Grafit

Branko Čegec
Lat­est posts by Branko Čegec (see all)

    .

    .

    .

    Grafit

    Još jedan dan koje­mu nedosta­je sunce.
    Osmi­jeh na licu uljepša­va ulicu!
    kaže mini­jaturni grafit na rampi ispred banke.
    Lica oko mene, ran­je­na i otvorena,
    dru­ga skrive­na u slo­je­vi­ma kozmetike:
    osmi­jeh se smrzn­uo u grimasu.
    Grč na licu vre­mešne žene na štakama
    koja preskače ogradu i krade višnje,
    sočne i krvave, cijede se po prstima.
    Bodri je mla­da žena iz sus­jednog dvorišta:
    –Uzmi još koju, tako su lijepe, nitko te ne vidi!
    Silaz­im stuba­ma u uli­ci Hal­i­da Nazečića,
    sko­jev­ca i aten­ta­to­ra na Mak­sa Luburića:
    višn­je su crvene, ruže su rumene,
    prom­jenu dočeku­jem u Kranjčevićevoj.
    Podižem ram­pu: ulazi sunce i
    raskošan osmi­jeh s njim.
    To više ni smrt ne rastavi.
    .

    Sajra

    Meni se svi­jet vrti oko mene – kaže Sajra,
    fleet meneđer­i­ca u Mercedesu
    i kuša bio­d­i­namičko vino
    vinar­i­je Brkić
    u Čitluku.
    Njezi­ni isto proizvode vino
    u Sarajevu,
    zove se Inat jer je nastalo
    u inat Sarajlijama
    koji su se bru­tal­no cerekali
    iza leđa njez­i­na oca: Čuj,
    vino u Sarajevu…
    Sajra zado­voljno vrti glavom i
    puck­e­ta jezikom
    dok se bio­d­i­namičko vino
    razli­ježe usnom šupljinom
    i mehko draži nepce:
    kao da je pravl­jeno za mene. – kaže
    samodopadno,
    pa se fotograf­skim aparatom
    unese u čašu ne bi li dokumentirala
    svo­je zadovoljstvo
    i plasir­ala ga u vječnost na Instagramu.

    .

                                        Mirza

    Žena mi, kaže mi žena:
    Mi raleme, u gasi svi jeću, u gasi je, majke ti!
    Smeta me trep tan­je dok gledam se riju.
    Opet neki par­ti zani, rat na
    Golom o toku.
    Ne mogu sa svi jećom, ne mogu ni bez.
    Jače je to od mene.
    Bila je i tur ska ser­i­ja, Su lejman,
    To mi je bilo lakše,
    jer bio je velik, o svajač,
    bio je.
    Takvih više nema.
    Bilo je hrab rih i ve likih.
    Nijedan Su ljo, ni jedan
    veli čanstveni.
    Idem u gasiti svi jeću,
    Nek bude mrak, nek bude Miha lić.
    Sa bina ima mač­je oči,
    a mis­li da ja to
    Ne ra zumijem.

    .

                                        U boje, u boje

    Jebem ti, grafit ti jebem, Hajro, crni Hajrudine!
    zau­rla otac na sina u dvoriš­tu obiteljske kuće
    vraća­jući se iz treće smjene baš kada
    je bal­avur­di­ja bljes­nu­la sprayevima
    i nev­inu bjelinu poslala
    u vječ­na lovišta.

    Otac je preskočio ogradu i zaju­rio se
    pre­ma skupi­ni obješenjaka
    koja je revolver­aškim refleksom
    isukala svo­je oružje
    i umornog šljak­era zaledi­la bojom
    u dvoriš­tu vlastite kuće.

    Eno ga gdje i sada sto­ji kao reklama
    vre­menu u kojem je miješan­je boja
    bilo društveno pri­h­vatljiv eksces.

    .

    .

    .

    .