslao u Škot­sku po njega.

    JUGI: Pošalji me i ja se sig­urno neću vratiti.

    VLADIMIR: Otkad smo na ti?

    JUGI: Jesi li profesor?

    VLADIMIR: Ne.

    JUGI: Pa što da ti persiram?

    VLADIMIR:  I sad, kao, ja prost.

     

    Jugi dolazi s viski­jem. Spusti ga ispred Vladimi­ra. Vladimir zausti da neš­to kaže ali mu Jugi okrene leđa i ode pre­ma šanku

     

    VLADIMIR: Dobro, da naz­drav­i­mo. Tehnički.

     

    Kuca­ju se. 

     

    VLADIMIR: Za tehnič­ki soci­jal­izam i Jogi medve­da!  Jogi međe­da, hehe­he! Jogi međe­da koji krati ovčice! Pra­menke, ciga­je i meri­no. Sve krati, hehe­he! Međed svaštojeb!

     

    Piju

     

    VLADIMIR: Tako se ovde zovete, a Jogi?

    JUGI: Ja sam Jugi. Ko se kako zove?

    VLADIMIR: Pa vi, međe­di. Nisi me slušao?

    JUGI: Preskačem napade ver­balne dijare­je kod mušterija.

    VLADIMIR: Ver… šta?

    JUGI: Znaš ti šta.

     

    Pauza

     

    VLADIMIR: Lju­di, ovaj lud! Jel znaš ti ko sam ja?

    JUGI: Ne. Ali dobro znam ŠTA si ti.

    VLADIMIR: Međed, momen­tal­no da mi se izviniš ili.

    JUGI: Ili šta?

    VLADIMIR: Ili ću da da popričam s tvo­jim šefom.

    JUGI: Slo­bod­no popričaj.

    VLADIMIR: I hoću.

     

    Dolazi Rastislav, rase­jan, drhtav

     

    VLADIMIR: O, Rale, jel’ palo rib­an­je, a?

     

    Rastislav seda pored njih

     

    RASTISLAV: Ja bih nje­mu izribao znaš šta.

    VLADIMIR: Ma, sig­urno bi.

    JUGI: Šta ćete da popijete?

    RASTISLAV: Čaj od nane.

    JUGI: Jedan očaj od nane stiže.

     

    Jugi petl­ja oko čaja

     

    VLADIMIR: Rale, danas su svi neki veli­ki zaje­ban­ti. Nego, Uroše, dugu­ješ mi odgov­or na pitanje.

    UROŠ: Koje pitanje?

    VLADIMIR: Pod­seti me, jesi li ti u PR‑u ili si kreativac?

    UROŠ: Kreati­vac.

    VLADIMIR: Daj mi onda odgov­or na konkret­no pitan­je. Kako ti se čini naš kurs s čarob­n­im naslovom “Lid­er­st­vo pod stresom”?

    UROŠ: Ne čini mi se.

    VLADIMIR: Kratak odgov­or na dugo pitan­je. Možeš ti to i kreativnije.

    UROŠ: Mada, s druge strane, mož­da je pre­više rano da gov­orim o tome.

    VLADIMIR: A kad će biti pra­vo vreme? Pa nije ti ovo prvih devedeset dana rada Vlade. Ili ćeš mož­da čekati četiri godine dok mu prođe man­dat, da ti se malo srede  utisci?

    UROŠ: Ja sam čuo da je Vukašin najbolji u svo­joj oblasti.

    RASTISLAV: A koja je to oblast? Inkvizicija?!

    VLADIMIR: O, vidi Rale­ta, razma­hao se.

    RASTISLAV: Nisam, samo ne volim kad se lju­di deru na mene.

    VLADIMIR: Kao ono oko pogrešnog pro­raču­na koji nas je koš­tao par hil­ja­da evra. Šta me gledaš tako? Pa svi znaju.

     

    Dolazi Jugi s čajem. Rastislav uzi­ma šolju. Vladimir zausti.

     

    JUGI: Nemoj ni da pokušavaš.

    VLADIMIR: Izvi­ni, Betmene, nisam te prepozno.

     

     Jugi odlazi do šan­ka. Rastislav pokuša da pije. Ruke mu se tresu

     

    VLADIMIR: Lakše malo, kume. Sve ćeš nas ulipati.

    RASTISLAV: Nisam ja tvoj kum!

     

    Rastislav ustane kao oparen. Pauza

     

    RASTISLAV: Ja sad idem da malo proše­tam po snegu.

     

    Rastislav ode

     

    VLADIMIR: I, Sunce ti, ode gosn Rale! Šta će sad da bude?

    MIA: Ako je Vukašin bio odvratan pre­ma nje­mu ne moraš i ti da ga kopiraš.

    VLADIMIR: Ja niš­ta nisam rekao. Jel tako, Uroše?

    UROŠ: U stvari i jesi.

    VLADIMIR: Vidi, oči mi se magle od suza koje samo što nisu jurnule.

     

    Vladimir eksira

     

    VLADIMIR: Dru­gari, neću da vređam ali veli­ki ste smarači. Odo ja u svo­ju sobu da krstim minibar.

    JUGI: Dokon pop i mini­barove krštava.

    VLADIMIR: A ti, Međede Jogi, od sutra ne radiš.

    JUGI: U sto evra da ću sutra biti ovde.

    VLADIMIR: Nemaš ti te pare, klošarčino!

     

    Vladimir ode

     

    JUGI: Pa i nemam.

     

    Sme­je se

     

    JUGI: Jel vaš dru­gar uvek ovakav?

    UROŠ: On nije naš drug već kole­ga. I, da, jeste.

    JUGI: Vi ste na nekom lid­er­skom seminaru?

    UROŠ: Tako neš­to, da.

    JUGI: Pa, dobro. Šta ima veze?

     

    Pauza

     

    MIA: Ne znam zaš­to sam došla ovde.

    UROŠ: Zbog atmos­fere. Družen­ja. Snega.

    MIA: Mis­liš sne­ga? Koji ne podnosim.

    UROŠ: Nije tako strašan ako si non — stop u hotelu. Znaš li da mi nikad nis­mo raz­go­var­ali koliko sad?

    MIA. Stvarno?

    UROŠ: Ja u fir­mi radim pet god­i­na a ti tri godine i raz­me­nili smo man­je rečeni­ca nego za ovih neko­liko sati.

    MIA: Veli­ka je to firma.

    UROŠ. Gde ćeš sve upoznati?

    MIA: Tačno.

    UROŠ: A onda i svi ti hod­ni­ci, mag­a­cin, parking.

    MIA: Da, stal­no se mimoilazimo.

    UROŠ: Ali eto, sad smo tu.

    MIA: Poslovno.

    UROŠ: Strik­t­no poslovno. Imaš nekog?

    MIA: Molim?

    UROŠ: Pitam onako. Zbog razgovora.

    MIA: Onda ti prvi reci. Zbog razgovora.

    UROŠ: Nemam. Imao sam do sko­ro ali.

    MIA: Neki lju­di dos­ta brzo uskaču u veze.

    UROŠ: Da, ja stvarno ne znam šta im je.

    MIA: Mis­lila sam na.

    UROŠ: Znam dobro na koga si mis­lila. Nije bilo niš­ta ozbiljno.

    MIA: Bilo bi bol­je da jeste bilo ozbiljno. Ipak, ti imaš trideset godina.

    UROŠ: Što znači?

    MIA: Što znači da bi već tre­bao da budeš stabilan.

    UROŠ: Nisam nervno labi­lan, ako na to misliš.

    MIA: Ne, ali ti neš­to nedostaje.

    UROŠ: Imaš li neku koleginicu koju bi mi pred­loži­la? Šal­im se.

    MIA:Imam savet. Posled­n­ja stvar koja nam tre­ba je neki glupi flert na lid­er­skom seminaru.

    UROŠ: Delim­ično se slažem.

    MIA: Kako?
    UROŠ: Posled­n­ja stvar koja meni tre­ba na sem­i­naru je flert ali je to mož­da stvar koja tebi savršeno odgovara.

    MIA: Ja s tobom više nemam o čemu da razgovaram.

    UROŠ: Daj, samo sam se šalio.

    MIA: Očigled­no ne delimo isti smisao za humor.

     

    Mia ostavl­ja novac i odlazi
    UROŠ: Očigled­no uopšte nemaš smisao za humor.

    JUGI: Dobar ti je prist­up ali ti je odst­up još bolji.

    UROŠ: Ćuti tamo i trl­jaj svo­ju čašicu.

    JUGI: Hahah! Ovo ću morati negde da zapišem. I nije čaši­ca već krigla od litar.

     

    Jugi mu naz­dravi ogrom­nom kriglom

     

     

     

    3.

     

    Svi su (osim Jugi­ja i Vladimi­ra) u pros­tori­ji iz 1. scene. S košarkaškom lop­tom u ruci, okružen učes­nici­ma sem­i­nara, sto­ji Vukašin. Na video bimu je lop­ta koja kruži po ivi­ci obruča i nikako da upadne u koš.

     

    VUKAŠIN: Sledeći zadatak koji imamo je…

     

    Ulazi Vladimir, pripit

     

    VLADIMIR: Izvi­nite što kas­nim, bio sam na nekom krštenju.

    VUKAŠIN: A na kršten­ji­ma se uvek malo popi­je, a?

     

    Vukašin brzo dobaci lop­tu ali je Vladimir uhvati

     

    VUKAŠIN: Dobri reflek­si s obzirom na povišeno stan­je svesti.

    VLADIMIR:  Igrao sam košarku deset godina.

     

    Mahne kao da će dobac­i­ti Vukašinu. Vukašin podigne ruke ali ovaj đilkoš­ki vrati lop­tu nazad, malo se igra s njom, probacu­jući je ispod nogu, podigne je, vrti na kažiprstu a zatim je baci Vukašinu u ruke

     

    VLADIMIR: Hvala, hvala, ne morate da usta­jete. Od aplauza crvenim.

    MIA: Niko ne crveni i niko ti ne tapše.

    VLADIMIR: Pa, to ti kažem.

    VUKAŠIN: Zamoliću vas da prestanete s dobaci­van­ji­ma. Sledeći zadatak se zove “Dobaci­van­je pitan­ji­ma” ili, nar­o­d­s­ki rečeno, “Muko moja pređi na drugoga”.

     

    Samo se Vukašin smeje

     

    VUKAŠIN: Vaš zadatak je da dobacite svo­joj kolegini­ci ili kole­gi lop­tu i ispalite pitan­je. Ona ili on može da dobaci vama i postavi pitan­je a to može isto da ura­di i s nekim drugim iz grupe. Nar­avno, ne mogu samo dve osobe da se dobacu­ju pitan­ji­ma jer se onda gubi smisao. Lop­ta mora da kruži.

    VLADIMIR: Kao džoint.

    VUKAŠIN: Vidim da nam još neki poro­ci nisu strani.

    VLADIMIR: Hi-hi-hi.

     

    Dobaci lop­tu Rastislavu. Izmakne se u stranu i pos­ma­tra učesnike

     

    VUKAŠIN: Dak­le, da počnemo.

    RASTISLAV: Aaaa, šta si jeo za doručak?

     

    Dobaci lop­tu Urošu

     

    UROŠ: Jaje na oko i tost. Da li si zado­volj­na sa svo­jim poslom?

     

    Dobaci lop­tu Mii

     

    MIA: Jesam. Šta radiš kad ne piješ?

     

    Dobaci lop­tu Vladimiru

     

    VLADIMIR: Spavam s kolegini­ca­ma s posla. Jesi li danas pri sebi?

     

    Dobaci lop­tu Rastislavu

     

    RASTISLAV: Jesam. Što pitaš? Ja sam baš lepo raspoložen. Mož­da sam se malo izn­ervi­rao pre par sati ali sam sad u tip — top formi.

    VUKAŠIN: Rastislave, dobaci loptu.

     

    Rastislav dobaci lop­tu Urošu

     

    VUKAŠIN: A pitan­je Rastislave? Znaš, pitanje?

    RASTISLAV: Šta si danas jeo za doručak?
    VUKAŠIN: To si već pitao. Strašno. Kao da bolu­ješ od neke retke vrste demen­ci­je. Uroše, nastavi.

    UROŠ: Hoćeš li da nam kažeš šta mis­liš o ovom seminaru?

     

    Dobaci lop­tu Vladimiru

     

    VLADIMIRU: Ne, neću. Kad si izgu­bi­la nevinost?
    Dobaci lop­tu Mii

     

    MIA: Neću da ti kažem. Gde si šetao danas?
    Dobaci lop­tu Rastislavu

     

    RASTISLAV: Po šumi, pored poto­ka, kod jez­era. Da li ti se sviđa Mia?

     

    Dobaci lop­tu Urošu

     

    UROŠ: Privlač­na je ako na to misliš.

    RASTISLAV: Pa, ja.

     

    Uroš dobaci lop­tu Mii

     

    UROŠ: Da li pri­maš moje izvinjenje?

    MIA: Nemam za šta da prim­im tvo­je izv­in­jen­je. Koliko si se ugo­jio u posled­n­ja tri meseca?

     

    Mia dobaci lop­tu Vladimiru

     

    VLADIMIR: Nisam.

    VUKAŠIN: Dos­ta! Vladimire, loptu.

     

    Vladimir mu baci lop­tu pra­vo pre­ma stom­aku ali je Vukašin na vreme uhvati.

     

    VUKAŠIN: Ovo je pot­puna katas­tro­fa. Vi ste naj­go­ra gru­pa koju sam ikad vodio. A vodio sam ih dos­ta. Svako od vas je za par min­u­ta pokazao sla­bosti koje mogu da budu fatalne za budućeg lidera.

    VLADIMIR: Otkud ti to?

    VUKAŠIN: Otud što ovde imamo jednog alko­holičara, opsed­nu­tog sek­som i kafan­skim šala­ma. Zatim imamo jednog nespretnog, isfrus­tri­ra­nog, neu­rotičnog nes­rećni­ka i poten­ci­jalnog sociopatu i, pored toga, dve mlade, psi­hič­ki zdrave, ambi­ciozne ali emo­tivno pot­puno nes­ređene indi­vidue koje će pući pod naj­man­jim pritiskom.

    UROŠ: Mož­da malo preteruješ.

     

    Vukašin mu priđe 

     

    VUKAŠIN: Da li ti to stvarno mis­liš? Da li stvarno veru­ješ u to?

     

    Pauza

     

    VUKAŠIN: Vidiš, Uroše, to “mož­da” koje si spomen­uo gov­ori sve o tebi. Kao i tvo­je ćutan­je kad ti se neko unese u lice. Da mene neko optuži, ZAISTA optuži i ponovi svo­je reči još jed­nom ja bih pomis­lio: Ovaj čovek ima šta da kaže. Hajde da ga saslušam. Ali ti ne gov­oriš niš­ta. Štaviše, ti gledaš u stranu, izbe­gavaš moj pogled. Šta pro­lazi kroz tvo­ju glavu, a? Verovat­no mis­liš: Ovaj ovde, on je pot­puno lud. Očeku­je da ispun­javam sulude zadatke bez opi­pljivog cil­ja. On se iživl­ja­va na meni. To da se prazn­im na tebi bi bilo tačno pod uslovom da ti znaš šta si ti. I ko si ti. I da voliš sebe. Da znaš da si jedin­stven i deo jedin­stvenog sis­tema. Ako to ne znaš, onda je jas­no o čemu se radi — ti nisi oso­ba i sto­ga ne možeš da se osećaš uvređen­im. Dobro. Sledeći zadatak je mno­go jed­nos­tavni­ji. Zove “Igra pov­eren­ja”. Vaš kolegini­ca ili kole­ga stane ispred vas okrenu­ta ili okrenut leđi­ma i pusti se da padne. Vaš je zadatak da nju ili nje­ga uhvatite. Jas­no? Ide­mo. Rastislave, stani ispred Vladimi­ra. Mia, stani ispred Uroša.

     

    Urade kako im je rečeno

     

    VUKAŠIN: Još malo se raz­maknite, tako.

    MIA: On je mršav, neće moći da me uhvati.

    VUKAŠIN: Mia, ne pot­cen­juj žilavost mršav­ih muškara­ca. Šači­ca mršav­ih moma­ka je pro­bi­la Sol­un­s­ki front.

    MIA: Ali ovo nije rat.

    VUKAŠIN: Ovo jeste rat. Rat za oču­van­je vaših pozi­ci­ja i napredak u kar­i­jeri. Pašćete na moj znak a moj znak će biti kad bla­go, po ramenu, dodirnem padalicu to jest padača. Da li je sve jas­no, zvez­do padalice?
    MIA: Jeste.

     

    Vukašin stane sa strane i pri­lazi im lagan­im korakom, kao ofi­cir na smotri. Takne Miu po ramenu i ona padne unazad, raširenih ruku. Uroš je sprem­no zgra­bi.  Takne Rastisla­va, on uči­ni isto i prući se na pod  ispred Vladimi­ra koji sto­ji s ruka­ma ispružen­im u vazduhu

     

    RASTISLAV: Jao, mis­lim da sam polomio nešto.

    VUKAŠIN: Ne, nisi.

     

    Vukašin mu pomaže da ustane. Rastislav se opi­pa­va panično

     

    VUKAŠIN: Dobri reflek­si, a Vladimire?

    VLADIMIR: Pogrešno je proce­nio razdaljinu.

    VUKAŠIN: Onda si tre­bao da mu skreneš pažn­ju. A, ne, ti si video dup­lo. Ili ti se mož­da malo prispava­lo? Dobro, sad zamenite mes­ta. Mia hva­ta Uroša a Rastislav Vladimira.

    RASTISLAV: Ja?! Pogleda­jte nje­ga, on je mno­go teži od mene. Zgaz­iće me ko FAP žabu!

    VLADIMIR: Što i nije teško s obzirom da s kreve­tom imaš dvaes kila.

    MIA: Izvi­ni, Vukašine ali, i ja mogu da kažem isto što i Rastislav.

    VUKAŠIN: Sama si rekla da je lagan. A ti, Vladimire, nemoj da padaš brzo, uspori malo zbog krhkog kolege.

    VLADIMIR: Pokušaću.

     

    Zauz­mu mes­ta. Vukašin krene parad­nim korakom. Gurne Uroša. Uroš madne pre­ma Mii i ona ga jed­va zadrži. Vukašin dotakne Vladimi­ra i ovaj zgn­ječi Rastisla­va k’o FAP žabu

     

    VUKAŠIN: Vladimire, tre­bao si lagani­je da se baciš unazad.

    VLADIMIR: I jesam.

     

    Vladimir pomaže Rastislavu da ustane

     

    VLADIMIR: Izvi­ni.

    RASTISLAV: Sport­seron­jo.

    VLADIMIR: Opa, šta nam je to izraslo?

     

    Vladimir krene man­gup­s­ki pre­ma Rastislavl­jevom međunožju

     

    VUKAŠIN: Dos­ta! Ne mogu da veru­jem da gledam puno­letne, obra­zo­vane ljude. Ako mis­lite da ste ovde došli da se provodite grd­no ste se pre­var­ili. Nema besplatnog ruč­ka. A ako ovako nas­tavite i vaše loše karak­ter­is­tike stignu Matovil­cu na uvid više nećete imati ni za ručak u stu­dentskoj menzi.

     

    Pauza

     

    VUKAŠIN: Svi mogu da odu osim Rastislava.

     

    Svi odu. Gleda­ju se Vukašin i Rastislav

     

    VUKAŠIN: I, da li mis­liš da imaš ono što treba?

    RASTISLAV: Da.

    VUKAŠIN: Jesi li sig­u­ran u to?

    RASTISLAV: Da.

    VUKAŠIN: Sprem­nost da se boriš je sprem­nost da se pov­in­u­ješ. Da li si sves­tan toga?

    RASTISLAV: Apso­lut­no.

    VUKAŠIN: Pre­poz­nao sam te. Ima u tebi više nego što se čini na prvi pogled.

    RASTISLAV:  Hvala.

    Pauza

    VUKAŠIN: Ti me, u ovom trenutku, jebeno želiš, jel da?

    RASTISLAV: Kako?

    VUKAŠIN: Želiš da te poljubim?

    RASTISLAV: MOLIM?!

    VUKAŠIN: Hajde, priz­naj, voleo bi da ode­mo u krevet? Hajde, priz­naj i pustiću te da budeš moja slat­ka kuč­ki­ca. Ne bri­ni, neću biti mno­go grub. Rašice, što se duriš? Pa dobićeš najbol­je moguće reference.

     

    Rastislav se okrene i otrči. Vukašin uzme lop­tu i baci je u vaz­duh a zatim je udari glavom

     

    VUKAŠIN: Trči, trči, nećeš ti daleko.

     

     

     

     

     

     

    4.

     

    Kafe hotela. Sen­tiš muzi­ka, off. Sam za stolom sedi Uroš i pijuc­ka pivo. Jugi je za šankom.

     

    JUGI: Nisam znao da si solo drinker, kolega.

    UROŠ: Ti i ja nis­mo kolege.

    JUGI: O, jes­mo, jes­mo. Išli smo na Akademi­ju. Isti smer. Ja sam upisao god­inu dana kasnije.

    UROŠ: Kako?!

    JUGI: Stvarno se ne sećaš?

     

    Uroš začk­ilji u Jugi­jevom pravcu

     

    UROŠ: A, znam te. Popili smo par kafa u klubu fak­sa. Šta ćeš ti ovde?
    JUGI: Nemam poj­ma. Kao ni ti.

    UROŠ: Sed­ni.

    JUGI: Imam posao.

    UROŠ: Ion­ako nema niko­ga. Sedni.


    Jugi sebi sipa pivo a zatim lagan­im, kicoškim korakom, dođe do Uroša. Seda. Kuck­a­ju se.

     

    JUGI: Jesi li postao Amerikanac?

    UROŠ: M?

    JUGI: Samo Amerikan­ci ne kažu niš­ta kad se kucnu.

    UROŠ: Živeli?

    JUGI: Smorio vas onaj Vukašin, a?

    UROŠ: Može se reći, mada.

    JUGI: Zaš­to to radiš?

    UROŠ: Šta to?

    JUGI: Izbe­gavaš da imaš stav o bilo čemu. Nekad si tačno znao da navedeš razloge zbog kojih je Aki Kau­ris­ma­ki bolji režis­er od Dži­ma Džarmuša.

    UROŠ: Ne sećam se.

    JUGI: Daj, dva sata smo se raspravl­jali. Ja sam te navlačio iz zaje­ban­ci­je, da vidim koliko daleko možeš da odeš. I rekao sam sebi: Rispekt, ovaj čovek ima stav.

    UROŠ: Mož­da.

    JUGI: Ili su to bila neka dru­ga dvojica?

    UROŠ: Heheh, može i to da se desi.

    JUGI: Šta je bilo posle?
    UROŠ: Posle sam odus­tao od sve­ga na trećoj godi­ni, upisao Fakul­tet za menadž­ment i eto me ovde. A ti?

    JUGI: Diplomi­rao, dobio inos­tranu stipendi­ju i snimio film koji niko­ga nije zan­i­mao. I eto me ovde.

     

    Pauza

     

    JUGI: Zaš­to si to uradio?

    UROŠ:  Odus­tao od studi­ja? Nisam bio za to. Nisam imao dovoljno tal­en­ta. A ima  i još nešto.

    JUGI: Šta?
    UROŠ: Nije bitno.

    JUGI: Da pogodim: nisi želeo da prođeš kao ja?

    UROŠ: Finan­si­js­ka sta­bil­nost mi je bit­na stavka u životu.

    JUGI: Kome nije? Ja sam se zbog nje vra­tio u zav­ičaj. U Beogradu nije bilo posla a moji su siro­mašni. Još su mi rek­li da sam srećan što sam našao posao. Osamde­set pos­to mojih vršn­ja­ka ovde sedi kući, smr­di, prdi, gle­da tv- ser­i­je i pije zidars­ka piva.

    UROŠ: Ti barem piješ na poslu.

    JUGI:To mi je pro­fe­sion­al­na defor­ma­ci­ja. Oće­mo još po jedno?
    UROŠ: Može.

     

    Jugi odlazi do šan­ka. Sipa im po pivo.

     

    UROŠ: A o čemu se radi u tvom filmu?

    JUGI: O ljudi­ma koji u ovakvom hotelu polude od onog što Englezi zovu “cab­in fever”.

    UROŠ: Šta je to?

    JUGI: To je ludi­lo koje te uhvati kad si mesec­i­ma izolo­van na ovakvom mes­tu i onda uzmeš sekiru i ras­turiš vra­ta vičući: “Here’s Johnny!”
    UROŠ: Ne razumem.

    JUGI: Isi­ja­van­je, od Kjubri­ka. Sig­urno si ga gledao. Sa Džekom Nikolsonom.

    UROŠ: Ne, nisam.

    JUGI: Jel to moguće? Kju­bir­ka nisi gledao?

    UROŠ: Moguće je. Šta želiš da mi kažeš s tom pričom ?

    JUGI: Pa, da lju­di u mom fil­mu dobi­ju cab­in fever nakon jednog dana.
    UROŠ: Zašto?

    JUGI: Jer su pre­dugo na mirnom i tihom mestu.

    UROŠ: Pre­dugo? Pa oni su tu samo jedan dan.

    JUGI: U tome i jeste kvaka.

    UROŠ:  Kapi­ram.

     

    Jugi im donese piva. Kuck­a­ju se i nazdravljaju

     

    JUGI: Kad već gov­o­rimo o psi­hopata­ma, onaj vaš guru Vukašin je sig­urno taj.
    UROŠ: Otkud ti to?

    JUGI: Ovde drži sem­i­nare posled­njih pet­naest-šest­naest god­i­na.  Znaš li koliko je puta seo u naš kafe  da popi­je pivo, kafu, bilo šta?

    UROŠ: Ne, ne znam. Koliko?

    JUGI: Nijed­nom. I ne samo to. On nikad nije odvukao niko­ga, ni ženu ni tipa, u svo­ju sobu. Dve devo­jke koje ovde rade su mu nudile određene usluge za novac  i — opet ništa.
    UROŠ: Mož­da je oženjen.

    JUGI: Prove­rio sam. Nije.

    UROŠ: Okej, mož­da ga ne zan­i­ma seks. I, šta s tim?

    JUGI: Viđali su ga kako trči po šumi. Noću. Usred zime.
    UROŠ: I?

    JUGI: I, šta mis­liš da radi tamo?

    UROŠ: Džo­gi­ra. Što pitaš? Da ne mis­liš da je White Walker?

    JUGI: Molim?

    UROŠ:  Ne gledaš Game of Thrones?

    JUGI: Ne, što bih? To je pre­cen­je­na ser­i­ja. Ono što je poseb­na bizarnost je da sam se raspi­tao o nje­mu i nisam otkrio niš­ta neo­bično. Završio psi­hologi­ju, radio u par kon­salt­ing fir­mi, nije član nijedne stranke, živi u dvosob­nom stanu na Novom Beogradu.

    UROŠ: Jed­i­na stvar koja je uvr­nu­ta u ovoj priči si ti kolega.

    JUGI: Ja?

    UROŠ: Ti si opsed­nut Vukaši­nom. Ne bi me izne­nadi­lo da si mu ozvučio sobu.

    JUGI: To je dobra ideja.

    UROŠ: U svakoj šali ima malo istine.

    JUGI: Brani ga koliko hoćeš ali ako čove­ka ne zan­i­ma­ju provod, seks, alko­hol, onda neš­to s njim nije u redu jer, neš­to mora da ga pali a ako ga ne pali niš­ta od nave­denog onda sig­urno otki­da na neš­to jako bolesno.

    UROŠ: Na šta konkret­no misliš?

    JUGI: Na šta konkret­no? Na scenu kad umire Bam­bi­je­va maj­ka. Na doku­mentarce o bom­bar­dovan­ju Afgan­istana. Na glad­nu decu u Africi. Na vojne parade. Na voluhar­icu koju krešu klju­nar i nil­s­ki konj, otkud znam!

    UROŠ: Mhm.

     

    Pauza. Piju

     

    JUGI: I to je sve što imaš da kažeš?

    UROŠ:  A šta želiš da kažem? Za dva dana će sve biti goto­vo i vraćamo se kući. Nas­tavl­jamo s našim živ­o­ti­ma. Svi osim tebe.

    JUGI: Kako to misliš?

    UROŠ: Vladimir je nez­go­dan lik. Pokušavao sam da pričam s njim ali on ne želi da odus­tane od ide­je da se žali tvom šefu.

    JUGI: Pa, neka se žali. Već su se žalili.

    UROŠ:  I?

    JUGI:I, šef je moj rođak i neće me otpusti­ti. Eto.

    UROŠ: Tre­bao si da uložiš sto evra u opkladu.

    JUGI: Bih ali – kas­ni mi pla­ta. Živeli!

    UROŠ:  Živeli!

     

     

     

    5.

     

    Zave­jana  šuma. Šumom, cvokoćući, u kaputu, rukav­i­ca, s kapom na glavi i šalom oko vra­ta, gra­bi Rastislav

     

    RASTISLAV: Ti ćeš mene da jebeš, ped­erči­no nenor­mal­na! Ja da ti udo­voljim, je li, ja da ti udo­voljim? Oćeš da kleknem i da ti pop­ušim?! Neće moći. Dobićeš  po mudi­ma pre ili kas­ni­je. Tući ću te bejzbolkom a onda ću ono što pre­ostane da okačim na onu jelku tamo.

     

    Stane na sre­di­ni scene. Gle­da oko sebe

     

    RASTISLAV: Ovde je dobro.

     

    Čučne, zapali cig­a­re­tu i žud­no udiše dim

     

    RASTISLAV: Kon­ačno pos­to­ji jed­no mesto gde je Rastislav Rastislav. Gde mogu da se pover­im nekome.  Da kažem ono što me tišti. Strvine od šefo­va. Imbe­cil­ni lep­otančići od kole­ga. Kučke koleginice. Svi ti smradovi koji me, kad im tre­ba pomoć vuku za rukav a posle tre­ti­ra­ju kao mar­vu. “Rale, pomozi. Rašice, pri­zo­zo­ri­lo mi je. Rastko, u mon­aštvu Sveti Savo, spasavaj!” Mrtvi, svi tre­ba da su mrtvi! Da im smrskam glave, da im rasečem stom­ake i nahran­im ih nji­hovim crevi­ma punim gov­ana! Da ih poli­jem napal­mom i da im se poserem na porodičnom pragu! Da crknu i debe­li Vla­da, i mut­ni Urke i kur­va Mia i da u dugim, teškim bolovi­ma svisne ono kopile kopile­to­vo Vukašin!

     

    Gasi cig­a­re­tu. Pali sledeću

     

    RASTISLAV: Samo da otpla­tim kred­it za kola, da izdržim još dve godine a onda ću da dođem u fir­mu i da ih sve pobi­jem. Neee, vikaće sisa­ta Mira sa recep­ci­je, nemoj, Rasti, evo pustiću ti da me jebeš preko pul­ta! Ali ne, neće biti tako- metak u tu lažljivu prdaru, to je sve što ćeš dobiti od mene! Đuraković iz komer­ci­jale- sken­jan!  Exe­cu­tion style, u potil­jak! Antić iz bor­da- zak­lan po turs­ki! Milunović iz obezbeđen­ja- davl­jen­je u klozetskoj šolji! A na kra­ju, na kra­ju će Matovi­lac da me moli na kolen­i­ma:  “Nemoj Rastislave, nemoj si Bolton! “A ja ću onda da ga odgurnem gadlji­vo, vrhom cipele, ovako, kao posled­nje gov­no i da mu sač­marom raz­du­vam jaja! Haha­ha! Ko sad nema muda, pičko?!

     

    Gasi cig­a­re­tu. Pali sledeću

     

    RASTISLAV: Jebaću vam majku majčinu! Otkriću prvo gde živi ovaj kur­ton Vukašin. Nje­ga ću prvog pa sve ostale. On meni, on meni da traži da ja nje­mu e on će meni. E, neće. Mož­da bi on baš to voleo? Doći ću mu na vra­ta, s osme­hom na licu i puškom u ruci. Prvo ću mu raz­du­vati jed­nu pa drugu ruku, jed­nu pa drugu nogu pa onda

     

    Iza Rastisla­va iskoči Vukašin. Vukašin je u sport­skoj opremi

     

    VUKAŠIN:  Šta onda?

     

    Rastislav vrisne i padne na sneg

     

    RASTISLAV: KO-KOLIKO?!

    VUKAŠIN: Koliko dugo sam tu ili koliko si zas­rao? Odgov­ori su: od počet­ka tvog monolo­ga i, da, mno­go si zasrao.

    RASTISLAV: Ja nisam.

    VUKAŠIN: Šta nisi, siso?

     

    Vukašin šutne Rastisla­va u zad­njicu. Potom izvuče mobil­ni tele­fon iz džepa. Pri­tisne dugme

     

    RASTISLAV (off):  Ti ćeš mene da jebeš, ped­erči­no nenor­mal­na! Ja da ti udo­voljim, je li, ja da ti udo­voljim? Oćeš da kleknem i da ti pop­ušim?! E, pa, neće moći!

     

    Vukašin pri­tisne dugme na mobil­nom telefonu

     

    VUKAŠIN:  Šta si hteo da mi radiš posle, a Rale? Lezi dole. Šta si hteo da mi radiš? Okreni se na stom­ak. Spusti pantalone.

    RASTISLAV: Molim te, nemoj.

    VUKAŠIN: Pa, ne moram ali onda će svi u tvo­joj fir­mi saz­nati kakav si ludak. Ski­daj  pantalone.

     

    Rastislav počne da, još na stom­aku, tra­pa­vo ski­da pantalone

     

    VUKAŠIN: I, znaš šta će još biti? Svako u ovoj zemlji će, zah­valju­jući inter­ne­tu, saz­nati kakav si ludak. Jedi­no rad­no mesto na koje ćeš moći da raču­naš će biti kloze­tar-volon­ter u Lazi.

     

    Rastislav, sad gologuz, leži na zemlji. Vukašin sta­je iznad nje­ga a zatim mu šap­ne na uho

     

    VUKAŠIN:  Zar zaista mis­liš da me zan­i­ma tvo­je ružno, mrša­vo, ruta­vo dupe?

    RASTISLAV: ŠTA ONDA?

     

    Vukašin ga zgra­bi za potiljak

     

    VUKAŠIN: Da te pose­du­jem. Davaćeš mi šta hoću, kad ja hoću.

    RASTISLAV: Hoću.

    VUKAŠIN: Ako mis­liš da si se izvukao reći ću ti još ovo: za par sati ćeš poželeti da sam te ovde nate­gao. Man­je bi bolelo.

     

    Vukašin mu zabi­je lice u sneg i ode, bodro i džoger­s­ki. Rastislav se, drhtav, uplakan,  zakopča­va i usta­je. Pada leđi­ma u sneg. Vadi upal­jač i cig­a­rete. Pali drhtavom rukom cig­a­re­tu i zuri u pravcu neba

     

     

     

    6.

     

    Hotel­s­ka soba. Krevet, nahtkas­na. Ispod nahtkasne mini­bar i stočić i stoli­ca u lev­om uglu. Mia je na kreve­tu. Radi za lap­topom. Kuck­an­je na vratima.

     

    MIA: Ko je?

    UROŠ (off): Nena­javl­jeni noćni posetilac.

    MIA: Šta hoćeš?

    UROŠ (off): Da malo popričam, to je sve.

    MIA:Popio si?

    UROŠ (off): Malkice.

     

    Pauza

     

    UROŠ (off):  Mogu li?

    MIA: Uđi.

     

    Mia usta­je i otključa­va mu vra­ta. Ulazi Uroš. Prip­it je. Mia odlazi do kreve­ta i nas­tavl­ja da kucka.

     

    MIA: Sed­ni na stolicu.

    UROŠ: Što? Jel’ ovo raz­gov­or za posao?

    MIA: Ne, ali te sig­urno neću poz­vati u krevet.

    UROŠ: Dobro. Ali, da znaš, ako je to uslov da dobi­jem posao.

    MIA: Vrlo duhovi­to, kolega.

     

    Uroš se teatral­no nakloni 

     

    UROŠ: Tu sam da ugodim i zabavim.

     

    Umorno se spusti na stolicu. Ona i dal­je kucka

     

    MIA: I?

    UROŠ: Raz­go­varao sam s Jugi­jem. Ispostavi­lo se da smo išli smo na isti faks.

    MIA: Zan­imlji­vo.

    UROŠ: On je diplomi­rao a ja nisam.

    MIA: I vidi ga sad.

    UROŠ: I vidi ga sad.

    MIA: U čemu je poen­ta tih informacija?

    UROŠ: U tome da se nekako osećam glupo.

    MIA: Više nego obično?

    UROŠ:  Aha.

    MIA: To je od alkohola.

    UROŠ: Nije od piva. Pivo mi je nekako otvo­rilo oči.

    MIA: Dobro neko pivo.

    UROŠ: Bol­je od vutre. Hmmm. Znaš, shva­tio sam da ja nemam omil­jeni bend, omil­jenu knjigu, omil­jeni film, da sam mnoge stvari usput zab­o­ravio. Shvataš na šta mislim?

    MIA: Ne baš. Slušaj, Uroše, za posao kopi­ra­jtera se pri­jav­i­lo pedeset aplikana­ta i ja do jutra moram da prođem kroz sve nji­hove pri­jave a još nisam stigla ni do desetog.

    UROŠ: Zaš­to? Ti ion­ako pri­maš samo žene. Dobro, i dva geja.

    MIA: Otkad imaš dozvolu da se mešaš u moj posao?

    UROŠ: Okej, nemam. Samo primeću­jem. Ti mis­liš da muškar­ci, uko­liko nisu homosek­su­al­ci, nema­ju šta da rade u fir­mi. Mrz­iš nas, stre­jt tipove?

    MIA: Ne.

    UROŠ: Jesi li sigurna?

    MIA: Jesam.

     

    Mia prestane s radom

     

    MIA: Hajde, reci mi šta imaš pa da se razilazimo.

    UROŠ: To zvuči jako okrutno.

    MIA: Mož­da ali posao ne može da čeka.

    UROŠ: Znaš li šta sam radio nakon što sam napus­tio Akademiju?

    MIA: Upisao si pri­vat­ni fakultet.

    UROŠ:  Ne to. Morao sam prvo da imam neki posao da bih zara­dio za ško­lar­inu i džeparac.

    MIA: I?

    UROŠ: Pro­davao sam met­al­no posuđe i esca­jg. Naučio sam, do najsit­ni­jeg detal­ja, raz­liku između tigan­ja i voka, šerpe i šer­pice, noža za krom­pir i noža za škampe, kašike za sladoled i kašičice za kafu. Bio sam fan­tastičan u tom poslu. Ubr­zo sam formi­rao veli­ki tim lju­di koji su radili za mene. Znaš, cela ta priča je liči­la na pirami­dal­nu she­mu. Dos­ta para. Ali, samo za onog na vrhu s čim uopšte nisam imao problem.

    MIA: Ne?
    UROŠ: A‑a. Nemam izgrađenu klas­nu svet. Elem, neš­to me je, ipak, mori­lo. Ono što gledaš to posta­ješ, znaš tu poslovicu. Postao sam takav, kao lonac. Sijam, gladak, bez jedne ogre­bo­tine a iznu­tra je šuplje i zveči. Čovek bez sadržine.

    MIA: Pre nisi bio takav? Zanimljivo.

    UROŠ: Pre sam bio jedan od onih lju­di koji­ma se danas podsmevam — pripravnik za umet­ni­ka sleš fen­si intelek­tu­al­ca koji puši urolane cig­a­rete i mel­je o post­mod­ern­iz­mu. A vidi me sad. Uspešni šef kreativnog sek­to­ra. Znaš, ja sam dobio ovo mesto jer sam bio na umet­ničkoj Akademi­ji. Kao inteligen­tan, sves­tran tip. Još se nisam for­mal­no ispisao s Akademi­je kad sam se pri­javio za posao u firmi.

    MIA: A poen­ta tvo­je priče je?

    UROŠ: Mis­lio sam da će moja pamet posluži­ti neče­mu. Da ću je koris­ti­ti na poslu. Ispostavi­lo se da mi mozak uopšte nije potre­ban. I ne samo to — pamet je smet­n­ja. Danas vreme provodim tako što pris­ustvu­jem sas­tanci­ma, okrećem tele­fon, pot­pisu­jem papire i uvlačim se Matovil­cu. To nije rab­o­ta za Ajnštajna.

    MIA: Tu si sto pos­to u pravu. Jesi li s nekim pode­lio svo­je duboke misli?

    UROŠ: Jesam. S Matovil­cem lično.

    MIA: Šta je rekao?

    UROŠ:  Rekao je: prim­ili smo te ovde jer si pametan. Ali, to je bilo samo za vreme raz­gov­o­ra za posao. Sad očeku­je­mo od tebe da budeš dovoljno pametan da budeš glup.

    MIA: I tvoj prob­lem je?

    UROŠ: Moj prob­lem je da vodim kreativni sek­tor koji niš­ta kreativno nije napravio. Najglu­plji lju­di s najglu­pljim ide­ja­ma pro­laze. Otpus­tio sam toliko prav­ih kreati­va­ca da više ne mogu ni da se setim. Obično bi radili dva –tri mese­ca a onda bi pokaza­li pre­više svo­jeglavosti i – aufiderzen.

    MIA: Tip­ičan prob­lem s aso­ci­jal­nim umetnicima.

    UROŠ: Ti me ne osuđuješ?

    MIA: Ni naj­man­je. Mada, da budem iskre­na, cela tvo­ja priča me ne dotiče neš­to preterano.

    UROŠ: Kako?

    MIA: Zato što sam žen­sko i zato što, za raz­liku od tebe, nisam imala nikakvu vezu.

    UROŠ: Ali.

    MIA: Šššš! Đurković.

    UROŠ: Kako si.

    MIA: Ššš! Đurković. Sad ja pričam. Za raz­liku od mene, tebe nisu pokušavali da str­pa­ju u krevet svi muškar­ci u fir­mi, nisu ti gov­o­rili da si nes­posoban za muš­ki posao, slali ti elek­tron­skom poš­tom fotografi­je svo­jih gen­i­tal­i­ja, nisu te barem tri puta  u prva tri mese­ca šljep­nuli rukom po dupetu i rek­li ti da si kur­va, jed­nom čak i u žen­skom toale­tu. Tako da, Uroše, žao mi je što se nisi ost­vario kao umet­nik i imaš egzis­ten­ci­jal­nu krizu ali mene se to ne dotiče.

     

    Uroš umorno klimne glavom

     

    UROŠ:  Okej, shvatam što sam nepožel­jan. Jas­no mi je i zaš­to mrz­iš muškarce i svetiš im se tako što ih sečeš na inter­vjuima. Čuo sam da si jednog čak nat­er­ala da plače.

    MIA: Ne jednog — četvoricu.

    UROŠ: Četvoricu. Dobro. Reci mi samo, jel’ se zap­i­taš nekad da li radiš pravu stvar? Jel’ ti nekad pro­ra­di savest? Jel” nekad pomis­liš da si mogla da radiš neš­to dru­go? Ili, rec­i­mo, da ova fir­ma može da radi neš­to dru­go, da ova zeml­ja može da radi neš­to dru­go osim što proizvo­di samožive lid­ere i robove? Jel’ može­mo mi da naprav­i­mo jed­nu stvar, jed­nu jed­inu orig­i­nal­nu stvar i nazove­mo je svojom?

    MIA: Ne, jer mi nis­mo ti lju­di. Mi ne stvaramo. Radi­mo posao koji mrz­i­mo i radi­mo ga za pris­to­jne pare. Savest i čast mi ne pada­ju na pamet jer živim u izna­jml­jenom stanu i ove godine nisam imala ni dan odmora.

    UROŠ: O čemu onda razmišljaš?

    MIA: O preživl­ja­van­ju. O tome kako ću za par dana biti u Beogradu i radi­ti od devet do deset. Eto, o tome razmišl­jam. A tebi ako se ne dopa­da ti ostani ovde i rib­aj šank s tvo­jim klasićem Jugijem.

     

    Pauza. Uroš ustane

     

    UROŠ: Ne znam zaš­to sam mislio.

    MIA: Šta to?

    UROŠ: Da si drugačija.

    MIA: Mož­da imaš potis­nute roman­tične pre­dra­sude pre­ma ženama.

    UROŠ: Moguće je.

    MIA: I to je tako slatko.

    UROŠ: Aha.

    MIA:I glu­pa­vo.

    UROŠ: Aha. Ja sam idiot. Hvala.

     

    Pauza

     

    MIA: Sutra ćeš se istrezni­ti i mis­li­ti pot­puno drugačije.

    UROŠ:  Voleo bih da se probudim pijan.

    MIA: Tu je uvek mini­bar. Ne moj, naravno.

    UROŠ: Nisam ni mislio.

    MIA: A šta si mislio?

    UROŠ: Da ću moći da bar s nekim, bar jed­nom, bar na kratko, vodim neki dublji razgovor.

    MIA: Koji se tiče tebe.

    UROŠ: Bol­je bi bilo da odem.

    MIA: Bol­je bi bilo.

    UROŠ: Znaš, želeo sam da te pozovem da iza­đe­mo. Kad se završi ova sado-mazo jeba­da na planini.

     

    Pauza

     

    UROŠ: Glu­pa ide­ja, a?

     

    Uroš  se okrene i ode. Mia ustane, zaključa vra­ta i vrati se nazad na krevet. Sedi, zuri pred sebe. Počne da radi. Potom odloži lap­top, otvori mini­bar, izvuče unučić votke, otvori ga i muš­ki poteg­ne. Zuri pred sebe.

     

     

     

    7.

     

    Ista soba kao u sceni 6. Samo što je lap­top pored kreve­ta, na stočiću. U kreve­tu je Uroš. Vrpolji se, pokušava­jući da zaspi. Kuck­an­je na vra­ti­ma, off

     

    MIA (off): Uroše, jel spavaš?

     

    Uroš se trgne. Zuri u pravcu vra­ta. Pauza

     

    UROŠ: Da, spavam.

    MIA: Mogu li da uđem na pet sekundi?

    UROŠ: Uđi.

     

    Mia ulazi

     

    MIA: Htela sam samo da ti se izvinim.

    UROŠ: U redu je.

    MIA: Ja inače nisam tak­va. Samo ponekad, posao je pre­više stresan.

    UROŠ: Nema problema.

     

    Mia se zaplače. Uroš ustane iz kreve­ta. Priđe joj i zagr­li je

     

     

    UROŠ: Sve je u redu.

    MIA: Da, osećam da je sve u redu. Tvoj ukrućeni penis se tare o moju butinu.

    UROŠ: Izvi­ni.

     

    Odmakne se. Ona plače, briše suze. Stane

     

    MIA: Prešla sam te, a?

    UROŠ: Molim?

    MIA: Vi muškar­ci ste TAKO glupi. Zar si pomis­lio da ću ja zaista da plačem?

    UROŠ: Pa, jesam.

     

    Mia mu pri­lazi. Uzme ga za ruku. Vodi ga do kreveta

     

    UROŠ: Šta to radiš?

    MIA: Šta radim? Želim da isko­ris­tim tu masivnu erekciju.

    UROŠ: Pa, dobro.

     

    Baca ga na krevet

     

    MIA: Bilo bi dobro da pokažeš malo više entuzijazma.

    UROŠ: Okej.

     

    Gra­bi je. Milu­ju se i ljube

     

    MIA: Ali moramo da bude­mo brzi. Osta­lo mi je još pet­naest aplikanata.

    UROŠ: Daću sve od sebe.

    MIA: Ne sumnjam.

    Uroš: I ja imam da prover­im neke ide­je onog Petrovića.

    MIA: Aha. Ali ne sad.

     

    Zavlače se pod jorgan

     

     

     

    8.

    Ista soba. Na video bimu nat­pis: PETNAEST MINUTA KASNIJE. Na kreve­tu, u odeći, svako sa lap­topom ispred sebe, sede Mila i Uroš i kuckaju

     

    UROŠ: Bilo je divno.

     

    Polju­bi je u vrat

     

    MIA: Da, jeste.

     

    Odsut­no ga polju­bi u usta

     

    UROŠ: Ovaj Petro­vić nema poj­ma. Odvrat­na, džukač­ka ide­ja koja ne bi prošla ni u Peruto­vac na Mlavu. Sig­urno će uspeti.

    MIA: Dobro, Uki, a sad me pusti da radim.

    UROŠ:  Okej.

    MIA: I nemoj da kažeš ni reč o ovome. Nikome. U fir­mi ili van nje.

    UROŠ: Ma neću, ne brini.

    MIA: Jer, ja plani­ram da nas­tavim da se viđam s tobom. Ako ti to odgovara.

    UROŠ: Ma, što mi ne bi odgovaralo?

     

    Mia se osmehne

     

    MIA: Tako sam i mislila.

    UROŠ: Znaš da sam fin tip i da nema razloga.

    MIA: Znam a sad radi. Moramo da završi­mo s poslom i nas­pava­mo se za sutra.

    UROŠ: Koliko stignemo.

     

    Mia mu ne odgo­vara niš­ta. Obo­je rade za svo­jim lap­topovi­ma kao sumanuti

     

     

     

     

    9.

     

    Soba iz 1. scene. Polazni­ci sem­i­nara sede u krugu. U središ­tu kru­ga je, licem pre­ma pub­li­ci, Vukašin. Pored Vukaši­na je projektor

     

    VUKAŠIN: Danas ćemo se, za promenu, bav­i­ti onim što nema veze s igra­ma koje su kod vas, očigled­no, nepop­u­larne. Radiće­mo neš­to što ima direk­tne veze s vašim poslom. Kroz vaše izla­gan­je ćete pokušati da prezen­tu­jete proizvod i da nas, kao veš­ta gov­or­ni­ca ili gov­ornik, uverite da je taj proizvod baš za nas.

    RASTISLAV: Izv­in­javam se što se mešam, ali tu Uroš ima pred­nost kao neko ko zna kako se stvari reklamiraju.

    VUKAŠIN: Video sam rad vašeg kreativnog sek­to­ra. Ne, ne zna. Ne bi me čudi­lo da neko od vas, ili svi vi, čak i ovde prisut­ni Rastislav, imate više dara za prezentaci­ju od Uroša.

    UROŠ: To nije ni lepo ni profesionalno.

    VUKAŠIN: Mis­liš, to što sam rekao o tebi? Tačno. I tu ti se izv­in­javam. Izvi­ni, Uroše, što sam ti rekao istinu. Nekad je bol­je preću­tati. Ali ne kod mene. Dak­le, ono što ćete danas prezen­to­vati je…

     

    Vukašin pri­tisne taster. Na video bimu se pojavi ogrom­na sli­ka izmeta

     

    VUKAŠIN: ..ekskreme­tum, višak proizvo­da, izmet ili, kako bi nar­od rekao, govno.

     

    Vladimir se sme­je. Ostali su u šoku i zgađeni

     

    VUKAŠIN: Šta je tu smešno? Gomi­la fir­mi uglavnom samo to i pro­da­je. Dak­le, ube­dite me da je gov­no ide­alan proizvod za mene.

    VLADIMIR: Tu neće biti potreb­no neko naroči­to ubeđivanje.

    VUKAŠIN: Kako, kako?

     

    Vladimir usta­je

     

    VLADIMIR: Ja odlaz­im. Sad. Momentalno.

    VUKAŠIN: Kako? Ne možeš.

    VLADIMIR: Mogu. Vidi kako idem.

    VUKAŠIN: Imaš neke hitne obaveze?

    VLADIMIR: Imam- da pri­jav­im šefovi­ma jednog debi­la koji nas tru­je kojekakvim sran­ji­ma kao što je ovo na platnu.

    VUKAŠIN: Šta će Matovi­lac reći na to?

    VLADIMIR: Cim­neš me za Matovilca.

     

    Vladimir džukač­ki pokaže kako i gde Vukašin može da ga cimne i ode. Pauza

     

    VUKAŠIN: Tako je gov­o­rio Vladimir Ždron­ja, finan­cial man­ag­er. Što se neće dobro uklo­p­i­ti u nje­gov CV u kojem već pos­to­ji par optužbi za mahi­naci­ju vezanih za prethod­ne firme. Šta je, liku­jete? Ždron­ja — Žderon­ja je vaš idol? Heroj koji se hrabro suprot­stavio zlom Vukašinu. Pre nego što počnete da nosite crvene majice s nje­gov­im svin­jskim likom razmis­lite malo o jed­noj vama nepoz­na­toj, genetičkoj čin­jeni­ci: koje je devo­jačko prez­ime bun­tovnikove majke?

     

    Pauza

     

    VUKAŠIN: Ne znate? Odgov­or je: Matovi­lac. Ona je rođe­na ses­tra Matovilčeve majke. Sad znate zaš­to je Vladimir uspeo da ode ali, veru­jte mi, ne voli nje­ga Matovi­lac baš toliko. Ova bežani­ja će mu doneti silne prob­leme. Bilo kako bilo, on je otišao a vi ste ostali. Vi ne možete da pobeg­nete. Ovde ste do kra­ja, ako niš­ta dru­go zato što niste u rodu sa capom di tut­ti capi. Geneti­ka je neu­molji­va! Ko će prvi? Rastislav, rec­i­mo. Izvoli, izreklami­raj nam ovaj opštepoz­nat brend.

     

    Rastislav usta­je i pri­lazi Vukašinu nesig­urn­im korakom

     

    RASTISLAV: Ovo gov­no ovde što vidite…

    VUKAŠIN: Gledaj nas u oči dok nas lažeš! To! I počni otpočet­ka. I ne spom­in­ji da je gov­no govno.

    RASTISLAV: Kako to misliš?

    VUKAŠIN: Da li želiš da kon­stant­no pod­sećaš svo­je poslovne part­nere na pravu priro­du proizvo­da? Nar­avno da ne! Onda preskoči ono što oni ne žele da vide a to je: rugo­ba, smrad, bak­ter­i­je i sim­bol sve­ga što je odvrat­no. Napravi tor­tu od govana.

    MIA: Koja ne može da se jede.

    UROŠ: Nije bit­no da li može da se jede. Bit­no je da može da se napravi i proda.

     

    Sme­ju se. Rastislav prikri­je osmeh rukom

     

    VUKAŠIN: Vas dvo­je ste kao neki napal­jeni sred­noškol­ci. Ako bih sad počeo ne znam gde bih se zaus­tavio što se tiče vas dvo­je. Ali, neće­mo sad o tome. I ne mis­lite da ste se izvuk­li —  s vama ću se poz­abav­i­ti kas­ni­je.  Dok­tore Rastislave, da čuje­mo pre­da­van­je na temu Apologi­ja balege.

     

    Rastislav pročisti grlo i namesti naočari

     

    RASTISLAV: Kao što znate, ovaj ovde, ovaj proizvod je koris­tan i pouz­dan. On nije samo ono što se nalazi odbačeno, u kanalizaciji.

    VUKAŠIN: Ne gov­ori o sebi, gov­ori o proizvodu.

    RASTISLAV: Ovaj proizvod je dobar kao đubri­vo i povol­jan kao.

    VUKAŠIN: Kao đubri­vo. Bor­ing! Pređi na glamurozni deo.

    RASTISLAV: S njim možete đubri­ti plan­taže man­ga i ananasa.

    VUKAŠIN: Ne, ne možete. Sedi dole, jedan. Rekao bih da je ovo katas­tro­fa ali bi to bila uvre­da za katas­tro­fu. Da vidi­mo kako će to izvesti kreativni sektor.

     

    Uroš sta­je ispred video bima. Pravi pokrete kao da se zagre­va pred meč. Opusti se. Sklopi prste u tzv. “piramidu moći”

     

    UROŠ: Ono što vidite pred vama je posled­n­ja ponu­da. Više ih neće biti. Niko, nikad nije kupo­vao ovaj proizvod. Ovo je prva i posled­n­ja ponu­da. A vi ćete biti prvi i jedi­ni koji će ga kupi­ti. Ovak­va mogućnost se ukazu­je samo jed­nom i nikad više. Razmis­lite. Jed­nom i nikad više. Zaš­to se pro­da­je? Mis­ter­i­ja! Mož­da pri­pa­da nekom poz­natom? Mož­da i ne ali, da li ste sprem­ni da riziku­jete i ne kupite neš­to što je deo Don­al­da tram­pa ili Majli Sajrus? A ako je već tako, ako se radoz­nali i imate sred­sta­va, ako ste ugled­ni kli­jent i veli­ki potrošač,  zaš­to onda ne pokušati? Zaš­to ne dati šan­su nečem tako jedin­stven­om? A oono što je jedin­stveno, neponovlji­vo je novo “in”.

     

    Pauza

     

    VUKAŠIN: Bra­vo! Ovo je ono što ja zovem suštin­om neolib­er­alnog kap­i­tal­iz­ma. Sed­ni, Uroše. Mia.

     

    Mia stane ispod video bima. Skla­pa oči. Pauza 

     

    VUKAŠIN: Med­itaci­ja? Ako će ti to pomoći izvoli samo, molim te, nemoj da osnu­ješ neku sektu.

     

    Sme­je se za sebe

     

    MIA: Ovo što vidite je moćno oruž­je. Možete da ga bacate pro­tivniku u lice, da ga nahran­ite njim, da ga ter­ate da pli­va u nje­mu i  gov­ori kako mu se dopa­da. Da s njim tru­jete izvore, pro­da­jete ga Afrikanci­ma zaslađeno, usol­jeno ili sa slatko-kise­lim sosom. Možete da ga trpate u moz­gove svo­je dece i pravite od njih mal­oumne robove. Možete da njime mažete svo­je žene ako želite da se uzbu­dite. Možete.

    VUKAŠIN: Dos­ta! Ovo je aposlut­no odvrat­no! Gora si od Rastisla­va. Mis­lio sam da je to nemoguće ali, eto, dogodi­lo se. Sedni.

     

    Vukašin se, gnevan, šeta između njih. Delu­je kao da ne zna kome pre da razbi­je glavu

     

     

     

    VUKAŠIN: Ono što vidim nije za gledan­je. Jedan apso­lut­no nemaš­tovi­ti, ster­i­lan, slabašan um. Sol­i­dan, promišl­jen ali povodljiv mozak koji nema ni trunke harizme i jed­nu isfrus­tri­ranu, kvazile­vičarsku, psi­hotičnu per­sonu. ČEKAJTE! Nisam završio. Cinični neza­h­val­ni­ci koji žele da uje­du ruku koja ih hrani. Čim vam se ukaže pri­li­ka. Kad okrene leđa. Da napad­nete onako, muč­ki. Nema u vama ni trunke integrite­ta, ni trunke vere.

    MIA: Šta mis­liš da je naša fir­ma, sekta?

    VUKAŠIN: FIRMA I JESTE SEKTA! Sva­ka pra­va fir­ma, sva­ka pra­va kor­po­raci­ja danas jeste to što uopšte nije loše jer sva­ka sek­ta pred­stavl­ja neplaćene račune Crkve.

     

    Pauza

     

    VUKAŠIN: A sad da se vra­ti­mo na našu vežbu.  Mogu samo da zaključim da ste se opet pokaza­li kao nedos­to­jni zadat­ka. Idite, šeta­jte po divlji­ni, nal­i­jte se kao volovi, ne zan­i­ma me. Želim da budete ovde za dva sata. A tad ću vam otkri­ti neke vrlo gadne stvari. O nekoj vrlo gad­noj osobi.

     

    Vukašin i Rastislav razmene poglede. Svi usta­ju i odlaze. Rastislav je posled­nji. Okrene se, moleći­vo, pre­ma Vukašinu ali mu ovaj otre­sitim pokre­tom pokaže pre­ma vra­ti­ma. Rastislav, snuž­den, ode. Vukašin gle­da pre­ma video bimu 

     

    VUKAŠIN: Zab­o­rav­ili ste da kažete da je gov­no najau­t­en­tični­ji ljud­s­ki proizvod.

     

     

     

     

    10.

     

    Kafe. Mia i Uroš su za stolom. Za šankom, u mračnom raspoložen­ju, radi Jugi

     

    UROŠ:On je pot­puno lud!

    MIA: On lud? Ludi smo mi što smo reklami­rali govna!

    UROŠ: I to je tačno. Pitam se šta je sledeće.

    MIA: Ja ne želim da znam.

    UROŠ: Rastislav je bio bio isprepadani­ji nego obično.

    MIA: Da. Mož­da ga je uplaši­lo to što je rekao da će da otkri­je neš­to gad­no o njemu.

    UROŠ: Mož­da je pedofil?

    MIA: Uroše!

    UROŠ: Uvek mi je delo­vao kao neki manijak.

    MIA: Ne preteruj.

    UROŠ: Izvi­ni.

     

    Uroš  spusti šaku na njenu

     

    MIA: Mis­lim da to nije dobra ideja.

    UROŠ: Zaš­to?

    MIA: Prav­i­la firme. Nemoj da zab­o­rav­iš prav­i­la firme.

    UROŠ: Voleo bih da mogu.

     

    Uroš pokuša da je polju­bi. Mia se izmakne

     

    UROŠ: Hajde, ko će nas vide­ti? Jugi?

    MIA: To što ste se jed­nom sku­pa zarak­i­jali ne znači da ste neki vajni pri­jatelji.

    JUGI: Urke, šta se radi?

    UROŠ: Eto po starom. Ti?

    JUGI: Hoćete da popi­jete još nešto.

    UROŠ: Pa može.

    JUGI: Ja častim.

     

    Uroš i Mia se zgleda­ju. Jugi im priprema pića

     

    MIA: Šta bi to mog­lo da bude?

    UROŠ: Ne znam. Valj­da smo mu simpatični.

    MIA: Ne veru­jem ali dobro.

    UROŠ: Zaš­to?

    MIA: Zato što nas služi.

    UROŠ: Kako?

    MIA: On je ipak, dole, a mi smo opet, neka elita.

    UROŠ: Gde je ona lev­ičar­ka od maločas?

    MIA: Ja nisam lev­ičar­ka. Ja veru­jem u umerenu humanost.

    UROŠ: A tu neki red tre­ba da postoji?

    MIA: Nar­avno. Ne može neki džukac za šankom i uni­verzitet­s­ki obra­zo­vani stručn­jak da bude jed­no isto.
    UROŠ: U pravu si, ma kako to sje­bano zvučalo.
    MIA: Šta ti sad to znači?
    UROŠ: To znači da smo i ti i ja , kao i svi koji zarađu­ju neš­to više para u ovoj zemlji sje­bani. Sje­bani su i sirotani ali ne u tom smis­lu. Nji­ho­vo je sje­ba­van­je na egzis­ten­ci­jal­nom nivou, naše je već patološko.

    MIA: Nemoj mno­go da psi­hol­o­giziraš u društvu diplomi­rane psihološkinje.
    UROŠ: Slušaj, da li ti izgle­da nor­mal­no da lju­di koji pri­pada­ju toj našoj, imag­i­narnoj sred­njoj višoj klasi ima­ju osećaj da im veći­na neš­to pre­bacu­je? Da ih stavl­ja pod lupu? Da ih mrzi, da im zavi­di? Imaju.

    MIA: Zato što je to tačno.

    UROŠ:  A zaš­to? Zato što negde, duboko u sebi osećamo da u zemlji u kojoj rad­nik dobi­ja, ako dobi­ja, dves­ta evra mesečno nije nor­mal­no da mi zarađu­je­mo sedamsto ili hil­jadu evra. Plus bonusi, prekovre­meni sati i slično.

    MIA: To nisu nikakve pare.
    UROŠ: Za Evropu nisu ali ovde jesu. Ovde te pare znače da ne piješ samo tursku kafu,  da ne jedeš samo buđavu mor­tadelu za doručak, da uvek imaš za ben­zin i kred­it za neka bol­ja kola i da ima love i za leto­van­je i za zimovan­je. Ali šta ako osećaš da ti to ne pri­pa­da, da je zbog tebe neko zak­in­ut u tom krugu love, kao što reče jedan pesnik?

    MIA: Oni koji nisu diplomi­rali ne mogu se nadati dobrom poslu.
    UROŠ: Mis­liš na pola našeg Upravnog odbora?

    MIA: To je tačno i?
    UROŠ: Samo kažem: ne tre­ba osuđi­vati one s man­je para.

    MIA: Tre­ba ih pusti­ti da naprave revoluciju?

    UROŠ: Tre­ba — jer je neće naprav­i­ti pa sve da im podeliš oruž­je i muni­ci­ju. Ide­al­no bi bilo kad bi mi, neka samoz­vana eli­ta, otkrili one koji su najbolji među nama, pustili ih da vlada­ju i izmak­li se. Ali, mi neće­mo to ura­di­ti. U stvari, mi ćemo ura­di­ti suprot­no — naći ćemo najbol­je među nama a zatim ih pobiti.

    MIA: Zaš­to bi uradili tako nešto?

    UROŠ: Zato što smo sjebani.

     

    Pauza. Dolazi Jugi s tri pića na poslužavniku

     

    JUGI: Mogu li da  vam se pridružim?

    UROŠ: Nar­avno.

     

    Jugi podiže čašu i gle­da u Miu

     

    JUGI: Za lep­o­tu i istinu.

    SVI: Za lep­o­tu i istinu!

     

    Kuca­ju se

     

    UROŠ: Izgledaš kao da slav­iš nešto.

    JUGI: Može se reći. Kad smo kod toga — prethod­no piće i ovo ja častim.

    MIA: A koji je razlog?

    JUGI: Otpušten sam. Izgle­da da je mom rođaku više sta­lo do toga da saču­va dobre kon­tak­te s glavon­ja­ma nego da zadrži mene za šankom.

    UROŠ: Ne razumem. Zar nije?

    JUGI: Jeste, Vladimir je odlučio da se, pred sam odlazak, pono­vo žali. Ovaj put Matovil­cu lično koji je onda poz­vao mog rođa­ka i, ostatak znate.

    MIA: To je užas­no. Žao mi je.

    JUGI: Da, znam da jeste.

    UROŠ: Slušaj, ako ti bude tre­bao neki kon­takt u Beogradu.

     

    Uroš vadi viz­it-kar­tu i daje je Jugiju

     

    JUGI: Hvala. Naz­vaću ako bude trebalo.

    UROŠ: Ne, nazovi bez obzira.

    MIA: I, šta ćeš sad?
    JUGI: Reče ona kao da joj je sta­lo. Čuo sam poneš­to od vašeg raz­gov­o­ra. Ne, ne lju­tim se, sve je okej, ne zvao se ja Dže­ki. Da odgov­orim na ovo pitan­je:  nali­vaću se rak­i­jom i kre­saću ovce po pašn­jaci­ma, eto šta ću da radim.

     

    Pauza

     

    JUGI: Nego, bol­je bi bilo da ovo sabi­jem i odem. Tre­ba­lo bi da ovde budem još par sati ali, jebeš ga. E, da, reče mi Mića por­tir, videli su mal­očas dole, na stani­ci, nekog ner­voznog tipa s cviker­i­ma kako ulazi u auto­bus.  Pričao je sam sa sobom, pravio tikove i zno­jio se kao blesav.

    UROŠ: Rastislav. Zbrisao je?

    JUGI: Tako je. Izgle­da da ste ostali samo vas dvoje.

     

    Jugi cugne piće na eks i potapše ih po ramenima

     

    JUGI: Vidi­mo se u odjavnoj špi­ci nekog dru­gog filma.

     

    Jugi ode

     

    MIA: Šta mu je to značilo?

    UROŠ: Apso­lut­no nemam poj­ma. Samo imam neki osećaj da me Jugi nikad neće kontaktirati.

     

     

     

     

    11.

     

    Pros­tori­ja iz 1.scene. Po podu su razba­cane gigantske lego koc­k­ice. Vukašin sto­ji i, zapan­jen, zuri u Uroša i Miu. Na video bimu je sni­mak noža koji se, u slow motionu, zabi­ja u meso divl­je svinje

     

    VUKAŠIN: Taj mali kur­ton! Pobegao!?

    UROŠ: Da, mal­očas smo saznali.

    VUKAŠIN: Dobro. Imam viz­iju vaše firme koja će usko­ro biti kraća za jednog sporednog igrača. Sluča­j­na rima koja mi se dopa­da. Dobro. Niš­ta, sve je u redu. Dobro. Ne nervi­ram se. Kao što vidite, ove kom­po­nente na podu su muti­rane lego-koc­k­ice. Ja ih tako zovem. Vaš cilj je da, zajed­no, ukla­pa­jući ih, napravite, evo ovo­li­ki zidić i da bude širok oko pola metra. Niš­ta lakše. Hajde.

     

    Mia i Uroš se zgleda­ju a zatim počnu s poslom.  Ukla­pa­ju delove, sašap­tava­ju se. Pod­seća­ju na decu u igri

     

    VUKAŠIN: Bek­st­vo. Šta on mis­li? Da meni može da utekne? Neverovat­no! Ispričaću vam neš­to o tom bed­niku, neš­to što će vas pot­puno užas­nu­ti. Koš­taće ga kar­i­jere. A nje­govu majku mes­ta u fen­si staračkom domu. A nje­govu ćerku ali­mentaci­je. Razoriću ga.

    MIA: Nema razlo­ga za neg­a­tivne emocije.

    VUKAŠIN: Videćeš da razlozi itekako postoje.

    UROŠ: On je malo smušen ali dobar kolega.

    VUKAŠIN: O, zbil­ja? Kako radi naš trust mozgova?

    UROŠ: Još malo i gotovo.

    VUKAŠIN: Odlično.

     

    Vukašin priđe zidiću i šutne ga nogom

     

    VUKAŠIN: Pono­vo!

    UROŠ: Kako?

    VUKAŠIN: Tako, lepo, pono­vo. Nije dovoljno dobro.

    UROŠ: A zašto?

    VUKAŠIN: Zato što je ovo vež­ba str­pljen­ja, kao sa man­dala­ma napravl­jen­im  od pes­ka. Bud­is­tič­ki mon­ah napravi man­dalu od šarenog pra­ha na podu hra­ma. Man­dala je divan crtež od sto boja i pet stoti­na nijan­si. Dvade­set kvadrat­nih metara površine. Radi na njoj mesec­i­ma. A onda otvori vra­ta i pusti vetar da rase­je čes­tice man­dale po belom sve­tu. Ako to može neki gologuzi Tibetanac onda to isto možete i vi s jed­nim lego — zidićem. Ponovo.

     

    Uroš i Mia sto­je, nesig­urni šta da urade

     

    VUKAŠIN: Kažem-pono­vo!

    MIA: Kad si posled­nji put bio kod psi­holo­ga? Psihijatra?

    VUKAŠIN: A, ne, nećete me uništi­ti tim jev­tin­im psi­hol­o­giziran­jem. Pogo­to­vo ne ti.

    MIA: Zato što sam žensko?

    VUKAŠIN: Mis­liš da je meni sta­lo do toga ko je muško a ko je žen­sko? Ja nemam pre­dra­sude. Nikakve. Meni je sta­lo do posedovanja.

    UROŠ: Ti nas ne pose­du­ješ, jel čuješ? Ti nisi nikakav guru, nikakav lid­er i odvrat­no si ljud­sko biće. Da si pas poslao bih te da te uspava­ju. Naše kolege si oterao.

    VUKAŠIN: Haha­ha! Vaše kolege? Pa sad ću da vam pokažem vašeg kolegu.

     

    Vukašin vadi mobil­ni tele­fon i pri­tiska dugme. Uroše­vo i Miino koital­no dah­tan­je, off

     

    VUKAŠIN: To je vaš dru­gar. Vaš Rastislav. A znate li kako je to ura­dio?  Zidovi u hotelu su tan­ki a on je bio u sobi do Uroševe. I ne samo to — otkrio je da se vaša igri­ca još bol­je čuje kroz otvor za ven­ti­laciju. Zato vaša jebači­na tako lepo odz­van­ja. E,  te iste večeri je predao meni sni­mak. Ali, kad sam mu zapre­tio da će biti otkriv­en, on je pobe­gao kao posled­n­ja kuč­ka, što i jeste.

    UROŠ: To je ura­dio zato što si mu ti rekao.

    MIA: Uce­nio si ga.

    VUKAŠIN: Malo, ali je mogao da nađe bilo šta dru­go. I mogao je da uništi bilo koga dru­gog. A on je odlučio da sre­di baš vas.

    UROŠ: To nema nikakvog smisla.

    VUKAŠIN: Ima. Sećate se dobaci­van­ja lop­tom? Rastislav uvek napa­da onog ko delu­je slabi­je. Zaš­to nije pokušao da napadne Vladimi­ra, rec­i­mo? Zato što ga se plaši.

     

    Pauza

     

    UROŠ: Ide­mo odavde.

    VUKAŠIN: Ne, ne idete nigde. Ovaj sni­mak može otići na inter­net očas posla. I može vas koš­tati mnogih stvari.

    MIA: Na tom snimku nema ničeg šokantnog.

    VUKAŠIN: Osim “uzmi me jako” i “šljep­ni me po guzi” i nema, to je tačno. Ali, kako će reago­vati Matovi­lac kad saz­na da je prekršeno zlat­no prav­i­lo firme: nikad ne spavaj s kolegini­com. I kako će to izgle­dati u oči­ma kole­ga koji će slušati vaše sten­jan­je nared­nih dana. Traži­ti snimke. Raspi­ti­vati o dimen­z­i­ja­ma i poza­ma. Neslavno. Pored toga, neće se dopasti ni devo­j­ci s kojom je Uroš nedavno rask­in­uo ali i dal­je, povre­meno, završi u krevetu.

    MIA: To nije tačno.

    UROŠ: Tačno je ali to ne znači.

    VUKAŠIN: A neće se dopasti mi Matovil­cu jer je Mia upoz­nala, u viša navra­ta, čari šefovske ložnice.

    UROŠ: Mia?

    MIA: Ne želim da komentarišem.

     

    Vukašin im pri­lazi i spuš­ta im šake na ramena

     

    VUKAŠIN: Znate li da obo­je možete da izgu­bite posao i neš­to malo ugle­da? Znate li koliko će vam biti teško da pono­vo stanete na noge? I, još bit­ni­je, znate li da sad mogu da s vama radim šta hoću? Ako pože­lim tro­jku mogu sad da vas imam, na podu, obo­je. Malo nju, pa tebe, na na smenu.

    UROŠ: A šta ako ja sve ovo snimam?

    VUKAŠIN: Ne sni­maš. Ostavio si mobil­ni u garder­o­bi. Kako smo ono rek­li: “Ovde nema mobil­nih tele­fona. Ovo je moja soba mira.” Pose­du­jem vas, i gomilu lju­di iz svih sfera živ­ota. Hej, ja kouču­jem pet­naest god­i­na! Držim vas za muda — ovako.

    MIA: I sad želiš da nas str­paš u krevet?
    VUKAŠIN: To je isto i Rastislav rekao. Ne pada mi na pamet. Sven a sve­tu se vrti oko sek­sa osim sek­sa. Seks se vrti oko moći. Seks je dokaz kon­t­role a meni dokazi­van­je nije potrebno.

    MIA: Znala sam da si aseksualan.

    VUKAŠIN: O, ne, nisam. Da pože­lim sad bih vas nat­erao da se poje­bete. Ovde, tu, na podu.

     

    Pauza

     

    VUKAŠIN: Nije da bi vam teško palo. A?

     

    Pauza

     

    VUKAŠIN: A onda bih vas, zbog moći, ne zbog per­verz­i­je, obo­je naguzio.

     

    Vukašin je lizne po vratu

     

    VUKAŠIN: Šal­im se! Eto, vidiš nisam asek­su­alan. Nisam ni bisek­su­alan. Samo ne brkam posao i zado­voljst­vo. Ja sam konz­er­v­a­ti­vac s mod­ern­im šmekom. Ženu volim kad je obri­jana, posluš­na i kur­va. A sad, bez daljn­jeg odla­gan­ja gubite se u svo­je sobe i spremite za sutrašn­ji hajk­ing kroz priro­du. Biće to dug i leden dan.

     

    Prođe između njih i usput ih, ležer­no, lupi šaka­ma po zadnjicama

     

     

     

     

     

    12.

     

     Zave­jana šuma. Na sre­di­ni šume brdašce sne­ga. Na video bimu je sni­mak vuka koji trči kroz sneg

     

    UROŠ: Dobro je da nas je poslao da se sami pop­nemo na ovo brdo.

    MIA: Zaš­to je dobro?

    UROŠ: Zato što nis­mo u nje­gov­om društvu. Bar neko vreme.

    MIA: I tebi je to dobro? On  sedi u doli­ni, u planin­skom domu, nali­va se kuvanom rak­i­jom i sme­je se dok gle­da kroz pro­zor kako se mučimo.

    UROŠ: Nije toliko strašno.

    MIA: Nije?! Bliža nam je dolina nego vrh a pešači­mo više od pola sata.

    UROŠ: U vezi s onim juče.

    MIA: Zab­o­ravi.

    UROŠ: Voleo bih da i ti možeš da zaboraviš.

    MIA: Da. Znam da bi.

     

    Pauza

     

    UROŠ: Pogledaj ono brdašce. Šta je ispod njega?

    MIA: Verovat­no đubre koje baca­ju seljaci.

    UROŠ: Ne bih rekao.

     

    Uroš oprezno pri­lazi brdašce­tu snega

     

    UROŠ: Neš­to se plavi. Rukavica!

     

    Počin­je da ski­da sneg

     

    UROŠ: Ovo je čovek. Mia! Pomozi mi.

     

    Mia vrisne. Njen vrisak odz­van­ja plani­nom. Pucan­je u dalji­ni, off. Uroš mani­jakalno sklan­ja slo­jeve sne­ga. Otkri­je, do pola, Rastisla­va u jakni

     

    UROŠ: To je Rastislav!  Mrtav je!

    MIA: Ali, on je otišao juče.

    UROŠ: Ne, to je bio neko ko je ličio na nje­ga. Ovo je naš Rastislav.

    MIA: Ubio ga je.

    UROŠ: Ne veru­jem.  Vukašin je manip­u­lant ali nije ubica.

    MIA: Nisam baš sigurna.

    UROŠ: Rastislav je i pre dolazio ovde, da proše­ta. Mis­lim da se ili napio i zas­pao u snegu ili je došao ovde da se ubije.

    MIA: Da se ubi­je? Zbog čega?

    UROŠ: Zbog sramote.

     

    Na video bimu se pojavlju­je sni­mak  silovite lavine  koja, uz pucan­je leda, juriša niz brdo

     

    MIA: Lav­ina.

    UROŠ: Pre­brza je.

    MIA: Drži me za ruku.

     

    Ne pomer­a­ju se s mes­ta. Mrak

     

     

    KRAJ