Džast merid

Dunja Petrović
Lat­est posts by Dun­ja Petro­vić (see all)

     

     

     

    komedi­ja sa pevan­jem, tele­foni­ran­jem i lešnicima

     

    LIKOVI:

    Dobri­ca

    Lepi

    Vek­tor

    Rube­o­la

    Taš­ta

    Ciga Džom­la

     

    MESTO I VREME: 

    Ovde i sad

     

     

    1. scena/1. dan

    Dobričin stan. Lepi i Vek­tor sede jedan do dru­gog. Lepi jede lešnike, koje izvlači iz kesice. 

     

    LEPI: I, kako ti izgleda?

    VEKTOR: Šta?

    LEPI: Dobri­ca.

    VEKTOR: Kao i obično. Da bude­mo pre­cizni, za nijan­su tamniji.

    LEPI: Tam­ni­ji – mis­liš, kao da je u nekom problemu?

    VEKTOR: Ne, tam­ni­ji kao da mu je kosa masna.

     

    Ćute neko vreme.

     

    LEPI: Mož­da je dobio neke pare.

    VEKTOR: Šanse za to se mere u promilima.

    LEPI: Mož­da je izgu­bio neke pare.

    VEKTOR: Nije Dobri­ca ti.

    LEPI: Mož­da pro­da­je stan.

    VEKTOR: Stan nije nje­gov da bi mogao da ga proda.

    LEPI: Mož­da je kon­ačno diplomirao.

    VEKTOR: Šanse za to su man­je nego da je dobio pare.

    LEPI: A da nije bolestan?

    VEKTOR: Daleko bilo.

    LEPI: Ili je mož­da rask­in­uo sa Sandrom?

     

    Vek­tor samo pogle­da u Lepog.

     

    LEPI: Ili je San­dra trudna.

    VEKTOR: San­dra je u Abu Dabi­ju već 3 mese­ca. Da bude­mo pre­cizni, 3 mese­ca i 8 dana.

    LEPI: Pa mož­da nije trud­na sa njim.

    VEKTOR: Nije San­dra takva.

    Vek­tor uzme lešnike od Lepog.

     

    VEKTOR: I šta me uopšte tu zapitku­ješ?! Kao da ja išta znam!

     

    Ulazi Dobri­ca.

     

    DOBRICA: Dobro je, svi smo tu. Poz­vao sam vas jer imam neš­to važno da vam kažem. San­dra je dobi­la bolji posao.

    LEPI: I zato si nas zvao?

    DOBRICA: U Abu Dabiju.

    LEPI: Šta? Osta­je tamo? Pa koji si ti srećnik! Em živiš na račun svo­je devo­jke, em ne živiš sa njom. A sad će to da bude i trajno.

    DOBRICA: Lepi, vidiš.… Neće samo ona da bude u Abu Dabiju.

    LEPI: Šta?

    VEKTOR: Seliš se.

    LEPI: Šal­iš se?

    DOBRICA: Žen­im se!

    LEPI: Šta?

    VEKTOR (Dobri­ci, aludi­ra­jući na Lep­og):  Šali se.

    LEPI: Ženiš se?

    DOBRICA: Selim se.

    VEKTOR (imi­ti­ra­jući Lep­og): Šta?

    LEPI (Vek­toru): Seli se.

    DOBRICA (Lep­om, aludi­ra­jći na Vek­to­ra): Šali se.

    VEKTOR: Ženi se.

    LEPI: Šta?

    DOBRICA: Stvar je pros­ta. Ako hoću da se selim, onda moram da se žen­im. A nar­avno da ću da se selim. Pa nisam lud da ostanem da živim sa njenom majkom ko do sad. Pre­ma tome, San­dra će da reši te for­malne stvari oko papi­ra tamo, a na meni je da završim ovde samo neke… sitice: da jav­im rod­bi­ni, spaku­jem stvari, orga­nizu­jem svadbu…

    LEPI: ŠTAAA?! Ti ćeš orga­ni­zo­vati svadbu?!

    VEKTOR: Ja ću ti pomoći!

    LEPI: Nema šanse da je San­dra to dozvo­lila!? Pa to je katas­tro­fa u najavi.

    DOBRICA: Nije to nikak­va katas­tro­fa, već — poverenje.

    LEPI: A ona odjed­nom ima pov­eren­ja u tebe?!

    DOBRICA: Nar­avno da ga ima. Uostalom, ona je tamo, ja sam ovde, a svad­ba je za 10 dana i…

    VEKTOR I LEPI: Štaa?

    VEKTOR: Ne, ne, ne.

    DOBRICA: Da, da, da.

    VEKTOR: Ali to je nemoguće! Pa je l’ znate vi koliko je malo 10 dana?! Pa lju­di orga­nizu­ju venčan­ja mesec­i­ma unapred. Pros­ečni par uloži oko 223 dana za orga­ni­zaci­ju svog venčan­ja, što je ukup­no 3345 sati utrošenih na plani­ran­je, što čak i ako se podeli na 2 osobe…

    LEPI: Vek­tore, ne filo­zofi­raj. Dobrice, čekaj. Jesi li ti uopšte razmis­lio o sve­mu tome? Je l tebi jas­no da ćeš ti sad doslovno da živiš sa njom? Svakog dana. I to bez nas. Mis­lim, znam da ste dugo zajed­no, ali jesi li sig­u­ran da je voliš… onako baš baš… kako se to inače voli?

    DOBRICA (peva): Je l’ se pitaš da li ruku svo­ju voliš?

    VEKTOR I LEPI: Ne pi-taš!

    DOBRICA (peva): Je l’ se pitaš gde je bog kome se moliš?

    VEKTOR I LEPI: Ne pi-taš!

    DOBRICA (peva): Je l’ se pitaš čija je strana gde se boriš?

    VEKTOR I LEPI: Ne pi-taš!

    DOBRICA (peva): Je l’ se pitaš o delu kada ga već stvoriš?

    VEKTOR I LEPI: Ne pi-taš!

    DOBRICA (peva): Je l’ se pitaš zaš­to leti ideš na more,

    zaš­to se sme­ješ i na glupe fore?

    Je l’ se pitaš zaš­to jedeš kad si gladan,

    zaš­to imaš pri­jatel­je kad si tako jadan,

    je l’ se pitaš zaš­to nekad obraz ti crveni,

    Je l’ se pitaš zaš­to ti se daje kad se daje,

    pa ko si onda da se pitaš kad te žena ženi,

    pa zaš­to onda da se pitaš pra­va ljubav šta je?!

    Ali ako me baš pitate…

    Žen­im se jer mis­lim da je doš­lo vreme

    za ženu, decu, posao, antirid kreme.

    Žen­im se jer mrzi me da tražim neku bolju,

    a kose biće man­je, izgu­biću i volju.

    Žen­im se jer svi se žene, uda­ju i rade,

    žen­im se jer sve su stare ove danas mlade.

    Žen­im se jer prirod­no je da se lju­di žene,

    pa ko sam ja da biram, kad birala je mene?!

    LEPI: Pa vidiš, kad tako postaviš stvari, delu­je da je stvar reše­na. Onda, pričaj, šta si smis­lio i kako da pomognemo?

    DOBRICA: Nema tu šta da se smišl­ja. Sve što tre­ba da uradim je da pla­tim nekog dobrog orga­ni­za­to­ra, pa nek se on bakće sa tim.

    LEPI: I to što kažeš.

    DOBRICA: E kad smo kod toga, Lepi, tre­baće mi one pare.

    LEPI: Pare?

    DOBRICA: Da, one sa San­drinog raču­na za crne dane, one što sam ti poza­jmio, šta se sad prav­iš blesav.

    VEKTOR: Poza­jmio si pare? Njemu?

    DOBRICA: Duga priča.

    VEKTOR: Posle koje ćeš izgle­da osta­ti kratak.

    DOBRICA: Lepi?

    LEPI: Dobrice…

    DOBRICA: Rekao si mi da pare hoćeš da oročiš.

    LEPI: Jesam.

    DOBRICA: Rekao si mi da kad se pare oroče onda se same dupliraju.

    LEPI: Jesam.

    DOBRICA: Rekao si mi da, ako dovoljno dugo čeka, one se tripliraju.

    LEPI: Jesam.

    DOBRICA: A koliko znam, kad se pare oroče u svakom trenutku mogu da se dignu.

    VEKTOR: Osim ako ban­ka ne ode pod stečaj. Poz­nati sluča­je­vi su se kod nas dešavali devedesetih. Ali je pro­ce­nat mogućnos­ti da se tako neš­to desi…

    DOBRICA: Vek­tore!

    VEKTOR: Da, mogu da se dignu.

    DOBRICA: Onda gde je prob­lem? Jesi li oročio pare?

    LEPI: Jesam, jesam… oročio sam ih, ali više onako… figurativno.

    DOBRICA: Fig­u­ra­tivno?! Figurativno?!

     

    Dobri­ca skače na Lep­og i počin­ju da se rvu. Vek­tor pokuša­va da ih razd­vo­ji. San­dra zove tele­fonom Dobricu, pa on naglo puš­ta Lep­og i počin­je da joj cvrkuće u slušalicu, kao da se niš­ta nije desilo.

     

    DOBRICA (tele­foni­ra): Hej bubi… jesam, dišem… jesam, jeo sam… jesam, organ­sku… da, znam da hoćeš mod­er­no venčan­je… da, da bude tradi­cional­no…  da, znam da hoćeš u crkvi… i nat­pis džast merid ispred crkve… sa dva r…  važi, bubi, poz­drav sun­cu, laku noć…

     

    Čim spusti slušalicu, sce­na se nas­tavl­ja tamo gde je sta­la – Dobri­ca skače i davi Lepog. 

     

    DOBRICA: Kako si mogao da San­drine pare koje sam ja krišom od San­dre poza­jmio tebi oročiš u ban­ci FIGURATIVNO? To su bile pare za svadbu!

    LEPI: Ali ti si rekao da su za crne dane! A tebi se crno piše, tako da – pare su otišle baš u svo­ju svrhu.

     

    Dobri­ca još jače nas­rne na Lepog.

     

    LEPI: Čekaj, Dobrice, čekaj, diši…

    DOBRICA: Nećeš ti da mi kažeš da dišem.

    VEKTOR: Mis­lio je figurativno.

    DOBRICA: Fig­u­ra­tivno ću sad da ga ubi­jem od batina.

    LEPI: Čekaj, Dobrice, stani. Uložio sam ih.

    DOBRICA: Onda ih digni.

    LEPI: Ne mogu, lešni­ci još nisu stigli.

    DOBRICA: Nisam ti ja vev­er­i­ca da mi pričaš o lešnicima.

    LEPI: Ne, ne razumeš, uložio sam ih… u lešnike.

    DOBRICA: U lešnike?!

    LEPI: Unosan biz­nis. … evo uzorak.

     

    Lepi pod­metne jedan lešnik Dobri­ci pod nos, a ovaj još jače nas­rne na nje­ga. U tom trenutku, San­dra opet zove. Ovaj puš­ta Lep­og i opet cvrkuće u slušalicu. 

     

    DOBRICA (tele­foni­ra): … hej, bubi… zadi­han, nisam zadi­han, radim jogu… aham… važi, pošalji mi to do lis­tu… da, znam da moram da se opus­tim… nemoj, bubi, nemoj sad, u poslu sam… dobro, dobro… mis­lim na okean… čujem zvuk talasa… Dišem, dišem…

     

    Lepi mu pokazu­je da se smiri i da diše. To izn­ervi­ra Dobricu još više, pa počnu opet da se dave, tako da Dobri­ca jed­va priča, jer ga ovaj povre­meno zgra­bi za vrat.

     

    DOBRICA: … ama ne jedem, bubi, kako mis­liš puna su mi usta?!… pa to je od talasa, bubi, talasi me zapljusku­ju… nagutao sam se vode… kak­vo cičan­je? Ma neeee, bubi, gale­bovi cvrkuću… moram da idem da ih nahran­im lešnicima.

     

    Dobri­ca spuš­ta slušalicu i nas­tavl­ja­ju da se dave.

     

    DOBRICA: Jesi li ti lud?! Pa svad­ba je za 10 dana! Ima da mi vratiš pare ili ću tako da te fig­u­ra­tivno oročim da nećeš moći da se digneš!

    LEPI:  Stani, Dobrice, stani, imam ideju.

     

    Dobri­ca ga puš­ta. Obo­ji­ca su umorni, čupavi i zajapureni. 

     

    DOBRICA: Da čujem.

    LEPI: Dobro, nemam ide­ju. Ali imaću je. Evo, gric­ni lešnike, smiri se, smis­liće­mo neš­to. Na primer… jesi li razmišl­jao mož­da da… se ne oženiš? Dobro, dobro, glu­pa ide­ja… A mož­da da se strašno razboliš i da zato pomerite venčan­je bar dok ne stignu lešni­ci?… Ili — znaam! Da te neko kao kid­na­pu­je, pa da traži otkup i onda od tih para orga­nizu­ješ svad­bu? Ne, ne… pre­više kom­p­liko­vano. Ili možda…

    VEKTOR: Da joj sve priznaš?

    LEPI: Pa jesi ti lud – i tako živi u njenom stanu, šta – tre­ba da ga izbaci na ulicu?! Ne, čekaj, rešićemo.

     

    Lepi moz­ga neš­to po glavi. Vek­toru zvoni telefon. 

     

    VEKTOR (tele­foni­ra): Da, ja sam… da, znam, ali nisam znao da je rok 10 dana! 10 dana to je samo 240 sati, to je napros­to pre­ma­lo vre­me­na.… dobro, da, javl­jaću kako napreduje…

    DOBRICA: Šta je – da se i ti ne ženiš za 10 dana?

    VEKTOR (zbuni se): Ja? Haha, bože saču­vaj. Ne, gaz­da je. Traži mi kir­i­je unapred. Za 10 dana.

    DOBRICA (ironično): Mož­da da pitaš Lep­og da ti pozajmi!

    VEKTOR: Ne, ja stvarno mis­lim da joj priz­naš. 10 dana je i tako pre­ma­lo, a tek pod ovim okolnostima…

     

    Lepi zapuši Vek­toru usta i odvo­ji ga na stranu. 

     

    LEPI (Dobri­ci): Niš­ta ti nje­ga ne slušaj. On se potre­sao zbog kir­i­je. (Vek­toru) Kao čovek koji ume da izvuče napamet koren iz 4394 očeki­vao sam da umeš da sabereš 2 i 2. (Vek­tor krene da da odgov­or) I nemoj da si mi rekao da je to 4! Jer ono o čemu ja pričam je da San­dra ima tetku iz Nemačke. A tet­ka ima ćerku koja živi u Beču. A ćer­ka ima muža koji vodi uspešnu fir­mu. A da ne pom­in­jem tek bogate šefove iz Abu Dabi­ja. I šta će im svi oni doneti na pok­lon? (Vek­tor krene da da odgovor)I nemoj da si mi rekao da je to blender. Jer ono o čemu ja pričam su koverte, Vek­tore, koverte. Pre­ma tome, ako bude svadbe, biće i para, a ako bude para, biće i tebi za kir­i­ju. Gledaj širu, sliku, Vek­tore, širu sliku!

    VEKTOR: Ali…

    LEPI: Ili bi mož­da radi­je da San­dra šutne Dobricu?!

     

    Lepi vuče Vek­to­ra nazad. Lepi priča kao da drži moti­va­cioni gov­or pred mil­ion­skim audi­tori­ju­mom, ne zna se da li više liči na prosvetitel­ja ili neko­ga iz adver­ta­jzin­ga, teatralan je.

     

    LEPI: Dobrice, imam ide­ju. Mož­da nemaš para, ali imaš prijatelje.

    VEKTOR: Što je pril­ično zan­imlji­vo, jer da nemaš pri­jatel­ja, imao bi para.

    LEPI: Vek­tore, ne filo­zofi­raj! Uostalom, čemu uošte služe ti vajni orga­ni­za­tori?! Uzmu ti debelu lovu, samo se tu neš­to šepure, neš­to te ubeđu­ju, lažu, mažu, uvi­ja­ju — pa šta od toga ne može­mo mi?

    DOBRICA: Ti svakako možeš. To već znam.

    LEPI: I te pare! Pa čemu uopšte služe pare? Šta su to pare, pitam ja vas?!

    VEKTOR: Sred­st­vo isplate, ako već pitaš.

    LEPI: Ne pitam, Vek­tore, pričam… fig­u­ra­tivno. Mis­lim, budi­mo real­ni! Lju­di su zab­o­rav­ili da čine usluge jed­ni drugi­ma, razumete. Ja tebi, ti meni.

    DOBRICA: U našem sluča­ju ja tebi, ja tebi.

    LEPI: Dobro, sad… nemoj da sit­niča­ri­mo. Gledaj širu sliku, Dobrice – Rob­na (napravi dram­sku pauzu)razmena! To je ključ. To je ono na šta tre­ba da se vra­ti­mo kao civ­i­lizaci­ja, kao lju­di. Pre­ma tome, Dobrice, ne tre­ba­ju nam nikake pare i nikakvi orga­ni­za­tori, ja imam veze, Vek­tor ima pamet, ti imaš San­dru. Pa šta nam više tre­ba?! Sve ćemo radi­ti – mi.

    DOBRICA: I to je tvo­je rešenje?

    VEKTOR: Što je pril­ično zan­imlji­vo jer je ovo rešen­je zapra­vo i problem.

    LEPI: Stvar je, Dobrice, u snalažen­ju, znaš. Ogre­zli smo u tome da ne koris­ti­mo mozak, da samo koris­ti­mo pare, pare, pare. Ali ne! Vreme je da tome neko stane na put. I zato, Dobrice, ne radi se ovde o tome da li želiš da se ženiš, već o tome da li želiš da men­jamo svet!

    DOBRICA: Ama ja samo hoću da orga­nizu­jem svadbu.

    LEPI: To je prvi korak. Prvi. I naprav­iće­mo ga. Nas tro­ji­ca. Zajedno.

    DOBRICA: Ama to je nemoguće. Svad­ba podrazume­va ozbiljnost, raču­nan­je, organizaciju.

    LEPI I VEKTOR: Tako je!

    DOBRICA: Svad­ba podrazume­va i dovitljivost, pron­i­cljivost, cenjkanje.

    LEPI I VEKTOR: Tako je!

    DOBRICA: Svad­ba podrazume­va da sraču­naš, sabereš, oduzmeš.

    LEPI I VEKTOR: Tako je!

    DOBRICA: Svad­ba podrazume­va da ube­diš, manip­ulišeš, regulišeš.

    LEPI I VEKTOR: Tako je.

    DOBRICA: Svad­ba podrazume­va da je tu neko ko je pametan.

     

    Lepi pokaže na Vektora.

     

    LEPI: Tako je.

    DOBRICA: I neko ko je dovitljiv.

     

    Lepi se pokloni. 

     

    VEKTOR: Tako je.

    DOBRICA: I svad­ba zahte­va pare!

    LEPI: To ćemo tek da vidimo.

    DOBRICA: Ne znam… Šta ako neš­to krene naopako?

    LEPI: Naopako je već krenu­lo, a minus i munus, to uvek daje plus. Pitaj Vektora.

    DOBRICA: Ali šta ako ne stigne sve na vreme?

    LEPI: Vreme? Pa vreme uopšte nije kat­e­gori­ja, to je jedan… pojam, vrlo rastegljiv pojam.

    DOBRICA: A ako bude debakl?

     

    Lepi se pop­ne na sto kako bi dao posled­nju veliku misao.

     

    LEPI: Sva­ki debakl uz malo moz­ga može posta­ti spektakl.

    DOBRICA: Ne znam… a šta ako nas ona otkrije?

    LEPI: Nema šanse. San­dra je hil­jadama kilo­metara daleko.

    DOBRICA: Nisam pričao o Sandri.

    LEPI I VEKTOR: Šta?

     

    Taš­ta izlazi sa kras­tavci­ma na licu, svi stanu kao u stro­ju. Lepi skače sa sto­la u stroj.

     

    VEKTOR: Dobar dan.

    DOBRICA: Dobar dan.

    LEPI: Dobar dan, izgle­date pre­di­vno danas, tako ste… sveži.

    TAŠTA: c, C, C.

     

    Taš­ta samo zavr­ti glavom kao da bi rekla “luzeri” i iza­đe. Dobri­ca klone.

     

    VEKTOR: Mis­lio sam da je San­d­ri­na mama u banji.

    DOBRICA: Vrati­la se zbog svadbe. Jaoj, samo mi je još ovo falilo. Ona i tako uvek priča da San­dra zaslužu­je bol­jeg. Plus sam joj već rekao da sam angažo­vao orga­ni­za­to­ra. I šta sad da joj kažem – nema orga­ni­za­to­ra?! Ne, ne, gotov sam, ubiće me tašta.

    LEPI: Ne, Dobrice, ne. Ubiće te nedostatak ide­ja. To je jedi­no što čove­ka može da ubije.

    VEKTOR: Ne bih se baš složio. Da bude­mo pre­cizni, čove­ka može da ubi­je i ina­farkt, i auto­mo­bil, i zemljotres, i…

    DOBRICA: I tašta.

    LEPI: Svaš­ta. (peva) Znam da zvuči kao sranje

    što se vrati­la iz banje,

    ali upotre­bi malo maštu,

    srediće­mo već mi taštu.

    DOBRICA: Ubiće me tašta.

    LEPI: Svaš­ta. (peva) Sami ćemo šiti, kriti

    i od tašte budžet skriti

    neće ona niš­ta znati

    biće kas­no kada shvati.

    DOBRICA: Ubiće me tašta…

    LEPI: Svaš­ta. (peva) Kada pita “šta šta, šta šta”,

    reci samo “sve ok, tašta”,

    malo laži, malo maži

    sve se od sad sa njom slaži.

    DOBRICA: Ubiće me tašta…

    LEPI: Svaš­ta. (peva) Tre­ba nam sad sa strane

    taš­tu neko da obmane

    da za svad­bu on je glavni

    orga­ni­za­tor baš slavni.

    DOBRICA: Ubiće me… čekaj, kako to misliš?

    LEPI: Tako kako sam rekao. Poš­to će ona očeki­vati orga­ni­za­to­ra venčan­ja, mi ćemo joj dati orga­ni­za­to­ra venčan­ja. Stvar je pros­ta. Vek­tore, piši. (Vek­tor piše) Prav­i­mo se da smo agen­ci­ja za orga­ni­zaci­ju svad­bi i raspisu­je­mo oglas za novog sarad­ni­ka. I sad tu stavi šta traži­mo. A traži­mo – šta? O..ooo…orga…

    VEKTOR I DOBRICA: Orga­ni­za­to­ra svadbi.

    LEPI: Bra­vo, tako je. Potre­ban neko ko ume: da radi u kratkim vre­men­skim rokovima…

    VEKTOR: Vrlo kratkim…

    DOBRICA:  …sposoban za rad pod pritiskom…

    VEKTOR: Još kakav…

    LEPI: … ko ume da peva, pleše…

    DOBRICA: Da šije!

    LEPI: Tako je. I da mu je hobi poslastičarstvo.

    VEKTOR: Ma da nećete mož­da i fiz­ič­ki izgled da preciziramo?

    LEPI: Odlič­na ideja.

    VEKTOR: To je bila šala. Oči­to neuspešna.

    LEPI: Dak­le, da je visok naj­man­je 180cm. Da voli rekreaci­ju i fitnes.

    DOBRICA: I neko spret­nih prstiju.

    LEPI: Tako je. I da ima preko 25 god­i­na radnog iskustva.

    DOBRICA: I do 30 god­i­na starosti.

     

    Vek­tor staje. 

     

    VEKTOR:  Nadam se da shvatate da to znači da je nekome kren­uo staž u vrtiću.

    LEPI: Niš­ta se ti ne bri­ni. Oni koji se pri­jave uprkos tome što ne ispun­java­ju uslove, biće upra­vo oni koji su sprem­ni na – šta? Iiii…iiiza… izazo…

    VEKTOR I DOBRICA: Izazov.

    LEPI: Tako je, bra­vo. A sad, piši šta nudi­mo. Nudi­mo tim­s­ki duh! Uzbudljiv posao! Rad u inspi­ra­tivnom okruženju.…

     

    Lepi pogle­da po stanu. 

     

    LEPI: Dobro, briši to inspi­ra­tivno okružen­je. Dak­le, nudi­mo prob­ni rad od 10 najuzbudljivih dana nji­hovog živ­ota, 10 dana  punih avan­ture, neizves­nos­ti i izazova.

    VEKTOR: Samo to?

    LEPI: Dobro, nudi­mo i topli obrok. Srediću ja neke lešnike.

    VEKTOR: Topli obrok podrazume­va neš­to toplo.

    LEPI: Dobro, onda ćemo da mu sku­va­mo supu.

    VEKTOR: Ih, samo supu?

    DOBRICA: Znam ja da prav­im kne­dle sa šlji­va­ma, mada to je više dezert.

    LEPI: Ama briši taj topli obrok. I samo se pot­piši na kraju.

    DOBRICA: A kako nam se zove agencija?

    LEPI (ponos­no): “Ruz­marin”.

     

    1. scena/2. dan

    Dobri­ca i Vek­tor nameš­ta­ju pros­tor stana kao kance­lar­i­ju, a Lepi super­vizira. Spa­ja­ju neke stolove, stavl­ja­ju stolicu ispred, spre­ma­ju se za inter­vjue. Nameš­ta­ju, pre­meš­ta­ju, rade ono što priča­ju i smešni su dok to rade, jer se stal­no sudaraju. 

     

    LEPI: Ama ne tre­ba­ju nam dva sto­la. Izgledaće kao da nas je napusti­lo pola kolektiva.

    DOBRICA: Ali ako bude­mo za jed­nim stolom neće­mo delo­vati dominantno.

    VEKTOR: A mož­da da spo­ji­mo tri sto­la, pa da svako bude za po jednim?

    LEPI (peva): A mož­da da stavi­mo sto u GEEEEE!

    DOBRICA:  Ja ću na ćošak.

    VEKTOR: Onda se nikad nećeš oženiti.

    LEPI (peva): I dodamo tu neke knjiGEEEE!

    DOBRICA: Stvarno mis­liš da je Šel­don šti­vo za svadbe?

    VEKTOR: Dobro, evo „Razum i osećajnost“.

    LEPI (peva): Fali nam sad jed­na stoliCAAAAA!

    VEKTOR: Mož­da fotelja?

    DOBRICA: Ne, ne sme da im bude udobno.

    LEPI (peva): Tvrđa, da utrne guziCAAAA!

    VEKTOR: Ova je dobra.

    DOBRICA: Nema bolje.

    LEPI (peva): Sad dodamo hrpu papiRAAAA!

    DOBRICA: To, pravi haos.

    VEKTOR: Do guše u poslu.

    LEPI (peva): E sada smo ozbilj­na firMAAAA!

    Selote­jp i heftaliCUUUU

    i neš­to da glu­mi zumbaliCUUUU,

    dodamo pored korektoRAAA

    i sve je sprem­no za direktoRAAAA!

     

    Lepi seda na cen­tral­nu stolicu.

     

    VEKTOR: Čekaj, čekaj, Lepi, a od kud to da si ti direktor?

    LEPI: Pa to je logično. Fir­ma je moja, jer sam je ja stvorio.

    VEKTOR: Ne, ide­ja je tvo­ja, ali ja sam otku­cao oglas.

    DOBRICA: Ne, čeka­jte, svad­ba je moja, a zbog svadbe je tu i firma.

    LEPI: Stan­ite. Ovo je jed­na važ­na odlu­ka i jed­na veli­ka odgov­ornost. I baš zato moramo da je done­se­mo na jedan važan i for­malan način, na način na koji ovakve odluke donose svi važni lju­di u svim važn­im institucijama.

    VEKTOR: A to je?

    LEPI: Papir, kamen, makaze. Pa ko direk­tor, ko zamenik.

     

    Igra­ju papir, kamen, makaze. Nailazi Taš­ta koja vež­ba ruke tegići­ma dižući ih sa strane, i ugle­da ih kako se predano igra­ju. Kad je vide, oni se ukopa­ju u položa­ju „papir, kamen, makaze“.

     

    DOBRICA: Dobar dan.

    VEKTOR: Dobar dan.

    LEPI: Dobar dan i sva­ka čast. U zdravom telu, zdrav… duh!

     

    Taš­ta samo odmahne, pa ode.

     

    DOBRICA: Jaoj proval­jeni smo.

    LEPI: Dobrice, tvo­ja taš­ta je videla tri mom­ka koja igra­ju papir, kamen, makaze. Pa je l’ stvarno mis­liš da će joj na pamet pasti da to radi­mo kako bis­mo izglasali direk­to­ra u nepos­to­jećoj firmi?

    VEKTOR: Pre će joj na pamet pasti da smo ome­teni u razvoju.

    DOBRICA: Dobro, dobro, malo sam napet. Nego, znam šta ćemo sa ovim. Napiše­mo tit­ule, pa izvlači­mo papire.

    VEKTOR: Da sreća odre­di ko će da bude direktor?

    LEPI: Jok, nego će znan­je. Pa gde živiš ti?

    LEPI: Dobrice, ne lupetaj, nego izvlači.

     

    Dok uzi­ma­ju papire, čuje se kucan­je, pa oni ni ne stignu da vide šta je ko izvukao, nego brzo sed­nu gde se ko zatekao i usprave držan­je, prave se da su stro­gi i poslovni. Ulazi Rube­o­la. Bojažlji­vo pri­lazi. Zagleda. 

     

    RUBEOLA: Dobar dan. Ja sam hteo da se izvin­im što kas­nim, ali sada mi se čini da tre­ba da se izvin­im što sam došao.

    LEPI: Molim, kako?

    RUBEOLA: Izgle­da da sam pogrešio dan. Poš­to vidim da nema niko­ga… osim mene.

    VEKTOR: Teori­js­ki gledano, osim vas, tu smo i mi.

    RUBEOLA: Mis­lio sam od kan­di­da­ta za posao.

    LEPI: Niko­ga?

     

    Lepi usta­je i proveri napolju, pa se vraća nazad i ljubazno smeš­ta Rube­olu u stolicu, koja mu je premala.

     

    LEPI: Ah, to. Ne, ne, izvo­lite sedite. Poslužite se…

     

    Rube­o­la gle­da čime da se posluži, Lepi izva­di lešnike i pruža mu – Lepi je zaglavl­jen iza sto­la, ruka mu je prekrat­ka da bi doprla do Rube­ole, a Rube­o­la je zaglavl­jen u stoli­ci, pa tako obo­ji­ca pruža­ju ruke koje vise u vazduhu.

     

    RUBEOLA: Neka, hvala. Izbe­gavam… orašaste plodove.

    LEPI:  Mi smo, znate, već obav­ili raz­gov­ore sa ostal­i­ma. Znate, čitav red je bio ovde od jutra. Svi traže posao, svi traže iza­zove. Vidite i sami, do guše smo u papirima.

     

    Lepi podigne papir na kome piše “Zamenik direk­to­ra”. I on to vidi prvi put. 

     

    RUBEOLA: Dak­le, vi ste zamenik direktora.

     

    Lepi zgra­bi Dobričin papir.

     

    LEPI: Ah, ne, ja sam…

     

    Na Dobriči­nom papiru je „izvršni direktor“

     

    RUBEOLA: Ah, izvi­nite, izvršni direktor.

     

    Lepi sad uzme Vek­torov papir sa nat­pi­som “direk­tor”. Oni nas­tavl­ja­ju u krug da men­ja­ju papire, dok Rube­o­la priča, zbog čega Rube­o­la nikako da shvati ko je ko. U nekom trenutku su i po dva papi­ra kod nekoga. 

     

    RUBEOLA: Ah, izvi­nite, Vi ste direk­tor. Dak­le, gospo­do Direk­tore, Zameniče direk­to­ra, tj. izvršni direk­tore tj. Direk­tore i zameniče Direk­to­ra tj. Izvršni direk­tore tj. Direk­tore I izvršni direk­tore. Dak­le, obra­tio bih se vama i zameniku direk­to­ra, koji je i sam Direk­tor, a kako vidim i izvršni direktor…

     

    Lepi, kod kojeg su sva tri papi­ra u tom trenutku, prosle­di po jedan ostal­i­ma. On je direktor.

     

    LEPI: Da pređe­mo na stvar. Vi znate da ovde nema nov­ca? Da je ovo… prak­tično volon­ter­s­ki. Bar za sad.

    RUBEOLA: Nar­avno da znam. Ali…

    (peva) Kad si mali želiš mno­go stvari,

    maš­taš da voz­iš brod Bar-Bari,

    da budeš šumar il kolporter,

    al ja sam maš­tao da budem volonter.

    SVI: Volon­ter?

    RUBEOLA (peva): Kad si mali onda maš­ta radi

    čas bi na mesec, čas da sediš u vladi

    neki su maš­tali da ih zovu ser

    a ja sam maš­tao da budem volonter.

    SVI: Volon­ter?

    RUBEOLA (peva): Kad si mali tada mno­go… kenjaš

    svakog dana zan­i­man­je menjaš

    čas da lečiš čiku, a čas kera

    a ja sam vaz­da hteo u…

    SVI: Volon­tera!

    LEPI: To je izvanred­no. Ali koje je vaše zanimanje?

    RUBEOLA: Ja sam… doktor.

    LEPI: Dak­le, nemate iskust­va u orga­ni­zaci­ji venčanja?

    RUBEOLA: Ne.

    DOBRICA: A kako pod­nosite rad u kratkim vre­men­skim rokovima?

    RUBEOLA: Nikako.

    VEKTOR: Rad pod pritiskom?

    RUBEOLA: Odmah mi skoči.

    LEPI: Umete li da pevate?

    RUBEOLA: Onako.

    DOBRICA: Da šijete?

    RUBEOLA: Taman posla.

    VEKTOR: Da pravite torte?

    RUBEOLA: Nisam probao.

    LEPI: Fitnes, rekreacija?

    RUBEOLA: Ako baš moram.

    DOBRICA: Prsti?

    RUBEOLA: Ko ćevapi.

    VEKTOR: Godine?

    RUBEOLA: Preko 40.

    LEPI: Izgle­da da vi nemate niš­ta od ono­ga što nama treba.

    RUBEOLA: Izgle­da.

    LEPI: Odlično, priml­jeni ste! Baš takav nam treba!

    DOBRCA: Čekaj, čekaj, Lepi. Tj. gospo­dine direk­tore, da uspo­ri­mo malo — pa ne znamo ni kako se zove kandidat.

    RUBEOLA: Kako se zovem? Zovem se… mis­lim, imam ime, nar­avno. Zovem se imenom.

    DOBRICA: A to je?

    RUBEOLA: Moje ime je, znate, malo, specifično.

    LEPI: I mi smo malo speci­fični, ne brinite.

    RUBEOLA (kao da izmišl­ja istog trenut­ka): Ja sam… Kladi…vari…teodoraka…saš Muti…vladi…pero…stauros…ta…beli…godo…varo…vić.

     

    Ova tro­ji­ca zabezeknu­to gleda­ju, kli­ma­jući glava­ma na sva­ki slog. Vek­tor, koji je ispra­va pisao, odus­tao je. 

     

    RUBEOLA: Ali možete me zvati Rubeola.

     

    Svi odah­nu, pa se zbune.

     

    SVI: Rube­o­la?

     

    Dok Rube­o­la peva svo­ju tužnu pes­mu, Dobri­ca je šoki­ran, Lepi zgađen, Vek­tor rida u suzama.

     

    RUBEOLA (peva): Davno je to bilo, al nadi­mak osta

    zbog dečjih šala, Rube­o­la postah.

    To je tuž­na priča još iz vrtića

    mno­go zlob­ne dece na mog medvedića.

    Svi odjed­nom skočiše na mog Jocu tada

    nje­gov­ih tužnih oči­ju sećam se i sada.

    Jer ja sam bio mali .…

    LEPI: Stan­ite, čeka­jte, batali. Dajte nam koji trenu­tak da se kon­sul­tu­je­mo. Gospo­dine zameniče Direktora?

    DOBRICA: Gospo­dine izvršni direktore?

    VEKTOR (rida­jući): Gospo­dine direktore?

     

    Lepi, Dobri­ca i Vek­tor se povlače u stranu. Dok oni veća­ju u jed­nom uglu, u dru­gom uglu, Rube­oli zvoni tele­fon, pa se on krišom javlja.

     

    RUBEOLA: Ej, još sam ovde. Mis­lim da je dobro prošlo.

    DOBRICA: Stvarno hoćeš da prim­i­mo čove­ka koji pom­in­je medvedića?

    VEKTOR (rida): Jocuuuuu!

    RUBEOLA: Malo sam se zbunio oko imena.

    DOBRICA: I koji uz to ne zna da izgov­ori svo­je ime?

    VEKTOR (rida): Ne znaaa!

    RUBEOLA: Ne, ne, izva­dio sam se nadimkom.

    DOBRICA: I još ima nadi­mak po boginjama?

    VEKTOR (rida): Sitniiiim!

    RUBEOLA: Mis­lim da nemam za šta da brinem, jer sam se izgle­da jedi­ni prijavio.

    DOBRICA: Znao sam da ova tvo­ja fora sa fir­mom neće uspeti kad se on jedi­ni prijavio!

    VEKTOR (rida): Jediniiii!

    RUBEOLA: Mada, izgle­da da se ova fir­ma ras­pa­da, stal­no men­ja­ju funkcije.

    DOBRICA: Mada, izgle­da da je toliko jadan da ćemo ga pre­ves­lati kako hoćemo.

    VEKTOR (rida): Hoćemoooo!

    LEPI: Onda, odlu­ka je done­ta. Vek­tore, šta si se oduzeo?

    VEKTOR (rida): Sabraću seee!

     

    Dobri­ca, Lepi i Vek­tor nameste svo­je poslovne poze, pa se vraća­ju kod Rube­ole, koji sme­teno vraća tele­fon u džep, dok Vek­tor pokuša­va da dođe sebi.

     

    LEPI: U ime našeg mal­og kolek­ti­va želim vam dobrodošlicu u fir­mu „Ruz­marin“! Priml­jeni ste na prob­ni rad! Čestitam.

     

    Lepi mu svečano dodelju­je papir na kome piše „Volon­ter“.

     

    RUBEOLA: Jaoj, hvala vam, od srca zah­valju­jem. Štaviše, srce mi sad tako ubrzano lupa, da mis­lim da ću dobiti infarkt.

    DOBRICA: Nemo­jte, molim vas.

    LEPI: Onda, vreme je za prvi veli­ki sas­tanak! Dakle…

     

    Dobri­ci zvoni tele­fon. On se odvoji.

     

    DOBRICA: Izvnite me. (tele­foni­ra) Halo, bubi, jesam, angažo­vao sam orga­ni­za­to­ra, da, najbol­jeg… kako? Da gađam puškom jabuku? aaa ali da bude ananas… da, dobro, upisaću… znam da imaš pov­eren­ja… i ja tebe.

     

    Dobri­ca se vraća.

     

    DOBRICA: Kli­jen­tk­in­ja. Prover­a­va kako nam ide.

    LEPI: Dak­le…

     

    Vek­toru zvoni tele­fon. On se odvaja.

     

    VEKTOR: Izvi­nite me. (tele­foni­ra)  Halo, ne, ne ide baš po planu… ima nek­ih kom­p­likaci­ja…  Jav­iću ti kad budem imao više informacija.

     

    Vek­tor se vraća.

     

    VEKTOR: Gaz­da. Prover­a­va za kiriju.

    LEPI: Dak­le…

     

    Rube­oli zvoni tele­fon. On se odvaja.

     

    RUBEOLA: Izvi­nite me. (tele­foni­ra) Da, da, dobio sam posao, ne mogu sad da pričam. Javl­jam se.

     

    Rube­o­la se vraća.

     

    RUBEOLA: Mama. Prover­a­va da li sam dobio posao.

    LEPI: Dak­le, ako su vas svi isprover­avali, nadam se da može­mo da pređe­mo na posao i da nas više niko neće uznemiravati.

     

    Nailazi Taš­ta samo što sad tegiće diže na gore. Ona razro­gači oči kada ugle­da nepoz­na­to lice, pa joj Dobri­ca brzo pri­lazi. Rube­o­la taman da se javi, ali ga Lepi prekine.

     

    LEPI (Rube­oli, krišom): Kafe-kuvar­i­ca. Glu­va  ko top.

    DOBRICA (tašti, šap­atom): Glavni orga­ni­za­tor venčanja.

     

    Taš­ta i Rube­o­la razmene široke osme­he, pa Taš­ta ode.Oni odahnu.

     

    LEPI: Dak­le, kao što gospodin Izvršni direk­tor i zamenik direk­to­ra zna­ju, imamo vrlo malo vre­me­na da orga­nizu­je­mo venčan­je za našu kli­jen­tk­in­ju. U pitan­ju je jed­na svad­ba koja ne zahte­va novac, već trud i m… mmmm…maš…

    RUBEOLA (dižući dva prs­ta): Maštu.

     

    Rube­o­la je sav srećan što je pogo­dio, Vek­tor i Dobri­ca ga samo pogledaju.

     

    RUBEOLA: Opros­tite, ali kako to mis­lite ne zahte­va novac?

    LEPI: Pa, vidiš, to je jed­na kon­cep­tu­al­na svad­ba, jed­na eksper­i­men­tal­na svadba.

    DOBRICA: To je jedan eksper­i­men­tal­ni klijent.

    LEPI: Tako je, zameniče, bra­vo. To je kli­jent koji je pro­tiv mater­i­jal­nih stvari. I zato ćemo sve radi­ti sami, jer to je pravi iza­zov, to je bor­ba, a šta je živ­ot ako ne mešav­ina bor­bi i izazova.

    RUBEOLA: Sami? Ali kako ćemo…

    LEPI: Lako ćemo.

    RUBEOLA: Kako ćemo?

    LEPI: Ovako ćemo.

     

    Lepi vadi to do lis­tu i svi gleda­ju i bira­ju poslove i pevaju. 

     

    DOBRICA: Ja ću da zovem svatove!

    VEKTOR: Ja ću tor­ti da dižem spratove!

    LEPI: Ja ću limuz­inu da nabavim!

    DOBRICA: Ja ću kli­jen­tom da se bavim!

    LEPI: Dak­le, kako ćemo?

    SVI: Lako ćemo.

    Kako ćemo?

    LEPI: Ovako ćemo!

    VEKTOR: Deko­raci­ja biće moja!

    DOBRICA (Rube­oli): Nek venčan­i­ca bude tvoja!

    RUBEOLA: A kli­jent ako doda još svašta?

    LEPI: Rešiće u hodu mašta!

    Dak­le, kako ćemo?

    SVI: Lako ćemo.

    LEPI: Kako ćemo?

    SVI: Tako ćemo.

     

    1. scena/3. dan

    Rube­o­la drži neku zavesu i demon­stri­ra njom ono što priča. Dobri­ca mu služi kao mod­el – oko nje­ga Rube­o­la uvi­ja zavesu i isproba­va. Dobri­ca ga goto­vo ni ne sluša, već neš­to moz­ga i zapisu­je dok sto­ji (pravi lis­tu zvanica).

     

    DOBRICA (za sebe, dok upisu­je): Fon Đorđe­vići iz Nemačke 2 komada…

    RUBEOLA: Mis­lio sam ovako neš­to. Gore korset…

    DOBRICA (za sebe, dok upisu­je): … onda Milo­vanovići, uh, njih je baš mnogo…

    RUBEOLA: Ali da ne bude preuzak. Preuzak korset to znači da mla­da neće moći da diše, a čak i ako bude mogla da diše, neće moći da sedne, a ako ne bude mogla da sedne onda će dugo sta­jati, a ako bude dugo sta­jala, mož­da se onesvesti i uostalom, preuzak korset može da ugrozi rebro… ili čak dva rebra, a znate li vi, zameniče direk­to­ra, šta znače 2 ugrože­na rebra?!

    DOBRICA (za sebe, dok upisu­je ): Dva i Jovanović­ka 3, plus ako joj ovaj dođe iz Budim­pešte, a nadam se da neće.… (Rube­oli) Mhm… da, da, slažem se…

    RUBEOLA: E, sad, mis­lio sam da ima ovako jedan dugačak šlep dole, ali ne pre­dugačak, jer ako je pre­dugačak, mož­da se saplete i padne, a ako padne, mož­da slo­mi nogu, a ako slo­mi nogu, mis­lim jas­no vam je. Sad, ja ne poz­na­jem kli­jen­tk­in­ju kao vi – mož­da da smis­lim i neš­to jednostavnije?

    DOBRICA: Ne, ne, šlep bi joj se svideo. San­dra voli te pom­pezne stvari…

     

    Rube­o­la se sav­i­je kao da uzme špe­nad­lu sa poda, a u stvari kuca poruku. 

     

    RUBEOLA (sriče dok kuca poruku): Voooli pom­mm­pezno, kažete.

     

    Za to vreme ulazi Taš­ta sa maskom za kosu koju i dal­je mac­ka. Poš­to Rube­o­la čuči, Taš­ta samo vidi Dobricu koji sto­ji sa raširen­im ruka­ma i zave­som oko sebe, Dobri­ca se nas­meši izveš­tačeno, a Taš­ta se samo prek­sti, odmahne glavom i ode. Rube­o­la ustaje.

     

    RUBEOLA: Dobro… E sad, ja mis­lim da je naj­važni­ji mater­i­jal. Nikako sin­teti­ka, nikako. Od sin­tetike mla­da može da dobi­je osip, a osip to znači crve­ni­lo, a crve­ni­lo to logično znači blam, a blam znači trau­mu, to ja najbol­je znam, ja sam dok­tor, dak­le znam, dak­le, nikako sin­teti­ka, nikako. Dak­le, neki prirod­ni mater­i­jali… jer, kao što ste i sami rek­li, naša kli­jen­tk­in­ja voli priro­du, ako se ne varam?

    DOBRICA: M? A da… da, voli priro­du, vraćan­je priro­di. Znate, ona je lajf kouč.

    RUBEOLA (kuc­ka u tele­fon): Laaa­jf kooouč.

    DOBRICA: Mada zapra­vo, kad bol­je razmis­lim — ne voli baš priro­du. Tj. voli je, ali da se ne uprl­ja. Jed­nom kad sam je vodio… tj. kad je njen budući suprug vodio na roman­tični zalazak sun­ca, ona je pola sata juri­la vaj faj da bi videla u koliko sati sunce tačno zalazi i onda se sva izgre­bala i isprl­jala jer se pela na neku liticu i pso­vala je i priro­du i nje­ga i mts i  sunce je za to vreme zaš­lo i…

    RUBEOLA: I taj čovek i dal­je hoće da je oženi?

    DOBRICA: A šta dru­go može? Kao da se on pita. Izvinite…

     

    Dobri­ci zvoni tele­fon. On se zbuni, ali se javl­ja – tako, u venčanici. 

     

    DOBRICA (tele­foni­ra):  Halo, da… da, u priprema­ma sam od glave do pete, buk­val­no. … Kako si rekla? Nećeš pušku i ananas? Aha, mož­da avkoa­do… Ne, sve ide po planu, ne znam zaš­to me to stal­no pitaš, valj­da imaš pov­eren­ja u mene (Rube­oli) Kli­jent… izvi­ni me…(dok izlazi) … jesam, jeo sam… jesam, organsku…

     

    Dobri­ca iza­đe. Rube­o­la brzo zove neko­ga telefonom.

     

    RUBEOLA (tele­foni­ra): Piši: hlad­na ambi­cioz­na kuč­ka… Slušaj, ako hoće­mo ovu svad­bu da preuzmemo – ključ je da dopre­mo do mlade… samo mis­lim da ta love nema, kažu pro­tiv mater­i­jal­nih stvari je, a ako je tako, može­mo odmah da odus­tanemo… dobro, dobro, ne odus­ta­je­mo… dobro, proveriću…

     

    Nailazi Lepi. Rube­o­la brzo spuš­ta slušalicu.

     

    RUBEOLA: Mama. Pita kako ide posao. Nego, Direk­tore, kako ide tražen­je prostora?

    LEPI: Nikak­va sala ne dolazi u obzir, razume se. Sale su zatvorene, one sputava­ju, a brak – to je slo­bo­da i zato… mož­da neka poljana.

    RUBEOLA: Ta nemo­jte molim vas, niste ni sves­ni šta to znači — komar­ci, pa malar­i­ja, pa ima sad i ovih afričk­ih, tigrastih, pa ako se zaraza proširi… čujem i da mla­da ne voli priro­du, a uostalom, mladen­ci tre­ba da mir­išu na lat­ice ruža, a ne na autan.

    LEPI: Bra­vo, bra­vo, sviđa mi se kako razmišl­jaš. Ali svakako neš­to na otvorenom.

    RUBEOLA: Mis­lite zbog finansija?

    LEPI: Mis­lim zbog koncepta.

    RUBEOLA: Pa to i kažem… Ako sam dobro shva­tio, kon­cept je tu da bi kli­jetk­in­ji iza­š­lo jef­tini­je, je l’?

    LEPI: Ma kakvi, ima ta love da se val­ja u njoj.

    RUBEOLA: Stvarno? Dak­le, fir­mu dobro plaća?

    LEPI: Nar­avno! I to u naturi! (dolazi na ide­ju) Znam! Prav­iće­mo svad­bu na igralištu!

    RUBEOLA: Ispred zgrade?

    LEPI: Zaš­to da ne? Brak, to je jed­na igra. A svad­ba je tako­reći – masken­bal! Malo poba­camo bal­dahine po koše­vi­ma, zvan­ice na trib­ine, plesni podi­jum do lin­i­je za slo­bod­no bacan­je, odlično, stvar rešena!

     

    Lepi odlazi, Rube­o­la opet telefonira.

     

    RUBEOLA (tele­foni­ra): Imam nove infor­ma­ci­je. Piši: plaća u naturi… pa šta znam kako, mož­da neke zlatne poluge, menice, svakako je puna ko brod.

     

    Čuje se eksploz­i­ja (a i ne mora da se čuje).

     

    RUBEOLA (tele­foni­ra): Moram da idem.

     

    Ulazi Vek­tor sav gar­av i raščupan.

     

    RUBEOLA: Gospo­dine izvršni, šta se vama desilo?

    VEKTOR: Vatromet. Neuspeli.

    RUBEOLA: Sig­u­ran sam da bi se kli­jen­tk­in­ji veo­ma dopao. Kako čujem, voli pom­pezne stvari.

    VEKTOR: Ona? Taman posla. Da bude­mo pre­cizni jer je i ona pre­ciz­na, ona voli jed­nos­tavne stvari, zato je ovo bio jedan jed­nos­ta­van, jedan tako­reći roman­tičan vatromet.

    RUBEOLA: Roman­tičan?

    VEKTOR: Da, ona je jed­na roman­tič­na duša, toplog srca, koju pravi muškarac tre­ba da izbavi iz kandži kap­i­tal­iz­ma i da…

    RUBEOLA: A da vam done­sem ja slatko i vodu, izgle­da da vam nije dobro. Gde je kafe-kuvarica?

     

    Rube­o­la usta­je, Vek­tor ga spreča­va da ode… svo­jim telom, naravno. 

     

    VEKTOR: Ne, ni slučajno.

    RUBEOLA: Ali, za čas ću.

    VEKTOR:  Ne, ne, nikako.

    RUBEOLA: Pobogu zašto?

    VEKTOR: Ne bih da dobi­jem mišo­mor u slatku. Znate, ona ne vidi dobro.

    RUBEOLA: Ja sam mis­lio da ne čuje.

    VEKTOR: Da bude­mo pre­cizni, i ne vidi i ne čuje.

    RUBEOLA: Pa dobro, ali makar vodu.

    VEKTOR: Ne, ne.… Ona… ona… ume nekad da pljune… u vodu.

    RUBEOLA: Juuu, dobro ste mi rek­li. Ali mogu ja da vam sipam, nije mi teško.

    VEKTOR: Ne, ne, idem sam… sam ću…

     

    Vek­tor odlazi, Rube­o­la opet telefonira.

     

    RUBEOLA (tele­foni­ra): Nove infor­ma­ci­je. Na ono hlad­na kuč­ka, plaća u naturi, piši: toplog srca. Šta ja znam kako hlad­na kuč­ka toplog srca, tako kažu ovi iz „Ruz­ma­ri­na“, valj­da oni zna­ju… niš­ta ne bri­ni, kako za sad ide, pokupiću sve infor­ma­ci­je i lično ću je ube­di­ti da orga­ni­zaci­ju svadbe pre­pusti nama, a ne ovim šal­aba­jz­er­i­ma. … nar­avno da ću da požurim — pa je l’ mis­liš da se meni sviđa da kao glavni orga­ni­za­tor „Nakonče­ta“ izigravam nekakvog volon­tera u „Ruz­mar­inu“!

     

    Nailazi Taš­ta sa peškir­ićem oko vra­ta, pije vodu iz sportske flašice, u ruka­ma nosi slatko i vodu. Rube­o­la se zbuni, pa okrene leđa ka zidu – pravi se da nije tu, nada­jući se da ga Taš­ta neće videti. 

     

    TAŠTA: Nije se valj­da tape­ta odlepila?

     

    Rube­o­la se i dal­je pravi da ga nema. Taš­ta mu priđe iza leđa, on oseti njeno pris­ust­vo, pa se okrene.

     

    RUBEOLA: Ah, vi ste. Tu ste. I znate da sam ja tu. Da, logično.

     

    Rube­o­la seda podal­je od Tašte i sve vreme priča glas­no jer mis­li da Taš­ta ne čuje.

     

    TAŠTA: Slatko?

    RUBEOLA: Ne, ne, nikako, taman posla. Šećer, znate.

    TAŠTA: Vodu?

    RUBEOLA: Ne, ne, da mi ne skoči pritisak.

    TAŠTA: Ama, šta se snebi­vate, morate da se okrepite.

     

    Taš­ta buk­val­no ugu­ra vodu Rube­oli u ruke. On je dugo zagle­da  — ne bi je pio, a zna da nema kud, pa popi­je kao da pije neš­to gadno.

     

    TAŠTA: E tako, sad može­mo da poraz­go­varamo ko lju­di. Svi me vaz­da šikani­ra­ju, a kako i ne bi – tak­va mi je ulo­ga zapala.

    RUBEOLA: Ah, nemo­jte molim vas, vaša ulo­ga je veo­ma važ­na! Evo, mene ste osvežili!

    TAŠTA: Nego šta nego je važ­na. Ali ne odgo­vara svi­ma što ja gov­orim da San­dra zaslužu­je bol­jeg. Mis­lim, dobar je ovaj, ali nema on kapaciteta.

     

    Rube­o­la se zagr­c­ne vodom. Pa priđe Tašti blizu tako da ne mora više da viče.

     

    RUBEOLA: I vi to mislite?

    TAŠTA: Ih, još od kad. Pa pogleda­jte samo kakvi su mu kom­pan­joni! Ali ko mene pita?! Pričala sam ja, pričala.

    RUBEOLA: Pričali ste sa San­drom lično?

    TAŠTA: Pa nar­avno, hil­jadu puta. I rekla joj da ovaj ne val­ja niš­ta, ali neće gus­ka da sluša.

    RUBEOLA: Znate, i ja mis­lim da zaslužu­je nekog bol­jeg. Mož­da… ako bih ja popričao sa njom?

    TAŠTA: A vi se preporučujete?

    RUBEOLA: Ako ostali ne bi saznali.

    TAŠTA: Sviđa mi se što ste pogani. I San­dra je takva.

    RUBEOLA: U tom sluča­ju, da, pre­poruču­jem se. I ja znam, znam da vi mis­lite da ja mož­da nemam kapacite­ta za to, jer sam ovde došao kako sam došao.

    TAŠTA: Ako mene pitate, meni se baš dopa­da što ste vi glavni orga­ni­za­tor venčanja.

    RUBEOLA: Vi znate da sam ja glavni organizator?

    TAŠTA: Ta nar­avno da znam. I to mi je plus. Jer se ne lib­ite da uzmete ono što želite uprkos tuđim osećan­ji­ma. Baš kao i Sandra.

    RUBEOLA: U tom sluča­ju, biće ovo naša mala tajna.

     

    Taš­ta znača­jno namigne Rube­oli, pa namigne i on njoj, opon­aša­jući je. 

     

    1. scena/4. dan

    Vek­tor neš­to sabi­ra i oduz­i­ma na kance­lar­i­jskom panou. Rube­o­la radi na venčani­ci i dal­je sa zave­som. Dobri­ca neš­to piše, pa briše, guž­va. Ulazi Lepi.

     

    LEPI: Za 5 min­u­ta stiže čovek za limuz­inu. Ma kakav čovek?! Lju­d­i­na! Moja veza, prov­er­e­na veza. Od nje­ga sam i burme uzeo. A? Šta kažete? Nisu li tako z…zzzaa…

     

    Lepi pokazu­je burme.

     

    VEKTOR: Zarđale?

    LEPI: Zanosne, izvršni, zanosne!

    RUBEOLA: Ali i meni se čini kao da su…

    LEPI: Aaaa tooo? Pa to… to je… poseb­na legu­ra bakra, da, da, poseb­na legu­ra, čuva auru, otpuša­va čakre, sku­pl­ja neg­a­tivnu energiju…

    DOBRICA: Zaje­bavaš? Pa to je skroz Sandra.

     

    Lepi odvo­ji Dobricu na stranu. 

     

    LEPI: Zaje­bavam. Zarđale su od nošenja.

    DOBRICA: Ma daj, stvarno mis­liš da brak počnem bur­ma­ma iz seknd hen­da? Pa brak je svet­in­ja, nema laži, nema prevara.

    LEPI: Hoćeš još malo da pričamo o tome? Uostalom, opusti se, iz dobre su kuće, to je važno, gledaj širu sliku – lju­di se vole, i dal­je su zajed­no, šestoro dece, pro­da­ju ih prvi put…

    DOBRICA: štA?

    LEPI: Do sad su ih ren­ti­rali. (vraća se nazad) Dak­le, čovek stiže svakog trenut­ka, odličan tip, moja veza, prov­er­e­na veza, samo znate… on voli sas­tanke u 4 oka. Najviše u 6.

    RUBEOLA: Pa onda mi da izađemo?

    LEPI: Ako biste mogli, da. Zamenik i ja ćemo to da sredimo.

     

    Rube­o­la i Vek­tor izlaze. Dolazi Ciga. Lepi usta­je da ga pozdravi.

     

    LEPI: Dobrice, čovek za limuz­inu. Gospodin Đomla.

    CIGA: Džom­la.

    DOBRICA: Kuku meni.

     

    Dobri­ca je šoki­ran. Samo leg­ne u sveću i tru­di se da se smiri – kad god se uključi, iza­đe iz “sveće”, pa se izno­va vraća.

     

    LEPI (Cigi): Ne obazirite se na nje­ga, malo ima tremu zbog venčanja.

    CIGA (Dobri­ci): Da ti kadžem, prvi put ide najt­edže, ko trak­tor, dru­gi put ko avu­to­bus, treči kom­bi, četvr­ti i peti se ne sečam, a ovaj česti put – ih, ide lako, ko limuz­i­na. Pitaj Džom­lu, Džom­la zna.

    DOBRICA: Kuku meni.

    LEPI: E kad smo kod limuzine.

    CIGA: Imam.

    LEPI: Kolko može da povuče?

    CIGA: Mod­že četri, pet da povuče.

    LEPI: Znači, veli­ka je. Ima mesta.

    CIGA: Za jednog sto posto.

    LEPI: Kako sad za jednog? Nama tre­ba za mladence.

    CIGA: Pa mod­že. Kolko kile ima mlada?

    DOBRICA: Kuku meni, pa nis­mo na stočnoj pijaci.

    CIGA: Džom­la mora da pita. Jed­nom uzeli mi limuz­inu. Mla­da, mladodžen­ja i kadžu mali sin. Ono, vra­ga mali, 6 godine i 60 kile. I od tad ne radi.

    LEPI: Od tad, mis­lite, ne radite?

    CIGA: Jok, mis­lim, od tad ne radi limuzina.

    DOBRICA: Kuku meni.

    LEPI: Kako, kako mis­lite ne radi?

    CIGA: Pa ne mod­že da vozi.

    LEPI: Čeka­jte, Đomla…

    CIGA: Džom­la.

    DOBRICA: Dobro, Džom­la, pa sad ste rek­li da može da povuče četri, pet.

    CIGA: Pa mod­že. Mod­ž­da i tri ako povuku bač jako. Ono jed­nom smo Džofra i ja povuk­li sami.

    LEPI: Aaaa, vi mis­lite da oni povuku limuz­inu, da poguraju.

    CIGA: A čta ste vi mislili?

    DBORICA: Kuku meni.

    LEPI: Dobro, niš­ta, zab­o­rav­i­mo limuz­inu. Je l’ imate vi neš­to što može da vozi?

    CIGA: Imam. Bicikl.

    LEPI: Koliko?

    CIGA: Kilo lečnika.

    LEPI: Može.

    CIGA: Za jednocikl.

    DOBRICA: Kuku meni.

    CIGA: Dva kila za dvo­cikl. Ako očete pomočni točk­iči to vam joč po 200 gra­ma. Po točkiču.

    LEPI: Ma ne, ne tre­ba­ju nam pomoćni, ali mno­go je dva kila — pa odak­le mi dva kila lešnika?!

    CIGA: A odak­le meni dva točka?!

    LEPI: Dobro, pošeteno.

    DOBRICA: Kuku meni…

    CIGA: I nemo si mi uvalio oni gor­ki ko za burme. (Dobri­ci) A, ti, mladodžen­ja, morač se opučtiš inače neče ti brak bude ni ko trak­tor, nego če te načis­to pregazu, ima infrakt da te stre­fi, ima asvalt da postaneč. Veruj Džom­li. Džom­la zna.

     

    Ciga ode.

     

    DOBRICA: Kuku meni, svad­ba na igral­iš­tu, sad još i bicikl – ako me ne ubi­je San­dra, ubiće me šlog, ja ovo neću preživeti.

    LEPI: Hajde smiri se, samo ti veruj Lep­om – pa kad te je Lepi zajebao?

    DOBRICA: Hoćeš stvarno da pričamo o tome?!

    LEPI: Dobro, dobro, nemoj sad da sitničarimo.

     

    Dobri­ci zvoni tele­fon, on se javlja.

     

    DOBRICA (tele­foni­ra): Halo, bubi, jesam, jeo sam… jesam, upra­vo sam se istezao u sveću… kako? Ahaa, dobro, znači ne avoka­do, nego maraku­ja. Da, dobro, upisaću… znam da imaš pov­eren­ja… ne, ne mogu sad… dobro:  bubi u srcu, feng šui u kući… (glas­ni­je) Bubi u srcu, feng šui u kući.

     

    Vraća­ju se Rube­o­la i Vektor. 

     

    VEKTOR: Kako je prošlo?

    LEPI: Odlično, bol­je nije mog­lo! Izna­jmili smo – bicikl.

    RUBEOLA: Bicikl?

    LEPI: Tako je, tako je! Nema izdu­vnih gaso­va, čuva­mo atmos­feru, štiti­mo ozon­s­ki omo­tač, kli­jen­tk­in­ja će biti oduševl­je­na. Uostalom, šta smo rek­li?! Je l’ men­jamo svet ili ne? Izvršni, gde smo stigli sa kićen­jem svatova?

    VEKTOR: Nigde. To je napros­to nemoguće. Vre­me­na je premalo.

    Vek­tor piše na panou – sabi­ra, oduz­i­ma i sl. 

     

    VEKTOR: Čak i da bude ruz­marin, to bi znači­lo, u sluča­ju od 150 zvan­i­ca, uko­liko raču­namo dan kao 12 do 15 časo­va sa obavezn­im pauza­ma od po 15 minuta…

     

    Vek­toru zvoni tele­fon. On se javl­ja, pred svima.

     

    VEKTOR: Izvi­nite… (tele­foni­ra) Da, ja sam… evo bav­im se nekom deko­raci­jom za venčan­je svog pri­jatel­ja… da, od prirod­nih mater­i­jala… da, ruz­marin… da, ide nekako… ne, nisam sam…  jav­iću ti se.

     

    Lepi sum­n­jiča­vo gle­da Vek­to­ra, pa je ovom neprijatno.

     

    LEPI (sum­n­jiča­vo): Gaz­da baš smara, a? Eee, tako je to u živ­o­tu — svako ima svo­ju San­dru. Nego, taj ruz­marin na špe­nad­lu, sviđa mi se to. (Dobri­ci) To ima pored da se naseče.

    RUBEOLA: Špe­nad­lu da stavite? Mora da se šalite. Pa to zaraza može da bukne ako se neko ubode.

    LEPI: Dobro, špe­na­dle oprati, upisano. Dak­le, kićen­je rešeno.

    RUBEOLA: Ju, pa neće­mo valj­da i žene da kiti­mo ruzmarinom?

    LEPI: A zaš­to da ne? Žene su danas jed­nake muškarci­ma. Mož­da čak i jed­naki­je. Žene danas nose pan­talone, one donose odluke, one se pitaju!

    RUBEOLA: Naša kli­jen­tk­in­ja je vala živ dokaz za to. Onaj njen mučenik ni da se javi, ni da bekne.

     

    Muk koji preki­da Dobrica.

     

    DOBRICA (vikne): Neće­mo da kiti­mo žene ruzmarinom!

    LEPI: Dobro, dobro, srediću ja neke ruže preko ovog mog čove­ka za limuz­inu. Nje­go­va ses­tra drži cvećaru u knez Miha­jlovoj. A sad, na posao!

     

    Svi iza­đu, osim Rube­ole koji je posled­nji za nji­ma. On zas­tane zato što neš­to čuje, okrene se – pojavlju­je se taš­ta sa blatom na licu.

     

    TAŠTA: Kssss, kssss…

     

    Rube­o­la pri­lazi Tašti.

     

    RUBEOLA: Ju, nisam vas pre­poz­nao. Šta vam je to?

    TAŠTA: Bla­to. Iz ban­je. Kažu elik­sir mla­dosti. Dala bih i vama, ali sviđa mi se što ste izb­o­rani. I San­dra je izb­o­rana. Kad smo kod toga, čula sam se sa njom.

    RUBEOLA: I?

    TAŠTA: Sve ćemo to mi da razbu­camo. Nema ona pov­eren­ja u ovog. Inače mi ne bi ni traži­la da je redovno izveš­tavam kako idu stvari.

    RUBEOLA: Mis­lite da ćemo uspeti?

    TAŠTA: A za koga me vi smatrate?

    RUBEOLA: Za kafe-kuvar­icu svakako ne.

    TAŠTA: Sviđa mi se što imate loš smisao za humor. I San­dra ga ima.

     

    Taš­ta vadi papir­ić i daje Rube­oli. On ga stavl­ja u džep.

     

    TAŠTA: Biće to naša mala tajna.

     

    Taš­ta namigne Rube­oli, pa Rube­o­la namigne tašti. Taš­ta ode. On gle­da u papir­ić, pa telefonira.

     

    RUBEOLA (tele­foni­ra): Halo, je l’ to San­dra?… Dobar dan, ja sam mno­go sam slušao o vama i morao sam da vas pozovem. Ukratko, mis­lim da ste načinili pogrešan izbor i da zaslužu­jete mno­go bol­je. Odlu­ka je na vama, veli­ka je odlu­ka, vi dobro promis­lite, vi znate šta hoćete, imate još malo vre­me­na da se pre­domis­lite. Doviđenja.

     

    Rube­o­la završa­va raz­gov­or ponos­no, pa izva­di ogledalce i gle­da se.

     

    RUBEOLA: Izb­o­ran, nije nego!

     

    1. scena/5. dan

    Lepi, Dobri­ca i Vek­tor. Dobri­ca i Lepi tele­foni­ra­ju, a Vek­tor para­lel­no pleše sa Dobri­com – neku kom­bi­naci­ju sambe i orjen­talnog ple­sa; Vek­tor mu bro­ji, mrml­ja­jući man­je-više sve vreme. Dok igra­ju u nekom trenutku uđe i Taš­ta džo­gi­ra­jući, uvi­je­na sva u provid­nu foli­ju oko stru­ka i buti­na, sa onim mer­ačem oko ruke. Prodžo­gi­ra pored njih ne obra­tivši pažn­ju, pa se vrati džo­gi­ra­jući unazad, vidi ih kako plešu, mer­ač zapišti, ona se prek­sti, pa samo izađe.

     

    VEKTOR (Dobri­ci): 1, 2, 3, 2, 2, 3…

    LEPI: Halo, da, je l’ to crk­va? Ne čujem dobro… kao da ste me stavili na spikerfon…aaa stavili ste me… a je l’ možete da ga isključite… a, poli­rate oltar, dobro… sačekaću…

    DOBRICA: Dobar dan, tre­ba mi pop za venčan­je. Aaa, na odmoru je. Na Mal­divi­ma? Lepo.

    LEPI: Pitaj je l’ ima­ju drugog.

    DOBRICA: A je l’ imate nekog dru­gog?… Pa kakve veze ima što dru­gi radi kršten­ja, a treći sahrane, zna­ju valj­da i svad­bu da odrade… aha, da se ne meša­ju u reon, znam, jas­no, ko na tak­si stani­ci… ne, hvala vam, niš­ta onda…

    LEPI: Da, tu sam… koli­ka je cena? … a je l’ može neki popust? Prvi brak je, a gde je brak, tu će doći i dete, a dete to znači usko­ro kršten­je… Popust samo na sahrane? Pa je l’ vi znate da vam se to ne isplati – ti lju­di prak­tično presta­ju da budu vaši kli­jen­ti, a ovi… (neko mu je očigled­no spustio)

    DOBRICA: Da, za venčan­je mi tre­ba, da… Kažete može besplat­no? A.. Besplat­no ako bude­mo 1000ti lajk na vašoj fej­suk strani? A koliko imate lajko­va do sad?… 3, aha.

    LEPI: Je l’ to crk­va? … Zatvore­na, aha, a ko ste vi? … a vi ste otvo­rili poslovni pros­tor tu, da, da… ne, ne zan­i­ma me ren­ti­ran­je kance­lar­i­ja… da, znam da je ’ladov­ina…

    DOBRICA: … kako kažete da se zove pro­fil na fejs­buku – glav­na crk­va ofišl… sa š… ćir­il­i­com, jas­no, da, razmislićemo…

    LEPI: A pravoslav­ci ne mogu u katoličku? Ne, ne, ne zan­i­ma me paket uslu­ga… znam da se prom­e­na vere plus venčan­je plus gratis kršten­je dete­ta više isplati…

     

    Obo­ji­ca spuš­ta­ju slušal­ice. Dobri­ca presta­je da pleše.

     

    DOBRICA: Ovi jed­ni daju besplat­no, ali nam tre­ba 1000 lajkova.

    VEKTOR: Da bude­mo pre­cizni, 997.

    DOBRICA: Propao sam.

    LEPI: Ne, ne, glavu gore. Ima tu još opci­ja, ima tu još crka­va ili rec­i­mo… mož­da… da razmis­limo o džamiji?

    DOBRICA: Lepi, nije mi do šale.

    LEPI: Ma kak­va šala! Ozbiljno ti pričam. Oni ima­ju više brako­va, više dece, to znači i više sahrana. Mož­da je Alah jef­tini­ji. Uz to vi i tako idete u ara­pske zeml­je, što da ne vidimo.

    DOBRICA: Ne, ne. Vek­tore, počni da lajku­ješ glav­na crk­va ofišl.

    VEKTOR: Ali to je 199,4 laj­ka dnevno, to je nemoguće, nemoguće…

     

    Obo­ji­ca ga pogledaju.

     

    VEKTOR: Dobro, rešiću te lajkove.

     

    Dobri­ci zvoni tele­fon. Vek­tor seda za lap­top i klikće. 

     

    LEPI: Pitaj je za Ala­ha… za ne daj bože.

    DOBRICA (tele­foni­ra): … Hej, bubi… Kako si rekla? Nećeš ni pušku ni maraku­ju…  Aha, mož­da da bude prać­ka…  niš­ta onda javi kad odlučiš… ne, ne mis­lim da si neod­luč­na… ja neod­lučan? … ja nespre­man za brak? …

     

    Vek­tor prestane da klikće.

     

    DOBRICA (nas­tavl­ja): …ne znam odak­le ti to… da, znam da zaslužu­ješ najbol­je…  dobro, nemoj da vičeš… ne, ne lažem te… valj­da imaš pov­eren­ja… da, znam da…

     

    Dobri­ci je očigled­no spušte­na slušal­i­ca. Vek­tor brzo klikće ponovo. 

     

    DOBRICA: Ona zna da sam ja u haosu.

    LEPI: Ma odak­le bi znala.

    DOBRICA: Ne znam, kao da joj je neko dojavio. Gotov sam.

     

    Dolazi Rube­o­la sa busen­i­ma rukole u rukama.

     

    RUBEOLA: Odmah da vam kažem — ruz­ma­ri­na nema! Sve sam obišao, sve je posečeno, sve, upao sam i u neke koprive, živ sam se ižario. Ali našao sam neš­to najpri­b­ližni­je, neš­to što najviše liči… rukolu.

    DOBRICA: Kuku meni!

    RUBEOLA: Ali neprskanu, neprskanu, organ­sku. Bilo je malo povu­ci-poteg­ni kad sam je odno­sio, ali nije ni Rube­o­la od juče, ne, ne, trčao sam ja kros 92.

    DOBRICA: Kuku meni! Propali smo.

    LEPI(koji je do tad razmišl­jao): Napro­tiv! To je genijalnio!

    DOBRICA: Šta je tu geni­jal­no! Ne mis­liš stvarno da kiti­mo sva­tove rukolom?

    LEPI(peva): A zaš­to da ne?!

    Ruko­la? To je izum pravi,

    štviše, nado­mak smo velikog otkrića,

    jer brak — to je konzu­maci­ja ljubavi,

    pa zaš­to ga ne početi konzu­maci­jom cvetića?!

    DOBRICA: Kuku meni!

    LEPI (peva): I zato ruko­la je rešen­je pravo,

    to je alter­na­tivno, mod­er­no, zdravo,

    a ako dobro stavi­mo prst na čelo

    eto nam ga i — predjelo!

    DOBRICA: Kuku meni!

    LEPI (peva): A za žene onda ruže su pase,

    mora biti neš­to što sva­ka žena voli,

    isto kao ruko­la jes­ti­vo, razume se,

    neš­to zdra­vo, neš­to fino, neš­to kao – brokoli!

     

    Dobri­ca se samo uhvati za glavu.

     

    1. scena/6. dan

    U stanu je sve puno brokoli­ja i rukole. Dobri­ca neš­to piše po apiru, pa briše i jede rukolu ko sumanut. Ulazi Lepi.

     

    LEPI: Dobrice, crk­va je reše­na! Tj. još malo, pa je reše­na. Kupili smo — lajkove.

     

    Dobri­ca ga samo pogleda.

     

    LEPI: Preko indonežanske firme. Za 2 dolara 1000 lajko­va. Pa jef­tini­je nije mog­lo. Nego, kako ide zdravica?

     

    Dobri­ca ga samo pogle­da i nas­tavi da žvaće rukolu.

     

    LEPI: Dobro, dobro, ne pitam niš­ta. Samo… sman­ji tu rukolu. Ili sman­ji spisak zvan­i­ca, do sad si bar tro­je pojeo.

     

    Dobri­ca ga opet samo pogle­da, pa Lepi ode. Nailazi Rube­o­la sa nekim traka­ma za venčan­icu. Taš­ta proviri.

     

    TAŠTA: Ksss, kssss.

     

    Rube­o­la shvati da mu Taš­ta daje znak.

     

    RUBEOLA: Jaoj, zameniče, hajte po venčan­icu, da isprobamo nešto.

     

    Dobri­ca odlazi, ulazi Taš­ta sa nekim mag­ne­ti­ma po sebi.

     

    RUBEOLA: Jako ste snalažljivi.

    TAŠTA: Ni vi niste loši.

    RUBEOLA: Pro­fe­sion­al­na defor­ma­ci­ja. A šta vam je to?

    TAŠTA: Mag­neti. Za podmlađivanje.

    RUBEOLA: Vi ko da ste rešili da se udajete.

    TAŠTA: A zaš­to da ne? Još TO nisam probala. Samo sam navuk­la ovu bedu na vrat. Kad smo kod toga — vi i Sandra?

    RUBEOLA: Čuli smo se.

    TAŠTA: Rek­li ste joj?

    RUBEOLA: Da zaslužu­je boljeg.

    TAŠTA: Sviđa mi se što ste bez­dušni. I San­dra je tak­va. Držim vam pesnice.

    RUBEOLA: Hvala vam.

    TAŠTA: Hvala vama.

     

    Taš­ta namigne Rube­oli znača­jno, pa i on namigne njoj. Vraća se Dobri­ca u venčani­ci i sus­reće se sa Taš­tom, koja ga samo pogle­da, pa odmahne glavom i ode.

     

    RUBEOLA: Na čemu vi radite?

    DOBRICA: Zdrav­i­ca. Za mladoženju.

    RUBEOLA: I to ulazi u cenu?

    DOBRICA: Nar­avno, pa “Ruz­marin” je ozbilj­na fir­ma, ceo paket.

     

    Rube­o­la lažno kine.

     

    RUBEOLA: Molim vas, ako imate maram­icu, izgle­da da sam alergičan na rukolu.

     

    Dobri­ca izlazi, Ribeo­la telefonira.

     

    RUBEOLA (tele­foni­ra): Nećeš verovati. Ovi iz “Ruz­ma­ri­na” pruža­ju sve usluge, ej, zdrav­icu pišu, još samo i prvu bračnu noć da ponude; mož­da bis­mo mogli i mi u “Nakonče­tu” da poče­mo to sa zdravi­ca­ma… dobro, ne moramo…  da, znam da sam rekao da su šal­aba­jz­eri… pa nar­avno da ih ometam – doneo sam rukolu umesto ruz­ma­ri­na… dobro, znam… znam da si ti šef…  samo kažem…

     

    Dobri­ca se vraća i daje mu maram­icu. Rube­o­la nas­tavl­ja da radi na venčani­ci koja je na Dobrici.

     

    RUBEOLA: Dajte, proči­ta­jte mi.

    DOBRICA: Pa ne bih baš… nisam završio. Malo sam pod stresom.

    RUBEOLA: A ko ne bi bio na vašem mes­tu – ja se vama divim koliko imate str­pljen­ja za ovako napornog kli­jen­ta. Nego dajte da vam pomognem, ja sam mno­go lepo pisao sas­tave u školi. Da čujem.

    DOBRUCA: Ne, stvarno, tek sam na početku… Dobro, evo… (čita ravno) I u dobru i u zlu…

    RUBEOLA: Dajte, zameniče, to malo izraža­jni­je, gde vam je dik­ci­ja… (teatral­no)… i u dobru, i u zlu…

    DOBRICA (pokuša­va tatral­no, u sve venčani­ci): … i u dobru i u zlu…

    RUBEOLA: Ne, ne, ne, izražani­je… Dobro, razumem, teško je da iskreno čitate tuđa osećan­ja, jas­no, niš­ta, da čujem dalje…

    DOBRICA: Pa nema dal­je. Dotle sam stigao.

    RUBEOLA: Odlično. Onda pišite: Uvek si bila tu za mene…

    DOBRICA: Pa sad… nije da je uvek bila tu za nje­ga. Znaš, San­dra, kli­jen­tk­in­ja, ona je malo, malo, pa na nekom putu.

    RUBEOLA: Ama samo pišite. Od svih pred­hod­nih ti si najbolja…

    DOBRICA: Ako ćemo iskreno, ona je, nje­mu, znaš, tako­reći … prva.

    RUBEOLA: Ju, šmokl­jan. Pa je l’ lud da se ženi prvom? Pa taj ni ne zna da može bol­je. A ja se čudim što ne zna sam da napiše šta oseća, mučenik, nego moram ja da mu smišl­jam. Sig­urno ga je stis­la da je ženi, a on ni ne zna da može da kaže ne. Pa meni je tog čove­ka žao!

    DOBRICA: Izvi­ni, moram do toaleta.

     

    Dobri­ca izlazi brzo. Na vra­ti­ma se sus­reće sa Lep­im, koji ulazi sa nat­pi­som “just married”.

     

    LEPI: Šta se ovde desilo?

    RUBEOLA: Kreativ­na bloka­da. Pa jas­no, teško je pisati tuđu zdrav­icu. Nego, dajte da završi­mo to nas dvojica.

    LEPI: A ne, ne, to je zamenikov deo posla.Znate, mi se ovde strik­to drži­mo svo­jih dužnos­ti, poli­ti­ka firme.

    RUBEOLA: Ma hajte, molim vas, pa napravite ustu­pak direk­tore, kad čoveku ne ide. Evo samo vi pišite, a ja ću da vam dik­ti­ram. Dajte neke podatke o mladožen­jim pri­jatelji­ma, kako ga podržava­ju, vole i tako to…Ima sig­urno taj čovek neke prijatelje?

    LEPI: Nar­avno, nar­avno. Ima… ima dva najbol­ja pri­jatel­ja. Jedan ga je čak upoz­nao sa njom. A ovaj dru­gi – ovaj dru­gi je sja­jan tip, tako sposoban, tako vešt, tal­en­to­van, a tek što je zgodan…

    RUBEOLA: Odlično. Onda pišite – čak i moji najbolji pri­jatelji, koji me nika­da nisu sla­gali, nisu me sla­gali ni ovaj put…

    LEPI: Pa znaš, ovaj jedan ga je malo i sla­gao. Malo, onako, baš baš malo. Mrvicu. Neke pare mu nije vratio.

    RUBEOLA: Ju, i to mu je najbolji pri­jatelj? Pa meni je tog čove­ka žao! Niš­ta, pišite za dru­gog… Taj dru­gi ih je upoz­nao, je l’? Pišite — čak i moj najbolji pri­jatelj koj nas je upoz­nao bio je u pravu kada mi je rekao „budi srećan, ona je ta“.

     

    Lepi sta­je.

     

    RUBEOLA: Šta je sad? Ni to ne valja?

    LEPI:  Pa kako bih ti rekao… real­no, taj dru­gi nije bio baš srećan.

    RUBEOLA: Jaoj, nemo­jte samo da mi kažete da je mladožen­ja preo­teo devo­jku svom najbol­jem drugu?

    LEPI:  Ne, ne, ne… nije preo­teo. Taj nje­gov pri­jatelj nije nikad bio sa mladom. Uvek je tvr­dio da mu je ona samo drugarica.

    RUBEOLA: Nije nego, a mladožen­ja kao nije provalio da je nje­gov dru­gar zaljubljen u svo­ju dru­gar­icu. E pa, ako, tako mu i tre­ba. Nek ženi sad beštiju.

    LEPI: Ma to je i tako bilo pre 10 god­i­na, nemoj tako…

    RUBEOLA: E pa ja stvarno ne znam kako. Ovaj ne zna da kaže da je zaljubljen u svo­ju dru­gar­icu, ovaj šmokl­jan mladožen­ja baš ga briga za svog pri­jatel­ja, a kako i da ga ne bude briga kad se druži sa ovim drugim koji ga laže i potkra­da, sve šljam do šljama.

    LEPI: Izvi­ni, moram do toaleta.

     

    Lepi ode, na vra­ti­ma se sus­retne sa Vek­torom koji ulazi nekim grafikon­i­ma. Rube­o­la izn­ervi­ra­no piše sam. 

     

    VEKTOR: Šta se ovde desi­lo? Da bude­mo pre­cizni, dok­le ste stigli?

    RUBEOLA: Oni su stigli do toale­ta, a ja do zdrav­ice. Evo, kako vam se čini?

     

    Vek­tor uzi­ma papir.

     

    RUBEOLA: Hajde na glas, da čujem jed­nom lepo. Hajde, ne stidite se…

    VEKTOR (čita): Uvek si bila ti u srcu mom, i u dobru i u zlu…

    RUBEOLA: Tako, tako… odlično to radite…

    VEKTOR: Čak i moj najbolji pri­jatelj koji nas je upoznao…

    RUBEOLA: Što ste stali? Nastavite…

    VEKTOR: … bio je upravu kada mi je rekaO…(Vektor je na ivi­ci suza)… budi srećan, ona je ta.

    RUBEOLA: Izvanred­no, oseća­jno,  nastavite…

    VEKTOR: I zato neka ovaj dan bude najlepši dan počet­ka našeg novog života.

     

    Vek­toru krenu suze na oči, Rube­o­la brizne u plač od oduševljenja.

     

    RUBEOLA: Pa ovo je sja­jno, vi ste rođeni glumac.

    VEKTOR: Izvi­ni, moram do toaleta.

     

    Vek­tor otrča­va ka vra­ti­ma, ali tu se sus­reće sa Dobri­com, pa se brzo vrati nazad i udalji se da ga ne vide u suza­ma. Rube­o­la i dal­je rida. 

     

    DOBRICA: Šta se ovde desilo?

    RUBEOLA: Izvršni je proči­tao zdrav­icu. I to kako je proči­tao.… 100 puta bol­je od vas. Sva­ki zarez, sva­ka emo­ci­ja, tako je osetio…

    VEKTOR: Ama nema tu šta da se oseti, samo sam proči­tao ono što je pisalo.

     

    Dok Rube­o­la nas­tavl­ja da trtl­ja cmiz­dreći u zanosu, a Dobri­ca biva sve pokun­jeni­ji, Vek­toru zvoni tele­fon, pa se odalji da ga ne bi čuli.

     

    VEKTOR (tele­foni­ra, šmrkćući i dal­je): Halo… ne, ne plačem… da, dišem… da, mis­lim na okean… ne, sve vreme ti pričam da je 10 dana malo… ne, ne znam da li će stići na vreme… da, pri­jatelji smo…

     

    Vek­tor se opet ras­plače. Ulazi Lepi sa nekim komadi­ma čarša­va, vidi Dobricu koji se umu­sio, Vek­to­ra koji šmr­ca sa tele­fonom u ruka­ma i Rube­olu koji rida. 

     

    LEPI: Šta se ovde desilo?

     

    Rube­o­la taman da izusti, ova dvo­ji­ca ga prekinu. 

     

    VEKTOR I DOBRICA: Ništa.

    LEPI: Onda, šta ste stali ko dve neveste. (pogle­da Dobricu u venčani­ci). Dobro, jed­na neves­ta i jedan koji bi mogao da stavi tele­fon u džep, pa da nastavimo.

    VEKTOR (vraća­jući tele­fon u džep): Da, da, evo, nego zvao me je… gazda.

     

    Vek­tor se ras­plače opet. 

     

    LEPI: Gaz­da, a? Neće valj­da gaz­da da nas omete u deko­raci­ji stolova?

     

    Lepi ga sum­n­jiča­vo gle­da. Pa mu tutne komad čarša­va u ruke.

     

    VEKTOR (brzo se pribere): Ne, ne, to je rešeno, to je rešeno.

     

    Vek­tor pokazu­je grafikone, istovre­meno praveći labu­da od koma­da koji mu je dao Lepi. Pa onda uzme i Dobri­ca kad vidi da Vek­tor to radi. Dok prave, kao da se takmiče.

     

    VEKTOR: Ovaj grafikon ovde pokazu­je labu­da, jer ćemo stolove deko­risati labu­dovi­ma. Dak­le, silom pri­tiska od 122 paskala gura se ovaj jedan kraj, pa se pre­sav­i­je, pa pod­vuče, onda se odvoji …

     

    Vek­tor i Dobri­ca završava­ju sa sal­ve­ta­ma – Vek­tor je napravio labu­da, a Dobri­ca ništa.

     

    DOBRICA: A što baš labud? Što ne prav­i­mo ružu, na primer?

    VEKTOR: Pa koliko znam, kli­jen­tk­in­ja voli priču „Ružno pače“, zato sam mis­lio labuda…

    DOBRICA: Koliko ja znam, ona voli “Trnovu ružicu”, tako da sam ja za ružu.

    VEKTOR: Da bude­mo pre­cizni, voli i „Trnovu ružicu“, ali joj je omil­jeno „Ružno pače“ jer ono izraste u pre­di­vnog labuda.

    DOBRICA: Ali u labu­da izraste samo od sebe. A  u „Trnovoj ruži­ci“ se ona probu­di zbog poljub­ca prave ljubavi.

    VEKTOR: Ali „Ružno pače“ voli jer se uvek osećala drugačijom.

    DOBRICA: E pa „Trnovu ružicu“ voli zbog princa!

     

    Muk. Vek­tor se rasplače.

     

    1. scena/7. dan

    Dobri­ca, Lepi, Vek­tor. Lepi gle­da to do lis­tu. Venčan­i­ca je goto­va, sve je pre­puno labu­do­va i ruža od sal­ve­ta, brokoli­ja i rukole, tu je i nat­pis “just married”. 

     

    LEPI: Venčan­i­ca, pre­voz, burme, deko­raci­ja – šti-kli-ra-no. Običa­ji s puškom?

    DOBRICA: Avoka­do ili rukola.

    LEPI: Kako mis­liš da pogodiš rukolu puškom?

    DOBRICA: Ne mislim.

    LEPI: Dobro, da vidi­mo dal­je – torta.

     

    Vek­tor vadi tlocrt torte.

     

    VEKTOR (samo kratko): Od lešnika.

     

    Rube­o­la ulazi sa nekom vrećom koju daje Lepom.

     

    RUBEOLA: Organ­skih!

    VEKTOR I DOBRICA: Svideće joj se.

     

    Nepri­jat­na tiši­na, koju preki­da Lepi.

     

    LEPI: Nego da vidi­mo kako ćemo da reši­mo muziku. Ko zna šta da svira?

    DOBRICA: Mis­liš da mi sviramo?

    LEPI: Samo prvu pes­mu, posle ide winamp lista. Izričit zahtev kli­jen­tk­in­je. (Dobri­ci) Nisam dogov­o­rio bend, mom­ci su alergični na lešnike. (ostal­i­ma) Onda, ko šta svira?

    VEKTOR: Ja umem po malo gitaru. I harmoniku.

    RUBEOLA: Ja bubanj i harfu.

    LEPI: Odlično, bra­vo. Poš­to ovde imamo upra­vo… (Lepi vadi instru­mente – i on je zatečen)… daire, man­dolinu i didžiridu.

    VEKTOR: Ja ću didžiridu.

     

    Dobri­ci zvoni tele­fon, on se javl­ja dal­je od njih. 

     

    DOBRICA (tele­foni­ra): Halo bubi… ne, ne, ne, sve ide kako tre­ba… sve je sprem­no, ama ne lažem te… šta?… ne mis­liš to ozbiljno!… ali bubi, ja…

     

    Dobri­ca se vraća bled ko krpa. 

     

    DOBRICA: San­dra je.

    LEPI: Je l’ spa­va ta žena nekad?!

    DOBRICA: Ne spa­va. Traži nakonče.

    RUBEOLA: Prelazi iz “Ruz­ma­ri­na” u “Nakonče”?!

    DOBRICA: Ne, traži pra­vo nakonče.

    RUBEOLA: Šta?

    VEKTOR: Nakonče — dete iz muške porodice koje na svad­ba­ma služi…

    LEPI: Da se baca u vis, znamo. Dobro, šta si se prepao, naćiće­mo nakonče. Ima Džom­la 6 komada.

    DOBRICA: I beduina.

    SVI: Šta?

    DOBRICA: San­dra traži nakonče i beduina.

    LEPI: Kakvog bre sad beduina?

    VEKTOR: Verovat­no nekog običnog. Beu­di­ni su nomad­s­ka ara­p­s­ka gru­pa, koja…

    LEPI: Ama znam šta je beduin. Od kud nam sad beduin?!

    DOBRICA: Ne znam, ne znam. Kaže, to je hit u ara­p­skim zeml­ja­ma. Valj­da hoće da impre­sioni­ra šefove u novoj fir­mi!  Kaže hoće da tradi­ci­ja i tren­dovi budu rame uz rame.

    LEPI: I to buk­val­no, kako vidim.

    DOBRICA: Rekla mi je, ako ja ne shvatam šir­inu njenog uma, da mož­da zaslužu­je neko­ga ko shva­ta. Mož­da je već i našla drugog.

    VEKTOR: Ma ne mis­li ona to, veruj mi. Ona se odluči­la za tebe. (patetično) I tu odluku ne može ni jedan dru­gi da poništi.

    LEPI: Tako je, tako je, verovat­no je mis­lila više onako… figurativno.

    DOBRICA: Ne znam, niš­ta ne znam.

    RUBEOLA: Ama sluša­jte, zameniče, glavu gore. Ako hoće da nađe bol­jeg orga­ni­za­to­ra, neka nađe. Jedan kli­jent, gore dole, neće fir­ma propasti zbog jednog kli­jen­ta. Posao ko posao.

    DOBRICA: Ne, ne razumeš, ovo je više od posla. Ovo je živ­ot… ona je…

    RUBEOLA: Ona je jed­na hlad­na kuč­ka koja mis­li da sve može da vrti oko prs­ta, uključu­jući i onog mučeni­ka koji će je ožen­i­ti, eto šta je.

    LEPI: Dobro je, Rube­o­la, dobro je.

    RUBEOLA: Nije dobro. Ovaj čovek ovde se toliko posve­tio svom poslu, toliko se dao za ovu svad­bu, ja to u živ­o­tu nisam video i da imam kapu, sad bih mu je skin­uo, ali je nemam. A ona je bila užasan kli­jent. Pa neka ide. A sad me izvi­nite, moram da pozovem mamu.

     

    Rube­o­la se odva­ja na stranu.

     

    RUBEOLA (tele­foni­ra): Da, ja sam, ko bi bio?! Izgle­da da ćeš dobiti svo­ju kli­jen­tk­in­ju. I da znaš — mogla bi malo da se ugledaš na „Ruz­marin“ – tak­va posvećenost, takve lju­dine. Ti se odnose bol­je pre­ma volon­ter­i­ma nego ti pre­ma glavnom orga­ni­za­toru! I ovo je posled­nji put da obavl­jam ove prl­jave poslove za tebe, da se ovako prerušavam …

     

    Rube­oli sine ide­ja, spuš­ta slušalicu i brzo se vraća.

     

    RUBEOLA: Pa znam šta ćemo! Da se neko preruši.

    LEPI: Odlično, bra­vo, Rubeola!

    DOBRICA: Ma vi ste ludi. To je nemoguće!

    LEPI: Evo ga ovaj, kao da slušam izvršnog! Niš­ta nije nemoguće. Samo tre­ba da vidi­mo ko najviše liči na beudina!

     

    Nailazi Taš­ta koja je sva crve­na u licu, kao neki osip. Gestikuli­ra Rube­oli. Svi je gleda­ju i mis­le isto. Domunđava­ju se da ona ne čuje.

     

    RUBEOLA: Je l’ vi mis­lite isto što i ja?

    DOBRICA: Šta ima veze šta mi mis­limo, kad je nika­da neće­mo ubediti.

    RUBEOLA: Kafe-kuvar­icu? Niš­ta lakše.

    LEPI: Jedi­no ako ti hoćeš da pričaš sa njom. Izgle­da da je bacila oko na tebe.

    RUBEOLA: Samo me gledajte.

     

    Rube­o­la pri­lazi Tašti. 

     

    RUBEOLA: Neš­to mi izgle­date sparušeno danas. Jeste li dobro spavali?

    TAŠTA: To je od mas­ki za lice. Proklete nus pojave.

    RUBEOLA: Znate kako se kaže? Klin se kli­nom izbija.

    TAŠTA: Mis­lite?

    RUBEOLA: Znam za jed­nu odličnu masku, potiče od beduina. Znate kako nji­hove žene ima­ju odličnu kožu. I nije to za lice, to je za celo telo, znate. Samo dugo se drži, morali biste i na svad­bi. Ali zato posle ter­api­je — pa izgledali biste mlađe i od mlade.

    TAŠTA: Odmah mi nabavite 6 koma­da. Je l’ možete?

    RUBEOLA: A za šta me vi smatrate?

    TAŠTA: Za svog budućeg zeta svakako.

    RUBEOLA: Sviđa mi se što imate loš smisao za humor. I ja ga imam.

    TAŠTA: Onda smo se dogovorili.

    RUBEOLA: Biće to naša mala tajna.

     

    Ovaj put Rube­o­la namigne Tašti, ona se malo zbuni, pa i ona nje­mu namigne i ode. Rube­o­la se vraća kod ostal­ih pobedonosno.

     

    RUBEOLA: Stvar rešena!

    DOBRICA: Kuku meni!

    LEPI: Lažeš da si je ube­dio! Pa bra­vo, to je sjajno!

    RUBEOLA: Nisam joj baš rekao celu istinu, naravno.

    LEPI: Onda još samo pop da se javi i sve je sko-cka-no! (Dobri­ci) Pa je l’ ti pričam da će sve biti dobro. (Lep­om na kratko zazvoni tele­fon, kao da ga neko cimne.) Bin­go, evo je crk­va. (Lepi zove tele­fonom.) Halo, glav­na crk­va ofišl. Da, shva­tio sam da nemate kred­i­ta. Pret­postavl­jam da mi javl­jate za gratis venčan­je?… Šta? Ama stan­ite, niš­ta vas ne razumem – šta se mene tiče što pop ima zabranu za izlazak iz zeml­je?!… Kako? Ako je 1000ti lajk poslat iz Indonez­i­je venčan­je mora da bude u Indonez­i­ji? Ne, ne, ne, niste nam tako rek­li! Niste nam…

     

    Lep­om je pop očigled­no spus­tio. Dobri­ca ustane. Lepi mu prilazi.

     

    LEPI: Ne, ne, slušaj me, sve će na kra­ju biti dobro, a ako nije dobro, to samo znači da nije kraj. (ostal­i­ma) Ide­mo, ide­mo dal­je, glave gore, men­jamo svet!

     

    Niko ne reagu­je na eufori­ju Lep­og. Svi ga gleda­ju potišteno. Dobri­ca počin­je da peva svo­ju tugo­v­anku; na ubeđi­van­je Lep­og Rube­o­la i Vek­tor počnu da drn­da­ju po instru­men­ti­ma, raš­ti­movano i nikako, baš u skladu sa atmosferom.

     

    DOBRICA (peva): Kad sve se ras­pa­da gde da nađem utehu

    ko svad­ba koš­mar spre­ma se i ja sam tu

    mno­go laži, zaslužu­jem li uopšte pravdu

    sve je propa­lo, o didžiridu!

    VEKTOR: Didžiridu!

    DOBRICA (peva): Da li da zaigram sad na istinu

    da li da priz­nam svo­ju pat­nju svu

    mož­da ja i nisam za nju

    o sve je propa­lo, didžiridu…

     

    Mrak. Iz mra­ka se samo čuje Vektorovo:

     

    VEKTOR: Didžiridu­u­uu!

     

    1. scena/8. dan

    Na sceni je Dobri­ca u venčani­ci, domunđa­va se sa Lep­im, dok iza Vek­tor neko­ga pre­ruša­va u Popa. 

     

    LEPI: Je l’ sam ti rekao da ćemo da rešimo?!

    DOBRICA: Tebi je ovo rešen­je?? Ne, ne, ne, ti si lud, proval­iće. Ne, ne, priz­naću joj sve, pa makar mi to bilo poslednje.

    LEPI: Alo, Dobrice, neću da slušam te gluposti.

    DOBRICA: Ali vidi kako je crn.

    LEPI: Ama, gledaj širu sliku — ona se sad u Emi­ra­ti­ma navikla na tamno­pute ljude, ovaj će da joj izgle­da sko­ro kao… kao albi­no. (ostal­i­ma) Da vidimo!

     

    Okreće se Ciga – pre­rušen u improvi­zo­vani kos­tim Popa. 

     

    CIGA: E sve sam u dživ­o­tu bio. Al pop nikad.

    LEPI: Eto, to je iskust­vo, drago­ceno iskust­vo. Samo, znaš šta smo se dogov­o­rili pred Rubeolom?

    CIGA: Prav­im se lud. Nič­ta ne znam ko je mladodženja.

    LEPI: A za uzvrat lešni­ci u kesicu.

    CIGA: U kesu.

    LEPI: Dobro, u kesu.

    CIGA: Onu iz Idee od 9 dinara.

    LEPI: Dobro, da, dogovor.

     

    Dolazi Rube­o­la raz­dra­gan sa nekim detalji­ma za popa.

     

    RUBEOLA: Pa direk­tore, ovo je sja­jno, ja sam oduševl­jen kako se vi pod­vučete kli­jen­tk­in­ji sa ovim konceptom!

    LEPI: Tako je, tako je! Ako je brak masken­bal, onda zaš­to da i pop ne bude maskiran!?

    RUBEOLA: Pa geni­jal­no, genijalno!

    LEPI: Onda, da probamo.

    CIGA: Da probamo. Ti si znači mla­da, a ko je mladodženja?

    DOBRICA: Ja ću biti i mladoženja.

    CIGA: Ne mod­že, ču se zbunim. (Vek­toru) Evo mod­že ovaj ucveljeni.

     

    Vek­toru je nepri­jat­no, ali sta­je do Dobrice. A Rube­o­la i Lepi sta­ju iza njih, kao kumovi. U tom trenutku nailazi Taš­ta, maski­rana u beduina. Ovi se zbune, a Rube­o­la se oduše­vi kad je vidi.

     

    RUBEOLA: Ta pridružite nam se slo­bod­no! Pa i vi ste deo ove svadbe.

     

    Lepi, Dobri­ca i Vek­tor ga odgo­vara­ju, ali on je u fazonu „ma šta vam je“. Taš­ta pri­lazi, malo joj je nepri­jat­no. Ciga je merka.

     

    TAŠTA: A šta vi radite ovde?

    DOBRICA: Pop je hteo da probamo za venčan­je. Ali poš­to San­dra nije tu…

    CIGA: Mod­ž­da biste vi mogli da budete mlada?

    RUBEOLA (tašti): Je l’ sam vam rekao da je mas­ka čudo.

    TAŠTA: Ja? Ja… (pogle­da Dobricu)… vidim da već imate mladu. RUBEOLA: Pa vi onda budite nje­na maj­ka, zaš­to da ne?!

    LEPI: Odlič­na ide­ja, odlična!

    TAŠTA (Rube­oli): Je l’ se i vama čini da je pop crn ko ciganin?

    RUBEOLA: On… nije odavde.

    TAŠTA: Aaaa, zato čud­no priča.

    RUBEOLA: Da, da, došao je iz… Bahreina.

    RUBEOLA: Opa, stranac. Volim ja te egzotične.

    LEPI: Da počnemo onda!

    CIGA: Da li ti, mla­da San­dra, uzi­mač ovog čove­ka za svog mudža daga volič za zauvek?

    DOBRICA: Da.

     

    Rube­o­la tapše.

     

    CIGA: Da li ti mladodžen­ja uzi­mač ovu mladu San­dru da je volič za zauvek?

     

    Pauza.

     

    VEKTOR (sa kned­lom u grlu): Da.

     

    Rube­o­la tapše.

     

    CIGA: Je l’ ima neko neč­to da kadže da se pro­tivi ovom venčan­ju il da čuti zauvek?

     

    Vek­tor zajeca.

     

    TAŠTA: Imala bih ja štoš­ta da kažem, al ćutim!

    RUBEOLA (sme­je se): Pa vi ste sja­jni! Rođe­na glumica!

    CIGA: Onda vas proglačavam mudžem i ženom. Mod­žete da polju­bite mladu.

     

    Vek­tor zatvori oči i poljubu Dobricu zanos­no, ovaj se izvlači iz poljup­ca, Rube­o­la ih lju­bi, česti­ta im. 

     

    LEPI: Odlično, odlično! A sada — vreme je za prvi ples mladenaca.

    RUBEOLA (Lep­om): I časove im dajete? Pa to je sja­jno! Pa vi ste genijalni!

     

    Lepi pokazu­je Vek­toru i Dobri­ci da je podi­jum nji­hov, Vek­tor i Dobri­ca u venčani­ci nevoljno počin­ju da plešu. Taš­ta hoće da ode, ali je Ciga uzme da pleše i ona. Rube­o­la se kikoće od miline, zvoni mu tele­fon, on se odalji i javl­ja sme­jući se i dalje.

     

    RUBEOLA (tele­foni­ra): Ja sam… ne, ne sme­jem se tebi…

    LEPI (peva): Sve polako ide…

    DOBRICA (peva): Polako se i rasklapa…

    LEPI (peva): Sve po malo ide…

    DOBRICA(peva): Po malo se i raspada…

    RUBEOLA (tele­foni­ra): Ne, ne sme­jem se tebi, ovi iz “Ruz­ma­ri­na” su smešni…

    LEPI (peva): Ko bi reko šta sve može

    pomoću šta­pa i kanapa…

    RUBEOLA (tele­foni­ra): Ko bi reko, o moj bože…

    LEPI (peva): Da se sve tako sklapa!

    DOBICA I VEKTOR (peva­ju): I rasklapa.…

    RUBEOLA (tele­foni­ra): Ne, ne, nisam se spri­jateljio sa konkurentima…

    LEPI (peva): Ko bi reko da se može

    zado­volji­ti ta mlada…

    RUBEOLA (pok­lopi slušalicu rukom, pa zape­va ka nji­ma): …ko bi reko, o moj bože!

    LEPI (peva): Da na korak smo od sklada!

    DOBRICA (peva): I raspadaa…

    RUBEOLA (tele­foni­ra): E, znaš šta? Moram da idem neš­to da… (odlučno) da plešem!

     

    Rube­o­la spusti odlučno slušalicu i pridruži im se u plesu.

     

    LEPI (peva): Ko bi reko da se može

    samo uz pomoć rada…

    RUBEOLA (peva): Ko bi reko o moj bože?

    LEPI (peva): …Da smo dovde stigli do sada.

    VEKTOR I DOBRICA (peva): Do raspadaaa…

    LEPI (peva): Jer po malo sve se niže!

    RUBEOLA (peva): Jer polako mi smo klapa!

    LEPI (peva): Jer po malo sve smo bliže!

    LEPI I RUBEOLA (peva): Jer polako sve se sklapa!

     

    Svi se raz­iđu sa scene. Vek­tor osta­je sam jer mu zvoni telefon. 

     

    VEKTOR (tele­foni­ra): Da, ja sam… ne, mis­lio sam, poš­to se ne javl­jaš, da ti više ne tre­ba­ju moje dojave… aha, razmišl­jala si dos­ta… da, znam da nemaš pov­eren­ja u nje­ga… da, imaćeš svo­ju svad­bu… dobro, prelaz­im na bekap plan.

     

    1. scena/9. dan

    Vek­tor je sam na sceni, gle­da ima li koga. Pa uzi­ma tele­fon da pozove. Dok priča šeta, pa izlazi sa scene, a kad god iza­đe, uđe Rube­o­la, tako da se ni jednog trenut­ka ne sret­nu i nema­ju poj­ma da priča­ju jedan sa drugim. 

     

    VEKTOR: Halo, dobar dan. Je l’ to agen­ci­ja „Nakonče“? Hteo bih da zakažem venčan­je. Za dva dana. Na ime Sandra.

    RUBEOLA: San­dra? A zar to venčan­je nije zakazano u agen­ci­ji “Ruz­marin”?

    VEKTOR: Jeste, da, ali ona nema pov­eren­ja u njih, a htela bi da bude sig­ur­na. Da bude­mo pre­cizni, verovat­no će im otkazati.

    RUBEOLA: Ama jeste li sig­urni? Ja mis­lim da stvari sasvim dobro idu, koliko sam ja upućen, oni rade punom parom…Momci iz „Ruz­ma­ri­na“ su vrlo temeljni i vrlo kreativni, kako čujem, prave lju­dine.  Ja sam sig­u­ran da će oni odgov­oriti na sve zahteve…

    VEKTOR: Ne znam, ja samo prenosim infor­ma­ci­je i uostalom — odak­le vi toliko znate o „Ruz­mar­inu“?

     

    Rube­o­la i Vek­tor se sada sret­nu na sceni. Ugleda­ju jedan dru­gog sa telefonima.

     

    VEKTOR I RUBEOLA (na tele­fone): Samo trenutak.

     

    Spuš­ta­ju tele­fone, pokri­ju ih rukom.

     

    VEKTOR (Rube­oli): Gazda.

    RUBEOLA (Vek­toru): Mama.

     

    Pa nas­tavl­ja­ju da priča­ju svako u svom uglu scene tiho, i dal­je ne kapi­ra­jući da priča­ju jedan sa drugim.

     

    RUBEOLA: Izvi­nite, moram tiho, ovo su poverljive informacije.

    VEKTOR: Slažem se, biće­mo tihi. Ne rekoste mi odak­le znate toliko o „Ruz­mar­inu“?

    RUBEOLA: A vi meni ne rekoste sa kim ja razgovaram?

    VEKTOR: Raz­go­varate sa mnom.

    RUBEOLA: Jas­no mi je, da, ali ko ste vi?

    VEKTOR: Ja? Ja sam… ja sam… (Vek­tor je na ivi­ci suza) … njen suprug.

    RUBEOLA: Aaa, vi ste mladožen­ja. Jaoj, tako mi je dra­go da vas čujem, ne možete ni da zamis­lite. Sko­ro da imam osećaj kao da vas već znam. Mada, i zvučite mi poznato…

    VEKTOR: Da, da, hvala vam. U svakom sluča­ju, poslaću vam šta treba.

     

    Vek­tor brzo spuš­ta uplakan i ode, Rube­o­la opet telefonira 

     

    RUBEOLA: Dobi­la si šta si htela. A sad ćeš i dobiti moj otkaz! Da, dobro si čula! … E pa mož­da i plani­ram da se zaposlim u “Ruz­mar­inu”, šta se to tebe tiče?!… Šta?… nemoj da si pokušala da im kažeš! Nemoj da si…

     

    Rube­oli je neko spus­tio slušalicu, pa on brzo otrči. Vek­tor se brzo vraća nazad, hoda­jući natraške i brišući suze, jer Lepi ide ispred nje­ga, sabi­ja­jući mu prostor.

     

    LEPI: Da čujem. Sa kim si pričao i zbog koga si plakao?

    VEKTOR. Gaz­da, traži…

    LEPI: Gaz­da nije nego, gaz­da se baš pojavio kad se pojav­i­la svadba.

    VEKTOR: Jeste.

    LEPI: I baš ti je dao rok od 10 dana koliko je i svadba.

    VEKTOR: Jeste.

    LEPI: I baš je nekako San­dra znala sve vreme da je ovde haos.

    VEKTOR: Jeste.

    LEPI: I baš je neko San­dri uvr­teo u glavu da zaslužu­je nekog boljeg.

    VEKTOR: E to nije!

     

    Vek­tor shva­ta da se ispalio.

     

    VEKTOR: Dobro, nema gazde, jesi srećan? Ali nemoj ni ti meni reći da nema lešnika?

    LEPI: Šta?

    VEKTOR: Prvo kažeš da lešni­ci nisu stigli, onda odjed­nom eto lešni­ka na sve strane. Da budem pre­cizan – lažeš.

    LEPI: Ne znam o čemu pričaš.

    VEKTOR: Pa znaš valj­da da sabereš 2 i 2. I da, to je 4. Da bude­mo pre­cizni, mis­lim da su ti lešni­ci stigli, a da ipak nisi hteo da vratiš Dobri­ci dug. Uz to si razmišl­jao, tu je tet­ka iz Nemačke, ses­triči­na iz Beča, svad­ba sebe isplati, biće tu još nov­ca za poza­jmice od Dobrice…

    LEPI: Ama stišaj glas. To sam hteo na početku. I jeste, lešni­ci su stigli, ali sam hteo da ih obrnem.

    VEKTOR: Pa si hteo da ih obrneš preko svadbe svog prijatelja?

    LEPI: A ti si hteo da obrneš mladu svog prijatelja!

    VEKTOR: San­dra je moja pri­jatelji­ca. (Vek­tor je opet na ivi­ci suza.) Ali da znaš, ovaj put nisam pričao sa njom, nego sa “Nakonče­tom”.

    LEPI: E, bol­je ti ide ova priča sa gazdom.

    VEKTOR: Ama, ne sa dete­tom, nego sa agen­ci­jom. San­dra mi je rekla da joj javl­jam kako ide, da bih, ako ne ide, zakazao drugu agen­ci­ju. I eto, zakazao sam je. Njih dvo­je će se uzeti, svadbe će biti, Dobri­ca će opet imati pare da ti zaj­mi za lešnike…

    LEPI: Ama jebali te lešni­ci, ne radi se o lešnici­ma nego o tome da Dobri­ca mis­li da ona kon­ačno ima pov­eren­ja u nje­ga. A ona ima u tebe.

     

    Nailazi Dobri­ca da nekim papir­i­ma u rukama. 

     

    DOBRICA: Šta se ovde desilo?

    LEPI I VEKTOR: Ništa.

    LEPI: Čeki­ramo šta je još osta­lo da se ura­di. Nego, kako si ti?

    DOBRICA: Odlično. Sve ovo me je toliko trg­lo, nekako… shva­tio sam da je sve moguće. I zato, posle 300 mejlo­va i 14 ska­jp pozi­va sa 10 zemal­ja, našao sam pravog beduina, stiže sutra direk­t­no iz Omana.

    LEPI I VEKTOR: Šta?

    DOBIRCA: Razmišl­jao sam mnogo.

    (peva) San­dra jeste zahtev­na i nemoguće traži,

    nikad neće da me čuje, ni kad kaže “kaži”,

    San­dra me poniža­va, i stal­no teroriše,

    zapitku­je, kon­troliše, i ne poš­tu­je odviše,

    i mis­li da sam nes­posoban, i tera me da dišem,

    mis­li da sam besko­ris­tan, i muškosti lišen,

    i pod­seća me kako je moj živ­ot baš mizeran,

    i  pod­seća me da sam ja čovek jedan bedan,

    i da sam gnji­da koja živi na njen račun stalno,

    zad­nji put je bilo lepo — ne sećam se, davno.

    I zaš­to onda s njom sam, kad steže mi obruč

    i kon­ačno shva­tio sam — pov­eren­je je ključ!

    LEPI I VEKTOR: Poverenje?

    DOBRICA: Da, pov­eren­je. Pov­eren­je koje ona ima u mene, pov­eren­je sa kojim mi je ostavi­la da kon­ačno ja neš­to naprav­im, da orga­nizu­jem naše venčan­je – baš to pov­eren­je, to potire sve osta­lo. I zato ne smem da je izn­ev­er­im. Ako već nema pravog popa, imaće pravog beduina.

     

    Lep­om i Vek­toru je nepri­jat­no, obo­rili poglede. 

     

    DOBRICA: Imam još samo malo do cil­ja i sad raču­nam na vas više nego ikad, jer ste pravi pri­jatelji i hvala vam zbog toga.

     

    Lep­om i Vek­toru je još nepri­jat­ni­je. Nailazi Rube­o­la spre­man za odlazak.

     

    RUBEOLA: Ja… ja bih morao da krenem.

    LEPI: Od kud to?

    DOBRICA: Šta se desilo?

    VEKTOR: Je l’ mama dobro?

    RUBEOLA: Nikad bolje.

    DOBRICA: Jes­mo li mi nešto…

    RUBEOLA: Ne, ne, ja pros­to nisam ono što mislite.

    LEPI: I nisi, Rube­o­la, nisi. Ti si mno­go više, mno­go više od volon­tera. Ti si prak­tično… rad­nik mese­ca. Prijatelj.

    RUBEOLA: Ne, ne, ne shvatate, ja sam ovde bio zbog posla.

    LEPI: I biće posla, ti si odličan rad­nik, požrtvo­van, sjajan!

    RUBEOLA: Ne, ne…Direktore, zameniče, izvršni…

    LEPI: Ama pusti sad tit­ule, tit­ule su obmana.

    RUBEOLA: Upra­vo se o obmani i radi.

     

    Lepi, Dobri­ca i Vek­tor se pogledaju.

     

    DOBRICA: Ti… znaš?

    RUBEOLA: Znam.

     

    Dram­s­ka pauza. Svi se gledaju. 

     

    LEPI: Probaj da nas shvatiš, mi smo plani­rali da ti kažemo…

    RUBE­O­La: Ne, tre­ba­lo je ja vama da kažem kad sam saz­nao, i tako sam saz­nao pre vas.

    DOBRICA: Kako… šta si saz­nao pre nas?

    RUBEOLA: Pa to — da svadbe neće biti!

    SVI: Šta?

     

    Ulazi Taš­ta sva zajapure­na i razm­rl­jana po licu, taman na vreme da je čula Rube­olinu posled­nju repliku.

     

    TAŠTA: To!

     

    Svi pogleda­ju u Taštu.

     

    RUBEOLA: To pokušavam da vam kažem sve vreme. Ja sam bio poslat ovde da raskrinkam vašu agenciju.

    TAŠTA: Kakvu sad agenciju?!

    RUBEOLA: Pa „Ruz­marin“.

    DOBRICA: Ali nema agen­ci­je. Zar nisi sad rekao da znaš?!

    RUBEOLA: Radite na crno?

    DOBRICA: Ma ne.

    RUBEOLA: Zat­varate?

    LEPI: Ama ne pos­to­ji­mo. Spre­mamo svad­bu prijatelju.

    VEKTOR (na ivi­ci suza): Prijateljici.

    RUBEOLA: E u tom sluča­ju, pri­jatelji­ca vas je zajebala.

    TAŠTA: I našla je drugog!

    VEKTOR (Rube­oli): Odak­le ti to znaš?

    TAŠTA: On je taj drugi.

    DOBRICA: Znao sam da ima drugog.

    LEPI: Ama dru­gog organizatora!

    DOBRICA i TAŠTA: Šta?

     

    Taš­ta padne u nesvest. Od tad Taš­ta uglavnom dolazi sebi i izno­va pada u nesvest. Ovaj put oni ne primate.

     

    RUBEOLA: Da, ja sam orga­ni­za­tor iz „Nakonče­ta“. Njen muž me je zvao i zakazao.

     

    Vek­tor obori pogled, a Lepi pogle­da u Dobricu.

     

    RUBEOLA (Dobri­ci): Sa tobom sam pričao?

    VEKTOR: Sa mnom si pričao.

    RUBEOLA (Vek­toru): Znači ti si njen muž?

     

    Taš­ta, koja je taman došla sebi, padne opet u nesvest. 

     

    TAŠTA: Dok­to­ra!

    DOBRICA: Brzo, doktore!

    RUBEOLA: Ali ja nisam doktor!

    LEPI: Ni mi nis­mo agencija!

    VEKTOR: Ni ja nisam mladženja!

    DOBRICA: Ja sam mladoženja!

    RUBEOLA: Ja sam agencija!

    TAŠTA (u ropcu): Ja sam tašta!

    RUBEOLA (Dobri­ci): Čekaj, ti si pričao sa svo­jom ženom, a ne sa klijentom?

    DOBRICA(Vektoru): A ti si pričao sa San­drom, a ne sa gazdom?

    VEKTOR (Rube­oli): A ti si pričao sa “Nakonče­tom”, a ne sa mamom?

    RUBEOLA: To je jed­no te isto, mama drži “Nakonče”, porodični biznis.

    LEPI: Dobro, dobro, smirite se, gleda­j­mo širu sliku…

    VEKTOR (Lep­om): Ma prestani više da se prav­iš da si Dalaj Lama! I ti si pričao da nema lešnika.

    DOBRICA: Ima lešnika?

    TAŠTA: Lešni­ka?

    LEPI: Više ih nema… fig­u­ra­tivno… ih nema.

     

    Taš­ta opet padne. Dobri­ca nas­rne na Lepog.

     

    DOBRICA: Fig­u­ra­tivno? Figurativno?

    LEPI: Čekaj, čekaj, dobro. Gledaj širu sliku – ja sam ih i tako sve razde­lio za tvo­ju svad­bu, to je kao da sam vra­tio dug.

    DOBRICA: E sad ću ja da ti pokažem kako se vraća dug!

     

    Nas­rne na Lep­og još jače. Vek­tor pokuša da ih rastavi.

     

    VEKTOR: Čekaj, Dobrice, ubićeš čoveka.

    DOBRICA: Ne, ne, (imi­ti­ra­jući Vek­to­ra) da bude­mo pre­cizni,  ubiću dva čoveka!

     

    Dobri­ca sad nas­rne i na Vek­to­ra, pa se sva tro­ji­ca čupa­ju i mlate ruka­ma, kao žene kad se tuku.

     

    VEKTOR: Čekaj, stani, Dobrice, San­dra me je samo zamo­lila da joj javl­jam šta se dešava.

    DOBRICA: Pa si me ti brže-bol­je ocinkario.

    VEKTOR: Ne, samo sam zakazao drugu agen­ci­ju za sva­ki slučaj!

    DOBRICA: Mis­liš za sva­ki slučaj — ako ja ne uspem! E vala u ovome ću da uspem!

     

    Dobri­ca ih obo­jicu davi. A i oni nje­ga, pa se tako dave u krug.

     

    RUBEOLA: Aaaa… sad mi je jas­no. Ti si onaj što je ostao dužan.

    A ti si onaj što je zaljubljen u svo­ju dru­gar­icu. A ti si onaj što kao to nije provalio.

     

    Njih tro­ji­ca presta­ju da se tuku i samo pokun­jeno gleda­ju u pod, tako rašču­pani i zajapureni.

     

    RUBEOLA: Onda, ako si ti njen muž, a ne orga­ni­za­tor, onda sam je ja ubeđi­vao da nađe bol­jeg… od tebe.

    VEKTOR: Ja joj to nikad nisam rekao.

    DOBRICA: Ali si sve­jed­no pričao sa njom.

    RUBEOLA: A što je zvala baš njega?

    LEPI: Zato što u nje­ga ima poverenja.

    RUBEOLA: Ah, razumem. A u nje­ga nema.…

     

    Svi ćute, nepri­jat­na tiši­na, koju preki­da zvono Dobričinog tele­fona.  Niko se ne hva­ta za tele­fon. Rube­o­la uzi­ma tele­fon i daje Dobri­ci, on odbi­ja, pa Vek­toru, i on odbi­ja, pa Lep­om, i on odbi­ja, pa Tašti, ona padne opet u nesvest. Taman da krene da se javi, Dobri­ca istu­pa i odlučno uzi­ma telefon.

     

    DOBRICA:  Ja ću ovo da rešim. (tele­foni­ra i peva) Halo, San­dra, je l’ dišeš?

    Dišeš.

    Je l’ to do lis­tu pišeš?

    Pišeš.

    Jel si organ­sku hranu jela?

    Jela.

    Je l’ si u turs­ki sed sela?

    Sela.

    Je l’ mis­liš sad na okean?

    Mis­liš.

    Je l’ si poz­drav­i­la sunce ovaj dan?

    Jesi.

    Je l’ si sta­la sad u sveću?

    Sta­la.

    Je l’ hoćeš da te ženim?

    Hoćeš.

    E pa ja neću!

     

    Taš­ta opet padne.

     

    DOBRICA (peva dok telefonira):

    Neću da te žen­im, pa nek grmi i seva,

    jer ljubav se negu­je, a ne podrazumeva,

    neću da te žen­im jer ljubav se to ne zove

    kad nekome naređu­ješ i staviš mu okove,

    neću da te ženim…

    TAŠTA: Šta ovaj kenja?

    DOBRICA (peva): Neću da te žen­im jer nemaš poverenja.

     

    Taš­ta opet padne.

     

    DOBRICA (nas­tavl­ja): Neću da te žen­im i trpim živ­ot ceo

    to je MOJA odlu­ka i SAM sam je doneo!

     

    Dobri­ca neko vreme sluša šta mu San­dra priča – nje­gov izraz lica se men­ja od pobed­ničkog do preplašenog.

     

    DOBRICA (tele­foni­ra): ŠtA? Ali odak­le mi…

     

    Dobri­ca pokri­je rukom slušalicu, pa se obraća ostalima.

     

    DOBRICA: Kaže da je već uplati­la „Nakonče­tu“ i da svadbe mora biti ili da moramo da joj vra­ti­mo pare.

    LEPI: Šta?

     

    Dobri­ca baci tele­fon Lep­om, sve izgle­da kao da se igra­ju “vrućih krompirića”.

     

    DOBRICA: Šta šta? Ti ovo rešavaj, i tako si mi dužan.

     

    Lepi baca tele­fon Rubeoli.

     

    LEPI: Ti ovo rešavaj, ti radiš za “Nakonče”.

     

    Rube­o­la baca tele­fon Vektoru.

     

    RUBEOLA: Ti ovo rešavaj, ti si zakazao.

     

    Vek­tor baca tele­fon Dobrici.

     

    VEKTOR: Ti ovo rešavaj, izabrala je tebe.

     

    Dobri­ca gle­da u tele­fon, pa u Vek­to­ra. A onda mu daje telefon.

     

    DOBRICA (patetično): Ali ti biraš nju. A ti se pitaš!

     

    Svi gurka­ju Vek­to­ra da uzme telefon.

     

    VEKTOR: Ne, ne, ja ne mogu… ja… ja.…

     

    Vek­toru mal­tene ugu­ra­ju ruke u telefon.

     

    VEKTOR (tele­foni­ra): Halo, San­dra, Vek­tor je. Hteo sam da ti kažem tj. da te pitam, hoću reći teori­js­ki… da li želiš da se da se udaš za mene?

     

    Vek­tor neko vreme sluša šta mu San­dra priča – nje­gov izraz lica se men­ja, pa pokri­je rukom slušalicu i se obraća ostalima.

     

    VEKTOR: Kaže da smo mi samo pri­jatelji i da je htela mene, izabrala bi mene još pre 10 godina.

    DOBRICA (uspaničeno): Pa šta ćemo sad da radi­mo?! Neko mora da je oženi! Odak­le nam pare?!

     

    Vek­tor i Dobri­ca pogleda­ju u Lepog.

     

    LEPI: E, e, eee, čeka­jte, čekajte…

     

    Vek­tor i Dobri­ca gura­ju Lep­om tele­fon u ruke. Taš­ta se samo nakašl­je. Oni se okrenu ka njoj. 

     

    TAŠTA: Kad biste mućnuli tim svo­jim tin­tara­ma, shvatili biste da je rekla da svadbe mora biti, a ne da mora da se uda. To znači da ne morate da tra­gate za mladožen­jom, već za… mladom.

     

    Svi gleda­ju u Taštu.

     

    DOBRICA: A vi biste…

    TAŠTA: A zaš­to da ne?! Šta to meni fali?

    DOBRICA: Ali čeka­jte, sa kim…

     

    Svi pogleda­ju u Rube­olu. Rube­o­la gestikuli­ra da on nema veze sa tim.

     

    TAŠTA: Ne mis­lite valj­da da sam sa ovim izboranim?!

     

    Izlazi Ciga u kos­timu Popa od juče, malo raspo­jasan, kao da je tu prespavao.

     

    DOBRICA, LEPI, VEKTOR: Đomla!

    TAŠTA: Džom­la. Sa Dž.

    RUBEOLA (Tašti): Ali je l’ vi znate da on i nije baš stranac?

    TAŠTA: A je l’ vi znate da ja baš i nisam u cve­tu mladosti?

    CIGA: Čta da kadžem… gde je česti, nek bude i sedmi!

    LEPI: E pa onda, da ti ovaj sed­mi ide ko avion!

     

    Svi česti­ta­ju i ljube se. Tokom songa, Rube­o­la uvi­ja zavesu-venčan­icu oko Tašte, Ciga muzi­ci­ra na didžiriduu, Vek­tor i Dobri­ca plešu prvi ples savršeno, a Lepi posi­pa sve rukolom kao laticama.

    SVI (peva­ju): Ko kaže da ne možeš pobeći realnosti

    tre­ba ti samo malo slučajnosti

    znaj da i kad živ­ot vodi u krajnosti

    ishod je važan, osta­lo su banalnosti.

    TAŠTA (peva): Odu­vek sam maš­ta­la da budem mlada,

    Ako nisam dosad, zaš­to ne baš sada?!

    I tako sve su stare ove danas mlade,

    samo što na sebi mno­go man­je rade.

    Jer dok sam mack­ala lica sva­ki kutak,

    ja sam se spre­mala za ovaj trenutak.

    Mužu svom da kon­ačno pogledam u lice

    što dobru kon­tru baca spram bele venčanice.

    SVI (peva­ju): A sitne pre­vare – pa i to je za ljude!

    Jer nekad stvar otri­ješ tek kad ti se skrije.

    Ali na kra­ju sve uvek dobro bude.

    Ako nije dobro onda to kraj nije.

    DOBRICA: Sad doneo sam odluku, sad mogu sve!

    VEKTOR: Sad priz­nao sam ljubav što tra­je od pre!

    RUBEOLA: Sad dao sam otkaz — kod mame, bre!

    LEPI: Sad dići ću kred­it za lešnike!

    SVI (peva­ju): A sitne pre­vare – pa i to je za ljude!

    Jer nekad stvar otri­ješ tek kad ti se skrije.

    Ali na kra­ju sve uvek dobro bude.

    Ako nije dobro onda to kraj nije!

     

    Kraj