Katalog

Lat­est posts by Saša Jelenković (see all)

    .

    .

    .

    Bio jed­nom jedan pas

    .

    Dobro došla na sed­mi sprat, stvari se oti­ma­ju kontroli,
    dan za danom, čuje se samo šuškan­je krila
    u potkrovlju. Danas sam sahran­jen, nebo je imalo
    boju baklave, a zeml­ja uskus mastila.
    Nije bilo sun­ca, negde je puca­lo u dalji­ni. Dome, slat­ki dome.
    Krećem se da bih razumeo skrom­nost i poniznost.
    Najpre izbro­jim sate, una­trag, do momen­ta kada sam izgubio
    ono malo što boli, i otkrio ono puno što radu­je. To ništa
    što ne presta­je, to neš­to što se povuk­lo u sebe.To me zateže,
    tome sam odan, u tome želim da se probudim. Umire priča,
    zvezde su str­pljive, sneg pada kako bi nas prisilio na izlazak.
    Privremene su mreže na dnu mora, tunel je pre­pun slobode,
    ribe te uče dis­an­ju. Bio jed­nom jedan pas i dugo me gledao u oči.

    .

    .

    Beket gle­da sa zida

    .

    Vreme je da udaram po timpanima,
    založim veliku vatru, i oden­em se nehajno.
    Moje su moći takve da jedem i otvaram se,
    rastem i top­im se. Tvo­ja su jutra
    da me načiniš providnim
    da pitaš jesi li kanibal,
    ja sam fotografi­ja iz detinjstva,
    a jesi li napredovao –
    obuz­davam se.
    Bio sam uspra­van i bio sam odan.
    I bio oča­jan, bio znatiželjan.
    Kakav je to živ­ot, nekak­vo mrmljanje,
    pre­ma­lo vatrometa, pre­više zabuna,
    Pot­puna zbr­ka, jeli smo vafle,
    a napolju dah­tan­je, napolju izmišljotine.
    Neš­to tu ne štima.

    Straš­na su jutra, ne zavar­avaj se.

    .

    .

    Pa ipak

    .

    Taj pakao nisam napravio ja,
    on je čekao na mene
    da u nje­ga kliznem kao u rukavicu.

    .

    .

    Hen­ri Darger

    .

    Užas se otkri­va u stvari­ma bliskim,
    stvari­ma izuzetnim, ali sakrivenim.
    Užas je orig­i­nalan, nikome ne polaže
    račune. U blatu, u vrtovi­ma, Bog je
    napravio pauzu. Da ili ne, tamo gore
    lako je biti ravn­odušan. Sreća ili nesreća,
    nije još mno­go osta­lo do izlaska.
    I tako na sve strane, širi se zlat­no doba.
    A ti, ne pri­lazi, kakav je bio život,
    šta si izdržao samo da ne odrasteš?

    .

    .

    Kat­a­log

    .

    Strah od ekstaze
    Strah od brojeva
    Strah od zastava
    Strah od interpunkcije
    Strah od svetaca
    Strah od ulične svetlosti
    Strah od citata
    Strah od oproštaja
    Strah od mitova
    Strah od anegdota
    Strah od džakova
    Strah od početka
    Strah od smrada
    Strah od ružnoće
    Strah od blata
    Strah od pitan­ja i strah od pamćenja
    Strah od jezika
    Strah od orgijanja
    Strah od navika
    Strah od pitanja

    a sad moja himna

    Ako nas zapljusne
    Ako ne otvorim
    Ako produžim
    Ako pomnožimo
    Ako ućutkam
    Ako izdržim
    Ako zaspim
    Ako izvan
    Ako odjednom
    Ako kažem
    Ako napolju
    Ako ponekad

    živ­ot sveži utis­ci pri­zori u jed­nom dahu
    ne razumem

    .

    .

    .

    .

    .

    .