Jedan od nas

Aleksandar Novaković
Lat­est posts by Alek­san­dar Novaković (see all)

    .

    .

     (dramo­let o sunovratu)

    .

    .

    …To je kao kada bi neko bio zatvoren u pozoriš­tu i prisil­jen, hteo to ili ne, da prati komad i da taj komad bude neprekid­no, hteo to ili ne, pred­met nje­gov­og razmišl­jan­ja i govora.

    Val­ter Benjamin

    .

    .

    LICA:

    ČELNI PRAVIŠIĆ, uvek na lin­i­ji, uvek Srbenda&zadribanda

    MARIOLA VERIĆ, u prin­cipu apolitična

    PRELETAČEVIĆ, uvek preleće, nema veze sa izves­nim Belim, ime nebitno

    LUNE PEROVIĆ, per­janik Druge Srbije

    TANASIJE ZBUN, sirot­in­ja u selu, pro­leter u gradu, ubeđen da je on Pra­va Srbi­ja i nje­na nar­o­d­na mudrost

    MARIJA PRKOSIĆ, kri­tičar­ka sve­ga i svače­ga, rolat sa koko­som i mali­na­ma: bela spol­ja, crve­na iznutra

    .

    .

    1.

    .

    .

    ČELNI:

    Propala je Jugoslavija!

    MARIJA:

    JUGOSLAVIJA PROPALA!? Još pos­to­ji a vi je već sahranjujete.

    MARIOLA:

    Kako, kako? Pa to je užasno!

    ČELNI:

    Propala je Jugoslavija!

    TANASIJE:

    Au, boga ti! Ko je to uradio?

    PRELETAČEVIĆ:

    Ko nas izdade, ko nas prodadeee!?

    LUNE:

    Ovo je ko mafi­jaš­ka sahrana- onaj ko donese najveći venac taj je i ubica!

    ČELNI:
    Ja sahran­ju­jem?! Ne, samo kon­statu­jem čin­jenično stanje.

    TANASIJE:
    A reknider ko nas je izdo?

    ČELNI:
    Kraće bi bilo da kažem ko nije.

    PRELETAČEVIĆ:
    A ti ipak reci, da ne bude zbuna.

    TANASIJE:
    Zbun? Tako se ja prezivam!

    ČELNI:
    Izdadoše nas Hrvati, Slovenci,muslimani, Make­donci, Albanci…

    PRELETAČEVIĆ:
    A da kuku!

    TANASIJE:
    A da lele!

    MARIOLA:
    Joooj!

    ČELNI:

    Ne i braća Crnogorci….

    PRELETAČEVIĆ:
    Moj rođeni braaaat, đe jeeeeee!?

    ČELNI:

    Naša SANU junač­ki pruži podršku Memorandumom.

    MARIJA:
    Šupljim umom.

    ČELNI:

    Izdade nas Savez komu­nista, Jugoslav­i­je, pro­dade nas Stam­boliću Ivane, zaje­ba nas rukovod­st­vo AP  Vojvo­dine Boško Krunić, autono­maš stari i AP Koso­va Azem Vlasi, konac delo krasi, na ravnom Kosovu sleš Fuše Kosoves ravnooo fletleeeeend!

    MARIOLA:
    Jooo…

    ČELNI:
    Ček, ima još! Izdadoše nas i braća nesvrstana, i Rusi leđa okrenuše med­veđa, i Zapad nam zabi nož. I masoni  i Jevre­ji i lam­i­nati i lumi­nati i limu­nati i rozenkro­jceri i lib­er­aldemokrate i soci­jaldemokrate i zeleni i mali zeleni! I Bugari još samo fale da onako, s leđa, kako im je najs­lađe. Da, dru­garice i dru­govi, dame i gospo­do, čeka­ju nas velike poli­tičke bitke. A ni oružane nisu isključene. Mis­lim, ako već ne znamo da radi­mo bar znamo da se bije­mo, jel tako? Hehehehehe!

    TANASIJE:
    Krrrr….

    ČELNI:
    Zaprde nam ti, Tanasije!

                TANASIJE:
    Nisam nego mi krči stom­ak. Kad smo kod toga da te priupitam…

    ČELNI:
    Nema sad pri­upi­ti­van­ja i preispi­ti­van­ja. Vreme je da Srbi­ja postane jed­na jabuka!

    MARIJA:
    Koja će truli­ti ispod jedne šljive.

    ČELNI:
    Ćut tamo!

    LUNE:
    Nije demokrats­ki urlati.

    ČELNI:
    TIŠINA, JEBEM LI VAM MATER! PROŠLO JE VREME DIJALOGA! DOŠLO JE VREME MONOLOGA KOJI ĆE SE GOVORITI ČISTIM SRPSKIM JEZIKOM!

    TANASIJE:
    Bravo!

    PRELETAČEVIĆ:
    Živeo!

    TANASIJE:
    E, kad smo kod čis­tih Srba, ja bi da se mi prvo kur­tal­iše­mo ovih što su upropastili Srbi­ju. Da pro­ter­amo sve preko­drinske Srbe. Pun je Beograd Crnogo­ra­ca i Herce­go­v­a­ca. Pre­pun je Kragu­je­vac onih sa Koso­va. Pogledaj bre rukovodeća mes­ta! Na sve strane neki Ličani i Kor­dunaši. I tako ti Dinar­ci. Nema rđe dok iz Bosne ne dođe! Čel­ni, brate, da ti kažem neš­to ko Srbin Srbinu: Sve što u Srbi­jo živi na više od pet­sto  metara, to je ludo. Udario razređeni vaz­duh u glavu, ja ti kažem.

    ČELNI:
    Čekaj.

    TANASIJE:

    I samo nam kradu poslove jer su umis­lili da su mno­go pamet­ni. Ja bi lepo rešio­prob­lem neza­poslenos­ti tako što bih sve te planinske vra­tio nazad. Zapad Srbi­je da se čisti. Ercove vra­tim u  Herce­gov­inu, ko I Val­jevce. Onda nogom u guz­icu išu­ti­ram Šapčane i Lozničane preko Drine. I eto ti rad­nih mes­ta. Pa onda Vla­he u Rumu­ni­ju, Bugare u  Bugarsku,  Mađare u Mađarsku, Hrvate u  Hrvatsku, Rumune u  Rumu­ni­ju, Slo­vake u Slo­vačku, Rusine u Rusini­ju, Vran­jance u Make­doniju, isto su ti oni. Nišli­je da uči­mo kako se pravil­no gov­ori srp­s­ki. Ako ne nauče- marš napol­je. A Cigane u piz­du lepu mater­inu. I da vidiš kako ima za sve mes­ta brale, ko poš­tu­je pravoslavlje.

    ČELNI:
    Alo, bre.

    TANASIJE:
    Pa da lepo vra­ti­mo kral­ja, nauči­mo ga srp­s­ki, brzo ćemo to. Pa dinas­ti­ja Karađorđević …

    LUNE:
    Koja je inače rodom iz Crne Gore kao i pola Šumadi­je.  Jesi li ti sves­tan da jedi­ni ”pravi Srbi­jan­ci”  žive u Vojvo­di­ni i par sela na jugo­is­toku. zeml­je Ti si… teško je opisati šta si ti. Ti si rene­sansna ličnost jezi­ka mržn­je.  Šovin­ista, rasista, nacional­ista, lokalpa­tri­o­ta, nacoš i fašista…

    TANASIJE:

    Nek sam i crni đavo al ja objed­in­ju­jem sve srpske zeml­je a za vašu Jugoslav­i­ju, me baš zabole.

    ČELNI:
    JUGOSLAVIJA I DALJE POSTOJI!

    TANASIJE:
    Ti si reko da ne postoji!

    ČELNI:

    Ne pos­to­ji ona Jugoslav­i­ja. Pos­to­ji nova Jugoslavija.Kome se ne dopa­da može u aps. Ima li doborovoljaca?

    LUNE:
    Jel ovde nekome smr­di ili samo meni?

    MARIJA:
    Odvrat­no! Povratiću!

    ČELNI:
    Niš­ta ne smr­di! Odgov­orno to tvrdim!

    TANASIJE:
    U pravu si si! Ništa!

    PRELETAČEVIĆ:
    Ni meni ne smr­di niš­ta. Ne vidim u čemu je problem.

    MARIJA:
    Reci neš­to. Pogušiće­mo se!

    MARIOLA:
    Šta da kažem? Ja sam uvek neu­tral­na i apoli­tič­na. Meni nit smr­di nit miriše.

    LUNE:
    Ja znam šta je ovo! Ovo je smrad zgar­iš­ta! Spal­jenih tela! Krvi i govana!

    ČELNI:
    Šta bulazni ovaj?

    MARIJA:
    Pogledaj tamo. Vatra, sve se ruši…Gradovi u pepelu!

    LUNE:
    Ne mogu da veru­jem! Jebali smo ježa u leđa.

    MARIJA:

    Idi­oti! Ubice!

    TANASIJE:
    Srećo, tebi su, što kažu  Cigani, “vile u glavu”. Tebi tre­ba psi­hi­jatar da te izleči.

    PRELETAČEVIĆ:

    Ma njoj tre­ba dobar kurac , kuč­ka nedojebana!

    PRELETAČEVIĆ, TANASIJE I ČELNI:
    Heheheheeh!

    MARIJA:
    Zbog ovo­ga ćete odgovarati!

    LUNE:
    Svi ćemo plati­ti cenu zbog vaših ludila.

    PRELETAČEVIĆ:

    Jel vidiš ti to? Pri­tis­la je lju­ta nejebica!

    ČELNI:
    Vidim! Bru­ka i sramota!

    LUNE:
    Tvo­ja je bru­ka i sramo­ta. Guši­mo se u smradu pak­la koji je vaša poli­ti­ka naprav­i­la. Mar­i­o­la, reci i ti nešto!

    MARIOLA:
    Ja ne bih. Znaš, imam decu.

    LUNE:
    Nemaš.

    MARIOLA:

    Ne, ali mogla bi da imam.

    LUNE:
    Pogušićete nas sve!

    ČELNI:
    Tako kažeš? Ajde da glasamo: Ko ne oseća smrad? Četiri pre­ma dva. Eto, pobe­dili smo.Nema smra­da. Glas nar­o­da- glas Boga.

    TANASIJE:
    Ajd, da te pri­upi­tam, čis­to sam bolesno radoz­nao, a koga vidiš u tim gradovi­ma? Ima li tamo Srba?

    MARIJA:
    Zar je bit­no koga ima?

    TANASIJE:
    Znači ‚nema. Vidiš samo nji­hove. A naše žrtve ne gledaš, piz­da ti mate­ri­na! Naše Bosance i Slavonce što u prn­ja­ma dolaze u Beograd! Pu, kučko plaćenička!

    ČELNI:
    Dos­ta je bilo raz­gov­o­ra! Marš na spa­van­je! Svi!

    TANASIJE:

    Kako da spavam praznog stomaka?

    ČELNI:
    San­jaj klopu pa ćeš lepo zas­pati. MAAAARŠ 

     

     

     

    2.

    .

    .

    LUNE:

    Ni ti ne možeš da spavaš?

    MARIJA:

    Imala sam noćnu moru.

    LUNE:
    Oćeš cig­a­re­tu? Lozu? Bromazepam?

    MARIJA:

    Cig­a­re­tu. San­jala sam nakazu koja će doći. Uskoro.

    LUNE:
    Mi već imamo nakazu na vlasti.

    MARIJA:
    Da, ali ja mis­lim na onog posle njega.

    LUNE:
    Posle nje­ga će doći demokratija.

    MARIJA:
    Hoće li, Lune? Pogledaj, mi i sad imamo neku for­mu demokrati­je. Glasamo…

    LUNE:

    Ovo nije demokratija.

    MARIJA:
    A mis­liš li da će, sa ovim i ovakvim ljudi­ma, a ti lju­di će osta­ti isti ovakvi, to biti demokrati­ja? Kad obo­ri­mo tiran­i­na i sve padne kao kula od karata?

    LUNE:
    Mar­i­ja, tre­ba biti realističan.

    MARIJA:
    Pa zar to što gov­orim nije realistično?

    LUNE:
    Reci mi o čemu se radi u tvom nere­al­is­tičnom snu?

    MARIJA:
    Videla sam nakazu koja sko­ro pa da ne postoji.

    LUNE:
    Pa to je onda neka bezopas­na nakaza?
    MARIJA:

    Ne, baš zbog toga je jako opas­na. Ta nakaza ima ljud­s­ki oblik ali kod nje niš­ta nije ljud­sko. Ona je navikla da sluša naređen­ja, da prati jače od sebe i gazi one ispod nje. Ona pose­du­je samo jed­nu emo­ci­ju: mržn­ju. Ona mrzi one koji je gaze i one koji je sluša­ju. Ona sve svo­je male uspe­he dugu­je mržn­ji. Njen nar­cizam je odgov­or na tlačen­je. Nje­na samozaljubljenost nema pokriće. Liše­na je harizme, duha, duše. Ova utvara živi u telu nes­nađenom, tra­pavom, nez­grap­nom, ružnom. Njeno lice oda­je njenu duševnu rugobu i sla­bost a oči samo mržn­ju. Lice joj se grči, istu­ra don­je zube, zno­ji kao svin­ja, popravl­ja naočare,  beči oči.

    To, šta god da je, je u stal­nom pokre­tu. Kad delu­je da je mirno, to biće u stvari samo zuri u prazno i čeka da dođe novi talas mržn­je da ga pokrene. Ono mrzi peri­ode mira jer tada ima slo­bodnog vre­me­na da sagle­da rupu u sebi. Ali, to je samo deo nje­gov­ih razlo­ga za očaj. Kad ne davi one oko sebe, kad je nakratko zab­o­ravl­jeno, ono primeti sreću kod drugih. I tad poželi da im je otme. Ne zato što mu tre­ba sreća već zbog toga što je nje­mu bit­no da uvek bude u cen­tru pažn­je, čak i onda kad im oti­ma sreću i neće se smir­i­ti dok se ne pop­ne na presto i ispiša se po svi­ma nama.

    LUNE:
    To biće je baš govorljivo.

    MARIJA:
    Mora da bude.

    LUNE:
    Kako to misliš?
    MARIJA:
    U mom snu ja sam sam bila psi­hi­ja­trin­ja a on paci­jent. Mleo je bez prestanka, kao u groznici.

    LUNE:
    Kako se zove…zvao u snu?
    MARIJA:

    Zab­o­rav­i­la sam.

    LUNE:
    Da li ti je poz­nat odnekle?

    MARIJA:
    Ne, nikad ga nisam videla.

    .

    .

    .

    3.

    .

    .

    TANASIJE:
    Uzbuna, lju­di, uzbunaaaa!

    ČELNI:
    Šta je bilo druže, ovaj gospodine?
    TANASIJE:
    Vidite! Nadiru sa svih strana!

    ČELNI:
    Odakle?

    TANASIJE:
    Otud! Odovud! Odonud! Tuda — svu­da! Pažn­ja, pažn­ja! Otadžbi­na je u poas­nos­ti! Neka svi zauz­mu svo­je bor­bene položaje!

    ČELNI:
    Daj ne seri.

    PRELETAČEVIĆ:
    Da, daj ne seri.

    TANASIJE:
    Ode nam Koso­vo, lju­di! JEL VIDITE, TAMO!

    MARIJA:
    A sad si naglo progledao.

                ČELNI:
    Ma, ne vidiš ti tako dobro. Nije ono otiš­lo. Samo su trupe iz raznih zemal­ja zauzele strateške  pozi­ci­je na Kosovu. A naše su se povukle.

    TANASIJE:
    To je kapitulacija.

    ČELNI:
    To je tri­jumf naše vol­je. Naš nar­od je sad bezbe­dan tamo.

    Mi smo pobe­dili na Kosovu.

    TANASIJE:
    Šta…

    ČELNI:
    Šta šta? Šta tu nije jas­no?! Pobe­dili smo! Ajde marš na spavanje!

    TANASIJE:
    Ja da gladan spavam više ne mogu.

    ČELNI:
    Dobro ti ne možeš. A vi ostali,čuli ste! Šlus!

    MARIJA:
    Neću.

    LUNE:
    Neću. Odjebi.

    ČELNI:
    Mariola…

    MARIOLA:
    Ja bih, ali glad­na sam…

    ČELNI:
    Prele­tače­viću, drži bagru na oku!

    PRELETAČEVIĆ:
    Hahah, nar­avno! Bagro, na oku ste mi!

    LUNE:
    More, ti si meni na vrhu kurca!

    PRELETAČEVIĆ:
    Šta si reko?

    LUNE:

    Čuo si me. Slo­bo­da javne reči. I zato kažem: ti si mi se popeo na kurac, i Čel­ni, i ludi Tanasi­je… A ima mes­ta i za Mar­i­olu. A znaš li koga bih najviše natakario na spomenutog?

    ČELNI:
    Ne Njega!

    LUNE:

    Mal­og bednog cen­zo­ra iz Ministarstva.

    ČELNI:
    Ne razumem. Koji ti je taj?

    LUNE:
    Ja san­jam da sam u svom stanu, leto je a ja sed­im go u fotelji, cirkam i gledam teve. Diskret­no šašoljim mošn­je i sabi­jam treće pivo i drugu pak­licu plju­ga kad se, na ste­peni­ca­ma aviona koji je upra­vo sle­teo u Atinu, ukazu­je On. U Ati­ni je, inače, plus pedeset ste­peni u  hladu. A on, sav u vuni- vunene pan­talone, vuneni sako, vuneni prl­suk, bela debela košul­ja zakopčana do posled­njeg dug­meta ispod ptič­jeg vra­ta. Kak­va vuna, Kićo! Gle­da me mali cen­zor, onako mlad&nežan&vatren&vunen i ja pože­lim da uradim neš­to na što pre ni pomis­lio nisam. Usta­jem sa fotel­je. Nje­gove oči, koje su iskočile kao ping pong lop­tice, erot­s­ki me zazi­va­ju. Shvatam da imam nje­gov pris­tanak. Uzi­mam svoj ud i pris­lan­jam ga uz peck­avi ekran i tako se sim­bolično spa­jamo, cen­zor i ja.

    ČELNI:
    Dos­ta! Prestani!

    LUNE:
    Radim rit­mične pelvične pokrete pre­ma nje­gov­im usnama.

    ČELNI:
    Dos­ta, degeneriče!

    LUNE:
    U, jebote, udario is me!

    ČELNI:
    I opet ću . Smpoždiću te. Zatrću te. Tebe I tvo­je seme do deve­tog kole­na, bre. Kosti ću da vam izmestim.

    LUNE:
    da nećeš mož­da da nas spaku­ješ u hlad­n­jaču I baciš na dno jezera?

    ČELNI:
    I to.Znam kako s takvim.

    LUNE:
    Znam da znaš. Ceo svet zna.Preletačeviću, drž ga!

    PRELETAČEVIĆ:
    Krrrrr!

    LUNE:
    Nije vreme za prdnjavu.

    PRELETAČEVIĆ:
    Gladan sam.

    TANASIJA:
    I ja.

    MARIJA:

    I ja.
    MARIOLA:
    I ja.

    ČELNI:
    Šta­to čujem?! To je sabotaža!

    TANASIJE:
    Nije, Čel­ni, to ti se podigla motikai kuka!

    SVI (osim Čelnog):

    Podigla se moti­ka i kuka,

    Jer je gaz­di mno­go teš­ka ruka,

    Nikom više nije meko ispod pupka,

    Podigla se knjiga,motika i kuka!

    OOOOOOOO  iii­i­i­i­i­i­i­i­i­i­i­ii!

    TANASIJE:
    Drž ga, oca mu lopovskog!

    MARIJA:
    Gotov si!

    TANASIJE:
    Ma ne Prele­tače­vića, Čelnog!

    PRELETAČEVIĆ:
    Naje­bo si! Sad će plati­ti za sva zlodela!

    TANASIJE:
    MA NEĆEŠ!

    PRELETAČEVIĆ:
    Ili mož­da ne.

    MARIJA I LUNE:
    Mož­da ne?

    PRELETAČEVIĆ:
    Šta je bilo, jakobin­ci? Vi bi malo krvi, a?

    TANASIJE:
    Mi ćemo vla­dati u skladu sa ljud­skim i boži­jim zakonima.

    MARIOLA:
    Tako jeee!

    PRELETAČEVIĆ:
    Amiiin!

    TANASIJE:
    Ljubov naša pre­ma nar­o­du našemu

    Mnoge oblike ima­jet i jest i budet

    Legal­is­tičeska­ja,

    Patri­otičeska­ja,

    Slav­jan­ska­ja,

    Bez spom­e­na onomeeeeee

    Što postra­da grešan

    Pre­mi­jer demokratičeskij

    MARIJA:
    Kad?
    LUNE:
    Kako?

    MARIJA:
    Odak­le dolaze ti pucnji?

    LUNE:
    Eno ga, leži mrtav. Zahte­vam istragu.

    PRELETAČEVIĆ:
    Okej. Jaću da je vodim. Si ga ubio?

    LUNE:
    Kako ja? Zaš­to ? S čim?
    PRELETAČEVIĆ:
    Ja te pitam el jesi ili nisi.

    LUNE:
    Ne, nar­avno da nisam.

    PRELETAČEVIĆ:
    A vi ostali, ste videli ko je sken­jo sko­ta? Ne? Okej, onda ne znamo ko je to. Ajmo dalje.

    TANASIJE:
    I zaista, zaista vam kažeeeem

    zemaljsko je za male­na carstvo,

    a nebesko uvek i doveka

    što je obezglavl­jeni bio

    veliko­mučenik kosovs­ki Lazar

    Ako je ubist­vo jednog čelov­je­ka, toliko veliko zlo

    o, koliko li je tek veliko zlo pogibi­ja i stradani­je tolik­ih ljudjej

    u nedavn­im ratovi­ma kod nas i u svetu

    I zato ajd da se vozvra­ti­mo nazad

    politi­ci nacional­noj i svako na svoj

    rad­ni zadataaaak i rabotuuuuuu!

    MARIJA:

    U pri­va­ti­zo­vane fabrike.

    LUNE:

    U prazne sudnice.

    MARIJA:

    U hladne bolnice.

    LUNE:

    U cen­zurisane novine.

    MARIJA:

    U  biroe za zapošljavanje.

    LUNE:

    U masovne grobnice.

    MARIJA:

    U srušene fabrike.

    TANASIJE:

    To ko drži i ako drži koga drži nije bit­no. Bit­no je da saču­va­mo nacionalne interese I da ih malo proši­r­i­mo. I Koso­vo. I Srbi­ja. I Rusi­ja. I Evrop­s­ka  unija.I da se mir­i­mo, mir­i­mo braćo!

    ČELNI:

    Evo, ja mis­lim da je red da me malo pustite.

    PRELETAČEVIĆ:

    Evo, ti si mno­go pušten.

    ČELNI:

    Mis­lim da je jas­no da svako ima svoj bol. Istori­jsko pomiren­je je na stolu,odma pored šved­skog doruč­ka. Evo ruke!

    PRELETAČEVIĆ:

    Khh­hh! Krvarim, kašl­jem, evo ruke.

    MARIOLA:

    I ja sam za integracije.

    TANASIJE:

    Lune! Može se biti i Srben­da i Evro­pl­janin! Ajd s nama u kolo!

    LUNE:

    Ne mogu . Neš­to me muči kur­je oko.

    ČELNI, MARIOLA, TANASIJE, PRELETAČEVIĆ:

    Srbijo,joj oj , Srbijo,

    Stri­boro­va šumo

    U tebi je, joj u tebi je

    Šovin­ista puno

    Širi kolo, joj širi kolo,

    Ravno­gors­ka lolo,

    Koliko je, joj koliko je,

    Na Ravnoj gori grana

    Još je više, joj, još je više

    Part­ni­ka i četnizana,

    Sve je isto, joj, sve je isto,

    Asta la vis­to komunisto,

    Veronauk ima svo­je opravdanje

    Ko još jebe, joj, ko joj jebe,

    Građan­sko vaspitanje?

    Smu­ti prospi, otpusti i otmi,

    Opačine smer­aj,

    Korum­pi­raj, mozak im ispiraj,

    I iz zeml­je teraj

    .

    .

    .

    4.

    .

    .

    LUNE:

    Gde si pošla?
    MARIJA:

    Ne znam više.
    LUNE:

    Izbe­gavaš me u posled­nje vreme.
    MARIJA:

    Ma ne,samo nemamo o čemu da pričamo.

    LUNE:

    Kad non stop pričaš os ocijali.
    MARIJA:

    A ti o evroat­lantskim integracijama.
    LUNE:

    A zaš­to ne?
    MARIJA:

    Part­ner­st­vo za lju­dožder­st­vo. To je ono što te zan­i­ma. I to nije sve.

    LUNE:

    Nego?
    MARIJA:

    Dru­gači­je pričaš. Čini se da si se udružio s demonom.
    LUNE:

    Hah­ha, kakvim sad demonom?
    MARIJA:

    Onim s čijim likom si imao snošaj. Sećaš se, na televizoru.

    LUNE:

    On te brine? Pa on je pot­puno nebitan.
    MARIJA:

    Ne bi bio prvi koji kaže “jebeš popove” pa se posle pridruži crkvi.
    LUNE:

    Ja i crk­va? Ma hajde molim te.Ja sam ateista.
    MARIJA:

    Metaforič­ki gledano. Hajde, ako grešim,reci neš­to ružno o njemu.

    LUNE:

    Već sam rekao. Nemam više šta da dodam.
    MARIJA:

    Čuješ li ih? Mum­la­ju nje­go­vo ime u snu. Zazi­va­ju ga kao Mesi­ju. Jel ga i ti spominješ?
    LUNE:

    On se promenio.
    MARIJA:

    Videla sam ga u noćn­im morama.

    LUNE:

    Znam. Apso­lut­no zlo. Tako sig a opisala.
    MARIJA:

    A tebi nije zlo?
    LUNE:

    On može biti, na neki bizaran način, koristan.
    MARIJA:

    Koris­tan? Onaj koji je ceo svoj živ­ot posve­tio tome da uči ljude kako da mrze? Onaj koji je proklin­jao, crtao ljudi­ma mete na čelu, poruči­vao da će da ubi­je sto za jednog?

    LUNE:

    Rešiće inte­graci­je. Rešiće Koso­vo. Pohap­siće mafiju.
    MARIJA:

    On je zlo! I neće ura­di­ti niš­ta! Znaš to dobro!
    LUNE:

    Nije bit­no da li je mač­ka crna ili bela.
    MARIJA:

    A šta je bitno?

    LUNE:

    Bit­no je da hva­ta miševe.
    MARIJA:

    A znaš li ko su miše­vi? Ti  i ja! Jel se sećaš gov­o­ra jednog od nje­gov­ih poslušni­ka? “Gde su večeras domaći miše­vi koji lažu za platu da smo niko i niš­ta. Gde su oni koji se ruga­ju kosovskom mitu i pret­postavl­ja­ju mu holivud­s­ki?” Ti miše­vi, to smo ti i ja! I prož­draće nas! On je podizan kao fud­bal­s­ki hooli­gan, kao mrzitelj, a ti sad očeku­ješ da će on neš­to da reši! Jedi­no rešen­je koje on nudi je “Kon­ačno Rešenje!”

    LUNE:

    Para­noišeš Mar­i­ja! On nije Franko a ti sig­urno nisi Dolores Ibaruri!
    MARIJA:

    On je po tebi mod­el za vladara?

    LUNE:
    Najbolji je, takav kakav je. A za šta je po tebi?

    MARIJA:

    Za psi­hi­ja­tra. Pop­tuno je lud i nevešt u sve­mu osim u tirani­ji. Nacr­tanu ovcu da mu daš na čuvan­je on bi je ižvrl­jao, zatim obrisao i na kra­ju pojeo papir.

    LUNE:
    On će oču­vati ovaj poredak.

    MARIJA:

    Mis­liš proredak? Mis­lila sam da grešim ali, na kra­ju ćete se svi naći zajed­no na istoj strani jer vas spa­ja jed­na stvar.

    LUNE:
    A to je?

    MARIJA:

    Baš vas briga kako lju­di žive. Lib­er­ali, nacional­isti, svi ste kapitalisti!

    LUNE:
    Tiše, najebaćemo!

    MARIJA:
    LIBERALI, NACIONALISTI SVI STE…UDARIO SI ME?

    LUNE:
    To je za tvo­je dobro.

    .

    .

    5.

    .

    PRELETAČEVIĆ:

    Dobro nam je, a? J se osećam nekako… voluminizirano.

    ČELNI:
    I brže i jače i bolje.

    TANASIJE:

    A za dve do tri godine će biti još bol­je. Kad nam plate budu od iljadu evra.

    PRELETAČEVIĆ:
    A kakav nam je lid­er, nar­o­d­s­ki, markantan.

    ČELNI:
    Pre­poz­na­je­mo se. Znamo da je uvek bio na pravoj strani.I sve ih je preveslo.

    TANASIJE:
    I mudar. I ne pije. Napio se samo tri puta: kad je Zvez­da pso­ta­la prvak sve­ta, kad mu se rodio sin i kad su ubili ono demokratsko

    đubre.

    ČELNI:
    I koronu pobedio.

    ČELNI,PRELETAČEVIĆ.,TANASIJE (zaljubljeno):
    Ehh­hh! Sagapo!

    PRELETAČEVIĆ:
    I kon­tem­pla­ti­van. I brži, jači i bolji od svih ostal­ih.  Zaslužu­je li ga ovaj narod?
    ČELNI:
    Ne.

    TANASIJE:
    Jok,more.

    MARIOLA:
    Ijooooj! Lelleee! Čuje li me nekoooo?!

    TANASIJE:
    Šta oćeš, mizerijo?

    MARIOLA:

    Mogu li i ja u partiju?

    PRELETAČEVIĆ:

    Koj ćeš nam?! Već nas ima pun kurac.

    ČELNI:

    Ne ide se u čet­nike četrespete.Heheh!

    MARIOLA:
    Molim vas, loše mi je.

    PRELETAČEVIĆ:
    Odjebi!

    MARIOLA:
    Evo, odjebavam!

    TANASIJE:

    Neš­to se mis­lim. Šta sad? S obzirom da nikad u istori­ji bol­je nije bilo.

    MARIOLA:

    A da postanem član­i­ca pa da mi se da gibanica?

    PRELETAČEVIĆ:

    Ćut.

    ČELNI:

    Vid je kak­va je, ko da je izbacila poplava.

    TANASIJE:

    Pa i jeste. Samo što se nije udavi­la u onim poplava­ma pre šes godina.

    MARIOLA:

    Glad­na sam. Hlad­no mi je.Piški mi se.

    PRELETAČEVIĆ:

    Ti onda nosi pelene!

    ČELNI:

    Haha, bra­vo!

    TANASIJE:

    Vidi je, neš­to polju­bičasti­la u licu.

    MARIOLA:

    Bolesna sam

    PRELETAČEVIĆ:

    Pa ti ne pre­opterećuj bol­nič­ki sistem.

    ČELNI:

    Tako je. Ako imaš koronu ti idi tamo u ćošak da se samoizolu­ješ i crkni.

    TANASIJE:

    Ode ona! Jed­va hoda!

    MARIOLA:

    Khhh, gušim se!

    MARIJA:
    Brzo, pomozite joj! Neko!

    TANASIJE:

    Ćut kur­vo da te ne bi volkio sad. Al neću. Ruž­na si mi, jebiga.

    ČELNI:

    Nego, oće­mo opet da prav­i­mo vladu?

    PRELETAČEVIĆ:

    Jok, dosad­no. Što da prav­i­mo vladu kad smo uvek usti i uvek na vlasti. Luneee, šta radiš, jebem li ti gajde?

    ČELNI:
    Umu­sio nam se neš­to Lune. Ćuti i smr­di. Malo se kaje, malo nam podi­lazi. Gov­no drugosrbijansko.

    PRELETAČEVIĆ:
    Ma, ja ga odbio juče kad je hteo da uđe u par­ti­ju. Kuko mi ko pičketi­na neka da je gladan, da je smršo.

    ČELNI:
    Nek crkne i on.

    TANASIJE:
    Ma, ja!

    MARIOLA:

    Umirem!

    PRELETAČEVIĆ:

    A to što mi pati­mo to niš­ta? Dušev­na bol je goraod fizičke!

    ČELNI:

    Ja bre radim, ubi­jam se od posla a ne kukam.

    TANASIJE:

    Ja i kad spavam radim. A ne spavam.

    MARIJA:
    Umr­la je.

    LUNE:
    KRRRR!

    TANASIJE:
    Tiše sa tim stom­akom, Lune!

    PRELETAČEVIĆ:
    Nije stom­ak. Guz­i­ca. Ajd vidi šta mu je?

    ČELNI:
    Mrtav. Otprdeo je svoje.

    TANASIJE:
    Ko bi reko. Izgle­da da je stvarno bio gladan.

    MARIJA:

    UBICE! GADOVI! KAKO MOŽETE?!

    TANASIJE:
    Kako može­mo? Šta kako može­mo, kuropat­nice jedna?

    MARIJA:
    Kako možete da hlad­no prelazite preko grobo­va svo­jih najbližih! Preko zloči­na, pljačke, mučen­ja?! I u ime koga? U ime one isprepadane krpe!

    TANASIJE:
    Nije on krpa! Jok! I nije ti on ono što ti mis­liš da jeste!

    MARIJA:
    Onje običan sluger­an­ja moćnika.

    TANASIJE:

    Ne služi on svet­skim sil­a­ma. A I da im služi nije bit­no. A i da nas sve pro­da nije bit­no. Jer, on je naš. Razumeš?

    MARIJA:
    To što pričaš je pot­puno ludilo.

    TANASIJE:
    Luda si ti što ne vidiš. Vra­tio Koso­vo ne vra­tio, on ima Srbi­ju. A  u Srbi­ji su oni koji prave prob­leme. Oni kao ti. A on je tu da nas oslo­bo­di takvih kao ti. Mi smo bili pamet­ni. Mi smo znali, ej, svet zna, mi znamo, samo ti ne znaš! On se NIKAD NIJE PROMENIO! On je jedan od nas! Mi ga pre­poz­na­je­mo ko takvog. Šta god da kaže mi ćemo znati da će, kad zatre­ba, da pobi­je naše stare nepri­jatel­je. One što su Skupšt­inu palili i sto­lice optimal!

    ČELNI:
    Dos­ta je bilo priče! Na noge! Formi­raj kor­don! Lagan­im korakom na-pred!

    MARIJA:
    Dođite! Neću jefti­no pro­dati svo­ju kožu.

    .

    .

    .

    6.

     .

    .

    TANASIJE:

    Macoknus­mo je.

    ČELNI:
    Aha.

    PRELETAČEVIĆ:

    Šte­ta što je nis­mo silo­vali dok je bila živa.

    TANASIJE:
    Ako ne može­mo da pojebe­mo može­mo da je pojedemo.

    ČELNI:
    Malo smr­duck­a­ju ovi leševi.

    TANASIJE:
    Meni ne.

    PRELETAČEVIĆ:
    To je miris pobede.

    ČELNI:
    Ipak, tre­ba da ih sklonimo.

    TANASIJE:
    Ti si stal­no sklan­jo leševe. Zašto?

    PRELETAČEVIĆ:
    Da, kao da se nečeg stidiš?

    TANASIJE:
    Ili si se mož­da negde zajebo.

    PRELETAČEVIĆ:
    Nisi ti naš.

    ČELNI:
    Čeka­jte lju­di, ja sam glavni tries god­i­na. Uz vašu pomoć.

    TANASIJE:
    Da, mora da smo mi zajebali.

    PRELETAČEVIĆ:
    Pričaj za sebe. Nije ti ovo komu­nizam i kolektivizam.

    TANASIJE:
    Kome ti komu­nizam? Sad će da vidiš kako će Tanasi­je da postane Tabasije.

    ČELNI:
    Bol­je ja vas dok nego vi mene. Evo vam ga dok se kol­jete! Aaaaaa!

    TANASIJE:
    Krepaj!

    ČELNI:
    SVRŠENO JE SA MNOM!

    PRELETAČEVIĆ:

    SVRŠAVAM!

    TANASIJE:
    Crko sam al jebo sam vam mater!

    GLAS(OFF):

    Nika­da Srp­s­ka Kra­ji­na, nika­da Gli­na neće biti hrvats­ka! Nika­da Ban­i­ja neće nazad u Hrvatsku! Ubi­jte jednog Srbina-mi ćemo stot­inu Mus­li­mana! Pa da vidi­mo sme li među­nar­o­d­na zajed­ni­ca ili bilo ko dru­gi da udari na srpske položa­je, može li se tako pon­ašati sa srp­skim nar­o­dom, nek vidi među­nar­o­d­na zajednica…..Spreman sam da pri­h­va­tim svo­ju odgov­ornost, delim­ičnu, samo za situaci­ju u Novom Pazaru jer nisam na vreme angažo­vao Vojsku Srbi­je. Napravio sam još jed­nu grešku – nisam dovoljno poz­navao običa­je naših mus­li­man­skih pri­jatel­ja, naših Bošn­ja­ka. Nisam znao koliko je Bajram znača­jan i koliko lju­di ide u džami­je, nis­mo zabranili ulaz u džami­je – to nas je užas­no skupo koštalo.Drobnjak, opet kas­niš. Tiši­na tamo! Za dva dana biću prvi srp­s­ki pre­mi­jer koji će pos­jeti­ti Šved­sku. Nika­da srp­s­ki pre­mi­jer nije dobio poziv iz Švedske da je poseti. Fran­cus­ki predsed­nik Makron, kao pose­ban sim­bol odveo me u svo­je oda­je, koje samo on koristi, koje nisu zvanične kancelarije…Nikada u svo­joj istori­ji nis­mo imali tako dobre uslove zaduži­van­ja. Obećao sam da ćemo zab­o­rav­i­ti da umemo da ratujemo.

    .

    .

    /KRAJ/

    .

    .

    .

    .

    .

    .

    .